Natrag

Su(lu)dovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (52)

Sudije u ortačkim trgovačkim društvima

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Najgori medu njima je, svakako, ministar pravde Nikolica Selaković. O tome piše naš urednik Milan Glamočanin, nekadašnji načelnik uprave u policiji.

Milan Glamočanin

Srpski sudovi danas liče na Ortačka trgovačka društva! Stranke, advokati, pa i sudije tih sudova, ne mogu doći do kabineta predsednika suda! Sve kabinete predsednika većine srpskih sudova čuva pravosudna straža, umesto zatvorske. Jednom nedeljno sudije i stranke primaju zamenici predsednika suda!

Kojim se to poslom bave predsednici sudova?

Nažalost, poslednjih nekoliko godina, od kada je Snežana Malović oktroisana za ministra pravde, a nju potom nasledio mladoumni Nikolica Selaković, sudije su se pretvorile u trgovce. Dobar broj njih je, prećutno, član Ortačkog trgovačkog društva sudija Srbije!

Korupcija i nasilje srpskih delilaca pravde je, takoreći, ozakonjena! Bolje reći, nije kažnjivo nasilje koje sudije sprovode TUMAČEĆI ZAKON po svojoj slobodnoj volji, umesto da PRIMENJUJU ZAKON!

Dolaskom naprednjaka na vlast, okupacija Srbije od strane izvršne i sudske vlasti je surova. Dva i dva više nisu četiri, nego onoliko kako to sud odluči. Može i pet, ili šest, ali sudska odluka je nezavisna! Nezavisna od istine, morala, zakona...Nepotizmu u srpskim sudovima nikad kraja.

Predsednik suda, glava bez jezika

Ako vam predmet čami u Višem sudu u Novom Sadu, ili ako vas sudija ponižava na raspravama, ili vam se predmet ''izgubio'' u osnovnom sudu, nema šanse da se požalite predsedniku suda mr Darku Tadiću. Jednom nedeljno stranke, advokate pa i sudije i službenike suda prima zamenik predsednika suda Nenad Simović, sudija za prethodni postupak (sudija za pritvore). Sudija Simović je fabrička greška pendreka, i služi kao produžena ruka policije i tužilaštva koje od njega traže da okrivljene drže u pritvoru, dok tužilaštvo ne slomi pritvorenika, i tako zadovolji apetite ljudi iz vrha izvršene vlasti. E, taj čovek i sudija treba da sasluša pritužbe građana! Gospodin Simović je drugi član i u krivičnom veću, koje odlučuje o žalbama koje se izjave na odluke osnovnih sudova. Kako će odlučivati sudije u čijem veću je njihov šef Simović!

Postavljanjem sudije Vrhovnog (i) kasacionog suda Novice Pekovića za predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu, donekle se popravilo stanje u novosadskoj Kući (ne)pravde. Sudije su na oprezu, jer nemaju potpunu zaštitu od kriminala.

Predsednik Višeg suda u Kragujevcu sudija Đorđe Ristić ne komunicira sa strankama, pa ni sa sudijama tog suda. Sve ih prima njegov zamenik. Šta je posao pomenutog Ristića? Kakvo pitanje. Pa, naravno, biznis. Toliko ima posla, i preko glave. Zovu važni drugovi, uradi Đole ovo, uradi ono, sjebi nam tog čoveka, odužićemo se, stranka to od tebe traži Đole. A Đole sav važan. Bogati, njegovi pobratimi su u Beogradu, u Visokom savetu sudstva i Vrhovnom kasacionom sudu! A, što Đole odluči, tu je Dubravka Damjanović, predsednica Apelacionog suda u Kragujevcu, da potvrdi, da svemu da na značaju, i da građanin pokorni nema više šta da traži.

Novinar Tabloida pozvao je, redom, predsednike viših, apelacionih sudova i predsednike veći osnovnih sudova, želeći da zakaže prijem kod predsednika suda. Utvrdio je da samo predsednik Višeg suda u Nišu, sudija Zoran Krstić, prima stranke! Još se sekretarica izvinjavala, pitajući da li je slučaj hitan! Stranke (građane, advokate i sudije) primaju zamenici predsednika suda.

A, predsednik Apelacionog suda u Beogradu, Duško Milenković, ima tri zamenice! Nijedna od njih nije predsednica veća tog suda, zbog kratkog staža i profesionalnog iskustva i rezultata rada.

Ali, eto, one zamenjuju predsednika suda Duška Milenkovića, koji je u veću, u čijem radu učestvuje, treći član veća!

Kragujevačko pravosuđe je, po svemu sudeći, među najkorumpiranijim u zemlji. Sada je pod kapu Apelacionog suda u Kragujevcu smešten i Viši sud u Požarevcu. Kolika je tu količina novca u prometu?

Predsednik Višeg suda u Požarevcu je sudija Dragan Vučićević. Puno građana sa područja ovog suda rade u Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj, u Holandiji. I puno je posla. Puno njih "padne" sa po dva tri grama droge, sa malo zlata...A, predsednik suda voli niske dukata, đerdane, lančiće, naušnice. Takav plen nije samo za njega...Predsednik suda g. Vučićević je glava bez jezika. Sve što se od njega traži, on odmah ispunjava.

"...Izvini, ali ovo je poseban slučaj"

Od. 1. januara 2014. godine, za presuđenje u postupcima po tužbama za naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, učinjenim putem medija, Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava propisao je članom 4. stav 3. da je za presuđenje u ovim sporovima nadležan Viši sud u Beogradu, i to za teritoriju cele Srbije.

Stvarnu i mesnu nadležnost sudova propisuje isključivo ZAKON. Ali, zar da se sudije pridržavaju zakona? Predstavljamo čitaocima kopije sadržaja dva spisa Višeg suda u Požarevcu. U ovoj godini ovom sudu podnete su samo dve tužbe za naknadu nematerijalne štete, nanete putem sredstava javnog informisanja.

U predmetu p3. broj 1/2015 sudija Vesna Vuković je postupila po zakonu i rešenjem je požarevački sud oglasila nenadležnim i predmet ustupila Višem sudu u Beogradu, koji je nastavio da postupa u ovom predmetu. U drugom slučaju, u predmetu P3. broj 2/15 sudija Svetlana Gaco je zakazala ročište za 4. jun! Kakav zakon, kakvi bakrači. Njoj je tako rečeno. Ona kaže da joj je tako naredio predsednik suda, a njemu predsednica Apelacionog suda u Kragujevcu sudija Dubravka Dmitrović.

Prokletstvo tumačenja zakona, a ne njegove primene, porobilo je građane Srbije. Niko nije ovlašćen da menja odluku sudije, niti je on obavezan da bilo kome polaže račune. Tako piše u ZAKONU. I dobro je što je tako. Ali, u Krivičnom zakoniku Srbije propisana je i kazna kada sudija krši zakon. Ali, o tome odlučuje javni tužilac, i građani nemaju prava da krivično gone sudije. Mogu samo da se žale. Uzalud, naravno, jer su sudije biznismeni, koji se međusobno poštuju, sarađuju i prihoduju.

Da bi čitaoci shvatili koliko je tragična slika stanja u srpskim sudovima, svedoči i primer bračnog para, koji je preko advokata (Čedomira Golubovića) podneo dve pojedinačne tužbe, protiv firme u kojoj su oboje radili, tražeći isplatu naknade za prevoz do posla.

Prvi osnovni sud u Beogradu usvojio je zahtev koji je advokat podneo u ime supruge, a drugo veće je odbilo tužbu koju je podneo u ime njenog supruga! A, reč je o potpuno istom slučaju, koji se i pravno i činjenično podudara. Apelacioni sud u Beogradu, isto sudsko veće (!) preinačio je obe presude. Mužu je dosuđeno da mu firma plati prevoz, a tužba njegove supruge je odbijena kao neosnovana. Da je takva presuda od istog veća doneta u nekoj normalnoj državi, ministar bi momentalno podneo ostavku.

Izvršna vlast, preko predsednika sudova, koji su postali njihovi komesari, godišnjim rasporedom pažljivo bira sudije koji će sprovoditi prethodni postupak. Bolje reći, bira sudije za određivanje pritvora!

U Višem sudu u Beogradu predsednik suda je odredio troje sudije. Teško onom koji dođu pred sudiju Darinku Šćepanović i Vericu Vasojević. Gospođa Šćepanović je uvek u stanju teškog pijanstva, i neuračunljiva je kod odlučivanja.

Uvek, nakon saslušanja kaže privedenom - ''Izvini, ali ovo je poseban slučaj. Moram da vas zadržim u pritvoru.''

Često je stručnim saradnicima teško da obrazlože njene odluke. Druga sudija, Verica Vasojević je isto težak psihijatrijski slučaj. Za nju su svi privedeni opasni, i za pritvor. Sve dok to tužilac traži. Srećom, vanraspravnim većem predsedava sudija Zoran Šešić, koji zna ko su njegove kolege koji serijski pritvaraju osumnjičene.

Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu građani Srbije podnese godišnje nekoliko desetina hiljada tužbi. Ustavni sud je poslednja instanca koje odlučuje o pravima građana u Srbiji. U Hrvatskoj, primera radi, ustavni sud često ukida i menja odluke Vrhovnog suda Hrvatske, u pojedinačnim slučajevima, kada mu se, ustavnom žalbom obrate građani.

Ustavni sud Srbije vodi računa da se ne zameri izvršnoj vlasti. Njegove sudije umeju biranim rečima da odbiju sve inicijative za ocenu ustavnosti srpskih zakona. Vlast je vlast, a vlast o svakom sudiji ima podebeo dosije, zbog kojeg bi mogli završiti u zatvoru. Zbog njih su i izabrani u Kuću pravde. Da služe.

Privatni izvršitelji posluju kao kompanije

A, koliko je pravda u Srbiji nedostižna, govori i najnovija odluka srpskih vlasti da predlože Narodnoj skupštini Srbije zakon, kojim bi, zbog odugovlačenja presuđenja u njihovim slučajevima, država bila u obavezi da isplati novčanu naknadu od 300 evra do 30.000 evra!

Pravo na pravično suđenje podrazumeva da sud postupa efikasno i stručno. Ali, česte reorganizacije, premeštanje sudija koji su se pokazali kao tvrdoglavi, čini sudove još neefikasnijim. Ali, osnivanjem sudskih veća, koje će odlučivati o pritužbama građana zbog povrede prava na pravično suđenje, učiniće sudove još neefikasnijim.

Tako će sudije istog suda odlučivati o neefikasnosti svojih kolega iz istog suda. Takvu lakrdiju mogu dam smisle samo pederska grupa iz Ministarstva pravde Srbije, koja je osmislila ovakvu lakrdiju. Umesto da Visoki savet sudstva, u kojim su plaćeni članovi, odlučuje o pritužbama građana i predlaže smenu sudija i predsednika sudova zbog odugovlačenja pojedinih postupaka, sada će država pristati i na plaćanje njihovih grešaka. Novcem iz budžeta. Ali, iz Ministarstva pravde Srbije, već osam godina izlaze ''reforme'' od kojih boli glava. U ovoj kući se osmišljavaju ideje potpunog porobljivanja građana.

Ministarstvo je za svoje ljude odredilo ko će od njih biti privatni izvršitelj. Njima je dodeljeno nekoliko stotina hiljada predmeta za prinudnu naplatu. Sve račune komunalnih preduzeća privatni izvršitelj, u sprezi sa rukovodstvom ovih državnih preduzeća, prinudno izvršavaju, tako što su prvo napali penzionere, blokirajući njihove penzije kod Republičkog fonda invalidsko penzionog osiguranja.

Građani i javna komunalna preduzeća sklapaju ugovore o pružanju komunalnih usluga, potpisujući ugovore. U slučaju spora, nadležan je sud, a ne privatni izvršitelj. Da li građanin može od privatnog izvršitelja tražiti da sa računa javnog preduzeća skine novac zbog neizvršenih obaveza -lošeg grejanja, neodnošenja smeća, skupljih tarifa struje... ?

Privatni izvršitelji samo pozajmljuju pečat komunalnim preduzećima, čije službe, u njihovo ime pišu predloge za prinudnim izvršenjem. Ogromne takse za usluge izvršitelja, dele se između direktora javnih preduzeća, njihovih partija koje su ih na te položaje postavili, i privatnih izvršitelja.

Privatni izvršitelji posluju kao kompanije! A učestvuju u sudskom postupku! Naime, protiv njihovih rešenja, koje ne zadržavaju izvršenje, žrtve imaju prave prigovora nadležnom sudu, odnosno veću tog suda. U dogovoru sa izvršiteljima, sudovi o prigovorima ne odlučuju ni po dve godine, sve dok žrtva ne bude opljačkana.

Stotine hiljada penzionera su na ivici života. Njihove mizerne penzije opterećene su sa dve trećine. Pritom, privatne izvršitelje ne zanima kolika je penzija njihove žrtve. Svima uzimaju po dve trećine, mada zakonom o izvršenju i obezbeđenju mora da se vodi računa o sposobnosti izvršnog dužnika, odnosno da mu se ostavi za preživljavanje minimum sredstava za život, u konkretnom slučaju iznos od minimalne zarade.

Privatni izvršitelji su organizovani kao najjača organizovana kriminalna grupa, koja za saradnike ima izvršne sudije u osnovnim sudovima. Penzioneri su stara i iznemogla lica, koja nemaju snage da stoje satima u redovima da im javna preduzeća izdaju umanjene račune za komunalne usluge, te ih izvršitelji nemilosrdno pljačkaju. Važno je da na račune političkih stranaka privatni izvršitelji uteruju milione evra.

(Nastavak u sledećem broju)

A 1. Slučaj braće

Početkom aprila, srpska policija je saopštila da je nakon ''intenzivne istrage'' privela tužilaštvu grupu od 16 lica, koja se sumnjiče da su falsifikovali službene isprave, prali novac, utajili porez, tako što su ukrali identitet Andreja Vučića, brata srpskog premijera.

Naravno, tako gromoglasna akcija sadržala je samo šturu informaciju i inicijale samo nekih od uhapšenih, koji su potom privedeni sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, koji je za sedmoro njih odredio jednomesečni pritvor.

Kao prvooptuženi, sumnjiči se Goran Bošković iz Beograda, Beogradskog bataljona broj 59. Zbog njegovog imena je ova gromoglasna akcija sve optužene označila samo inicijalima, pa čak ni službeni glasnik "Informer", nije saopštio da je Goran Bošković (1960) rođeni brat Danice Drašković, koja je kao kadar Aleksandra Vučića, u osmoj deceniji života, postavljena za člana Upravnog odbora NIS-a.

Kako saznaje Tabloid, uhapšeni Bošković se tereti da je kao direktor firmi registrovanih na ime Andreja Vučića, zloupotrebom falsifikovanih ličnih karata Andreja Vučića raspolagao njegovom imovinom. Upućeni tvrde da je Bošković bio, primoran da prizna izvršnje krivičnog dela, i da je pušten iz pritvora, da se brani sa slobode. Postupak će se okončati nagodbom između optuženih i tužilaštva, da se, na taj način, spreči javnost da sazna istinu o slučaju firmi Andreja Vučića. Očekujemo da dobijemo zapisnike i dokaze iz ovog predmeta, koji će Tabloidu biti dostavljeni, a koje ćemo objaviti u sledećem broju.

Glosa Prokletstvo tumačenja zakona, a ne njegove primene, porobilo je građane Srbije

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane