Natrag

Su(lu)dovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (46)

Kakav ministar pravde, takvi i sudovi

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Najgori medu njima je, svakako, ministar pravde Nikolica Selaković. O tome piše naš urednik Milan Glamočanin, nekadašnji načelnik uprave u policiji.

Milan Glamočanin

Srpski ministar pravde ima obraze ko đonove. Nema te sile koja bi primorala premijera Aleksandra Vučića da smeni ministra pravde, koji je svojom mladoumnošću, pohlepom i kriminalom još više unizio srpsko pravosuđe. Nije pomoglo ni višemesčno odsustvo advokata iz sudnica, koji su štrajkovali zbog kriminala ministrove organizovane grupe koja se okoristila izborom javnih beležnika i privatnih izvršitelja. Ipak, javnosti je malo poznata pozadina slučaja ministra pravde i njegovog zaštitnika Aleksandra Vučića...

Rođeni brat Nikolice Selakovića, odavno ordinira u Sjedinjenim Američkim Državama. Preko svoje organizacije za zaštitu prava gey populacije, Dragan Dejvid Selaković je lako osnivao privatne kompanije, i sa svojim kompanjonom Stivenom Blakburnom, oštetio je, skoro za više od milijardu dolara, svetski poznate kompanije Adobe i Majkrosoft, prodajući njihove softvere, koje je piratski kopirao.

Uzaludan je bio napor onih koje je mister Selaković varao, da se obrate njegovom bratu i premijeru Vučiću. I pokrenuti su sudski postupci koji se privode kraju. Dugogodišnja kazna očekuje gospodina Dejvida, a na nišanu američkih službi je njegov brat Nikolica, za čiju promociju je on u Srbiji platio oko 300 miliona dolara. Zato Vučić i ne pušta glasa.

Naime, Sud distrikta Južne Karoline, dana 27. januara 2015. godine, obavestio je branioce Dejvida-Dragana Selakovića, brata ministra pravde Srbije, Nikolice Selakovića, da su rokovi za podnošenje dokaza istekli. Ova kratka informacija, koju je potpisao službenik sudske pisarnice Stiven. M. Larimor, govori o tome da Dragan-Dejvid Selaković nema čime da se brani od optužnice koja ga tereti da je, na kriminalan način, iskopirao i preko interneta prodavao, softver koji pripada kompanijama Adobe i Majkrosoft.

Prema navodima optužnice, on i njegov saučesnik u kriminalu, Stiven Blakburn, oštetili su ove dve kompanije, za više od milijardu dolara, što se smatra jednom od najvećih masovnih piratskih pljački, od kako postoji takozvana globalna elektronska mreža. Prema tvrdnji oštećenih, Dragan-Dejvid Selaković, pomogao je tim novcem (u iznosu od 300 miliona evra) i političku karijeru svoga brata Nikole Selakovića.

Kao što sada znamo, jedini razlog što je Nikola Selaković do sada uspeo da ostane na funkciji ministra pravde, to je činjenica da je David-Dragan Selaković dodatno platio Aleksandru Vučiću, predsedniku Srpske napredne stranke (SNS), kako bi njegov brat Nikola i dalje ostao na tako važnom državnom položaju.

Dejvid Dragan Selaković je od ilegalnih prihoda stečenih prodajom krađom softverskih proizvoda koji pripadaju kompanijama Adobe i Majkrosoft, razvio svoju kriminalnu mrežu od Meksika i SAD pa sve do Kanade.

U prilogu su sudska dokumenta koji će jednom za svagda dokazati da je pljačka Adobe i Majkrosoft softvera bila ogromnih razmera, i da su prekršeni savezni zakoni Sjedinjenih Američkih Država. Sud distrikta Južne Karoline, koji vodi ovaj postupak, sada može pozvati i ministra pravde Srbije, Nikolu Selakovića, na davanje iskaza povodom kriminalnih radnji njegovog brata Dejvida-Dragana Selakovića, koji se lažno predstavljao po svetu kao "poslovni prijatelj vlade SAD". A, kakav je prijatelj u pitanju, govori i podatak da mu je sud zaplenenio svu imovinu i zamrznuo sve račune. Uprkos tome, on je, neposredno pre akcije suda, uspeo da skloni 80.000 dolara gotovine, ali mu je ubrzo i to oduzeto. Sudski rasplet je na pomolu.

Tumačenje suda o sredstvima za stimulaciju

U Kazneno popravnom zavodu Zabela kod Požarevca višegodišnju kaznu izdržava Darko Miljković iz Smedereva. Sudsko veće Višeg suda u Smederevu u sastavu Goran Mladenović (predsednik veća), Olivera Veljković, Jelena Milić, Milica Simić i Ankica Maksimović osudilo ga je 27. septembra 2013. zbog više produženih krivičnih dela obljube nad nemoćnim i maloletnim licima. Ovo su jedna od najtežih i najgnusnijih krivičnih dela, radi se o ozbiljnoj optužbi, pa zato zapanjuje neozbiljnost sa kojom je sud pristupio rešavanju ovog slučaja.

Tada maloletni Igor V., Miloš P. i Stefan K. navodno su više puta od strane Darka bili primoravani na seks, pa ih je on čak terao da opšte i sa njegovim psom. Optužnica, a kasnije i presuda se baziraju na potpuno kontroverznim izjavama žrtava i na priznanju koje je sam Darko dao tokom policijske istrage.

Priznanje optuženog samo po sebi nije dovoljno da neko bude oglašen krivim, a u ovom slučaju ono ne bi trebalo uopšte ni da bude uzeto u obzir, jer isto stoji u suprotnosti sa ostalim izjavama, a nije potkrepljeno ni drugim dokazima. Osim toga, Darko je invalid od rođenja, preživeo je i jednu tešku saobraćajnu nesreću, a veštaci su utvdrili da ima koeficijent inteligencije od samo 65, što je ispod fiziološke tuposti.

Prilikom hapšenja Darko je bio izložen za njega neizdrživoj torturi. Čak ga je policija više puta u zatvorenoj marici dovozila do ulaza u policijsku stanicu kako bi okupljeni fotoreporteri i televizijski snimatelji mogli bolje da snime njegovo privođenje. Iako je teško pokretan, bio je vezan lisicama i kao vreća ubačen u policijsko vozilo i isto tako iz njega iznet i odnet u ćeliju. Jedan od prisutnih policajaca je u Darkovom prisustvu dovikivao kolegi: "Znaš li šta je ovaj uradio? Silovao je decu."

Sve ovo je na Darka ostavilo takav utisak, da je on iz straha priznao sve što su ga na ispitivanju pitali, ali njegov opis događaja nikako se ne uklapa ni sa jednom od međusobno kontroverznih izjava oštećenih. Već iz toga je očigledno da je Darko u policiji lagao.

Osim toga, ni izjave samih navodno oštećenih nisu međusobno saglasne.

Stefan tako tvrdi u istrazi kako mu je Darko pokazao pištolj sa devet metaka i tako njega i ostale maloletnike primoravao na seks. Na glavnom pretresu je rekao kako je video 12 metaka kod Darka. U policijskom izveštaju o zaplenjenim predmetima ne pominje se ni jedan metak, a utvrđeno je i da je Darko imao plastični pištolj - igračku.

Igor u istrazi tvrdi da ga je drugooptuženi Toplica Petrović prvi put silovao 2006. godine tako što ga je odvukao u jednu šupu u dvorištu. Posle toga je otišao kod Darka koji ga je takođe primorao na seks. Na glavnom pretresu on menja iskaz i tvrdi kako ga je Toplica silovao u Darkovom prisustvu. Takođe menja i iskaz u vezi toga kako je upoznao Toplicu. U istrazi je tvrdio kako ga je upoznao u narodnoj kuhinji, a na glavnom pretresu da ga je upoznao tako što ga je Darko odveo kod Toplice.

Isti je slučaj i sa izjavama ostalih oštećenih koji protivreče ne samo jedni drugima, već i samima sebi.

Posebnu brizantnost, slučaj dobija nalazom komisije veštaka sa Klinike za urologiju Beograd. Na glavnom pretresu je predsednik te komisije Drago Milutinović još jednom potvrdio kako je Darku bio dat medikament, seksualni stimulans, ali da postignuta erekcija nije bila dovoljna da bi mogao da se obavi seksualni čin. Darko Miljković, osuđen za silovanje maloletnih lica, je po nalazu veštaka u vreme izvršenja bio - impotentan.

Bez obzira na sve pomenuto sudsko veće na čelu sa Goranom Mladenovićem Darka proglašava krivim i osuđuje na ukupnu kaznu zatvora u trajanju od 14 godina. U obrazloženju sud navodi kako su veštaci ostavili mogućnost da je Darko koristio neki jači stimulans od onoga koji primenjuje Klinika za urologiju i da je na taj način postizao erekciju potrebnu za nasilno prodiranje u telo žrtve.

Da bi potkrepio ovu svoju tvrdnju sudije na strani 25 presude navode koji su sve seksulani stimulansi pronađeni kod Darka prilikom policijskog pretresa: jedna vakuum guma za kupatilo (?!), jedan lažni pištolj, mobilni telefon, kartice, laptop i 135 diskova različitog sadržaja. Bilo bi zanimljivo saznati kako sudija Mladenović koristi vakuum gumu za otpušavanje vodovodnih cevi kao seksualni stimulans.

Apelacioni sud u veću sastavljenom od sudija Milene Rašić, Mirjane Popović i Snežane Dimitrić ide čak i korak dalje, pa na strani 9 svoje presude od 5. februara 2014., kojom je kaznu zatvora Darku smanjio na 12 godina, u sredstva pogodna za stimulisanje muškog polnog organa, ubraja i vazelin?!

Ni prvostepeni, a ni drugostepeni sud, međutim, nisu objasnili kako je moguće da u Darkovom stanu nikada nije pronađen ni jedan pravi seksualni stimulans, ali ni jedno jedino pakovanje kondoma koje je Darko, po navodima oštećenih, redovno koristio. Sud nije objasnio ni šta se desilo sa dokazom zavedenim u spisima predmeta pod brojem 90/1 koji se prvo volšebno pojavio, a zatim isto tako i volšebno ignorisan.

Pomenuti dokaz je rukom pisani tekst koji se pripisivao maloletnom Miloševom bratu i u kome on opisuje nekoliko seksualnih odnosa između Darka i maloletnika kojima je on, navodno, prisustvovao. Na glavnom pretresu maloletni svedok je, međutim, izjavio ne samo kako on nije pisao pomenutu poruku, već i da uopšte ne poznaje okrivljenog Darka. Ko je i iz kojih razloga poturio ovaj falsifikat, sud nije ni pokušao da utvrdi. Ono što je indikativno jeste da se pojedini opisi događaja u ovom dopisu poklapaju sa nekim od izjava svedoka, tako da je veoma verovatno da je upravo ova falsifikovana izjava matrica po kojoj su instruisani svedoci da lažno svedoče.

Prvostepeni sud je odbio da sasluša svedoka koga je odbrana predložila, tvrdeći kako je isti lično zainteresovan za ishod spora. Ova formulacija se obično koristi samo u slučajevima da je svedok i sam na neki način upetljan u slučaj. Ovde se, međutim, radi o jednom radniku koji niti je ikada bio okrivljen da je zajedno sa Darkom ili sam silovao maloletnike, niti se tvrdilo da je i on sam bio Darkova žrtva. On je trebao da posvedoči kako Darko ne da nije decu dovodio ili pozivao u kuću, već je od njih čak i bežao, jer ih je smatrao dosadnima.

Takođe je sud odbio da pribavi i listing poziva koje je Darko upućivao lokalnoj policijskoj stanici tražeći da ga policija zaštiti od navalentnih maloletnika koji su opsedali njegovu kuću nalazeći tu utočište od svojih roditelja koji su ih maltretirali. Da li se silovatelj tako ponaša? Da li on zove policiju i traži da ga zaštiti od žrtava?

Sud je ignorisao i izjavu oca jednog od oštećenih kako je Darko dolazio kod njega kući i molio ga da uzme nazad svoje sinove. Sud je potpuno ignorisao i izjave samih oštećenih koji su tvrdili kako su redovno odlazili kod Darka iako ih je on, navodno, redovno seksualno zlostavljao, a da ni sami nisu mogli da objasne svoje odlaske. Da li se pravi oštećeni tako ponašaju i odlaze kod svog mučitelja i to redovno, tokom više meseci?

Umesto da ozbiljno analizira prvostepenu presudu, Apelacioni sud nastavlja sa fabrikovanjem nepostojećih dokaza i iznošenjem budalaština.

Na strani 9 svoje presude sudije Apelacionog suda navode kako je poslednji seksualni odnos Darko sa tada maloletnim Igorom imao u parku kod vrtića. Viši sud u svojoj presudi na strani 20 citira Igorovu izjavu datu tokom istrage u kojoj on tvrdi kako je poslednji seksualni odnos sa drugooptuženim Toplicom imao u parku iza vrtića. Nigde se ne pominje seks u parku sa Darkom.

Na strani 11 svoje presude Apelacioni sud tvrdi kako je Viši sud "od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog Darka Miljkovića cenio činjenicu da se radi o produženim krivičnim delima". Ovo ne samo da je nezabeleženi pravni nonsens, već Viši sud ovo nije cenio ni kao olakšavajuću, ali ni kao otežavajuću okolnost.

Odavno zabrinjava mentalni sklop i nivo inteligencije veće broja sudija u Srbiji.

A 1. Pokrivanje manjka na Klisi

Poštovana redakcijo, molimo vas ako ste u mogućnosti da objavite ovaj članak. Šef smene, smenjen je zbog iznošenja istine o Matijeviću i krađi u Vidićevoj prodavnici...

Od kako je saznao za ometanje istrage u slučaju Petra Matijevića i drugih, šef smene u Zatvoru u Novom Sadu nalazi se pod stalnim pritiskom upravnika i drugih nadređenih. Svoj status dodatno je ugrozio kada je policijskoj stanici na Klisi prijavio krađu koja se dogodila u zatvorskoj prodavnici, a koju snabdeva „Nelt" , firma za koju se veruje da iza nje stoji Velimir Vidić. Na udar upravnika i drugih starešina je došao, jer su starešine pokušale da sakriju ovaj događaj, i na taj način sačuvaju svoje pozicije jer je pričinjena veća materijalna šteta koja još uvek nije procenjena.

Naime, u Okružnom zatvoru, pre nekog vremena, otkriveno je da su osuđenici koji rade kao pomoćni radnici u kantini (zatvorskoj prodavnici), izvršili krivično delo teške krađe i na taj način oštetili trgovačko preduzeće koje snabdeva zatvorsku prodavnicu. Materijalna šteta još nije utvrđena jer još uvek nije izvršen popis robe, a o tome nije upoznata ni nadležna policijska stanica na Klisi.

Šteta se nezvanično procenjuje na preko 100.000 dinara samo u cigaretama, dok ostatak robe još uvek nije popisan, pa se sumnja da je šteta mnogo veća.

S obzirom da policijska stanica na Klisi nije primila nikakvo obaveštenje od uprave zatvora, moguće je da neko pokušava da prikrije ovaj događaj i izvršeno krivično delo.

Inače osuđenici koji su počinili ovo delo, radili su u zatvorskoj prodavnici bez nadzora službenika kantine koji je bio u obavezi da prati rad osuđenih i da spreči zloupotrebe i pričinjavanje štete. Nekoliko osuđenika je tako, bez nadzora i vršenja popisa robe, neometano iznosilo robu iz prodavnice i prodavalo je po mnogo povoljnijim cenama, kako u krugu zatvora tako i van njega, kada su odlazili na vikend odsustva.

Istraga o ovom događaju nije sprovedena, a počinioci neće odgovarati pred zakonom jer uprava prikriva da se bilo šta dogodilo, jer bi neko morao odgovarati zbog nesavesnog rada iz razloga što inventar u prodavnici nije izvršen duži vremenski period, a veliki broj osuđenika je prošao kroz angažovanje u prodavnici.

S obzirom da je zatvorska privredna jedinica upropašćena i na njenim računima nema novca, radnici su zabrinuti kako će se ova šteta nadoknaditi dobavljaču robe, da li će se novac uzeti iz sume namenjene za putne troškove ili za dnevnice radnika i nezakonito koristiti u neke druge svrhe. Postavlja se pitanje, ko će biti u obavezi da nadoknadi pričinjenu štetu, ako se izvršioci ne izvedu pred lice pravde i šta će osuđenici raditi posle izdržane kazne, ako su i u zatvoru nesmetano činili teška krivična dela?

Molimo nadležne iz Ministarstva pravde da se angažuju po pitanju sprečavanja vršenja mobinga nad radnicima u našoj ustanovi i pomognu u rešavanju ovog i drugih problema koji otežavaju rad ustanove.

S poštovanjem,

Radnici Okružnog zatvora Novi Sad

A 2. Životinje u belim mantilima

Poštovani gospodine Malenoviću i Brkiću. Osuđeni Duško Pešić (MB 210/12) i Bojan Draganović (MB 57/13) iz KPZ Padinska Skela, obraćamo se vašem listu za pomoć, kako biste mogli lično da obavestite gospodina Miloša Jankovića o našoj bolesti i našoj bezbednosti u zatvoru.

Ja, osuđeni Pešić, u Zavod u Padinskoj Skeli sam došao potpuno zdrav, što se može videti u mom zdravstvenom kartonu. Oboleo sam nakon 14 meseci počev od kažiprsta leve šake, pa mi se oduzela cela šaka, a nakon par meseci i cela leva ruka i osušila se, jer su mi se topili mišići. U leto 2014. oduzela mi se i desna ruka i osušila.

Kada sam se obratio dr Ivoni Janković njene reči su bile: "Ne brini se, biće to dobro." Načelnica, stomatolog dr Jasna Milekić me je isterala iz ordinacije, jer sam je zamolio da mi vrati moju doktorku Nevenku Đurđević i od tada kreću svi moji problemi sa upravom i zdravstvenom službom.

Pošto su otpustili dr Jankovićevu dana 3. novembra 2014. godine, a ja sam saznao od službenika Zavoda da će se vratiti sredinom decembra opet da radi. Posle tog saznanja doživeo sam stres kada sam dobio doživotnu. Kad god vidim doktorku meni pozli i sav drhtim i telo počinje da me svrbi. Šta će me još snaći, to sam Bog zna. Ja, osuđeni Draganović, bolujem od epilepsije najtežeg tipa, gde je dovoljna i najmanja sitnica da dobijem napad, kao što sam dana 30. januara 2015. imao sedam epi napada u roku od sat vremena, pa je morala da dođe hitna pomoć i odvede me u urgentni centar.

Takođe, oduzeta mi je leva ruka koja može da se povrati uz jednu do dve operacije na Banjici, gde sam ranije operisan, što je potvrdio i specijalista ortopedije Duško Ademović iz Sremske Mitrovice. Takođe sam i težak asmatičar.

Ako nam ne pomognete da rešimo naše zdravstvene probleme, gospodine Milošu Jankoviću, (ovakvi ne vredimo ni sebi ni Bogu, a ni narodu) ništa nam drugo ne preostaje nego da izvršimo samoubistvo.

Unapred zahvalni na razumevanju gospodi Milanu Malenoviću i Milovanu Brkiću, kao i zaštitniku osuđenih lica Milošu Jankoviću.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane