Natrag

Zaječar

U nastojanju da izbegne neminovan bankrot, za koji je sama kriva, zaječarska vlast počela da se služi i pravom otimačinom

Zaječarska vlast „muze" bandere

Poput pravih reketaša, ne čekajući da se okonča postupak po žalbama Privrednog društva za distribuciju električne energije DOO „Jugoistok" Niš, lokalna vlast u Zaječaru od tog preduzeća je naplatila šezdesetak miliona dinara po osnovu takse za korišćenje prostora na javnim površinama za postavljanje stubova za električnu mrežu. Rešenja Lokalne poreske administracije su poništena, ali novac naravno nije vraćen.

Vuksan Cerović

Vredne pčelice zaječarske lokalne vlasti, koje mnogo uspešnije raznose nego što sakupljaju med, tj. novac u budžetsku kasu, dovele su grad Zaječar do bankrota. Svi građevinski radovi u Zaječaru stoje, osim Kotlujevačkog mosta za koji je Vlada Srbije preko JP „Putevi Srbije" obezbedila 137.820.000,000 dinara, čak 17 škola je u blokadi od kojih neke već devet meseci, ne izvršavaju se obaveze prema dobavljačima, budžetskim korisnicima, studentima, porodiljama, sportskim klubovima... Para ima samo za koncerte pa je folirantsko otvaranje Kotlujevačkog mosta koji još nije završen, 27. juna „uveličano" koncertom Bojane Stamenov i Marije Šerifović, pulenki Saše Mirkovića, predsednika Skupštine grada Zaječara. Osim toga, javna ustanova za kulturu i turizam CEKIT, već je raspisala javnu nabavku za organizovanje koncerta Ace Lukasa (koji je najpre bio miljenik, onda smrtni neprijatelj Mirkovića i njegove porodice, a sada su očigledno opet interesni prijatelji) za Dan grada Zaječara (7. septembar). Naravno za sve to trebaju pare pa su na red došle i bandere.

Ideja da se „pomuzu" bandere nije originalni izum sadašnje vlasti. Taksu na bandere pravno je formulisala prethodna vlast, ali je bila opreznija od sadašnje koja je, suočena sa zastrašujućom besparicom i enormnim obavezama, ne čekajući da se pre naplate pravno rasprave sva sporna pitanja, po principu „žalba ne zadržava rešenje od izvršenja", od „Jugoistoka" već naplatila više od 50 miliona dinara (za 2011., 2012. i deo 2014. godine). Naravno, električari su presavili tabak i žalili se Sektoru za poresko-pravne poslove i koordinaciju - Regionalnom odeljenju za drugostepeni postupak Niš i sva tri rešenja su poništena još krajem decembra prošle godine i vraćena Lokalnoj poreskoj administraciji u Zaječaru na ponovno odlučivanje. U minulih šest meseci od lokalne vlasti po ovom pitanju abera nema pa će, verovatno, o svemu konačnu reč dati - sud.

Kako se bandere razmnožavaju!?

Sudeći po rešenjima koja je doneo Zoran Cvetković, načelnik Regionalnog odeljenja za drugostepeni postupak Niš - Sektora za poresko pravne poslove i koordinaciju Poreske uprave Ministarstva Finansija Republike Srbije, Lokalna poreska administracija u Zaječaru najpre je 22. 9. 2014. godine donela rešenje br. 434-4/200/2014., kojim je odrezala da je PD „Jugoistok" dužan da, za 2308 bandera u IV i 4219 u V zoni plati taksu za korišćenje javne površine za period 1. 1. do 31. 12. 2014 godine u ukupnom iznosu od 11.747.525,00 dinara.

PD „Jugoistok" je, kaže se u tom dokumentu, na vreme podneo žalbu zbog: „povrede pravila poreskog postupka, pogrešno i netačno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava." Preciznije rečeno u žalbi je navedeno da „Jugoistoku" nije omogućeno učešće u postupku, da su razlozi u obrazloženju rešenja nejasni i protivrečni za koje javne površine je utvrđeno zauzeće, da je Odeljenje za građevinarstvo i komunalno stambene poslove Gradske uprave utvrdilo da je u IV i V zoni izbrojano 6437 bandera, ali je taj broj u rešenju narastao za 90 komada, da u rešenju nije naveden način na koji se došlo do broja bandera itd...

Još su zanimljiviji podaci koji se odnose na taksu na bandere naplaćenu za 2011. godinu po rešenju Lokalne poreske administracije 434-4/202/2014. od 25.9.2014. godine, dakle retroaktivno. Pre svega zbog toga što je broj stubova u rešenju kojim je odrezano da PD „Jugoistok" ima da plati 20.287.430,00 dinara takse za zemljište koje je ta firma zauzela sa 9906 stubova ( 93 u I, 623 u II, 965 u III, 1788 (ili 2308) u IV i 4129 u V zoni). Postoji, međutim, rešenje koje je doneto 9. 3. 2011. godine, kojim je utvrđeno da je zemljište u javnoj svojini zauzeto sa 7105 stubova koji su se, izgleda, u međuvremenu razmnožavali pa se rodilo ni manje ni više nego 2801. Da je takav natalitet na području grada Zaječara, gde bi nam bio kraj! Ista priča se ponavlja i kada je reč o rešenju kojim je „Jugoistoku" za 2012. godinu odrezana taksa u istom iznosu i sa potpuno indentičnom razlikom u broju „razmnožavajućih" bandera. Postupak oko 2013. godine još nije okončan, ali se može očekivati još jedna potpuno istovetna priča.

Rešenja su poništena pre šest meseci ali se, izgleda, lokalna vlast zbog toga uopšte ne uzbuđuje. Prema nepotvrđenim informacijama, jer potpisniku ovih redova je zabranjen ulazak u Gradsku upravu, a komuniciranje je svedeno na podnošenje zahteva po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja po kojima se informacije teško dobijaju, lokalna samouprava ne žuri sa ponovnim postupkom, niti ljudi koji rade u delovima „Jugoistoka" u Zaječaru raspolažu sa saznanjima da je eventualno poveden upravni spor protiv drugostepenog rešenja. Kako će se sve to okončati teško je reći. Ima ideja da „Jugoistok" naplaćuje lokalnoj vlasti naknadu za korišćenje stubova za javnu rasvetu, da se protiv lokalne samouprave podnese tužba za nezakonito bogaćenje itd. Ceh će na kraju, verovatno, platiti potrošači.

Magla pritisla gradilišta

U međuvremenu, estradni menadžer Saša Mirković, predsednik Skupštine grada i jedina faktička vlast u Zaječaru, više ne recituje svakodnevno bajke o Zaječaru kao najvećem gradilištu u Srbiji. Nakon višemesečne pauze zbog neplaćenih faktura radnici firme MBA „Miljković" iz Beograda vratili su se da grade Kotlujevački most, čiji je formalni investitor JP „Direkcija za izgradnju" Zaječar, koje verovatno odbrojava poslednje dane, jer je u blokadi duže od 110 dana. Upućeni kažu da je na pomolu likvidacija već sedmog budžetskog korisnika, zato što brod zaječarske ekonomije kojim kormilari menadžer hohštapler bukvalno posrće od hridi do hridi. Na njemu je već toliko rupa da je pravo čudo što već nije potonuo.

Na ostalim radilištima je beznadežna tišina. U Ulici Cara Dušana čija je rekonstrukcija odavno trebala da bude završena radnike viđaju s mene pa na uštap i radovi ne mrdaju. U Kotorskoj ulici, čija je rekonstrukcija takođe trebala da bude završena odavno kobajagi rade: polažu dnevno po dvadesetak kvadrata behaton ploča. Nema nagoveštaja da će biti nastavljeni radovi u Ulici Nikole Pašića ili najavljenih radova na rekonstrukciji ulica Svetozara Markovića i Ivana Milutinovića. Tišina je i na starom gradskom groblju gde je završena jedva polovina radova. U zastoju su radovi u ulicama koje trebaju da dobiju asfalt ili kanalizaciju sa učešćem građana, a letnje održavanje gradskih ulica i seoskih puteva (krpljenje udarnih rupa), koje je po ugovoru zaključenom sa firmom BETONEX DOO trebalo da bude završeno do 27. juna, započeto je 10 dana pre isteka ugovorenog roka.

Pomenuta firma je vlasništvo Zaječarca Ivana Veljkovića, zeta Zorana Jovanovića, vlasnika firme AD PUT koja je već desetak godina gotovo ekskluzivni izvođač infrastrukturnih radova koji se finansiraju iz budžeta Zaječara.

Jovanović je bio dobar i sa bivšom i sa sadašnjom vlašću, ali je dobrota sadašnjih vlastodržaca očigledno mnogo skuplja, pa je AD PUT zapalo u velike teškoće, jer mu je „Direkcija za izgradnju" dugovala više od 30 miliona dinara. Naravno, zlatna koka se ne kolje ni za slavu, pa je gradsko veće donelo zaključak da preuzme dugove „Direkcije za izgradnju" prema firmi AD PUT koji, gle čuda, „slučajno" nije objavljen u Službenom listu grada. U međuvremenu, sasvim sigurno po dogovoru sa estradnim menadžerom, jer bez njegovog befela ništa ne može da se desi, AD PUT je tužilo „Direkciju za izgradnju" i grad Zaječar, čime je obezbeđen prioritet u naplati.

Ostali budžetski korisnici, koji i onako finansijski „dišu" kao ribe na suvom, moraju u međuvremenu da se strpe, dok zlatna koka ponovo ne počne da nosi jaja, a to će se uskoro desiti jer se blokada AD PUT topi velikom brzinom.

Interesovanje za BETONEX DOO, novu firmu u porodičnom esnafu Jovanović - Veljković, koja je nesumnjivo ventil da bi višemesečno blokirano AD PUT moglo da diše, dovelo nas je do veoma zanimljivih podataka. Firma BETONEX osnovana je 23. 2. 2015. godine. Već posle 10 dana, sklopila je ugovor sa gradom Zaječarom da izvodi radove na „zaštiti podzemnih voda od sekundarnog zagađenja", što se u principu svodi na postavljanje behaton ploča, nekoliko klupa i žardinjera. U konkursnoj dokumentaciji nije navedeno na koje se izvorište podzemne vode mislilo (u Zaječaru ih ima mnogo), a u obaveštenju o zaključenom ugovoru koje je dostupno na sajtu „Portal javnih nabavki" piše da je BETONEX bio jedini ponuđač, da je ugovorena cena 994.110,00 dinara i da je rok za završetak radova 30 dana. Već 27. marta sa „Direkcijom za izgradnju", koja je od 22. januara ove godine u neprekidnoj blokadi, sklopljena su dva ozbiljnija ugovora - za letnje održavanje lokalnih puteva i gradski saobraćajnica. Zanimljivo je da vrednost i jednog i drugog po 8.333.333,33 dinara i da ugovori važe po 90 dana od dana potpisivanja, što znači da su već istekli. Zanimljivo je da je jedini radnik BETONEX DOO, koja je bila jedini ponuđač i oba slučaja, vlasnik Ivan Veljković i da mu je osnovni kapital 100,00 dinara. Sedište firme je u prostorijama AD PUT. Neće biti iznenađenje ako ta firma na tenderu dobije da izvodi dodatne radove na uređenju starog zaječarskog groblja, za koje je Odlukom o budžetu za ovu godinu određeno 30 miliona dinara bez PDV, opet kao jedini ponuđač.

Dalje raspitivanje dovelo nas je do preduzetnika TIM PROJEKT, registrovanog na ime Ksenije Veljković, ćerke Zorana Jovanovića, vlasnika AD PUT i supruge Ivana Veljkovića, vlasnika BETONEX DOO. Sedište preduzetnika je u Prizrenskoj 12, ali nismo primetili da je tamo istaknuta bilo kakva firma. Verovatno nema ni potrebe, jer po onome što smo saznali iz vrlo pouzdanih izvora TIM PROJEKT je na putu da postane ekskluzivni proizvođač projekata čija se realizacija finansira iz budžeta Zaječara, a da o tome nema nikakvog traga na portalu javnih nabavki. To bi moglo da znači da gospođa Veljković projekte radi besplatno, za bagatelu ili da se u Zaječaru, kada je u pitanju novac iz budžeta, Zakon o javnim nabavkama krši često. Po rečima ljudi iz struke trošak projektovanja u ukupnim troškovima izgradnje učestvuje sa 3-5 procenata, ali smo, istine radi, čuli da ta računica više ne važi, nego su cene znatno niže. U svakom slučaju neko bi trebao da utvrdi o čemu se radi. Jedini radnik TIM PROJEKTA je vlasnica Ksenija Veljković!

Gospođa Veljković je očigledno veoma vredna osoba jer je u kratkom roku, čuli smo u Gradskoj upravi grada Zaječara, njena firma uradila projekte za rekonstrukciju Ulice Nikole Pašića koja će koštati 72 miliona dinara, rekonstrukciju starog groblja 47,7 miliona, Ulice Cara Dušana 19,224,734,30, Kotorske 9.959.290,00 dinara... I osnivač esnafa Zoran Jovanović ima firmu za projektovanje KS - 2 koje se, kad zatreba, pojavi u ulozi kontrolora projekta, kao što je u slučaju uređenja starog zaječarskog groblja.

Esnaf, ponikao iz AD PUT nesumnjivo ima podršku lokalne vlasti u Zaječaru. Taj zaključak ne proizilazi samo iz brojnih poslova koji su mu povereni u 2014. godini najčešće kao jedinom ponuđaču, nego i iz zaključka Gradskog veća da preuzme dugovanja „Direkcije za izgradnju" toj firmi. Iako se to, sasvim slobodno, može okvalifikovati kao povlašćivanje jednog poverioca u odnosu na druge, vlast i ostali nadležni organi se na tu ocenu ne obaziru. Po Zaječaru kruži priča da je jedan advokat dobio zadatak da otkupljuje akcije AD PUT, pa se zbog toga ta firma ubrzano deblokira. Ima čak i onih koji tvrde da će kupac biti otac Saše Mirkovića, predsednika Skupštine grada, ali su to za sada samo špekulacije. Naravno, ima dosta i onih koji smatraju da naklonost vlasti skupo košta, pa zato stotinak radnika AD PUT ne primaju platu redovno, a po svemu sudeći već drugu godinu zaredom neće biti ni dividendi.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane