Natrag

Kako radi Vođin naduvani vazdušni jastuk pod imenom "Etihad"

Let sa neizvesnim ishodom

Srbija, navodno, nema stručnjake koji bi mogli da vode „Air Serbiu", zbog čega je ugovorom srpska Vlada prepustila manjinskom partneru „Etihadu" da postavi poslovodstvo domaće avio-kompanije. Prvih dana 2015. godine ceo svet je mogao da se uveri kako posluju ti navodni stručnjaci iz Emirata, koji su hiljade putnika pustili da se bez vode i hrane satima muče u avionima koji zbog magle nisu mogli da polete. Najmanje jedan putnik je zbog takvog maltretiranja umro na letu iz Abu Dabija u Dizeldorf.

M. Hadžić

Ugovorom kojim je srpska Vlada kompaniji „Etihad" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata poklonila 49 odsto nacionalnog avioprevoznika JAT (danas „Air Serbia") određeno je da manjinski vlasnik ima pravo da postavlja menadžment. Arapski partneri su, verovatno, smatrali kako u Srbiji ne postoje dovoljno obučeni i stručni ljudi koji bi mogli uspešno da vode jedno veliko preduzeće. Zato je te ljude trebalo dovesti sa strane.

Duže od pola veka JAT je bio simbol za sigurnu i tačnu avio-kompaniju. Bez obzira na sve probleme koji su postojali u tadašnjoj Jugoslaviji, nacionalni avioprevoznik je do devedesetih godina prošlog veka uspevao da održava veliki broj letova kako u zemlji, tako i u inostranstvu, a postojali su i prekookeanski letovi. Kadar koji je JAT u to vreme iškolovao bio je poznat i cenjen u celom svetu. Posebno je na ceni bilo letačko osoblje.

Arapski mešetari, koji se nadaju da će od svog prijatelja Aleksandra Vučića na poklon dobiti celu Srbiju, kao što su svojevremeno dobili JAT, sada smatraju kako je domaće osoblje glupo, neobrazovano i nesposobno, pa su zato insistirali da oni postave menadžment koji će, zatim, da zaposli novo letačko osoblje. A, evo kako osoblje tog „Etihada" posluje u svetu i kako će ono nas i našu nacionalnu aviokompaniju da obruka...

Prvog vikenda u 2015. godini, aerodrom u Abu Dabiju je prekrila gusta magla zbog koje avioni nisu mogli da polete. Let EY 23 kompanije „Etihad" na liniji Abu Dabi - Dizeldorf na pisti je punih 13 sati čekao dozvolu za uzletanje. Sve to vreme putnici su morali da sede u avionu, jer im posada nije dozvoljavala da napuste letelicu.

Isto je bilo i u „Etihadovom" avionu na letu 183 iz Abu Dabija ka San Francisku. On je krcat putnicima na pisti čekao 12 sati.

Nemačka televizijska voditeljka Andrea Kajzer na svom povratku sa odmora na Maldivima čekala je 30 sati u Abu Dabiju i redakciji jedne nemačke dnevne novine poslala SMS poruku: „Već dva dana sedim sa drugim putnicima koji su zarobljeni. U Abu Dabiju vlada haos i žalosno je kako Etihad tretira putnike, posebno starije, koji ne dobijaju nikakve informacije."

Zarobljenim putnicima „Etihadovi" radnici ne samo da nisu davali nikakve informacije , osim uobičajene floskule „Polećemo uskoro", već im nisu davali ni hranu ni vodu. Iz navodnih bezbednosnih razloga putnicima koji su već bili u letelicama nije dozvoljeno da napuštaju sedišta, a poslovodstvo kompanije je donelo odluku da se ukrcani putnici ne vraćaju na aerodrom zbog toga što je na njemu na ulazak u avion već čekalo nekoliko hiljada ljudi. Divna organizacija, čije ćemo blagodati u Srbiji uskoro i sami da osetimo.

Posle 13 sati čekanja na uzletnoj pisti, let AY 23 je konačno napustio Abu Dabi u pravcu Dizeldorfa, ali je neplanirano morao da sleti u Beču. Od preživljenog stresa i maltretiranja jednom sedamdesettrogodišnjem putniku je pozlilo i on je ubrzo umro od srčanog udara. Njegovo telo izneto je iz aviona u Beču i posle višečasovnog zadržavanja u austrijskoj prestonici avion je nastavio let. Posle odiseje duge 28 sati iscrpljeni putnici su konačno stigli na odredište.

Njih 110 je posle sletanja odmah potpisalo punomoćje kojim ovlašćuje advokata da u njihovo ime podnese zahtev za odštetu. Problem je, kako ističu nemački pravnici, u tome što na „Etihad" ne može da se primenjuje zakonodavstvo EU, tako da je malo verovatno da će izmučeni i poniženi putnici od pustinjskih lopova dobiti i jedan cent na ime odštete.

Ti i takvi „stručnjaci", koji ljude drže satima prikovane za sedišta bez informacije, hrane, vode i medicinske nege, danas upravljaju preduzećem koje nosi ime „Air Serbia". Sramotu koju nam svojim neljudskim poslovanjem budu naneli generacijama posle njihovog odlaska nećemo moći da speremo.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane