Natrag

Na nišanu

Čekajući dolazak Angele Merkel

Ili jesi, ili nisi naš (ne)prijatelj?

Dolazak nemačke kancelarke Angele Merkel u Beograd 8. i 9. jula ove godine, biće prilika da se Srbija još jednom suoči sa činjenicom da je ova evropska velesila bila i ostala njen provereni neprijatelj. Istina, Merkelova dolazi sa ciljem da ukloni Aleksandra Vučića sa političke scene, da mu stavi do znanja gde mu je mesto i da mu odredi nekoliko poslednjih zadataka koje će morati da obavi. Jedan od njih je promena Ustava Srbije i priznavanje albanske države na Kosovu. Vučić ima dva izbora: da ode posle referenduma, ili da ode odmah. Što se Merkelove tiče, sudeći prema programu posete, on je već otišao. I Srbija ima izbor: da se obrati Moskvi i pita šta će biti sa Merkelovom. Ubrzo, ni njoj neće biti dobro. Ako gospođa Merkel jasno, na konferenciji za štampu saopšti gde je mesto Srbije u evropskim integracijama, ako otvoreno kaže da je srpsko rukovodstvo ogrezlo u kriminalu i teškoj korupciji, i da srpska vlada nije kredibilna, pomoći će građanima da shvate gde su, i da sami potraže spas od zla koje nas je snašlo

Nikola Vlahović

Ako se nemačka kancelarka Angela Merkel, koja dolazi u zvaničnu posetu Srbiji 8. jula ove godine, nekim čudom blagonaklono pozdravi sa srpskim premijerom prilikom boravka u Beogradu, ili, neuobičajeno za nju, uputi osmeh u znak dobre volje, to će Vučićeva Velika propaganda laži predstaviti kao "snažan dokaz najsrdačnijih odnosa premijera i kancelarke" i kao siguran znak da je Nemačka "veliki srpski prijatelj koji će nas pomoći na putu ka Evropskoj uniji". Ali, to će biti samo još jedna od milion laži koje je Vučić izgovarao pred javnošću, svakog dana svog mandata.

Sudeći prema predviđenom protokolu, poseta Angele Merkel, biće udarac od koga se ovaj naprednjački vođa više neće oporaviti. Naime, samo nekoliko dana pre njenog dolaska, u Beograd stiže novi ambasador Nemačke u Srbiji, Aksel Ditman, diplomata koji je više godina proveo na Kosovu kao jedan od najviših funkcionera misije Ujedinjenih nacija u Prištini.

Javnost u Srbiji svakako treba da zanima podatak da je Aksel Ditman bio jedan od dvojice pomoćnika Martija Ahtisarija (član njegovog ekspertskog tima koji je radio na "projektu" otimanja Kosova od Srbije). Sastajao se 2006. godine i sa Vukom Draškovićem, koji je bio veliki pristalica Ahtisarijevog plana. Njegovi susreti sa vođama OVK, koji se danas mahom u politici, kriminalnom biznisu ili u vojno-policijskoj hijerarhiji, imali su za cilj da se njihove zaraćene "frakcije homogenizuju", kako bi ideja nezavisnog Kosova dobila što veći legitimitet.

Uzgred, valja reći da Ditman ima samo 48 godina, te da ga u Nemačkoj smatraju za vrhunskog poznavaoca Balkana (što mu je omogućilo i da se u nomenklaturi BND nađe na visokoj poziciji).

Za njegovog zamenika, Angela Merkel je već imenovala jednog od mlađih članova svoga kabineta, koji će imati zadatak da operativno prati proces priznavanja albanskog Kosova i promenu Ustava Republike Srbije. Dosadašnji ambasador Hajnc Vilhelm, odlazi iz Beograda najdalje do dolaska Angele Merkel.

Protokolom posete Srbiji, određeno je da nemačka kancelarka dođe u Beograd iz Tirane, i to 8. juna u večernjim satima. Predviđena je i večera u vili "Bokeljka", koju će Vučić predstaviti kao "radnu večeru". Nije teško zaključiti da će, nakon napornog dana u Tirani i leta do Beograda, vremešna nemačka kancelarka, biti umorna za bilo kakve službene razgovore.

I to je svojevrsni šamar Aleksandru Vučiću, koji će se potruditi da i predviđeno noćenje Angele Merkel u Beogradu predstavi kao "izraz dubokog poverenja" u njega lično i u Vladu Srbije. Ali, pogledom na protokol posete, lako je zaključiti da će 9. jula Merkelova imati susrete sa predsednikom Nikolićem i ministrom spoljnih poslova Dačićem. Vučić opet nije predviđen kao ličnost sa kojom će ona razgovarati, ali je zato najavljen njen razgovor sa ombudsmanom Sašom Jankovićem i predstavnicima nevladinog sektora koji će se, po želji nemačkog protokola, održati u Palati Srbija.

Koji su interesi Nemačke u Srbiji danas? Tokom proteklog i početkom ovog veka, Nemačka politika prema Srbiji nikada nije bila prijateljska, a posebno ne danas kad su svi saveznici Hitlerovog nacizma (među kojima su i Albanci), istovremeno i saveznici Angele Merkel i njene vlade

Sa druge strane, sve one koji su se borili protiv Hitlerovog nacizma, Nemačka vlada već godinama sistematski opstruiše i davi, bilo ekonomski, bilo političkim pritiscima.

Srbija je danas na Balkanu glavna žrtva takve politike, zajedno sa Makedonijom, Grčkom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom. Ali, zbog pravljenja "zida prema Srbiji", ubrzano je, zahvaljujući Nemačkoj, u Evropsku uniju primljena Hrvatska, koja je ušla u ovu zajednicu potpuno nespremna, sa 130 milijardi spoljnog i unutrašnjeg duga. U odnosu na broj stanovnika i dostupne resurse, Hrvatska je danas dužnija od Grčke.

Istovremeno, vlada Angele Merkel je u poslednje vreme poslala Srbiji nekoliko jasnih poruka: uporno blokira osnivanje suda za ratne zločine OVK na Kosovu i Metohiji, sprovodi međunarodne diplomatske pritiske na one zemlje koje podržavaju Srbiju, organizuje proces protiv bivšeg šefa jugoslovenske Udbe, Josipa Perkovića, a preko takozvane "tajne diplomatije", ucenjuje Srbiju da joj preda arhive nekadašnje Državne bezbednosti SFRJ.

Ne treba zaboraviti da je Nemačka, voljom vlade Angele Merkel, svom snagom bila protivnik izgradnje trase gasovoda "Južni tok" preko Srbije, huškajući Bugarsku da "minira" ovu investiciju.

Nemačka spoljna politika tokom višegodišnje vladavine Angele Merkel, podržavala je sve kriminalne režime u istočnoj Evropi. Naime, Merkelova nije krila svoje prijateljstvo prema bivšoj ukrajinskoj premijerki Juliji Timošenko, mada je reč o beskrupuloznoj osobi koja je opljačkala Ukrajinu za nekoliko desetina milijardi evra, sa više od 200 privatnih bankovnih računa koje je imala širom sveta, a najviše u Nemačkoj.

Merkelova je pomogla i kriminalnog predsednika Gruzije, Mihaila Sakašvilija, koji je takođe opljačkao svoju državu za četiri milijarde evra. Konačno, tu je i njena snažna podrška poslovima koje vodi i Ružica Đinđić (preko kriminalne kompanije "Viktorija grupa", koja je članica Nemačke privredne komore).

Ambasadori ne znaju ili neće da znaju?

Svi bivši nemački ambasadori u Srbiji proteklih godina, bili su otvoreno na strani kriminalne finansijske elite koja je bila okupljena oko vladajućih koalicija. Tako, na primer, bivši ambasadori Andreas Cobel, Volfram Mas i oni pre njih, nikada nisu označili krivca za pljačku nemačkih donacija i za nenamensko trošenje nemačkih kredita. Da li je to bilo plansko ulaganje u ekonomsku devastaciju Srbije i dugoročno planiranje dužničkog ropstva male, ali žilave balkanske države?

Odlazeći nemački ambasador, Hajnc Vilhelm, nedavno se pohvalio kako je Nemačka u Srbiju uložila čak 1,5 milijardi evra, ali ne kaže gde je taj novac otišao, zašto ga nema u realnim tokovima i kako je moguće da evropske finansijske institucije uskraćuju Srbiji ostvareno pravo na povlačenje sredstava iz takozvanih IPA fondova, obrazlažući to činjenicom da Vučićeva vlada "ne ume da upravlja novcem"? Činjenica je: nijedna tenderska procedura nije završena, nije potpisan nijedan ugovor za izvođenje radova na infrastrukturi, za pružanje usluga u unapređenju javnih nabavki, za šta Nemačka tvrdi da je dala novac.

Zašto onda vlada Angele Merkel uporno hoće da gurne Srbiju u novo dužničko ropstvo, jer insistira da srpska vlada podigne nove kredite (među kojima i Nemačke), kako bi gradila auto put Niš-Priština-Tirana-Drač, dok, istovremeno, putovanje između dva mesta u Srbiji traje i po nekoliko sati, izlokanim drumovima?

Odgovor je vrlo jasan, Nemačka hoće da opljačka Srbiju i da je svede na nivo tranzitne enklave, po mogućnosti znatno manje od ove koja danas postoji. Otvorena antisrpska politika koju Berlin sve otvorenije vodi, vidi se i po stalnom zastrašivanju od novog uvođenja viznog režima, samo za Srbiju. Pritisak koji već tri godine Nemačka sprovodi nad Srbijom, zbog talasa imigranata (koji ne mogu da zaustave ni zemlje-članice Evropske unije, poput Grčke, Italije, Španije), više je nego brutalan i ucenjivački.

Na ruku ovakvim planovima Nemačke, ide suludi Vučić koji se sprema na novo zaduženje kod Svetske banke, i to u visini od 2, 2 milijarde dolara! A, samo u januaru mesecu ove godine, javni dug Srbije je iznosio više od 25 milijardi evra (ili, preko 70 odsto bruto društvenog prihoda!). Ovakav štetočina, može biti koristan samo srpskim neprijateljima, a vlada Angele Merkel to svakako jeste.

Poredeći teror koji danas sprovodi Nemačka prema Srbiji, u odnosu na stanje pod nacističkom okupacijom, slobodno se može reći da je život bio normalniji tada nego danas, jer su sve institucije radile nesmetano.

Da bi bilo jasnije kakvu politiku Angela Merkel vodi, treba podsetiti da je na insistiranje njene vlade, Evropska komisija ovih dana obustavila još 30 miliona evra namenjenih Srbiji, ali joj ne smeta da Srbija što pre krene u gradnju ovog samoubilačkog projekta, koji bi Nemačkoj osigurao lakši tranzit njenih ruda iz Albanije.

U pokušaju da nekako opravda "nevidljive" nemačke investicije u Srbiji, Vučićeva ministarka Kori Udovički, izjavila je pred odlazećim ambasadorom Hajncom Vilhelmom, da je nemačka pomoć "daleko prisutnija u Srbiji nego što se to vidi u javnosti".

Istina je, Nemačka ulaganja se ne vide, ali se zato na svakom koraku vide Nemački zahtevi koji se postavljaju pred srpskim državnim rukovodstvom. Dolaskom Angele Merkel, treba očekivati da se broj tih zahteva ponovo uveća. Ali, i da se neki od starih, ponovo stave na sto.

Naime, Aleksandar Vučić može da očekuje, sudeći prema diplomatskoj pratnji Angele Merkel, koja će se pojaviti u Beogradu 8. i 9. jula, samo loše vesti. Pre svega, ponovo će biti pokrenuto pitanje odgovornosti za paljenje nemačke ambasade 2008. godine. Dokument kojim je svojevremeno dostavila Nemačkoj radna grupa MUP-a Srbije, nikada nije prihvaćen kao relevantan. Utisak je da Nemačka drži taj slučaj kao još jednu polugu za ucenjivanje Srbije. Vlada u Berlinu, naravno, ima dokaze da je Vučić bio jedan od inspiratora i učesnika u toj paljevini, ali je korisnije da metodom stalnih ucena, može da iznudi mnogo više od Vučićevog priznanja krivice.

Konačno, treba reći i to da je nemački Bundestag, od kako je Angela Merkel postala kancelar, predstavlja suštinsku vladu Evropske unije. Ono što Bundestag odluči, to će da prihvati i Brisel, a onda je to obavezujuće i za Srbiju. Ovakav model administrativne okupacije, doveo je dotle da iz Srbije u kratkom roku, za samo deset godina, milion i po ljudi napusti svoju domovinu i ode, uglavnom, u zemlje zapadne Evrope, a najviše u Nemačku!

Naime, Nemačka je država čije stanovništvo najbrže stari, pa će joj za samo pet godina trebati blizu deset miliona radno sposobnih ljudi. Problem je što Nemačka ne želi imigrante iz afričkih i azijskih zemalja. Balkan, a posebno Srbija, čine joj se najprivlačnijim i najjeftinijim područjem za regrutovanje jeftine i poslušne radne snage, koja ne traži puno, a daje najviše. Nemačka je, uvozom radne snage iz Srbije, dobila najvitalniji, i najsposobniji deo ovog naroda, koji će, dobrim delom, vremenom biti asimilovan. Milion građana u Srbiji je umrlo ili se razbolelo od najtežih bolesti, u poslednjih 18 meseci, od posledica bede, loše zdravstvene i socijalne zaštite, zbog nezaposlenosti i odsustva svake nade da će imati mogućnost zapošljavanja. A, ministarka Udovički najavljuje i nova otpuštanja na jesen.

Nemački poraz bez rata

Uoči posete nemačke kancelarke, ne treba zaboraviti ni na činjenicu da je ona lično, sa pozicije moći, sve učinila da Srbija bude označena kao leglo kriminala, ratnih zločinaca i ekonomskog haosa. Kada odlazeći ambasador Vilhelm kaže da je Nemačka za dvanaest godina dala Srbiji milijardu i po evra (što u kreditima što u donacijama), treba se zapitati koliki je to novac, u šta je sve upotrebljen i da li je tačno da je pola od toga otišlo na servisiranje režimskih aparata koji su izdajnički ponudili Nemačkim kompanijama da zarade znatno više, ali na štetu srpske radne snage, srpskih resursa i srpskog budžeta.

Kad Merkelova ode, sigurno je da će odgovarati za sva zla koje su neke njoj bliske kompanije učinile u Srbiji, Grčkoj, Makedoniji, i drugim balkanskim zemljama. Njena opozicija u Bundestagu željno čeka taj dan.

Prilikom nedavne posete Srbiji, šef Odbora za inostrane poslove Saveta Ruske Federacije, Aleksej Puškov, direktno je optužio zapadne zemlje da rezolucijom o Srebrenici žele da pokrenu mehanizme koji mogu biti udar na državni autoritet Srbije, jer nije uvela sankcije Rusiji.

A, jedan od "naloga" koji će Angela Merkel da isporuči Srbiji, tiče se i sankcija Rusiji.

Dok u svojoj domovini trpi ogroman pritisak (koji će je na kraju i srušiti sa vlasti), od strane nemačkih privrednika, koji gube ogromne profite zbog sankcija Rusiji (i obratno), ona je u svakom trenutku spremna da Srbiji ispostavi ovakav zahtev. Ali, to Merkelova ne radi od juče, nego od kako je na čelu Nemačke. Još pre četiri godine, u razgovoru vođenom za globalnu mrežu Al Džazira, Merkelova je jasno rekla da "Srbija ne može u Evropsku uniju". Svi njeni politički emisari koji su ovde dolazili sa drukčijim izjavama, radili su to zarad trenutnih interesa i olakšavanja procesa odvajanja Kosova od Srbije.

Kad njen novi ambasador u Srbiji, Aksel Ditman bude preuzeo dužnost, procedura priznavanja albanskog Kosova od strane Srbije biće već pokrenuta.

To će biti Vučićev kraj. Biće to referendum protiv paklenih tri godine koje je Srbije trpela pod njegovom ludačkom propagandom.

Mada Merkelova žarko želi da promeni Ustav Srbije i da se okonča ovaj deo amputacije Srbije kao države, na njenu žalost, to se neće desiti. Ne bez velikog obračuna u kome će biti poraženi i Nemački interesi.

Ne bi bio prvi put da Nemačka bude poražena na ovom delu Balkana, ali, ovaj put će to proći bez rata.

Bilo bi dobro da gospođa Merkel, učtivim rečima objasni da nemački narod ne mrzi Srbiju, ali da srpsko rukovodstvo nije stvorilo pretpostavke za ulazak u Evropsku uniju. Da podseti na potpuno gušenje medija, na rasulo u pravosudnom sistemu, na korupciju koja je nesnosna i koja se preliva i na evropske države, jer im srpski premijer uteruje velike pare, i od donacija i kreditnih linija upućuje ih i nemačkim liderima, koji nas stalno lažu pričom da Srbija ''samo što nije'' ušla u Evropsku uniju.

Gospođa Merkel bi trebalo da kaže da ulazak u članstvo EU ne predstavlja blagostanje naroda Srbije, jer se na taj način nisu usrećile ni Hrvatska, ni Bugarska, ni Rumunija, ni Mađarska, a da na ivici bankrotstva vise i druge zemlje, i da Srbiji treba rukovodstvo koje će iskoreniti korupciju, organizovati poljoprivrednu proizvodnju, i tako postati ozbiljan partner i Nemačkoj, njenim kompanijama i interesima.

Da li će gospođa Merkel izgovoriti ove reči, koje građani Srbije željno očekuju da čuju, kao potvrdu sulude politike suludog premijera Vučića i njegovih trabanta?

A 1. Bekstvo od Vučića

Direktor vladine kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima, Marko Blagojević, čovek koga je Vučić prošle godine imenovao za svoga "brojača para" i čuvara donacija, mesecima izbegava medije (a, i oni njega). Šta je bilo sa donacijama novcem koji je prikupljen za sanaciju poplavljenih područja? Šta je sa novcem koji je obećan iz Evropske unije, i njenih pristupnih fondova, a najavljivani su u iznosima od po nekoliko stotina miliona evra? Jedna od njegovih poslednjih izjava, bila je više nego jasna: Evropska unija ne da više nijednog evra Vladi Srbije, čak ni za postradale od poplave, nego će ona sama, preko svojih mehanizama, taj novac direktno davati postradalima. Tačna Blagojevićeva izjava glasi ovako: "...Sada je sve u rukama Evropske unije koja je obezbedila sredstva i izvodi radove za nas...".

Da je to zaista tako, potvrđuje se već mesecima i u ponašanju Majkla Devenporta, šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, koji se, nakon više opstrukcija i prevara koje je doživeo od Vučićeve vlade, ozbiljno ogradio od nje, i sve aktivnosti, uključujući i one humanitarne, sprovodi bez pratnje srpskih vlasti. Tako je 17. juna ove godine, prilikom pomoći za izgradnju 22, i obnovu još 16 kuća u Valjevu, Devenport strogo zahtevao da taj posao sam obavi, bez prisustva vlasti, čak i one lokalne, koja je ovakve prilike koristila u propagandne svrhe, tvrdeći da Vučićeva vlast uživa veliku podršku Evropske unije.

A 2. Suzana Švabica

Jedna od najuticajnijih Vučićevih savetnika je Suzana Vasiljević, savetnica za medije. Iako sa završenom srednjom školom, i raznim kursevima, Suzanu je Vučić preuzeo iz kabineta ministra unutrašnjih dela. Ona je sa svojim tadašnjim ''dečkom'' Žoržom Uriom, francuskim obaveštajcem, delila i svoj kabinet. Naime, Urio je preko faksa MUP-a primao i slao izveštaje!

Kada je služba odvela Uria da deluje u nekoj afričkoj zemlji, Suzi mu se zahvalila. Njena služba, nemački BND je smatrao da je ona na pravom mestu. Sve što dođe u Vučićev kabineta, ona prosleđuje u Ambasadu Nemačke. Vešto je rasporedila sebi slične, na značajna mesta. Marko Čadež, homoseksualac i narkoman, postavljen je za predsednika Privredne komore Srbije, Željko Sertić za ministra privrede...

Suzana je biseksualka, i ponosi se svojom ljubavi prema ženama, čije slike kači i na fejsbuk.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane