Natrag

Reagovanje

Otvoreno pismo srpske slikarke Ljiljane Drezge povodom okruglog stola "Oktobarac ZA I PROTIV" u umetnickom paviljonu Cvijeta Zuzoric na inicijativu ULUS-a 8. novembra 2014. godine

Iza nas ostaje samo kulturna baština

U renomiranoj beogradskoj galeriji Ozon, 21 Oktobra 2014. godine, otvorena je izložba kolaža naše oznate slikarke Ljiljne Drezge. U prisustvu Nebojše Babica, umetnickog fotografa i vlasnika galerije, izložbu je otvorio profesor Staša Živkovic, jedan od recenzenata knjige "Monografije Drezga", koju smo premijerno videti na sajmu knjiga. Kolažima koje je predstavila Ljiljana Drezga, bili su oduševljeni svi prisutni. Veliki broj licnosti iz javnog života pokazao je interesovanje za ovu izložbu, medu kojima su bili Vesna de Vinca, doktor Miodrag Colic, Dragoslav Mihajlovic, sudija Maja Tomic Kovacevic, Dušan Jovanovic, Silvija Monros, Vanja Bulic, Mira Adanja Polak, Jelena Tinska, Sava Acin i mnogi drugi. Ogorcena dogadanjima na "oktobarcu" naša poznata slikarka je napisala otvoreno pismo u odbranu Đorda Kadijevica, esnafa i kulture. Prenosimo ga u celini.

......

Zaista ne mogu da ostanem ravnodušna povodom ovog skupa održanog u paviljonu "Cvijeta Zuzoric". Iako ne volim da se eksponiram u javnosti jako me je potresao incident koji se tamo desio. Ja sada pripadam starijoj generaciji likovnih umetnika ali necu nikada zaboraviti kakvu sam podršku na pocetku karijere dobila od našeg vrsnog kriticara umetnosti Đorda Kadijevica.

Sa 35 godina sam izlagala upravo u Cvijeti Zuzoric a razgovori koje sam tada vodila sa Đordem Kadijevicem su bili od velikog znacaja za moje slikarstvo.

Ovo pismo upucujem narocito konceptualnom umetniku Nenadu Rackovicu ciji razvojni put pratim godinama. Naime, Rackovic pripada generaciji moje kcerke Elene Drezge, koja se u to vreme pojavila sa svojom avangardnom knjigom "Mace".

U to vreme njena generacija u koju spada i Nenad Rackovic se formirala uz Milana Mladenovica, Ekatarinu veliki i Partibrejkerse, a okupljali su se u klubu "Akademija".

Ako se secaš Rackovicu, u to vreme si lakirao nokte i farbao kosu. Došla sam ti na izložbu. Podržavala sam bunt mladih, kako ranije tako i sada. Ono što me je šokiralo je tvoje ponašanje prema bardu naše istorije umetnosti Đordu Kadijevicu. Uputiti takve uvrede je znak iskljucivo tvoje nemoci, a da te podsetim put koji si izabrao je jako težak i kada si se njim uputio trebalo je da toga budeš svestan.Takvim ponašanjem neceš postici ništa, jer sada pripadaš srednjoj generaciji i shodno tome tako treba i da se ponašaš. Umesto da budemo solidarni u ovoj izuzetno teškoj situaciji u kulturi i da se i mladi i stari i stari drže cvrsto jedni drugih nikakvi ispadi nam nisu potrebni.

Što se tice "oktobarca", ja sam izlagala 1981, 1982, i secam se velikog uzbudenja sto su mi radovi bili primljeni.To je bila najveca manifestacija u Jugoslaviji.Smatram da treba da se oformi jedna dobra i objektivna komisija i glasam za to da se "oktobarac" održava svake godine. Rešenje uvek postoji a o radu umetnika ne treba da odlucuju politicari vec likovni kriticari i umetnici.

Takode porucujem politicarima da imaju na umu da kroz istoriju jedino što ostaje je kulturna baština jedne zemlje.

Ljiljana Drezga,

Akademski slikar i clan ULUS-a od 1976. godine.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane