Natrag

Druga dimenzija

Šta se dešava iza vrata istinskih vladara čovečanstva, i kakav svet grade Veliki Majstori?

Globalna policijska komuna

Prema jednom Dekatrovom učenju stvarni materijalni svet ne postoji, već je on samo odraz naše imaginacije. Da zamislimo to ovako: imate dvadeset novčanica po 500 evra u ruci i verujete da imate nešto vredno. Na žalost, to je samo imaginacija šta bi ste od materijalnih dobara mogli da dobijete u zamenu za 10.000 evra, dok u realnosti vi držite samo papir. A da li ćete taj papir iseckan na 20 komada sa ispisanom brojkom 500 evra moći da zamenite za neke upotrebljive materijalne vrednosti, ne zavisi od vas već od onoga ko ima te druge opipljive vrednosti. Automobil, na primer. I da li hoće da vam ga da u zamenu za papir. A, daće vam ga samo ako i on veruje da je papir vrednost. Svi mi zato veoma pridajemo značaj tom papiru jer verujemo da je on „vrednost". U to nas je neko ubedio i napravio svet u kome taj papir vredi. U stvari napravio je kod nas iluziju da taj papir vredi. Jer papir je ipak papir. Taj neko je aristokratija.

piše: Ivona Živković

Dekartova razmišljanja su nekome očito dala ideju da stvori zato dva sveta: jedan stvoren od znanja i moći u kome se poseduju stvarna materijalna dobra (resursi bez kojih nema života) i kojima će raspolagati veoma mali broj ljudi i drugi svet, ispunjen iluzijama o znanju i o posedovanju dobara. I taj drugi svet je stvoren za obične ljude. Tako vlastela voli da poseduje rudnike (zlata i dijamanata) i u tome vidi svoje bogatstvo, dok običan narod voli da ima novac i nekretnine u tome vidi svoje bogatstvo.

Jedan od najvažnijih graditeljskih poduhvata velikih i manjih majstora i njihovih šegrta iz famozne masonerije zato je vekovima gradnja masovnih iluzija. Ne iluzija za vlastelu, već za običan narod i za same sebe jer i oni sami žive u svetu iluzija. To su iluzije o slobodnom tržištu, o ljudskim pravima, iluzija o našoj istoriji, iluzije u informisanju, iluzija o kvantnoj mehanici, o lečenju alopatskom medicinom, kulturne i umetničke iluzije i uopšte održavanje naše iluzije da živimo kvalitetnim životom slobodnih ljudi koji imaju svoju privatnu imovinu, svoje zemljišne posede, svoja politička i građanska prava i moć odlučivanja , te savremeno znanje i obrazovanje. I veoma važnu „slobodu veroispovesti". Ovo poslednje nam daje „veliku" slobodu da izaberemo u koje teološko učenje ćemo verovati. Sva učenja je naravno mislila aristokratija. Naše je da verujemo.

U ovoj iluzionističkoj učionici jedna od osnovnih vodilja stvaranja naših lažnih uverenja je Hegelova dijalektika. Marksizam je ovu dijalektiku povezao sa kapitalizmom stvarajući dijalektički materijalizam.

U suštini ove igre je da se dijalektičkim metodama deluje na mase, a masa onda u svom iluzionističkom zanosu sva materijalna dobra i savoj rad usmerava ka vrhu (nevidljivoj tački socijalne piramide) po principu „E Pluribus Unum" (iz mnoštva jednom). U kretanju materijalnih dobara sve se usmerava ka jednom, dok je duhovni put obrnut: on ide od vrha (od boga) ka običnim smrtnicima. Bogu darovi, ljudima božija mudrost i zaštita. Dakle, piramida ima dva dela: duhovni i materijalistički. Osvajačka doktrina svih kolonijalista je bila upravo „usisavanje" materijalnih dobara pomoću raznih teoloških smicalica.

Potreba za spasiteljem

Ludvig Fon Ferbah (rođen 1804-1872) bio je nemački teolog koji je zapravo rodonačenik moderne satanističke filozofije koja kaže da je pojam "boga" samo pojam , tj. deo fantazije u kojoj su projektovane idealne humane osobine.

Bog je zapravo idealan čovek. Isus Hrist je tako i uobličen kao čovek sa izuzetnim vrlinama. Ali, Hrist kao božiji sin nije bio svemoćan, za razliku od boga koji to jeste. On sve vidi, sve zna, kažnjava rđave, nagrađuje dobre. Tako je Frerbah utvrdio da je bog je samo spoljašnja projekcija čovekove unutrašnje prirode. Slično Dekartu. A kakva je čovekova priroda? Izgleda kao i pseća. Pas traži zaštitu i društvo većeg i jačeg psa, i ako ga nađe u čoveku, ovaj tada postaje za psa gazda i bog (gospod, lord). Čovek na isti način traži društvo jačeg kome bi se priklonio i koga bi projektovao kao svog gospoda, Boga oca. I idealno projektovan gazda tada postaje gospodar čovekove sudbine.

Čovek je tako u svojoj biti kao dete, ima potrebu da bude zaštićen, da ga neko čuva, da mu pomaže i vodi ga kroz život. I kroji mu sudbinu. Zato je istinski smisao teologije antropologija, smatrao je Ferbah. I hrišćanstvo je potpuno ispunilo ovaj fenomen.

Zato je vera u boga i korišćenje ovog poojma kao projekcije nečeg idealnog i zaštitničkog toliko ukorenjena kod ljudi, posle toliko vekova ekspolatisanja, da njeno iskorenjivanje ostavlja tešku prazninu. Tako čovek bez vere postaje duševni invalid. Prema bogu je usmerena je njegova najfinija emocija, bez boga ta emocija nema gde da se ispolji. Iako se kako Ferbah kaže preko ovog pojma u stvari čovek projektuje savim obične ljudske želje , a to je da ima da jede, da ima sklonište, da ima ženu (muža), potomstvo i blagodaran život.

Ovi ljudsku projekciju su satanisti, preobučeni u hrišćane, veoma vešto vekovima plasirali upravo sa jednom jedinom idejom da preko vere i ubeđenja ljude eksploatišu. U dobroj veri i ubeđenju ljudi se mogu pokretati kao programirane mašine.

Vašington je na Kapitol Hilu predstavljen kao Bog

Čuvena freska u kupoli na Kapitol hilu u Vašingtonu, zvanoj Rotonda, predstavlja masona Džordža Vašingtona, ni manje ni više već kao boga spasitelja koji se sa nebesa spustio u Ameriku (britansku koloniju) i darivao joj sve što danas imaju: jezik (engleski) pismo, telegraf, štampariju, brodove na paru i iznad svega mnogo ljubavi (I love you guys, give me your gold).

Vašington je za masoneriju razumljivim simbolima uobličen kao Satana, u službi boga Sunca (Apola) koju obavlja u njegovim kočijama koje vuku 4 konja po nebesima. Slika je okružena drevnim paganskim bogovima Starog Rima i dopunjena modernim ritualima. U sredini freske je ogromno Sunce.

Amerika je tako viđena kao novi Rim, ali ovog putanjime upravljaju Venecijanski trgovci. Sa Vatikanom ga povezuje obelisk koji predstavlja mesto gde se prikuplja zlato i održava drevni rimski "fondo". Jedan od poslova koji obavlja masonerija širom sveta je da prikuplja novce (raznim humanitarnim akcijama za lečenje dece sl.

Reditelji i pisci i sportisti moraju od svojih novčanih nagrada deo da ubace bratstva. To što na televizijama stalno vidite reprize istih serija i filmova je samo zato da bi braća od autorskih prava uzela svoju "crkavicu". Na isti način se "braći" daju novci od reklama i sl. Ja tebi "brate", ti nama "braći", mi tebi opet napravimo reprizu ili izdejstvujemo nagradu i sl. Samo ovako su famozni Ognjanovići u Srbiji mogli da skupe preko dva miliona evra za navodnu operaciju svoga deteta. I o tome moraju da ćute. A što je došlo do svađe oko para među "braćom", to je već problem.

Fresku na kupoli Kapitol Bildinga je naslikao Konstantino Brumidi 1865 i ona je u svojim detaljima vidljiva samo durbinom jer s e nalazi na visini od 55 metara iznad poda i pokriva površinu od blizu 450 metara kvadratnih. Sve nactrane figure su preko 4,5 metara veličine kako bi se videle i bez durbina. Brumidi je godinama radio u Vatikanu, a crtao je i freske po kućama aristokratije. Onda je prešao u Novi Svet.

Kolonijalističke namere evropske aristokratije tj. njenog Crnog plemstva vide se u svakom detalju pomenute freske.

Tačno ispod Vašingtona je simbol Kolumbije (Kolumbusa) koja se navodno bije za "slobodu", ali je uočljivo da je njen mač uperan sa nebesa odozgo ka onome što se nalazi dole, a to je narod. Dakle, Kolumbija na krilima orla (ptice grabljivice) dolazi sa neba. Tako Orao zapravo simboliše osvajače koji u ime boga osvajaju čitav svet. Umesto anđela sa neba stižu mlade žene iza kojih se uzdiže duga i one su valjda masonske Rainbow girls. Duga je simbol iluzije.

Minerva, još jedna „Rainbow girl" i uobličena kao stara rimska boginja i zaštitnica majstora takođe je na fresci.

Ona simboliše znanje, tehnologiju i veštine koju su kolonisti uneli u Novi Svet i darivali neukom narodu, praktično im donoseći pismenost (jer oni navodno ništa od toga nisu imali).

Tu je i Neptun, stari rimski bog mora koji stiže u Novi Svet u velikoj školjki koju vuku konji i ljudi robovi zajedno. Sa njim u školjki je Venera, boginja ljubavi koja postavlja telefonski kabl, kao pupčanu vrpcu koja će zauvek povezati Irsku i Engleksu sa Novim Svetom. U pozadini ove Neptunove kočije se vidi britanski čelični ratni brod tipičan za britanske krstarice toga vremena kojima su Britanci u potpunosti kontrolisali pomorski saobraćaj na Atlantiku. One su bile realna pretnja svakoj koloniji. Simbolika je više nego jasna: osvajači iz Evrope su došli sa svojom kulturom, svojim bogovima, svojim zlatom, i tehnikom, sa puno ljubavi i vere, ali sve u pratnji vojnog arsenala.

Tu je i Merkur, bog trgovine koji poklanja vrećicu sa zlatom Robertu Morisa, jednom od osnivača amerike (Founding fathers), i koji je u rodom iz Engleske. Kao njihov opunomoćenik on je ispred trgovačkog udruženja finansirao američku revoluciju. Moris je bio najmoćniji čovek pored Dž. Vašingtona i vodio je sve finansijske poslove u Americi lukavo služeći britanskim interesima. Tu je ispisan i čuveni slogan: E Pluribus Unum. Crnaca na fresci nema.

Teroristi kao moderni demoni

Simbolična borba hrišćana sa aždajama i demonima, tako se i danas upražnjava, ali na jedan moderniji način. Umesto demona tu su teroristi (svetska pošast br. jedan), a umesto sveštenika koji seju strah od pakla tu su mediji koji obavljaju brojne psihološke operacije po Hegelovom dijalektičkom principu. Logično, jer su ljudi danas mnogo obrazovaniji i inteligentniji. Uz to oni žive u drugačijem sistemu- u iluziji da sami upravljaju sopstvnom društvenom zajednicom, da sami upravljaju svojom demokratskom državom. I za izvođenje ovih psiho operacija zadužena je međunarodna masonerija, iako pojedinci koji to čine verovatno ne znaju kompletnu sliku čitave ideje.

Hegelova dijalektika je u stvari logika (način razmišljanja) na kojoj se gradi racionalno i ekonomično povezivanje pojmova. Dakle, kada se u nekom određenom pitanju (problemu) traži odgovor (rešenje) mora se postaviti što veći broj protivrečnih stavova. Mozak „procesuira" veoma inteligentno sve za i protiv postavljenog rešenja i onda sam dolazi do određenog zaključka kojim problem rešava na logično najefikasniji način. Dakle, suština dijalektike je postavljanje teze i antiteze gde se mozgu pusti da zaključuje. Za razliku od kompjutera koji može biti jednostavno programiran da izabere tačno unapred određeno rešenje, ljudi se vode u zaključku svojim dotadašnjim znanjem (informacijama) iskustvom, ali i emocijama i verovanjem, kao i ekonomičnošću. Ovo se može okarakterisati prirodnom potrebom da se uvek ostvari neka dobit. Iz svega navedenog se izvlači najracionalnije rešenje - sinteza koja je sastavljena od pojedinačnih prihvatljivih rešenja.

Prosto primenjeno: ako imate neku imovinu (njivu ili radnju) i imate lopova u svom okruženju koji vas potkrada i ugrožava vaša materijalna dobra morate smisliti način da se odbranite. Ako je lopov fizički jači od vas, logično je da ćete tražiti pomoć nekoga koje je jači od njega. Onda tražite način da tog jačeg i veštijeg namamite u poziciju da mu je u interesu da vam pomogne u odbrani. Lopov je teza, odbrana od lopova je antiteza. Šta bi bila sinteza. Pa jednostavno to da se između lopova i vaše imovine postavi neka sila koja će služiti kao garant mira i sigurnosti. I to je policija. Dakle, pojedinac ne može uvek protiv lopova, ali može policija. Za to ćemo prihvatiti policiju koja mora biti jača od lopova. Od mnogo njih. Naravno, da bi samo to radio, a svoju silu nikada ne usmeri an nas, policajca morate da hranite i oblačite tj. dajete mu platu. On tako živi na vašoj grbači i koristi deo vašeg rada, ali ste vi sigurni kad lopov krene na vaš posed da imate koga da pozovete da vas brani. Za platu. Ali, ako sve navedeno malo obrnemo u nameri da uvedemo postojanje policije kao naoružane sile, iako lopova nema i sve je mirno, moramo lopova izmisliti. Makar stvoriti iluziju o njegovom postojanju.

To upravo radi aristokratija psihološkim operacijama

Ako želi da ima stalni nadzor nad svojim građanima (robovima) a da oni to ne shvate tako, već i dalje veruju da su slobodni ljudi, poslužiće se ovom Hegelovom logikom. Izmisliće prvo kriminalca, terorisaće preko njega građane realno ili imaginarno preko medija sejanjen straha i sami građani će onda zaključiti da im je najbolje da imaju policiju. I rado će je hraniti i održavati. Baš kao i vojsku i vladu, i parlament i sl. Sve „zaštitnici" našeg rada i dobara.

Danas u stvaranju globalističkog sveta bez granica aristokratija želi policiju sa dugim cevima obučenu tako da deluje više kao vojska nego kao policija i zato smišlja po dijalektičkom principu model da obični građani to odobre. Tako nekoliko decenija unazad imamo teroriste, koji iskaču iz svakog žbuna, iz aviona, aerodroma, autobusa...

Mediji bruje o takvim terorističkim akcijama. Građani su žrtve, građani su preplašeni. Kako im stati na put? Pa stalnim nadzorom svakog žbuna, aviona, aerodroma, autobusa... Kakva policija može obuzdati bombaše? Pa samo specijalno opremljena sa oklopnim vozilima , dugom cevima, gasnim pištoljima i sl. Kuda će se ta policija stalno kretati da bi nas čuvala? Pa oko nas, jer mi obični građani smo uglavnom žrtve terorista. Naravno, zbog toga što svako od nas može biti terorista, policija mora imati ovlašćenje da svakoga od nas i likvidira čim samo posumnja da možda prebrzo otvaramo torbicu da izvadimo bus-plus karticu, a zapravo vadimo bombu.

To znači da kada idete ulicom morate da budete mirni, ne jurite, u autobusu pazite kako se ponašate, snimaju vas svuda, na poslu, u školi su kamere gde snimaju decu (da ne bi glumila da masovno padaju u nesvest) itd. Da nema nesvesti i školskog nasilja, ne bi bile potrebne ni kamere. Dakle, mora se izmisliti. Teroristi su jednostavno ispali sjajan razlog (teza), da bi ste vi bili pod stalnim prismotrom (sinteza).

Plan „Majesty" kao novi protokoli sionskih mudraca...

Dok je bio član jednog obaveštajnog tima u komandi Pacifičke flote 1970 - 1973,Vilijam Kuper je navodno otkrio dokumenta za koja je tek kasnije shvatio da su zapravo bila tajni plan razaranja države SAD zarad stvaranja socijalističke totalitarne svetske vlade.

Plan se nalazio u okviru dokumenata sa oznakom „Top Secret" i naslovljen je: "Majestytwelve". Jedna reč. Plan je nalagao postavljanje konačne sile u obliku visokog tela „mudrih ljudi" koji su predodređeni da vladaju svetom preko svog učenika - mesije koji bi služio kao tampon zona između njih- vladajućih mudraca i glupog naroda koji već „upija" sve što mu masonski mediji serviraju kao informaciju i nauku.Mesija bi praktično bio predsednik svetske vlade ili više od toga vrhovni sudija u koga bi svi zbog njegovih moralnih vrednosti imali apsolutno poverenje. Taj lik bi morao da bude oličene tj. projekcija idealnog čoveka - kao Hrist.

Po Kuperovom saznanju, plan „Majestytwelve" (Veličanstvenih dvanaest) predviđa da Ustav SAD i Povelja slobode u jednom trenutku budu zauvek odbačeni, a jedna prikladnija organizacija bi umesto američkog kongresa peuzela njegovu ulogu. To bi bile UN kao vrhovna svetska vlada (koja se već danas tako ponaša i šalje svoje kadrovike na stručnu ispomoć u sve nacionalne vlade). U Srbiji su od takvih izaslanika trenutno najvidljiviji izvesna Kori Udovički (domaćica i rainbow girl?) i živčani ministar Dušan Vujović nabeđeni (tj. samo titulisani ) „stručnjak" za finansije.

Njegova praktična stručnost nikada nije došla do izražaja i samo je u domenu iluzije, naravno. Ova dva lika su zapravo samo portparoli nevidljive UN agenture i mnogima je jasno da oni nemaju kapacitet ni mandat da donose bilo kakve svojevoljne odluke.

I takvih kadrovika ima na stotina i raspoređeni su širom sveta. I kontroliše ih (špijunira) i instruira masonerija. Da ne bi ispalo da su došli kao nametnuta okupacijska administracija, dijalektičkim principom, njih je kao „vrhunske stručnjake" pozvao čovek (lokalni mesija) koji propaloj Srbiji u tranziciji želi sve najbolje, a on je čudesnom alhemijom od naroda izabran za predsdenika vlade. Ovaj moderni premijer je zapravo vrhovni sveštenik koji služi medijima (ne oni njemu) i drži propoved o samožrtvovanju koja umiruje izbezumljen i zbunjen narod. Jer tamo gde nema dovoljno hleba, narod postaje veoma uznemiren. I takvih regiona u svetu ima mnogo, jer i gladnih i uznemirenih ima sve više.

I sve vojne snage i pojedinci zato bi morali da budu razoružani izuzev unutrašnje policije koja bi nosila minimun oružja kako bi održavala red, navodi dalje Kuper. UN bi preuzele čitav NATO i on bi postao svetska policija.

I UN "mirovnjaci" su danas apsolutno ono što je Kuper nazvao "svetska policija". Glavna snaga ove svetske policije je upravo američka vojska. Vojnici iz ostalih zemalja su tu kao mirođija, tek da mirišu i daju ovoj svetskoj vojsci privid međunarodne vojske. I oni se šetaju od jednog do drugog "zapaljivog" regiona. Ako nema pljavine , nema potrebe za njihovim prisustvom. Zato se "paljevina" (etnički sukob npr. mora raspaliti). I na raspaljivanju i na gašenju će raditi masonerija.

Sada možemo da shvatimo da je kriza na Kosovu bila možda samo jedan unapred određeni probni poligon za vežbe ove buduće svetske policije. Zato je konflikt na Kosovu po dijalektičkom principu morao da se naporavi da bi se vežba sprovela, a američki generali (koji u realnom sistemu vrednosti možda nikada ne bi ni dostigli taj rang poput Veslija Klarka ili majušnog admirala Stavridisa zvanog Zorba) motivisali da rade izvan svoje države i izvan Ustavnog okvira. Koliko je za admirala Zorbu značajna Libija? Koliko mu je stalo do američkog Ustava? Pa samo onoliko koliko se zvezdica i ordena (i dolara ) može zaraditi bombardovanjem Libije i gde još sve treba. U američkoj vojsci se odavno već zna da se do generalskog mesta dolazi samo ako se isključe sva patriotska osećanja i racionalna razmišljanja. „Braća" tu pomažu i preporučuju - Amerika će biti ceo svet!

I sve poltronske vlade u EU sa svojim, na isti način izabranim generalima, su za ovu vežbu na pedesetogodišnjicu NATO pakta dale zeleno svetlo. Vežba je uspela, bili su poslušni. Milošević je bio samo određen kao meta za testiranje ove poslušnosti.

Evo šta tačno kaže Kuper: "...Jedina jaka vojna sila biće svetska policija pod UN u dovoljnom broju država sa vrhunskom tehnologijom tako da samo ona može izvesti na teren gazeću naoružanu silu protiv bilo koje moguće opasnosti koja bi ugrozila supra vladu. Vojska SAD u ovom trenutku ispunjava sve zahtevano. Stariji oficiri svih vojnih snaga su već pokazali da su izdali zakletvu na odanost Ustavu i pridružili su zaveri...".

Naravno, nikakvi interesi američkih građana nisu bili ugroženi ni u Libiji, ni u Iraku, Avganistani ni u Jugoslaviji...Ali, američki generali učestvuju u raznim ovakvim, za Ameriku beskorisnim misijama. Za Kupera su ovi generali obični izdajnici.

Da li je sada ista provokativna igra sa Albanskim plaćenim izbeglicama (dobro obučenim, uhranjenim i opremljenin najsavremenijim mobilnim telefonima umreženim preko iste mreže) namenjena testiranju još jednom testiranju NATO policije u Mađarskoj ili Nemačkoj?

(U sledećem broju: Ko govori u ime zemlje?)

Glosa

Masonerija danas gradi globalnu policijsku komunu, a što se ostvaruje kroz perfidne psihološke operacije po dijalektičkoj metodi

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane