Natrag

ATENTAT

Branko Dragaš

Mnogi čitaoci su mi pisali i tražili moje objašnjenje povodom napada režimskih medija na Tabloid i Milovana Brkića, koji je objavio taj sporan tekst u prošlom broju. Evo moga stava. Strasti moraju da se smire. Živimo u teškim vremenima. Mi, koji pišemo, moramo da budemo razumne glave. I vlast mora da prekine sa stalnim manipulacijama. U poslednjih pola godine, režimski novinari su u nekoliko navrata spinovali javnost da se priprema atentat na Vučića ili da se dogodio pokušaj atantata. To su opasne stvari. Sa tim ne sme režim da se igra. Nije dozvoljeno spinovanje javnosti na taj način. Šta režim time hoće da postigne? Sluge režima na najprljaviji i najpodliji način hoće da dignu rejting premijeru Srbije.

Kada napišete da se spremaju atentati na premijera Srbije, onda to treba da dovede do opšte mobilizacije nacije i da svi stanemo uz svog premijera da ga podržavamo u svemu onome što se ne slažemo sa njim. Ako neko hoće da ubije našeg premijera, zar to nije dovoljan razlog da je on u pravu i da mi, njegovi podanici, treba da ga sledimo i da prihvatimo njegovu demokraturu. Tako režim podstiče stvaranje atmosfere vanrednog stanja u kome se gaze građanske slobode, hapse neistomišljenici i zastrašuje kritička javnost.

To nije dobro za Demokratiju i to ne sme da se radi u Republici. Spinovanje javnosti od strane marketinških političkih prevaranata treba da bude zabranjeno, jer se tako nanosi velika šteta državi. Totalitarni režim, nažalost, o tome ne mari. Premijer Srbije je dozvolio da se svi takvi tekstovi objavljuju na naslovnim stranicama njegovih biltena. Uprkos tome što se kritička javnost protivila tom načinu besramnog spinovanja, premijer Vučić nije zabranio te svoje biltene.

Šešelj je u jednom od skorašnjih intervjua izjavio da je Aleksandar Vučić opasan politički protivnik i da se godinama spremao na temi - kako se manipuliše javnim mnjenjem, da je jako dobro izučio taj zanat, da je beskrupulozan i spreman na sve, da mu pomažu američki mentori za spinovanje javnosti i da će sve učiniti da zadrži vlast po svaku cenu. Verujem Šešelju, jer on je stvorio Vučića i najbolje ga od svih nas poznaje. Opet, s druge strane, Vučićev dugogodišnji prijatelj i čovek koji ga odlično poznaje, novinar Predrag Popović napisao je u svojoj knjizi o Vučiću da je on sklon manipulacijama, da se služi lažima i da je do sada tako izmislio 8.677 nepostojećih atentata na samog sebe. Bezbednosne službe su u junu mesecu 2014. upozorile predsednika vlade Srbije Aleksandra Vučića da mu preti najozbiljnija opasnost po život zbog haosa u policiji i dale su mu rok od 48 sati da sredi tu situaciju, jer postoji opasnost da prođe kao Zoran Đinđić 2003. godine.

Šta se desilo posle tih pretećih 48 sati? Ništa. Da li je premijer uspeo da za 48 sati sredi stanje u policiji? Nije. Prema izveštajima policijskih sindikata stanje je i dalje u haosu. Policajci su u tihom štrajku i to svi znamo. Ako premijer ništa nije uspeo da sredi u policiji za 48 sati, zašto je bezbednostna služba pompezno izašla u javnost sa takvim saopštenjem? Zar to nije spinovanje javnosti? Zar to nije zastrašivanje javnosti? Zar to nije dokaz da premijer kontroliše rad bezbednostnih službi koje moraju bespogovorno da služe za njegovu promotivnu kampanju? Sme li to da se radi? Zašto stalno porede Zorana Đinđića i Aleksandra Vučića? Pa, oni ne mogu da se porede. Nikada. Vučić nije dorastao Đinđiću. Uprkos izjavama Đinđićeve udovice, koja se dodvoravala novoj vlasti, braneći svoje poslovne interese, Vučić nije dorastao Đinđiću, jer nema nikakvu harizmu i više liči na nekog sumanutog ludaka koji ne zna šta priča, nego na premijera koji ima neku istorisjku odgovornost za funkciju koju obavlja. Đinđićev zaokret, nekoliko meseci pre streljanja, pokazali su da on nije pristajao da mu CIA lobotomira mozak i da ga pretvore u zombija koji će ispunjavati njihove političke naloge.

Vučić je podli manipulator koji ne bira sredstva da dobije naklonost javnosti, te njegovo stalno spinovanje javnosti o svojoj žrtvi je deo njegove pokvarene namere da izazove u masi sažaljenje i da tako nastavi neuspešno da vlada i uspešno da uništava Srbiju. O kakvom se sumanutom tipu radi, najbolje govore njegove izjave. Sećate se one idiotske izjave Vučića da zna da neće dugo živeti? Šta o toj izjavi kažu psihijatri? Zašto ćute? Zašto ne daju stručno mišljenje?Čega se više plaše? Ta izjava je nova politička podlost Vučića da se dodvori javnosti i da izazove sažaljenje, kako bi dobio slobodne ruke da nastavi sa uništavanjem Srbije.

Srbiji ne treba takav premijer. Srbiji ne treba takav suicidan političar. O nameštenom „atentatu" na Banjici je sve rečeno. Očevici su dokazali da nikakvog atentata nije bilo. Znači, da sumiram, premijer Vučić ne sme to da radi. Ne sme da izaziva sudbinu. Ne sme da se igra sa državom. A sada o tekstu mog prijatelja Milovana Brkića u „ TABLOIDU", gde i sam pišem.

O uvodniku pod nazivom : „Gospode, pomozi!". Brkić na kraju spornog teksta kaže :„Na Badnje veče pomolimo se Bogu, da nam da snage i kuraži, da nam ne zadrhti ruka...I da se spasimo od zla koje nam preti." To ne sme da se piše. Nema opravdavanja za takvo pisanje. Takvo pisanje nanosi veliku sramotu samom Brkiću, koga odlično znam i koji je više nagao, nego što ima loše namere, ali i svima nama koji pišemo za taj list. To je jedini slobodni list u Srbiji koji iznosi istinu o pljačkama totalitarnog režima. Čemu tolika strast? Strast mora da se obuzda. Ponavljam ono što sam pisao u vreme streljanja premijera Đinđića. Premijeru Srbije ne sme ništa da se dogodi.

Ako ubiju premijera Srbije, oni ubijaju instituciju premijera i uništavaju državu. To je zločin i moramo da se borimo protiv zločina. Jadna je država u kojoj ubijaju premijera. Premijer Srbije je mlad čovek, ima svoju decu i želimo mu da dugo živi. Ni izmišljeni atentati, niti kuraž atentatora kome ne drhti ruka nam nisu potrebni da zagadimo toliko politiku.

Premijer Srbije je moj politički neprijatelj i moja je želja da ga građani poraze na izborima, da ga spuste na zemlju, da izduvaju taj naduvani balon laži i obmana, da njegova politika bude zamenjena jer je štetna po državne i nacionalne interese, da odgovara za veleizdaju države na sudu, da ga sud osudi, da mu se konfiskuje imovina stečena dok je bio na vlasti i da mu se trajno zabrani bavljenje politikom kao primer svim budućim političarima, koji odluče da izdaju svoju državu i narod i koji postanu konvertiti. To želim da se desi Vučiću. I Nevernom Tomi i Malom od Miljacke. Neka im sude istorija i sudovi.

Poruka svima, spustite tenzije! Smirite loptu! Stišajte strasti! Oštra politička borba ne sme da uništi politiku. Javna reč mora da ima svoju težinu. Svađajte se, prepirite i vređajte! Ali, bez fizičkih obračuna i atentata. Građani odlučuju. Oni plaćaju veliki ceh svojih pogrešnih odluka. Naš javni rad treba da građanima pomogne da pravilno odluče. Hoće li to da urade? Građani neka sami presude.

PKB - PKB Korporacija se ne sme privatizovati.Politički ološ, njihovi estradni eksperti za sve i svašta, potplaćeni mediji i režimski botovi šire laži o tome da je PKB Korporacija propala i da je hitno treba prodati. To je laž! Obmana! Ne nasedajte na tu prevaru. Manipulaciju.

Evo, iznosim samo neke osnovne podatke o PKB Korporaciji. To su zvanični podaci 31.12.2013 - Konsolidovani bilans, rađen 28.4.2014. Manipulatori pišu da je PKB dužan mnogo i da to država ne može da plaća. Neoliberali traže da se odmah proda. Političari su krenuli u prodaju, jer očekuju svoje provizije.Tajkuni se nadaju, recimo Šećerko, da će prevariti državu i kupiti PKB, kao što je kupio tri šećerane, pa će to da preproda 2017. strancima, kada nas gangsteri iz Briselala nateraju da donesemo zakon o prodaji zemlje strancima. Mediji čekaju svoj deo kolača od oglašivača. Zašto da država proda tako važan poljoprivredni kombinat?

Koliko je stvarno dužan PKB? PKB je 2013 bio dužan - 6.88 milijardi dinara ili 60,35 miliona evra. Zaduženost u 2012 je bila - 9,97 milijardi dinara 88,3 miliona evra. Smanjena je zaduženost za 28 miliona evra.Samo za godinu dana. Ne povećava se zaduženost, nego se smanjuje. Pogledajmo kako ta zaduženost od 60,35 miliona stoji prema aktivi i kapitalu. U aktivi Korporacije, obrtna imovina, zalihe, stalna sredstva namenjena prodaji i kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina, iznose - 6,31 milijardi dinara.

Znači, obrtna imovina pokriva gotovo čitave obaveze. Kapital Korporacije u knjigama - 24,19 milijardi dinara ili 214 miliona evra.To je kapital u knjigama. Naravno, to nije tačno, jer kapital Korporacije je mnogo veći. Moja procena kapitala iz 2007. je da PKB Korporacija vredi 648,9 miliona evra. Danas je taj kapital još veći.

Prolaskom mosta preko Dunava kod Borče, podigla je vrednost okolne zemlje PKB-a , koja se iz poljoprivrednog zemljišta može pretvoriti u građevinsko zemljište. U okolini mosta nalazi se 300 ha PKB-ove zemlje. Evo, najnovijih podataka. PKB je prodao 5 ha zemlje, koja je preimenovana u građevinsku zemlju. Državna procena je da kvadratni metar zemlje košta - 8.000 dinara. Računato na današnji kurs to je - 67 evra/kvm. To znači da hektar zemlje košta - 670.000 evra. To je cena koja je plaćena. Ko kupuje? Tajkuni. Oni imaju informaciju od političara. Znaju šta će se sve graditi oko novog mosta. Kako oko mosta "Mihailo Pupin" ima 300 ha zemlje i kako će tamo nići novi poslovni i trgovački centri, to znači da prodajom samo te zemlje PKB dobija svež kapital u iznosu od - 201.000.000 evra.

Gospodo drugovi, PKB dobija - 201 milion evra! Vraća sve dugove! Modernizuje se! Postaje najprofitabilnija agrarna korporacija u južnoj Evropi. PKB Korporaciji ne treba niko da je privatizuje! PKB Korporacija treba da kupi IMLEK. Većinski paket akcija mora da uzme i da tako zaokruži primarnu proizvodnju i prerađivački sektor u mlekarstvu. To se dobija od prodaje 300 ha zemlje. Podsećam vas da PKB Korporacija ima 30.000 ha zemlje. O ostaloj proceni kapitala narednih dana, dok dobijem sve podatke. Predlažem privatizaciju PKB na sledeći način: 51% vlasništvo Država Srbija, 15% građani Srbije - podela besplatnih akcija, % radnici i penzioneri PKB na osnovu godina radnog staža, % prodaja akcija na Berzi građanima Srbije koji imaju državljanstvo i domaćim kompanijama, tako da niko od povezanih lica ne može da ima više od 3%.

PKB Korporacija treba da postane mešovito akcionarsko društvo. Nova vizija poslovanja. Nova strategija. Novi menadžement. Menadžeri se biraju na konkursu. Uslov 15 godina rada u struci. Reference. Minimalna mesečna plata. Bonus od ostvarene realizacije neto profita na kraju godine. Ne može traktorista da bude predsednik skupštine tako moćne Korporacije.

Traktorista treba da radi svoj posao, Kompaniju moraju da vode profesionalni menadžeri sa međunarodnim znanjima i iskustvima. Evo rešenja za PKB! Podržite moju ideju! STOP PRIVATIZACIJI PKB! PKB DRŽAVI I GRAĐANIMA SRBIJE!

ADVOKATI - Advokati su pokazali kako se može savladati totalitarni režim. Samo udruženi i složni. Jasni zahtevi i profesionalan odnos. Važno je da prvi čovek bude stručan, priznat u zemlji i svetu i nepotkupljiv. Moj drug Dragoljub Đorđević je zaslužio da ga svi mi podržimo. Sada su na redu prosvetari, zdravstveni radnici...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane