Natrag

Nemačka

Pokušaj Zapada da nametne ekonomske sankcije Rusiji, ubrzava pad američke imperije

Potonuće dolara u Velikim jezerima

Americi se svom snagom vraća jedan vek "dolarskog imperijalizma", u kome je ceo svet, milom li silom, finansirao ovu posrnulu velesilu. Nije daleko ni dan kad će Americi da se vrate desetine hiljada milijardi dolara štampanih bez realnog pokrića. To bi značilo početak hiperinflacija i rat gladnih protiv sitih. U međuvremenu, dok se suočava sa posledicama dugotrajnog ekonomskog i vojnog nasilja, pomoću koga je vladala svetom, Amerika je doživela još jedan težak udarac: potpisan je i sporazum zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Kina Indija, Južna Afrika), koji podrazumeva plaćanje velikih međudržavnih transakcija samo u nacionalnim valutama tih zemalja. To baca američku ekonomiju na kolena brže nego što je iko mislio. Tabloidov dopisnik iz Frankfurta, Fridrih Emke, istraživao je ovu temu i došao do zaključka da je Amerika potpalila i krizu u Ukrajini sa ciljem rušenja ruske i kineske ekonomije kako bi sprečila neizbežni kraj starog sistema globalne vladavine američkog dolara.

Fridrih Emke

(dopisnik iz Frankfurta)

Građanski rat u Ukrajini inspirisao je Zapad da se vrati staroj taktici uvođenja sankcija, ovoga puta Rusiji, državi sa kojom isti taj Zapad ima izuzetno razvijenu trgovinu. Sankcije jednoj takvoj zemlji, rangiranoj u pet najperspektivnijih ekonomija sveta, neminovno dovode do bumerang efekta o kojima ovih dana upravo izveštavaju nemački mediji.

„...Ograničavanje razmene sa Rusijom vratilo nam se kao bumerang i svom snagom nas udarilo u glavu", piše nemački magazin Kopp u svom poslednjem avgustovskom izdanju, pozivajući se na mišljenja više eminentnih stručnjaka, ali i izvore iz nemačke privrede. Ono što sve zapanjuje jeste upravo namera Evropske Unije i same Nemačke, ne samo da istraju na dosadašnjim sankcijama, već i da ih prošire.

Ustvari, ovo je najlogičnije što je moglo da se desi, ako znamo da politiku ne vode od naroda izabrani političari, već bankari - banksteri, kako ih svi zovu, koji upravljaju iz pozadine.

Stalni rast kineskog Juana

Već više od jednog veka uspešno se primenjuje takozvani „Rotšild - Rokfelerov sistem", koji mnogi zovu i „Sistem Velikih jezera". Ideja je da se razne valute prelivaju jedna u drugu, baš kao i voda iz američkih Velikih jezera, održavajući tako približno isti međusobni odnos najvažnijih svetskih valuta. Ako dolar počne da posrće, investitori se na berzama pojave sa gomilama britanske funte, švajcarskog franka, japanskog jena, evra i sličnih novčanica i kupovinom američkih državnih obveznica i dolara stabilizuju njegov kurs. Isto se dešava i kada počne da tone bilo koja druga valuta koju banksteri drže u svojim portfolijima.

Zvanično, valuta broj jedan u svetu je dolar u kome se vrši najveći broj međudržavnih obračuna i transakcija. Prema podacima američke centralne banke, Federalnih Rezervi (Fed), 62 odsto svih svetskih deviznih rezervi nalazi se u dolaru. Postoje, međutim, nezavisni analitičari koji smatraju da je taj procenat i do četiri puta niži.

Dik Bouv, američki analitičar tržišta kapitala, kaže da je učešće dolara u protoku novca u svetu palo sa 90 odsto, koliko je bilo 1952, na samo 15 odsto! Potražnja za dolarom je najniža u poslednjih 15 godina, ali zato konstantno raste tražnja kineskog Juana, nacionalne valute današnje najveće svetske privrede.

Posledice hiperinflacije: rat gladnih protiv sitih

Sve ovo je dovelo do toga da se dolar nađe pod nezapamćenim pritiskom. Američka ekonomija i privreda, kao i celokupni američki budžet, zavise od toga da svoje dugove preko dolara prebacuju drugim zemljama. Da bi smanjio privrednu krizu nastalu propašću tržišta nekretnina 2008. godine Fed je nemilice štampao dolare koje je zatim trošio na otkup nenaplativih kredita u Americi. Do drastične inflacije nije došlo samo zahvaljujući tome što su strane države kupovale dolare kako bi plaćale sopstvene dugove, a tu je i "Sistem Velikih jezera" da pripomogne.

Zbog politike otkupa loših kredita Fed je mesečno trošio 85 milijardi dolara koje je nabavljao iz primarne emisije. Dok je 2007. odštampano 890 milijardi svežih dolara, od naredne godine dolazi do naglog skoka u proizvodnji zelenih papirića, pa tako povećanje dolarske mase narednih godina izgleda ovako (u milijardama dolara): 2008. - 1.504, 2009. - 2.141, 2010. - 2.299, 2011. - 2.851, 2012. - 2.804, 2013. -3.734, dok je za ovu godinu planirano štampanje još 4.368 milijardi novih dolara!

Druga najznačajnija rezervna valuta po "Sistemu Velikih jezera" jeste evro. Evropska Centralna banka (ECB) je pratila Fed i odobravala štampanje novih novčanica (u milijardama evra): 2007. - 1.520, 2008. - 1.519, 2009. - 1.790, 2010. - 1.866, 2011. - 2.289, 2012. - 3.082, 2013. - 2.338, tekuća godina - 2.088.

Laganim izlaskom iz dolarskog obračunavanja pet najperspektivnijih svetskih privreda, potražnja za američkom valutom se dramatično smanjila i sada Americi preti hiperinflacija. Šta može da se desi ako se u SAD iznenada vrate desetine hiljada milijardi dolara štampanih bez realnog pokrića? Građanski rat gladnih protiv sitih je najmanje što se očekuje u tom slučaju!

Zbog toga je Fed planirao da počevši od oktobra 2014. u naredne dve godine postepeno povlači višak dolara iz opticaja. Problem je u tome što Amerika nije štampala novac samo zato da bi ga delila po svetu, već prvenstveno da bi popunjavala sopstveni budžet. Smanjenjem primarne emisije, smanjuje se i količina novca za finansiranje sopstvenih potreba, a to znači manje para za socijalna davanja, državne subvencije, kupovinu novog oružja...

Manje para iz državne kase znači i smanjenje proizvodnje u privatnom sektoru i povećanje broja nezaposlenih, siromašnih i gladnih.ž

U isto vrzino kolo je uvučena i EU, čija su jedine uzdanice privrede Nemačke i još nekoliko nordijskih zemalja. Dok je od drugih zahtevao štednju, Berlin je stalno investirao, a to se plaćalo iz primarne emisije ECB-a. Teret je prebacivan na siromašnije članice Evropske Unije, kao i na ostale zemlje koje u obračunu i plaćanju koriste evro. Upravo je ova politika dovela do protesta doskorašnjeg ministra ekonomije Francuske, Arnoa Montbura, a protiv slepog slušanja saveta iz Berlina o potrebi dalje i rigoroznije štednje. Posle ove kritike je pala cela francuska vlada.

Laži i propaganda umesto suočenja sa istinom

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da Rusija ubrzano povećava i svoje rezerve u zlatu. Rublja danas ima 12 odsto pokrića u zlatu, a do kraja godine se očekuje da će zlato činiti 15 odsto svih rezervi Rusije, s tim da bi po planu za pet godina taj procenat trebalo da naraste na 30 odsto. Rusija ima dovoljno sopstvenog zlata, pa Centralna banka Rusije nema potrebe da ga kupuje u inostranstvu. Samim tim, i za ove transakcije se koristi rublja, a ne dolar.

Sjedinjene Američke Države, a sa njima i EU, dokle god se primenjuje "Sistem Velikih jezera" u svojoj današnjoj formi (dolar je prva rezervna valuta sveta, evro druga), nemaju drugog izbora do da ruše rusku ekonomiju ili da sami odu u propast. Zbog toga se i podgreva ukrajinska kriza, koja je i stvorena da bi se otvorio front ka Rusiji, a zatim i prema ostalim BRIKS zemljama, na prvom mestu ka Kini.

Pošto se sankcije nametnute Rusiji vraćaju kao bumerang i pogađaju privrede zapadnih zemalja, bilo je potrebno naći neko prihvatljivo objašnjenje koje će da se servira domaćim biračima od kojih će mnogi, upravo zbog tih sankcija, ostati bez prihoda. Umesto da se kaže "...banksteri nam skidaju kožu sa leđa, ali mi moramo da ih slušamo i sledimo njihov interes", zapadna propaganda želi svoje javno mnjenje da ubedi kako sve radi iz humanitarnih razloga - da bi se spasao narod Ukrajine koju su, navodno, napali Rusi.

Političarima u EU i SAD je nekako prihvatljivije da narod veruje kako je dalje pogoršanje ekonomske situacije cena koja mora da se plati kako bi se zaustavio "...zli ruski vojnik, koji od početka Hladnog rata, pa sve do danas, neprestano sanja samo o tome da Zapadnu Evropu preore gusenicama svojih tenkova, a SAD sprži u nuklearnom holokaustu", nego da otvoreno kažu kako sve što rade, rade samo zbog dobrobiti malog broja ljudi.

Zbog toga se sankcije zaoštravaju, svet je gurnut u privrednu i socijalnu katastrofu i na ivicu je opšteg rata, a sve u ime nekakve demokratije, sloboda i ljudskih prava koji su i na Zapadu odavno samo mislene imenice bez pravog značenja i realne primene.

GLOSA

Vlade zapadnih zemalja, koje decenijama slušaju bankare, a ne sopstveni narod, čuvale su interese krupnog kapitala, a ne interese onih koji su ih izabrali. Zbog toga su danas dovedene u situaciju da nemaju drugog izbora nego da zaoštravaju sankcije protiv Rusije i potpiruju rat u Ukrajini, u kome ne ginu oni, nego Rusi i Ukrajinci.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane