Natrag

Dežurna

Vucic se sprema da proguta i Telekom

Zadnji zalogaji režima

Telekom Srbije i dalje posluje sa profitom, ali se novac nepotrebno odliva, i to iskljucivo u džepove ljudi bliskih vlastima i rukovodstvu kompanije. Konstantno se umanjuje vrednost preduzeca i to upravo uoci predstojece prodaje državnog paketa akcija. Bivši direktor Branko Radujko je, za demokrate, opelješio preduzece za više od milijardu evra, a sada Vucic želi da ga proda i da pojede ga budžet. Zbog opstanka na vlasti

Igor Milanovic

Telekom Srbije je akcionarsko društvo koje nije upisano u Centralni registar hartija od vrednosti, iako je od odluke Vlade Srbije, objavljene u Službenom Glasniku 41/2012 proteklo više od dve godine. U toj odluci utvrdeno je da 15 odsto vrednosti akcija Telekoma mogu upisati svi gradani Srbije, a njih se javilo 4.821.887, dok 6,94 odsto akcija pripada zaposlenima i bivšim zaposlenima, a na to ima pravo 39.856 ljudi.

Odbor direktora Telekoma cine: Predrag Culibrk (zakonski zastupnik), Milenko Dželetovic, Filip Bankovic, Milan Simic, Draško Markovic, Petar Popovic i Natalija Jegdic. Medu ovim direktorima treba tražiti odgovorna lica za više poslovnih promašaja u ovom vecinskom državnom privrednom društvu, za zastoj u razvoju i nemilosrdno arcenje državnih para.

Telekom ima fiksnu i mobilnu telefoniju i sledeca zavisna društva: Telekom Srpske AD iz Banja Luke (Telekom poseduje 65 odsto akcija), M:tel doo u Podgorici (83 odsto), FiberNet doo iz Podgorice (100 odsto), Telus doo u Beogradu (100 odsto), HD-WIN doo u Beogradu (100 odsto) i TS-NET B.V. u Amsterdamu (100 odsto).

Telekom Srbija u maticnom društvu za fiksnu i mobilnu telefoniju na kraju 2013. godine imao je 9.073 zaposlena, a sa zavisnim društvima u zemlji i inostranstvu ukupno 13.229 zaposlenih. Poredenja radi, Telenor koji obavlja samo mobilnu telefoniju ima 1.095 zaposlenih, dok u VIP Mobile (takode samo mobilna telefonija) radi 958 ljudi.

U Srbiji posluju tri operatera mobilne telefonije sa sledecim ucešcem u prihodima od mobilne telefonije i njenih pratecih delatnosti: Telenor je ostvario 42,4 milijarde dinara (41,96 odsto tržišta), Telekom je prihodovao 36,0 milijardi dinara (35,65 odsto) i VIP Molbile sa prihodom od 22,6 milijardi dinara (22,39 odsto).

Telekom u Republici Srpskoj i Crnoj Gori zahvaljujuci svom ucešcu u njihovoj mobilnoj telefoniji ostvaruje još 18,8 milijardi dinara prihoda od mobilne telefonije. Maticno preduzece je na ime zakupnine u 2013. godini imalo rashode u iznosu od 4.784.678.000 dinara, ili 41,7 miliona evra, a na ime zakupnine isplaceno je u toj godini, ukljucivši i zavisna društva u delu koji pripada Telekomu AD. ukupno 5.876.757.000 dinara ili 48,9 miliona evra!

Ukupna dobit u toj godini u maticnom preduzecu bila je 15,3 milijarde dinara, a sa zavisnim društvima samo više za 370 miliona dinara. Dakle, 37,4 odsto dobiti otišlo je na zakup poslovnog prostora! Dok je Telenor u 2013. godini iskazao 11,1 milijardu dinara neto dobiti, Telekom Srbija AD je u fiksnoj i mobilnoj telefoniji iskazao dobit od 15,3 milijarde. Kako je ukupan prihod sve tri telekomunikacione kompanije u Srbiji iznosio 101 milijardu dinara, ili oko 880 miliona evra, bitka za tržište Srbije, u ovom segmentu potrošnje gradana, privrednih subjekata i državnih republickih i lokalnih organa i organizacija, se ozbiljno nastavlja. VIP Mobile nastavlja sa povecanjem svog ucešca u tom kolacu. Ako Telenor Srbija nastavi ovako da arci novac i da zaostaje u razvoju, znatno ucešce ce povecati i Telenor, a Telekom ce doci u situaciju da smanji svoj deo tržišnog ucešca, jer ga i u fiksnoj telefoniji pritiskaju Orion i SBB.

Sve ovo toleriše Nadzorni odbor Telekoma Srbija, ciji je predsednik Milan Božic, a clanovi: Milomir Ili Ninoslav Prodanovic, Sonja Vlajic, Miroslav Joksimovic i Slavoljub Kandic.

Umesto u dalji razvoj i borbu bar za ocuvanje tržišta, Telekom novac ulaže u tajkune bliske vlastima. Novac se odliva tako što se zakljucuju nepotrebni i preskupi ugovori o zakupu.

Za zakup robne kuce u Nišu, Obrenoviceva ulica 42, koja je u vlasništvu Milije Babovica (zakupljen je treci sprat od ukupno 2.700m2 po mesecnoj ceni od 8 evra za kvadrat) placa se 260.000 evra godišnje.

U zgradi u vlasništvu Novog Doma u Cara Dušana u Beogradu, zakupljeno je 3.800m2 za mesecno 53.000 evra, odnosno 660.000 evra godišnje. Telekom je platio milion evra za renoviranje bez odbijanja od kirije!

Jedini akcionar Novog Doma AD danas je firma Ataše doo Beograd , ciji je vlasnik Porpentina Holdings Limited sa Kipra, a direktor je Dragan Lazarevic, koji je pre deobe Danka Đunica i Aleksandra Vlahovica bio vlasnik jedne trecine Novog Doma. Sada je Lazarevic zastupnik Đunica.

U zgradi Tehnoprometa AD u Bulevaru kralja Aleksandra 28 u Beogradu uzeto je 3.500 kvadratnih metara po ceni od 12,7 evra za kvadrat, odnosno za 44.450 evra mesecno ili 533.000 evra godišnje. Po kom osnovu je Vulin-komerc iz Rume preneo na Piramidu Invest iz Rume ovaj objekat, naknadno cemo ispitati.

Današnji vlasnik Tehnoprometa sa vecinskim vlasništvom od 67,88 odsto akcija je Dušan Stupar, preciznije njegov Univerzal Holding, a pošto je sam Tehnopromet vlasnik 25,69 odsto svojih akcija, proizilazi da je Univerzal Holding vlasnik 92 odsto Tehnoprometa.

U zgradi Kopaonika AD u Dubravckoj ulici 35 zakupljeno je 3.300 kvadratnih metara po ceni od 7 evra za kvadrat (što cini ukupno 23.000 evra mesecno), odnosno na godišnjem nivou 277.200 evra godišnje.

Kupac Kopaonika AD bio je Đordije Nicovic, kada je u preduzecu bio vecinski vlasnik pored malih akcionara. Nicovic je sada licno, i preko dve firme u svom vlasništvu, vlasnik samo 10,87 odsto akcija Tehnoprometa, dok je najveci pojedinacni vlasnik Glina promet doo sa sedištem u Zemunu, Mozerova ulica 44, sa 24,18 odsto kapitala. Sa tim ucešcem Glina promet je postala vlasnik dela u ukupnoj novcanoj vrednosti Kopaonika od 7,54 miliona evra, što iznosi 1,8 miliona evra. Evo cudne konstrukcije ovog pravnog lica, koje ima maticni broj: 20659190 i koje je osnovano sa kapitalom od 25.931,18 dinara 25. juna 2010. godine i ceo kapital izgubilo zbog poslovanja sa gubitkom. Osnivac i direktor je izvesni Mihailo Mikic.

U zgradi Lola sistema u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu, Telekom je zakupio 11.000 kvadrata po ceni od 10,5 evra mesecno. Kirija je nedavno smanjena na 7,5 evra, što predstavlja 82.500 evra mesecno, a godišnje cak 990.000 evra.

U zgradi Tanjuga na Obilicevom vencu u Beogradu, Telekom je zakupio 1.000 kvadratnih metara po ceni od 16,3 evra mesecno, odnosno godišnje za 195.600 evra.

Od Milorada Simica, savetnika za bezbednost predsednika Republike, zakupljen je lokal u sporednoj ulici u Valjevu, i to za veliku zakupninu uprkos cinjenici da je Telekom u centru, i to u pešackoj zoni imao godinama lokal. I u ovom slucaju, kao i u mnogim drugim, Telekom je platio renoviranje i adaptaciju prostorija, bez da mu je to uracunato u kiriju.

U Požeškoj ulici u Beogradu, od supruge bivšeg ministra telekomunikacija Dojcila Radojevica zakupljena je zgrada po ceni od 140.000 evra godišnje, a pre izvesnog vremena kirija je smanjena na oko 100.000 evra za godinu dana.

Od Meha Omerovica zakupljen je lokal u Novom Pazaru, koji je on neposredno pre toga kupio. Ovaj zakup je potpuno bespotreban i uraden samo da bi se finansijski namirio ovaj politicar, jer je Telekom u to vreme vec koristio sredeni prostor od preko 100 kvadratnih metara u centru Novog Pazara.

Da se Telekom cudno i neracionalno ponaša, pokazuje i kupovina zgrade od JAT-a na Novom Beogradu, površine 10.000 kvadratnih metara, za koju je pre pet godina placeno 10.000.000 evra, a koja se od tada renovira i nece biti završena ni do kraja ove godine. Ugovorom sa preduzecem Bankovic u vlasništvu Bobana Bankovica iz Crne Trave, dogovoreno je renoviranje u vrednosti od tri miliona evra. Telekom zbog namernog odugovlacenja uredenja poslovnog prostora gubi mesecno 100.000 evra, što sa pet godina iznosi ukupno šest miliona evra.

Za cudenje je i najnoviji potez rukovodstva Telekoma da na stotinak metara udaljenosti od svoje zgrade, nekada u vlasništvu JAT-a, zakupi poslovni prostor u Novom Merkatoru i ugovori placanje šest miliona dinara za renoviranje po principu „kljuc u ruke" sa preduzecem Mikser House d.o.o.

Ovo preduzece sa maticnim brojem 20903058 registrovano je tek 26. februara 2013. godine, a njegov osnivac je firma Mikser Dizajn d.o.o, takode iz Beograda (maticni broj 20856238) koju su 30. avgusta 2012. osnovali Milan i Maja Lalic (ukupno imaju 75 odsto vlasništva) i Tatjana Ristic (preostalih 25 odsto). Prvi posao ovog „iskusnog" preduzeca upravo je renoviranje poslovnog prostora Telekoma u Novom Merkatoru.

A 1.

Bruto ili neto?

Vlada Mirka Cvetkovica bila je svojevremeno u prilici da zakljuci ugovor o prodaji 50 odsto akcija Telekoma za 1,2 milijarde evra. Sadašnja Vlada na celu sa Aleksandrom Vucicem narucila je medunarodnu ekspertizu i na zaprepašcenje dobila novu procenu vrednosti tog dela akcija koje sada koštaju samo 700 miliona evra. Naša javnost nije obaveštena ko ce da snosi odgovornost za izgublcjenih pola milijardi evra. Prica se da ce novi kupac biti šeici iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a da ce kapital doci od domacih tajkuna, najverovatnije od brace Karic koji su se vec oprobali u mobilnoj telefoniji. Zbog toga se vredno radi na daljem obaranju vrednosti Telekoma. Vlada je obuhvatila sve zaposlene u Telekomu prinudnim umanjenjem zarada za 10 do 15 odsto, zavisno od visine plate, iako se u konkretnom slucaju radi o akcionarskom društvu koje je samo delom u vlasništvu države. Ovo umanjenje zarada predstavlja veliki udarac za vodece inženjerske kadrove Telekoma, jer su ti strucnjaci izuzetno traženi, pa umanjenje plata za 20.000 ili 30.000 dinara mesecno bice im ozbiljan signal da posao potraže kod konkurencije.

Još nije jasno da li Vlada misli da umanjuje bruto ili neto zarade zaposlenih.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane