Natrag

Uvodnik

(Pr)osudite sami

Gospode, pomozi

Milovan Brkić

Uoči abdikacije, kralj Milan je ovu odluku obrazložio svom najboljem prijatelju Đorđu Genčiću, tvrdnjom da ne želi više da bude kralj Srba, koji su 22 puta pokušali da ga ubiju. A u to vreme i loša misao o kralju se kažnjavala višegodišnjom robijom, a atentatori su javno vešani. Njegovog brata Mihaila ubili su atentatori u Košutnjaku, zbog nedozvoljene ljubavne veze sa bliskom rođakom.

I sin kralja Milana Obrenovića je loše prošao. Kralja Aleksandra Obrenovića i njegovu mu ženu Dragu Mašin ubili su 1903. pripadnici Apisove Crne ruke. Oboje su bili surovi u vladanju, a i smrt im je bila surova.

Uoči Božića u crkvi se obično pale sveće za mrtve i za zdravlje živima, i od Boga se traži oprost od grehova, i od grešnih misli. Na Badnje veče, zapaliću sveće i pomoliti se Gospodu. Saopštiću mu svoje grešne misli. Često sam se u crkvama molio Stvoritelju da mi pomogne, da mi ne zadrhti ruka, da zlotvore smaknem od prvog metka.

Već četvrt veka, generacije u Srbiji žive gledajući na vlasti iste skotove, koji se smenjuju, obećavaju, svađaju se, prete nam, hapse nas, terorišu, uzimaju i sve nam otimaju. Čak i nadu.

Već četvrt veka Srbijom vladaju i haraju isti ljudi. Od Ivice Dačića, do Aleksandra Vučića, traje ista tragedija duha i našeg uništenja. Za sve ove godine, samo je Zvezdan Jovanović uzeo na nišan Zorana Đinđića, a upućeni tvrde da je samo pogodio njegovog telohranitelja Milana Veruovića, što i on sam potvrđuje. A, samo na kralja Milana Obrenovića, Srbi su pucali 22 puta, namerni da mu se krvi napiju, jer je i on njima sisao krv.

Još uvek živi građani, sećaju se kako je, pre četvrt veka, Ivica Dačić pozivao na rat, i optuživao one koji su hulili protiv njegovog vođe Slobodana Miloševića, đaka američke obaveštajne službe. Slobodan nam je rasturio državu, i pamtiće ga pokoljenja, kao državnika koji nije imao nijednog saveznika. A na takvog, kakav je bio, niko nije potegao.

Uz Ivicu Dačića, već četvrt veka, stoji i Aleksandar Vučić. Skidao je sve po spisku nama izdajnicima roda svog, koji smo tvrdili da Srbija nema saveznika, da nema nacionalnu strategiju...

Već četvrt veka kolone napaćenih građana napuštaju Srbiju, hiljade je omirisalo zatvorske ćelije. Tukli su nas, optuživali, osuđivali. Otpor su im pružali hrabri građani Srbije. Pismeni, obrazovani, svesni gde smo, i kuda idemo.

Već četvrt veka, Ivica se goji, njegovi računi su sve deblji, a reč je o milionima dolara. Slušali smo šta nam je sve poručivao Boris Tadić i njegova lopovska kamarila, koja je iz Srbije iznela više od 50 milijardi evra, na svoje inostrane račune. Toliko su pokrali, a na njih niko ni metak nije opalio. Borisova mafija je, doduše, optužila, za atentat službenika američke ambasade Miroslava Cimpla, koji je, navodno, hteo da ubije predsednika Srbije, uletevši u kolonu vozila koja je paradirala, sa predsednikom.

Skotovi se množe, čas su dole, čas gore, ali su uvek, kada je pljačka u pitanju, složna braća. Najgori među njima je, više nema sumnje, Aleksandar Vučić. Ovaj picousti radikal je u svom zločinu prema građanima i Srbiji, otišao najdalje u izdaji nacionalnih interesa, u teroru nad građanima, u pokušaju da Srbiju zdrobi, a narod potamani.

Ministar unutrašnjih dela dr Nebojša nam je saopštio da je pomenutom Vučiću najmanje pet puta prećeno smrću. Nijednom nije opaljen metak. Makar radi zastrašivanja. A nepismeni Srbi su, njemu sličnog tiranina, pokušali da smaknu 22 puta!

Na Badnje veče pomolimo se Bogu, da nam da snage i kuraži, da nam ne zadrhti ruka... I da se spasimo od zla koje nam preti.

www.milovanbrkic.com

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane