Preko pune linije

Ko su zločinci koji pomažu Vučiću da surovo vlada Srbijom

Velike laži u masovnoj propagandi

Glavne propagandiste odlazećeg vođe, ne očekuje ništa dobro. Sva svetska iskustva sa novinarima koji su služili diktatorima i njihovim režimima, govore da bi i Vučićevi medijski psi mogli da završe u kavezu. Budući da je Srbija evropska država, da nema smrtnu kaznu, takve zločince treba izvesti pred sud, uz optužbu da su zajedničkim zločinačkim poduhvatom podsticali premijera Srbije da sruši institucije, uvede strahovladu, opljačka državu i dovede u pitanje biološki i teritorijalni opstanak Srbije

Milica Grabež

Srpski premijer Aleksandra Vučić je slavodobitno poručio građanima 10. juna da ''struja neće poskupeti pre 1. avgusta"! To je bila udarna vest srpske propagande. Odluka o poskupljenju struje Vlada Srbije je donela sutradan, 11. jula, a zbog zakonske procedure ne može da stupi na snagu pre 1. avgusta. Magovi Velikih laži pripisali su odluku o odlaganju poskupljenja Vučiću, a ne zakonskoj proceduri. Građani treba da su mu zahvalni, što struja, zbog zakonske procedure, nije mogla da poskupi odmah.

Od kada je izabran za prvog potpredsednika Vlade Srbije, Vučić je krenuo u zločine, u diktaturu, najsuroviju pljačku budžeta, imovine, banaka, javnih preduzeća. Saradnici u pljački su, osim brata mu Andreja i kuma Nikole Petrovića, i neki njegovi ministri i stranački jurišnici, uglavnom iz pederskog lobija kojem on stoji na čelu.

Za ove tri godine, koliko satire Srbiju, Vučić je državu udaljio od članstva u Evropskoj uniji, od evropskih fondova, od Rusije, ostavio je zemlju bez saveznika, podanički nastoji da služi interesima kriminalnih krugova iz Sjedinjenih Država, jer je administracija iz Vašingtona saveznik nepriznate države Kosovo, a protivnik Srbije, sa jasnom namerom da je što više opljačka i uništi. Uz Vučićevu pomoć, Srbija je danas besplatni poligon za ispitivanje biološkog oružja i svih vrsta ubijanja i žive i mrtve prirode.

Vučiću je važno samo njegovo dupe

Koje to društvene snage i društveni slojevi stoje iza njegove tiranije, i koji ga centri moći uzdižu? Odgovor je tragičan i glasi - NIKO! Vučić Srbijom vlada uz pomoć medija i korumpiranih urednika tih glasila, koji mu služe, za velike pare.

Doktor Jozef Gebels Menhengladbah (Dr. Paul Joseph Goebbels) bio je ministar propagande u nacističkoj Nemačkoj. Bio je jedan od najbližih saradnika Adolfa Hitlera i jedan od njegovih najodanijih sledbenika. Bio je poznat po svom fanatičnom i energičnom besedništvu i otrovnom antisemitizmu. Mnogi istoričari ga smatraju odgovornim za Kristalnu noć. Usavršio je tzv. tehnike „Velike laži" u masovnoj propagandi. Posle Hitlerove smrti bio je kancelar na jedan dan, pre nego što je i sam izvršio samoubistvo.

Aleksandar Vučić , dakle, koristi Gebelsovu doktrinu Velike laži u masovnoj propagandi.

Od dana kada je postao prvi potpredsednik Vlade Srbije, prvo je dnevni list Informer, koji je njegovo glasilo, počeo svakodnevno da ga veliča, promovišući svaku njegovu najavu istorijskom, opisujući one koji su mu mogli biti protivnici kao lopuže, kriminalce, tajkune, ubice, izmišljajući, najmanje jednom mesečno navodne atentate koji njegovi neistomišljenici spremaju na Vučića.

Od ranih jutarnjih vesti, i na svim naslovnim stranicama vodećih listova, Vučić se najavljuje kao spasilac, mesija, ugledni državnik, takoreći novi Firer, za koga je Hitler bio malo dete. Treba imati stomak pa veličati picosutog bolesnog pedera, promovisati njegove bestidne laži kao Velike istine, sve poraze kao istorijske uspehe.

Hans Friče bio je popularni radio komentator i vođa odeljenja za vesti u nacističkom ministarstvu propagande. Suđeno mu je umesto Jozefu Gebelsu.

Der Stürmer (Jurišnik ili Napadač)

Der Stürmer je činio značajan deo nacističke mašinerije, posebno među nižim društvenim slojevima i s naglaskom na antisemitizam; na dnu naslovne stranice pisalo je Die Juden sind unser Unglück! su naša nesreća!"), a ispod glavnog naslova stajalo je Deutsches Wochenblatt zum Kampfe um die Wahrheit („Nemačke nedeljne novine za borbu za istinu"). Kao što je, recimo, Informer.

Za razliku od ozbiljnijeg službenih novina, Jurišnik je bio ''nezavistan''. Redovno su iznošeni u javnost skandali i bizarne optužbe vezane uz Jevreje, poput jevrejskih seksualnih zločina, ritualnih ubistava i zavereničkih aktivnosti.

Stizale su vesti o jevrejskim zločinima, kao i razni dokumenti i pornografske slike vezane uz Jevreje. Često su novosti prijavljivali sami čitaoci koji za to nisu tražili nikakvu novčanu naknadu; iako su vesti o težim skandalima često ponavljane, u arhivi je pronađeno više prijavljenih vesti nego što su novine mogle da objave.

Uz vesti o seksualnim skandalima i zločinima, često su objavljivane slike, što je bio jedan od razloga popularnosti novina među mladima. Posebno su bile popularne one antisemitske, koje su prikazivale Jevreje kao likove neljudski izobličenih lica i tela. Najpoznatiji karikaturista bio je poznat kao Fips, čiji su radovi i danas popularni u neonacističkim i antisemitskim krugovima.

Uz prodaju, novine su objavljivane i na posebnim izložbenim panoima postavljenim na mesta gde se ljudi okupljaju: čekaonicama, kantinama, parkovima i trgovima. Tako su prolaznici mogli u par minuta da pregledaju karikature i, uglavnom, vrlo kratke članke. Novine su takođe naručivane i od nemačkih emigranata u prekomorskim zemljama.

Jurišnik je nailazio i na kritike među stranačkim čelnicima. Neki su zabranjivali distribuciju u svim svojim odeljenjima, smatrajući njegov sadržaj primitivnim i prostim. Nezadovoljstvo načinom rada su izražavali i neki drugi uticajni nacisti, ali nisu uspeli da postignu značajnije rezultate. Druge nacističke vođe su imale pozitivno mišljenje: smatrali su Štrajherove priproste metode efikasnim u širenju antisemitske propagande među narodom. Povremeno su ipak izdavane kraće zabrane nakon antikatoličkih ispada, napada na ugledne ljude ili vesti koje su kvarile odnose s inostranstvom. Za vreme Olimpijskih igara u Berlinu 1936. Jurišnik je takođe privremeno povučen iz prodaje.

Za vreme rata novine su pre štampanja pregledavane od strane cenzora kako bi se izbegle vesti koje bi mogle imati negativne diplomatske posledice.

Uz karikaturistu Fipsa, glavni čovek vezan za list bio je Julijus Strajher, koji se tim poslom proslavio i obogatio. Zbog svog rada, odnosno izrazitog govora mržnje i podsticanja na zločine protiv Jevreja, nakon rata je u Nirnbergu suđen i osuđen na smrt i obešen.

Sve je već izašlo na videlo. Ali, Vučić i dalje laže, a propagandna mašinerija ga prati.

Listovi koji svakodnevno veličaju Vučića, kao istorijsku ličnost, novog Mesiju, pored Informera su Kurir, Večernje novosti, Politika, Naše novine su dnevnici koji imaju najveći tiraž.

Programi RTS-a, TVI PINK, TV Studio B, RTV B 92 i Hepy televizije Vučićevi su poligon za celodnevnu najcrnju propagandu. Milionima gladnih, nezaposlenih i obespravljenih građana Srbije, kojima je oduzeta svaka nada, Vučić se predstavlja kao jedan od najmoćnijih ljudi na svetu!

Svi ga zovu, tapšu po ramenima, on svima njima izlazi u susret. Daje, poklanja. Zemlju, gradove, fabrike, hotele. To su moji veliki prijatelji, saopštava nam Vučić, dok se grli i ljubi sa šeicima, raznim deklasiranim i isluženim evropskim političarima, koji su, svi odreda, nasrtali na Srbiju, i koje je Vučić, iz sveg glasa, dok je bio radikal, predstavljao, kao skotove i zločince.

Sve novinske kuće su pred bankrotom. Dužne i ružne. Tabloidov istraživač Miodrag Skulić opisao je koliki su gubici Politike, Večernjih novosti, Kurira, Naših novina, koliko miliona evra duguje RTS (preko 130 miliona evra), koliko je dužan vlasnik TV PINK-a, koliko je u minusu Hepy televizija, a koliko TV Studio B.

Skupe ništarije

Novinari ovih novinskih i te-ve kuća primaju mizerne plate, većina je pod otkazom, mnogi nisu mesecima primili zarade...

Iz budžeta, i kreditima Komercijalne banke Vučić ove propagandne mašinerije ostavlja u životu da mu služe. Ipak, Ljiljana Smajlović, glavna urednica Politike, prima mesečno 10 hiljada evra platu, njeni novinari po 300 evra, Nikola Mirkov, doskorašnji direktor RTS-a i Nenad Šlj. Stefanović plaćeni su po pet hiljada evra mesečno, Željko Mitrović na TV Pink-u, uzima koliko hoće, Milomir Marić na Peconijevoj Hepy televiziji dobija po 7 hiljada evra, mesečno, Ratko Dmitrović u Večernjim Novostima, u kojima plata kasni tri meseca, a novinari su plaćeni po 350 evra, zarađuje oko 7 hiljada evra. Veran Matić, vlasnik RTV B92 godišnje zarađuje po nekoliko stotina hiljada evra, dok novinari ove kuće jedva sastavljaju kraj s krajem, uz kašnjenje honorara. Glavna urednica RTV Studio B, Dragana Vučićević, iznajmljuje se za tri hiljade evra. Dragan J. Vučićević , urednik Informera mesečno dobija više od 10 hiljada evra.

Iz Vučićevog kabineta, ovim zločincima rukovodi Vučićeva savetnica, agent BND-a, gimanzijalka Suzana Vasiljević, a tu je i kum Nikola Petrović. Često i Vučić izdaje naređenja.

Ova zločinačka mafija koja nas svakodnevno truje lažima da živimo u srećnoj zemlji, koju predvodi mitska i istorijska ličnost, zaslužuju sudbinu Julijusa Strajhera. Ili sudbinu novinarke Valeri Bemeriki, koja je osuđena u decembru 2009. godine od strane narodnog suda u Ruandi (takozvani "gakača") na kaznu doživotnog zatvora zbog ratne propagande i poziva na genocid. Na radiju "Hiljadu brda" (što je sinonim za Ruandu) ona je tokom stodnevnog pogroma pripadnika plemena Tutsi, u proleće 1994., govorila: „...Ne trošite metke na te Tutsi-bubašvabe. Koljite ih, kasapite na komade". Povodom do danas nerazjašnjenog obaranja aviona u kome je bio predsednik Ruande, Žuvenal Habjarimana izjavila: „...Plavi šlemovi su oborili predsednički avion, ubili su nam lidera, pobijte strance...".

Rudžiu, Belgijanac koji je radio za RTLM-ov program na francuskom jeziku, 2000. godine je priznao svoje učešće u podsticanju na genocid i izjasnio se krivim na suđenju pred Međunarodnim sudom za Ruandu, osuđen je na 12 godina zatvora, sud zaključuje da su „mediji, posebno radio RTLM, bili ključno oruđe ekstremista za mobilizaciju i podsticanje stanovništva na vršenje masakara...".

Budući da je Srbija evropska država, da nema smrtnu kaznu, pomenute zločince treba izvesti pred sud, uz optužbu da su zajedničkim zločinačkim poduhvatom podsticali premijera Srbije da sruši institucije, uvede strahovladu, opljačka državu i dovede u pitanje biološki i teritorijalni opstanak Srbije, ostavljajući iza sebe smrt barem dva miliona ljudi koji su umrli od gladi i bolesti, dok je polovina stanovništva bila prinuđena da pobegne iz zemlje.