Amerika

Porodice koje opterećuju predsedničke kandidate

Šta to radiš, brate!?

Nigde u svetu političari ne biraju svoje roditelje, braću, sestre i rođake. Tako je i u Americi. Kad neko iz familije nešto zabrlja, obično se ne okrivljuje njihov rođak koji je na vlasti, ukoliko nije u toj brljotini na neki način učestvovao. Nije isto sa bračnim parom. Kakve probleme sa braćom i rodbinom imaju predsednički kandidati u SAD-u, za Tabloid opisuje Milan Balinda, dugogodišnji novinar dnevnika Majami Herald

Milan Balinda

Džeraldin Feraro je pakovala sa svojim mužem deklaraciju o porezu, a to je upropastilo karijeru ove političarke, koja je bila potpredsednički kandidat.

Početkom vlasti Ričarda Niksona, kada su i FBI i CIA odbili zahtev predsednika da špijuniranju njegovog brata, Nikson je usmerio taj zadatak na Tajnu službu. Don Nikson nije bio opasnost za nacionalnu bezbednost, ali je koristio položaj svoga brata za ličnu materijalnu korist. Karterov brat Bili posetio je Libiju tri puta i onda potpisao ugovor od 220.000 dolara da bi lobirao u Vašingtonu za tu zemlju. Džimi Karter je bio prisiljen da izjavi da se on ograđuje od takvih „mutljavina" svoga brata. Brat Lindona Džonsona je bio težak pijanac i neprestano je pravio skandale. A najverovatniji kandidat Demokratske stranke Hilari Klinton ima dva brata i samim tim dvostruki problem.

Džeb Buš, najverovatnije najjači kandidat Republikanske partije za sledeće predsedničke izbore, ima problem sa svojim starijim bratom Džordžom, bivšim predsednikom, a na to mu je ukazao sam Džordž. Naime, mora da odgovara na pitanja u stilu kako bi on reagovao danas na slične izazove koje je imao njegov stariji brat. Već je u problemima pokušavajući da odgovori šta bi uradio po pitanju invazije Iraka, znajući da nije bilo oružja za masovno uništavanje.

Ne može da kritikuje starijeg brata i njegove odluke, ali ne može ni da kaže zašto bi on napao Irak. Bilo kako bilo, šta god da kaže ispada nelogičan i priglup.

Hilari Rodham Klinton takođe ima porodični problem, i ovoga puta ne radi se o njenom mužu Bilu, već o dvojici mlađe braće. Braća Rodham bila su umešana u političku priču Klintonovih još od 1974. kada su se preselili u Arkanzas, da bi pomogli Bilu Klintonu pri njegovoj prvoj kandidaturi za Kongres te države.

Nakon što je Klinton izgubio, Hju i Toni su se upisali na lokalni univerzitet. Hju je završio prava i zaposlio se u Majamiju, a Toni je radio neke sudske poslove, takođe u Floridi. Kada je Bil postao predsednik, 1993., braći je bio omogućen ulaz u jedan sasvim različit svet, i oni su to iskoristili.

Neposredno nakon što je Klinton položio zakletvu, braća Rodham tražili su donacije od korporacija za njihov sopstveni bal ustoličenja u jednom super-luksuznom hotelu. Iako je to bilo kontraverzno, bal je ipak održan. Sledeće godine je Hju odlučio da se kandiduje za senatora u Floridi. Jedva je pobedio demokratskog suparnika, a potom teško izgubio na izborima protiv republikanskog kandidata.

U međuvremenu je Toni dobio posao u Demokratskom nacionalnom komitetu kao organizator na terenu, ali je skoro istovremeno registrovao svoju konsultantsku firmu.

Nekoliko godina kasnije sa tri poslovna partnera je putovao za Kambodžu, gde se sastao sa tada najnovijim diktatorom Hun Senom da bi razgovarali o poslovnim mogućnostima. Amerika je zvanično podržavala kambodžansku opoziciju. Odseli su u hotelu čiji je vlasnik bio kambodžanski biznismen kome je bilo zabranjeno da posluje sa Sjedinjenim Državama jer je navodno bio umešan u trgovinu opojnim drogama.

Nekoliko godina kasnije braća Rodham su sa 118 miliona dolara učešća pokrenuli posao uzgajanja i izvoza lešnika. Udružili su se s moćnikom jedne polu-autonomne pokrajine Gruzije. Aslan Abašidce, njihov partner, nije bio po volji Beloj kući koja je podržavala njegovog protivnika Edvarda Ševerdnadzea. Inače, Toni Rodham je postao kum unuku Abašidcea. Hilarina braća su morala da raskinu dogovor pod pritiskom američke administracije.

Braća Rodham su i kasnije nastavili da koriste porodične veze. Toni je uspešno nagovorio Klintona da potpiše predsedničko pomilovanje, da bi oslobodio jedan bračni par bankara iz Tenesija. Tvrdio je da je to radio volonterski, ali je jedno istraga Kongresa utvrdila da im je naplatio 244.769 dolara u vidu savetničke plate.

A Hju Rodham je takođe uspešno lobirao kod predsednika Klintona za oslobađanje jednog kokain trafikanta, i za to je naplatio 434.000 dolara. Novac je kasnije morao da vrati. Poslednjih godina Hilarina braća su se povukla od preprodaje svojih uticaja, sve do nedavno kada je Sekretarijat domovinske bezbednosti obelodanio da su postojali pritisci Tonija Rodhama da se nekome ubrzano izda viza. Tada je Hilari bila Državni sekretar. Naime, Toni je radio za kompaniju koja se specijalizirala na nabavljanju viza za strance koji bi hteli da pokrenu posao u Sjedinjenim Državama. On i njegov poslovni partner žalio se tadašnjem šefu odeljenja za izdavanje viza da neke vize mnogo kasne. To je protumačeno kao pritisak, ali još nije razjašnjeno da li je Hilarin brat uradio nešto protiv zakona. Bilo kako bilo, takvo ponašanje može mnogo da zasmeta Hilari kao kandidatu za predsednika države.

Klintonovima su oduvek braća stvarala neprijatnosti. Kada je Bil bi guverner Arkanzasa, njegov polubrat, Rodžer, ležao je na robiji nakon presude zato što je učestvovao u prodaji kokaina. Uhvaćen je u operaciji koju je sam Klinton naredio.

A kada je kasnije Klinton napustio Belu kuću ispostavilo se da je taj njegov brat takođe lobirao da se nekome dodeli pomilovanje, ne računajući pomilovanje koje je on dobio kao osuđen za trgovinu kokainom. Onda je 2001. godine uhapšen u Kaliforniji zbog pijane vožnje. Potom je krajem marta Vašington post objavio da se brat Hilari Klinton, Toni, nalazi u upravnom savetu kompanije koja namerava da vadi zlatnu rudu na Haitiju. Problem nastaje zbog činjenice da su i Hilari i Bil Klinton usresređeni da pomognu Haitiju i to preko svoje Klinton fondacije, a kopanje zlata je operacija koja veoma zagađuje prirodnu sredinu i za koju je potrebna ogromna količina vode. Haiti oskudeva sa vodom. Osim prirodnog zagađenja, kopanje zlata predstavlja pretnju za društvena i ljudska prava. Haiti i El Salvador su dve najviše kompromitovane države na zapadnoj hemisferi po pitanju prirodne sredine. Na Haitiju, sa dugom istorijom vađenja zlata, postoji jaka opozicija ideji da se nastavi sa tom eksploatacijom. Pre oko 500 godina, u doba Kristifora Kolumba, tadašnjim Haićanima su sečene šake kada i ako ne bi doneli određenu količinu zlata. Ekvivalentno toj kazni danas bi bilo trovanje cijanidom koji se koristi u vađenju tog plemenitog metala.

Nil Buš, mlađi brat Džordža i Džeba Buša, napustio je svoju kompaniju iz Teksasa, da bi radio kao savetnik za dobijanje američke vize za investitore. Takozvane EB-5. Takođe kruže glasovi da su se i Obaminom polubratu, Marku Obami-Ndesandži, obraćali bogati investitori da bi im pomogao oko pribavljanja vize. Ali postoji i uvrnuta priča o Nilu Bušu i dugom tunelu od 400 milijardi dolara. Kontraverzni, sada već preminuli, Južnokorejski propovednik Sun Ming Mun, pokrenuo je 2005. godine ideju za izgradnju podmorskog tunela između Aljaske i Sibira dugog preko 100 kilometara sa cenom od oko 400 milijardi dolara. Njega je tokom promocije te ideje od godinu dana pratio Nil Buš, investitor bez političkih ambicija. Munova ideja nije nikada zadobila značajnu političku podršku i osnivač Ujedinjene crkve umro je 2012. godine. U jednom i-mejlu upućenom američkom magazinu Mader Džons Nil Buš je rekao da nikada nije podržavao plan za izgradnju tunela, ali da je putovao sa Munom podržavajući „napore verskih vođa da pozove vernike da služe jedni drugima". U svakom slučaju, 1988. godine Nil je bio umešan u jedan finansijski skandal koji je američke poreske obveznike koštao milijardu dolara.

Do sledećih predsedničkih izbora ostalo je oko godinu i po dana, ali mnogi već misle da će se u grand finalu suočiti Hilari i Džeb. Tako makar pokazuju današnja ispitivanja javnog mnenja.

Da li baš to pokazuju? Ne! Hilari ima ubedljivu prednost u taboru kandidata demokratske partije, ali nisu svi potencijalni kandidati još najavili da li će učestvovati. Ta njena prednost već se topi i bez da joj se neko suprotstavio. Topi se zbog toliko mnogo skandala u koje je ona upletena. S druge strane, Džeb Buš se ne nalazi i ni u jednom trenutku se nije nalazio na vrhu već podugačke liste republikanskih kandidata. Jedini razlog zašto se Buš smatra favoritom je zato što je Buš i zato što Bušovi imaju ogroman kapacitet da pribave novac za veoma skupu predsedničku kampanju. Iza Hilari stoji demokratska partija sa svojom mašinerijom, a stajaće sve dok je neki mogući skandal ne povuče ka dnu. Njenoj izbornoj kampanji mnogo će pomoći i dalje jako popularan, makar među Demokratama, Bil Klinton. Interesantno je da se i popularnost Džordža Buša nalazi na uzlaznoj liniji. U ovom trenutku nešto više Amerikanaca ga simpatišu od onih koji ga i dalje preziru.

Ukoliko na političkom ringu baš njih dvoje ukrste mačeve, biće to interesantna predizborna kampanja. Ili neće? Hilari Klinton bi bila laka meta za Džeba Buša, ali možda je on jedini republikanac koji neće moći da je napada zato što su njih dvoje veoma slični. Oboje propovedaju neku zastarelu, jučerašnju politiku. Oboje pripadaju političkim dinastijama.

Oboje u krvi imaju gen korišćenje politike s ciljem finansijske dobiti.

Dakle, Džeb Buš neće hteti da pokrene ni jedno od ovih pitanja i moraće umesto kritičke da vodi „pozitivnu kampanju". Problem je šta bi to Buš obećavao u jednoj takvoj kampanji. Ono „Da, mi možemo" već je upotrebio Barak Obama. Džeb može da se predstavi kao umereni republikanac, ali ne bi mogao da bude „stvarno umeren" jer partije dozvoljavaju svojim kandidatima određene i limitirane devijacije partijskog programa. Program republikanske partije nije umeren i zasigurno se ne zalaže za blagostanje srednje (radničke) klase i za legalizovanje svih ilegalnih imigranata, mada im je Džeb naklonjen, možda i zbog toga što mu je supruga Meksikanka.

Dakle, na ekonomskom planu Džeb nije čovek za inovacije, a Hilari bi mogla da snažno stane „na stranu običnih Amerikanaca" da nije toliko povezana s velikom lovom. Klintonovi nisu samo politička mašina, oni su verzirani i u pravljenju para.

Na kraju, 300 miliona Amerikanaca izvući će iz šešira ili jednog Buša ili jednog Klintona. To je dozvoljeno po zakonu, i možda sasvim OK, ali je ipak i dosadno i čudno!