Natrag

Kome treba Fiskalni savet, društvo preplacenih mudraca, i ko im je omogucio da žive kao grofovi u najsiromašnijoj zemlji Evrope?

Sebe obezbedili, a narod obezvredili

Prebogati clanovi Fiskalnog saveta, koji svoje prihode kriju kao zmija noge, traže da se dodatno smanje ionako mizerne penzije u Srbiji umesto da se založe za smanjenje sopstvenih prihoda koje dobijaju iz republickog budžeta. Njih trojica republicki budžet mesecno koštaju najmanje milion dinara, odnosno cetrdeset penzija koje je Vlada proglasila prosecnim.

I. Milanovic

Da bi se nekako popunio hronicno prazan republicki budžet, Vlada je u Skupštini progurala zakon o novom izracunavanju penzija vecih od 25. 000 dinara. Po tom zakonu penzije nece biti zvanicno umanjivane, jer se vlast uplašila da bi to pokrenulo lavinu ustavnih tužbi, vec nece biti u celosti isplacivane.

Vlast nije promenila Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju (na osnovu koga se izracunava visina pojedinacne penzije), niti je uvela dodatni porez na penzije (za šta bi bilo neophodno promeniti Zakon o porezu na dohodak gradana), vec je samo promenila nacin isplate?! To znaci da ce penzije ostati iste, ali se nece u celosti isplacivati, vec ce višak ostajati u budžetu. Kada i da li ce razlika biti isplacena penzionerima nije jasno regulisano, tako da pravni strucnjaci najavljuju tužbe redovnim i Ustavnom sudu smatrajuci ovakvu odluku potpuno nezakonitom i protivustavnom.

U meduvremenu se oglasio i Fiskalni savet tvrdnjom da planirano smanjenje (odnosno „nacin isplate") penzija nije dovoljno da se konsoliduje budžet i da ce biti neophodne dalje uštede po ledima naroda.

„Nakon umanjenja, penzije ce ostati na nivou koji je znatno viši od ekonomske mogucnosti privrede da ih finansira", navodi se u saopštenju Fiskalnog saveta.

Dok se punom snagom zalažu za dalje umanjenje vec ionako malih penzija, clanovi Fiskalnog saveta ni ne pomišljaju da štede na sebi.

Pavle Petrovic, predsednik Fiskalnog saveta, sam ima vece prihode od dve prosecne srpske porodice. Od 5. aprila 2011. godine, pa sve do 5. oktobra 2014. on je samo na osnovu svoje predsednicke funkcije u Savetu mesecno iz budžeta dobijao 202.063 dinara! Uz to je dobijao još skoro 150.000 od Ekonomskog fakulteta u Beogradu (takode korisnika budžetskih sredstava).

U meduvremenu mu je plata u Savetu smanjena na 183.737,55 dinara mesecno, ali su mu zato mesecni prihodi od Ekonomskog fakulteta povecani na 120.827 dinara za nastavu, a još 37.000 dinara dobija na ime naucno-istraživackog rada. Moguce je da Petrovic ima još prihoda koje nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, jer u njegovoj zvanicnoj biografiji na sajtu Fiskalnog saveta stoji da objavljuje clanke u listovima, kao što su: Journal of Money Credit and Banking, Journal of Development Economics, Journal of Comparative Economics, Journal of Macroeconomics. Ovakvi casopisi obavezno placaju svoje saradnike.

Petrovic je devedesetih godina prošlog veka bio jedan od osnivaca i dugogodišnji direktor CES Mekona, revizorske kuce koja je napravila haos u vremenu privatizacije procenjijuci preduzeca onako kako je to odgovaralo kupcima, a ne ekonomskoj logici. Iz nje su potekli Mirko Cvetkovic, kasniji premijer Srbije, kao i mnogi drugi politicari.

Zvanicno, Petrovic poseduje trosoban stan od 90 kvadratnih metara, vikendicu od 70 m2 sa 12 ari placa i dva automobila: Tojota Rava 4 iz 2010. godine i Pežo 405 iz 1992 godine. Ima neobjavljenu sumu novca na štednji.

Drugi clan Fiskalnog saveta je Vladimir Vuckovic o kome Agencija za borbu protiv korupcije ima veoma šture i nepotpune podatke, iako je njegova zakonska dužnost da prijavi sve prihode, celokupnu imovinu i sva radna mesta, cak i ona volonterska.

Na sajtu Agencije stoji jedino da je Vuckovic clan Fiskalnog saveta gde od 5. aprila 2011. mesecno zaraduje 181.856 dinara. Ima cetvorosoban stan od 74 kvadratna metra koji je dobio na poklon isto kao i garsonjeru od 31 m2, dok je jednosoban stan od 36 m2 kupio. Poseduje akcije više preduzeca u zemlji: NIS a.d. (nominalne vrednosti 500 dinara), Unifarm a.d. iz Zemuna (100.225 dinara), Tigar a.d. (72.000 dinara), Alfa Plam a.d. iz Vranja (33.500 dinara) i AMS osiguranje a.d. (27.000 dinara). Ima uštedevinu u banci, ali navodno nema auto.

U zvanicnoj Vuckovicevoj biografiji na sajtu Fiskalnog saveta stoji i da je vanredni profesor na Megatrend univerzitetu u Beogradu i da je od januara 2011. glavni i odgovorni urednik casopisa Makroekonomske analize i trendovi. Ovo, medutim, Vuckovic precutkuje u svom imovinskom izveštaju dostavljenom Agenciji za borbu protiv korupcije, tako da se ne zna kolike prihode ima po tim osnovama.

Najzanimljiviji je slucaj treceg clana Saveta, Nikole Altipamarkova, za koga ne postoje nikakvi javno dostupni podaci u Agenciji za borbu protiv korupcije, iako je to zakonska obaveza. O njemu se, medutim, zna da je 2008. godine, ako ne i drugih godina, kao ekonomski savetnik radio za USAID, americku vladinu organizaciju specijalizovanu za subverzivne delatnosti u drugim zemljama. Zbog toga ne cudi da se ovaj podatak ne nalazi u njegovoj biografiji zvanicno objavljenoj na sajtu Fiskalnog saveta. Altipamarkov je u isto vreme dok je radio za USAID bio i konsultant na republickom projektu penzijske reforme, istražujuci mogucnosti za uspostavljanje fiskalno održivog i socijalno prihvatljivog penzijskog sistema u Srbiji, zbog cega ne treba imati nedoumice ko mu suflira da penzije u Srbiji moraju da budu niže, kako bi penzioneri što krace živeli. Cilj USAID-a je poznat: Srbiju treba depopulizovati u što je moguce kracem roku.

Nikolina majka, Ljiljana Altipamarkov, bila je devedesetih godina u vreme vladavine Srpskog pokreta obnove nad Beogradom clan gradskog veca.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane