Natrag

Su(lu)dovanje

Davno izgubljena cast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (39)

Sudije režimske, kazne drakonske

Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno obicnih gradana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veci broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuca uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlucivanju. Na žalost, najveci broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujuci zakonitost ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom coveku iz partija na vlasti, poštenom gradaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i ucine nesposobnim za život. I to sve cine nekažnjeno, za svoj rad primaju najvece plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosude potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuce klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se ono mora dubinski ocistiti od korupcije, nepotizma, nestrucnosti i politikantstva. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Najgori medu njima je, svakako, ministar pravde Nikolica Selakovic. O tome piše naš urednik Milan Glamocanin, nekadašnji nacelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamocanin

Advokati u Srbiji ušli su u treci mesec štrajka - potpunom obustavom rada. Najborbenija društvena sila - advokati - odlucili su da se pobune zbog poniženja koje im namenjuje aktuelna vlast, prvo pljackanjem preko poreskih osnovica, a zatim i oduzimanjem posla, preko Zakona o javnim beležnicima, koje je izabrao aktuelni ministar pravde Nikolica Selakovic, dajuci im ove unosne poslove za naknadu od po 5o hiljada evra po beležniku, plus deo od ubranih prihoda.

Ministar Selakovic je nadmašio i zloglasnu Snežanu Malovic, bivšu ministarku pravde, i stvorio je opasnu kriminalnu grupu koja hara srpskim pravosudem, rasprodajuci pravdu za velike pare. I dok Nikolica, pod punom zaštitom premijera Vucica mešetari Srbijom, njegov brat Dragan- Dejvid Selakovic je pod teškom optužbom da je u SAD-u, piraterijom softverskih programa, zajedno sa svojim kompanjonom, zaradio preko 300 miliona dolara! Federalni sudija zabranio je Nikolicinom bratu da prilazi svojim kompjuterima, kancelariji i poslovnoj zgradi, dok mu se ne presudi.

Predsedniku srpske vlade Aleksandru Vucicu ministar Selakovic, ciju ostavku traže srpski advokati, prirastao je za srce, jer su milionski prilozi njegovog brata koje je stavio u svoj džep i obavezujuci.

Kolika je stvarna šteta od višemesecnog štrajka advokata teško da se može, za sada, izracunati. Sudovi su prazni, ne naplacuje se sudska taka, tako da su i plate zaposlenih u pravosudu pod znakom pitanja!

Ali, veci broj sudija i tužilaca, koji su organizovani u mafijaške grupe, koje su pod zaštitom ministra pravde i predsednika Vlade Srbije, zaraduju stotine hiljada evra, rasprodajom pravde, otimajuci od gradana stanove, imovinu, a privatna preduzeca, kompanije, banke i ustanove, raznim blokadama, ostavljaju u bankrotu.

Apelacioni sud u Beogradu, kao žalbeni sud donosi dakle odluke, a protiv najveceg broja nije dozvoljena revizija! Dolaskom DOS-a na vlast, a narocito kada je ministarstvo pravde preuzela Demokratska stranka i njena ministarka Snežana Malovic, reizborom sudija ostavljene su stranacki obojene sudije, koje su pocele da životinjski služe interesima mafije Borisa Tadica. Apelacioni sud u Beogradu presuduje, tako da svaki sudija samostalno može da ide u pljacku. Naime, isto vece, samo su sudije izvestioci razliciti, po istom pravnom osnovu donosi cesto i tri razlicite presude. Zavisi koliko je sudija placen, ili je rec o potpunom neznanju, jer se biraju podobni i poslušni.

Treba, i ovom prilikom, crnim slovima zabeležiti imena sudija koji presuduju gradanskom odeljenju, dakle, donose pravnosnažne presude. A to su: Begovic Pantic Svetlana, Boljevic Dragana, Bosiljkovic Branislav, Bulajic Zorica, Vukcevic Milanka, Delibašic Zorana, Dražic Branka, Đordevic Aleksandra, Jašarevic Zorica,Matkovic Vesna, Negic Ivan, dr Popesku Dragica, Romcevic Nevenka, Santovac Melanija, Sokic Olga, Subic Vesna i Milica Popovic Đurickovic.

Vlasti su posebno odane sudije krivicnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu, koje uvek znaju kakvu vlast od njih ocekuje odluku i presudu, i spremni su da ih takve i donose. I donose ih. U pritvoru su spremni da drže gradane i po dve-tri godine, dok vlast ne proceni da je pritvorenik slomljen, ili da je pristao da ''saraduje'', da plati velike iznose ''onome kome treba''. Posebno zlo srpskog pravosuda su privredni sudovi, a narocito, crnim slovima treba upisati Privredni sud u Beogradu i Privredni apelacioni sud u Beogradu. Vecina sudija ovih sudova su bez ikakvog morala, i bave se sudenjem kao biznisom. O tome u narednim brojevima.

A 1.

Posledice uvodenja nakaradnog notarstva u pravni sistem Srbije

Tekst u poslednjem broju Tabloida završava se konstatacijom da ce od ovakvog nezakonitog uvodenja notarstva u pravni sistem Srbije štetu imati cela država, a o razmerama štete videce se iz daljeg teksta.

Da bi se nezakonito uvodenje notarstva bolje shvatilo, treba istaci da je prvobitno Zakon o javnom beležništvu donet 2011.godine, a da je izmenjen 2013.godine, tako što su uvedene odredbe koje iskljucivo daju pravo notarima da sastavljaju i overavaju ugovore o prometu nepokretnosti. U uredenim državama zakoni se donose brižljivo sa povecanom pažnjom i uradenim analizama o tome kakve efekte donosi uvodenje nekog Zakona. Analiziraju se efekti na gradane, na državu , kao i na medunarodni faktor. Nacrti Zakona idu na javnu raspravu koja traje nekada i do dve godine, a obicno je to oko 6 meseci, a nakon toga uzimaju se u obzir osnovane primedbe i sugestije, i onda se, ukoliko pretežu pozitivni razlozi uvodenja Zakona, isti se daje na usvajanje.

Da vidimo kako je to uradila Srbija...

Prvo, Srbija nikada nije imala uvedeno notarstvo na celoj svojoj teritoriji i sa tom . vrstom pravne pomoci nije imala nikakvog iskustva. Sve zemlje u okruženju su uvele notarstvo, neke pre više od 20 godina (Slovenija, Hrvatska i dr.). Srbija je to ucinila poslednja u Evropi. I to na najgori moguci nacin.

Iz bogatog iskustva evropskih zemalja, i zemalja u okruženju, moglo se uzeti ono što je najbolje, prilagoditi našoj stvamosti i nakon javne rasprave uzeti u obzir opravdane primedbe i dati Zakon u proceduru. Javna rasprava povodom tog Zakona u Srbiji nije vodena, a Zakon je , inace shodno našoj praksi od 2011. pet puta menjan (Sl.Glasnik RS br.31/2011 br.85/2012.,br. 19/2013,br.55/2014,93/2014 i 121/2014). I to suštinski . U osnovnoj verziji ( Zakon iz 2011.) notari nisu imali ekskluzivitet. Izmenama Zakona iz 2013 su dobili ekskluzivitet. Sada poslednjim izmenama samo delimicno im se oduzima ekskluzivitet i to tako , što iako ne sastavljaju ugovor isti solemnizuju. Solemnizacija znaci da privatni Ugovor (npr. izmedu oca i sina koji su sami sastavili ili je isti sastavio advokat) pregleda notar i nakon pregleda odlucuje da li ce isti overiti, odnosno dati mu status javne isprave. Znaci, da od volje notara zavisi da li ce jedan privatni Ugovor dobiti javnu snagu.

Napravljeno je samo delimicno poboljšanje. Ono što advokati traže je da se u domenu privatnog prava ostavi potpuna sloboda ugovornim stranama, a da notar može da overava samo potpise ne upuštajuci se u sadržinu privatnog akta. Tako je bilo u proteklih 150 godina.

Da je država postupila kako je navedeno, odnosno da je Zakon išao na javnu raspravu, ne bi se dogodilo da se u prva dva meseca važenja notarstva vrše izmene propisa koji tu materiju regulišu. Prvo je smanjena cena hipotekarnih izjava datih kod notara na 60%, a zatim je od notara uzeto 30% od njihove zarade za finansiranje sudova. Pritom se, što je interesantno, ali objašnjivo- notari uopšte ne bune.

Zašto ? Kao prvo, zarade notara su enormne i krecu se u rasponu od 50.000- 180.000 Eura po notarskoj kancelariji, a drugo, prihod od sudskih taksi je višestruko smanjen. I na kraju, ocigledna je sprega notara sa Ministarstvom pravde. E, sad se tu postavlja još jedno pitanje. Ako je tacno da je cilj advokatskog protesta spašavanje Miškovica i drugih tajkuna, zašto je država delimicno izašla u susret tajkunima ? Odgovor je jasan . Miškovic i tajkuni sa protestom advokata nemaju ništa. I još jedno pitanje i to krucijalno, zašto država ne izade u susret opravdanim zahtevima advokata i dozvoli legalizaciju pravnog prometa nepokretnosti od strane notara?

Legalizacija je samo overa potpisa od strane notara. Zašto se država grcevito opire tom zahtevu advokata ? Dva su razloga. Pošto od obecanja da ce Miškovicu biti presudeno do kraja 2014. godine nema ništa, za to ce se optužiti advokati .1 drugo, niko ne bi išao kod notara da mu sastavi javnobeležnicki zapis ili izvrši solemnizaciju Ugovora, cime bi se prihodi notara višestruko umanjili. Zašto država ne prizna da je pogrešila i ostavi notaru pored ostalog i mogucnost sastavljanja javnobeležnickog zapisa, zatim solemnizaciju javnih poslova, a i uvede ono što traže advokati da notari samo overe potpis stranaka (legalizacija).Tako se ostavlja svakome mogucnost izbora da za svoj novac bira pravni put, ali u sva tri slucaja notar bi sastavljao ili javnobeležnicki zapis ili vršio solemnizaciju privatne isprave ili legalizaciju iste (samo overa potpisa).

Kad bi država prihvatila zahtev za legalizacijom, štrajk bi bio obustavljen i Miškovicu i ostalim tajkunima sudenje bi moglo odmah da pocne, ali ocigledno država nema interes da sudenje Miškovicu ponovo zapocne. Inace, notari u ovom momentu rade samo poslove koji se odnose na promet nepokretnosti, a druge poslove iz njihove nadležnosti po Zakonu o javnom beležništvu i dalje rade sudovi i to u svim opštinama u kojima je notarstvo uvedeno.

Dovoljno je otici u Viši sud u Timockoj ulici ili sud u Ustanickoj ulici, kao i u sud na Novom Beogradu (bivši Cetvrti opštinski sud) i videti da sudovi i dalje vrše poslove iz nadležnosti notara. U pitanju su poslovi iz clana 83, 86, 87,88,90,91,93,95,96,98 Zakona o javnom beležništvu, odnosno saslušanje svedoka, utvrdivanje sadržine isprava, overe potpisa i prepisa, uzimanje izjava i drugi poslovi koji nisu u vezi sa prometom nepokretnosti. Postavlja se pitanje, zbog cega su notari uopšte uvedeni u pravni sistem kad ne rade poslove propisane Zakonom o javnom beležništvu. U ovom momentu , imajuci u vidu da radi 92 notara u Srbiji, ocigledno je da jedan notar, a to je prosta matematika dolazi na 76.000 stanovnika.

U Beogradu jedan notar dolazi na više od 41.000 stanovnika. Komora ne želi da raspiše novi konkurs za prijem novih javnih beležnika koji imaju položen ispit, vec ubrzano organizuje ispite u oktobarskom i novembarskom ispitnom roku, kada se ocekuje da njihovi kandidati polože ispit i kad to bude ucinjeno raspisace konkurs i njih primiti. O tome je vec pisano. Znaju se i imena buducih notara.S druge strane, pošto je više nego jasno da ce legalizacija morati da se uvede država oteže da to ucini odmah, jer omogucava da notari uzmu što više para od cega velike koristi imaju Nikola Selakovic, Dejan Đurdevic, Biljana Pavlovic i još neka lica, a s druge strane država ce za to što nema snage da osudi Miškovica svoju nesposobnost pripisati advokatima i njihovom štrajku.

U oktobarskom ispitnom roku 2014. od 48 kandidata koji su položili pismeni deo ispita, više od polovine dobilo je ocene 8, 9 i 10, ali se na sajtu Ministarstva pravde, te ocene sada ne objavljuju, upravo zbog toga da bi se prikrile ocene. Primenjena je ista matrica kao i u aprilskom, majskom i junskom roku 2014. pre raspisivanja konkursa.

Kandidatima su dati zadaci iz pismenog dela ispita, na kojima su njihovi kandidati dobili visoke ocene i oni ce onda imati prednost prilikom novog izbora koji se planira za iducu godinu. Inace notarima se, kako je poznato , oduzima 30% od zarade za poboljšanje rada sudova. I zamislite, ni jedan od notara se nije pobunio. Na taj nacin država želi da kompenzuje enormno smanjenje sudskih taksi od overa u sudovima za septembar, oktobar, novembar 2014.godine. Inace, podaci za Drugi i Treci osnovni sud u Beogradu za period januar-septembar 2014. godine po mesecima su sledeci:

Drugi osnovni sud / Treci osnovni sud

januar 10.668,489 / januar 12.677.289

februar 82.883,463 / februar 15.895.890

mart 17.216.977 / mart 18.539.161

april 40.356.190,50 / april 16.767.115

maj 16.840.847 / maj 17.440.769

Iz navedenih tabela se vidi višestruko smanjenje prihoda države od sudskih taksi. Da bi se koliko toliko kompenziralo smanjenje sudskih taksi , Selakovic i drugi su smislili da od notara uzmu 30 %. Naravno, njihovi notari su odmah na to pristali. Ni jedan od notara u Srbiji se nije pobunio jer su to njihovi notari, a prihodi su im i bez tih uzetih 30 % enormni. Država misli, "svako cudo za tri dana". Ali, ovoga puta nece biti tako.

Pored neznanja koje ministar Selakovic pokazuje tvrdeci da je javnobeležnicki zapis izvršna isprava, što naravno nije tacno, on tvrdi da notari odgovaraju svojom licnom imovinom, što takode nije tacno,sve ukazuje na produbljivanje problema, a ne njegovo rešavanje. Pritom, pošto se ne raspisuje novi konkurs za prijem novih notara, omogucava se nesmetana pljacka gradana Srbije još jedno izvesno vreme, a zahtevi advokata ce morati na kraju da budu uvaženi. Nakon toga, Selakovic ce biti sklonjen sa mesta ministra pravde, ali ce otici na novu dužnost,uradio je posao za koji je izabran, uzeo je novac za sebe i za stranku, notari su zaradili, narod je opljackan, notarstvo je samo produbilo probleme u pogledu pravne sigurnosti i naravno pokazali smo kao država smisao za pljacku gradana, a ne za jacanje njihove pravne sigurnosti.

Naravno, i medunarodne institucije koje su dale novac ne za pljacku gradana, vec za uvodenje notarstva sa ciljem poboljšanja pravnog sistema Srbije, treba da se zainteresuju gde je otišao njihov novac, zašto je izvršena obuka notara kandidata za notare u protekle dve godine koji nisu imali nikakve šanse za izbor, jer ne pripadaju vlasti, odnosno, treba da se zapitaju , gde je otišao njihov novac ?

Odgovor na ovo pitanje ce neminovno dovesti do poništenja ovako nakaradnog uvodenja notarstva u pravni sistem Srbije, tim pre što je i evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije 2014.godine zauzela stav da....postoji zabrinutost u pogledu postupka izbora i imenovanja javnih beležnika koji treba poboljšati i da Zakon treba sprovoditi , uzimajuci u obzir potrebu da se obezbede kvalitetne usluge i pristup pravdi.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane