Natrag

Rusija

Redove terorista Islamske države popunjavaju ne samo evropske, već i ruske devojke.

Neveste za „đavolove vojnike"

Vest o tome da je devetnaestogodišnja ruska devojka pobegla od kuće i otišla u Tursku, da bi odatle prešla u Siriju i stupila u redove terorista Islamske države Iraka i Levanta (IDIL), za Ruse je predstavljala grom iz vedra neba. Mnogi su mislili da je nevolja pritisla samo evropsle mlade - Francuskinje, Nemice... Ali - ne! Posle pomenute ruske devojke, još tri moskovske lepotice su kupile kartu do Istanbula. Reč je samo o onima čija su imena, u junu, postala poznata novinarima. Šta se desilo sa ruskim lepoticama i šta se nalazi iza njihovog bega? Ovu situaciju pokušao je da analizira naš dopisnik iz Moskve, Viktor Hlistun.

Viktor Hlistun

(dopisnik iz Moskve)

Blaga i mirna

Teško je shvatiti šta se motalo po glavi jedne tinejdžerke. Zato ću izneti činjenice o poslednje tri godine njenog života, a čitaoci neka sami donesu zaključak. Varvara Karaulova, Moskovljanka. Rodila se u porodici intelektualaca, u bezbednom i ušuškanom domu. Pametnica. Školu je završila sa svim peticama. Posebno su je zanimali strani jezici. Upisala je filozofski fakultet najprestižnijeg Moskovskog državnog univerziteta (MGU). Sa svojih 19 godina dobro je znala četiri strana jezika, i uporno je učila arapski. Kod kuće se ponašala dobro, ne može biti bolje, bila je blaga i mirna. Ali! O tim ALI u porodici, izgleda, niko nije znao i nije hteo da zna. Pitanja je mnogo. Zašto, naprimer, niko nije primetio kako se devojka odjednom počela baviti proučavanjem islama

Nemam ništa protiv islama i protiv toga da se on izučava. Jedino što može da zabrine to je kako i sa kim vaše dete proučava islam ili neku drugu religiju, pa i pravoslavlje. Ne vidim ništa fatalno, čak ni u tome što mladić ili devojka odluče da pređu u islam ili bilo koju drugu veru. U Rusiji, na kraju krajeva, postoji sloboda veroispovesti. Ali, opet imam pitanje: kako i ko je pomogao tinejdžeru da izabere u kojeg boga će da veruje ili neće ni u šta da veruje? Prvi vodiči i nastavnici detetu treba da budu roditelji, a zatim škola, fakultet, prijatelji, na kraju i društvo. Ali, kakav je ovde slučaj? Varjin otac (roditelji su joj razvedeni, majka se preudala i nije je briga za ćerku) Pavel Karaulov je odlučan čovek. Završio je MGU, ima englesku specijalizaciju, a treću diplomu dobio je u SAD. Radio je u raznim inostranim naftnim kompanijama kao konsultant, između ostalog bio je direktor marketinga američke firme Scully Systems Inc. Po povratku u Rusiju, radio je u nekoliko velikih kompanija. Od 2011. godine nalazi se na čelu (a i jedan je od osnivača) državne kompanije Informzaštita, čije usluge koriste Ministarstvo finansija RF, Banka Rusije, Sberbank, banka VTB, Rosatom (državna korporacija za atomsku energiju), mobilna mreža Bilajn itd. Govorim detaljno o devojčinom ocu da biste razumeli da se pred nama nalazi pametan, obrazovan, savremen, poslovan čovek. Rad, rad, rad! Da bi ćerka jedinica sve imala, da ni u čemu ne bi oskudevala. Sve je to dobro, ali pomalo zastrašujuće. I nije njegova krivica, nego nesreća, što nije mogao da pokloni ćerki dovoljno pažnje. Taj prazan prostor brzo su popunili drugi ljudi.

Virtuelni mladoženja

Ne krivim, samo navodim činjenice. Da, verovatno je otac pomagao Varji u učenju stranih jezika, da, možda je i odobrio njenu strast prema islamu. Ali, nije primetio kako je, kada i zašto počela da nosi hidžab. Kada bi izašla iz kuće, stavila bi maramu na glavu, i tako je dolazila i na predavanja. Ni tamo niko reč nije rekao, svako je slobodan da stavlja na glavu šta želi. I sve bi to bilo u redu, ali nije u redu što ni otac, ni profesori na fakultetu nisu primetili da islam koji proučava Varvara nije onaj islam koji poziva na život u miru i harmoniji sa drugima, već onaj koji poziva na ubijanje, paljenje, uništavanje onih koji se ne slažu sa njihovom predstavom o islamu. Ovde je reč o radikalnoj islamskoj terorističkoj organizaciji IDIL.

Šta je IDIL? Praktično svi analitičari se slažu u jednom: svesno ili nesvesno, u stvaranju terorističke organizacije Islamska država Iraka i Levanta (Levant je istorijsko ime sredozemnih zemalja u koje ulaze Sirija, Palestina, Jordan i Liban) učestvovala je SAD. Kako? Godine 2003. američke specijalne službe su skinule glavu Sadamu Huseinu čime je izazvan raspad države.

U Iraku se 2006. pojavila grupa IDI - Islamska država Iraka To je bila filijala Al Kaide. Njeni lideri, Osama bin Laden, a potom njegov naslednik na tom mestu, Ajman al Zavahiri proglasili su da im je glavni cilj organizovanje otpora protiv stranih okupatora i protiv šiita. U svoje redove IDI je vrbovao predstavnike manjinskog sunitskog stanovništva i bivše saradnike Sadama Huseina koji su preživeli čistke. Tu je došlo do neočekivanog (meni se pak čini potpuno očekivanog) događaja - do krize u susednoj Siriji. SAD, Zapad, Turska i gotovo sve monarhije Persijskog zaliva nastupile su protiv režima predsednika Sirije, Bašara Asada. Amerikanci su čak pokušali da pronađu povod za bombardovanje, ali Rusija se usprotivila i postigla da se „sirijski problem" rešava mirnim putem. Ipak, SAD i Zapad su podržavale borce IDI koji su u velikom broju prešli u Siriju i pridružili se tzv. opoziciji. Ta podrška bila je suštinska - u oružju, finansijama.

U međuvremenu, IDI, kao filijala Al kaide, čudesno se preobrazila 2013. godine (mislim da to nije prošlo bez učešća pomenutih specijalnih službi SAD) u IDIL. Sve zemlje, predvođene SAD, koje su podržavale IDI, a sada se plaše zlodela IDIL-a i pokušavaju da se bore protiv njih, u suštini su pomogle da se stvori ovo čudovište. O zlodelima „sataninih vojnika" kako teroriste nazivaju muslimani, bruji ceo svet. Ali, isti taj svet (zapadne zemlje i SAD) jeftino kupuje naftu od vođa IDIL-a, tojest podržavaju ih finansijski i zatvaraju oči pred odrubljenim glavama, masovnim ubistvima, spaljivanjima ljudi na lomačama...

Pametnica Varja Karaulova i njen pametni otac nisu mogli da ne vide zlodela terorista IDIL-a. Sve tv stanice su prikazale kako ti neljudi noževima seku glave ljudima, kako maljevima razbijaju spomenike vavilonske, sumerske i asirske civilizacije (koji su stari više od 3000 godina!) u Mosulu, kako su tamo spalili biblioteku Genam at Taan u kojoj je čuvano na hiljade drevnih arapskih rukopisa, naposletku kako su uništili drevnu Palmiru. Ali, kako se sada ispostavlja, mnogi koji su pali u ruke vrbovatelja za IDIL smatrali su da strašne slike na tv ekranima predstavljaju „antiislamsku propagandu". Upavo tako, ili otprilike tako govorio je virtuelni poznanik Varvare Karaulove.

Priča je banalna! Sa Varvarom su postupili prefinjeno i veoma brzo. U početku se sa devojkom na društvenim mrežama na internetu družio nekakav Vlad. Zatim ju je on, procenivši da je pred njim izuzetna, ali usamljena devojka u potrazi za sopstvenim mestom u svetu, upoznao (takođe putem interneta) sa „interesantnim" čovekom čije virtuelno ime je Klaus. Upravo je taj Klaus počeo da obrađuje devojku od tada 16-17 godina. Jasno, ona se zaljubila u lepog, ali i pametnog, momka. Pošto je Klaus živeo u Kazanju, pretpostavljam da ju je posetio u Moskvi (mesto je udaljeno samo jednu noć puta vozom). Kako god da je bilo, on je ubedio studentkinju druge godine MGU da prihvati islam, i to njegov najizopačeniji, najradikalniji oblik. Zato je bilo potrebno zameniti njeno pravoslavno ime Varvara (u prevodu Varvara znači stankinja) u arapsko Amina (u prevodu Amina znači „verna ili ona koja se oseća sigurno"). Dalje je, naravno, bilo potrebno bez sumnje i oklevanja otići u Siriju i tamo se udati. Tamo je „dobri i dragi Klaus" obećao da će je uzeti za ženu i napraviti od nje saborca u borbi za „čistotu islama". Specijalne službe su kasnije otkrile da je Klaus godinu dana ranije otišao u Siriju i da on takvih nevesti, kao što je Varvata, ima nekoliko desetina.

Istorija Varvare Karaulove se srećom prilično dobro završila. Jednog lepog dana ona je izašla iz svog doma kako bi krenala na fakultet. Ali, kući se nije vratila. Otac Pavel se zabrinuo, podigao je na noge sve koje je mogao. Kroz nekoliko dana dobio je od nje vest preko mobilnog telefona da je „sa njom sve u redu" i u kojem ga moli da prošeta psa. (Dečji vrtić! A devojci je 19 godina!) Tada se otkrilo da je devojka u Turskoj. Otac je krenuo za njom. I, hvala bogu, turske specijalne službe su uspele da zadrže Varju u gradu Kilisu, prilikom pokušaja nezakonitog prelaska granice sa Sirijom. Varju su poznali po fotografiji iz pasoša napravljenog na teritoriji Turske. Verovatno su to uradili oni koji organizuju isporuku ljudi, zavrbovanih za teroriste IDIL-a. Ona je bila u grupi od 18 ljudi iz Rusije i Azerbejdžana: šest žena, osmoro dece i četvorica muškaraca.

Vole i veruju ušima

Pitajte nekog ženskaroša kojeg poznajete, nekog Donžuana, i on će vam otkriti „tajnu" osvajanja ženskih srca: poenta je u tome da žena, češće i pre svega, posebno u početku, ne voli ni srcem, ni glavom, već... ušima. Proučavajući materijale za tekst o tome zašto ove devojke odlaze da se pridruže borcima IDIL-a, zaključio sam da one ne samo da vole svojim ušima, već da kroz te iste uši dolaze do vere. Da, da, iako možda zvuči neobično i paradoksalno, ali neke devojke često veruju u Boga, Alaha, Budu, ne srcem, ne glavom, već takođe ušima. Čim zahvaljujući nečijim rečima mogu da promene mišljenje o svojoj veri, te da na primer od islama pređu na radikalni silam, od pravoslavlja do sektaštva. Ponekad im nije važno ni to da li lepe reči zbog kojih će promeniti svoja ubeđenja izgovara muškarac. Evo primera.

Druga devetnaestogodišnja Moskovljanka, koja je ostavili svoj dom i krenula da traži sreću u redovima terorista IDIL-a (verovatno ona smatra da je krenula za svojom srećom), zove se Pitulaj Abdulajeva. Ona je radila u prestižnom tržnom centru Petrovski pasaž u centru Moskve. Uz rad je i strudirala na jednom od prestižnih fakulteta u prestonici. Nakon što su u štampi i na televiziji govorili o begu Varvare Karaulove, Pitulaj je kupila kartu u jednom pravcu, do Istanbula. A tamo... Sve u svemu, roditelji su se obratili Federalnoj službi bezbednosti RF. Tada se saznalo da se devojka već nalazi u Siriji, među borcima IDIL-a. Roditelji su ispričali novinarima da njihova ćerka nikada nije sebe smatrala naročito religioznom, te da nije nosila tradicionalnu odeću muslimanki, iako je sebe smatrala verujućom. Devojčina majka je ubeđena da su njenu ćerku zavrbovali. Ovoga puta vrbovatelji su najverovatnije dve drugarice sa kojima se ona upoznala preko interneta i potom počela da se druži. Majka odbegle devojek takođe misli da je njena Pitulaj mnogo vremena provodila za kompjuterom, komunicirajući sa novim drugaricama. Evo šta je zanimljivo. Ona je nastavila da održava vezu sa roditeljima, ali nema nameru da se vrati. Pitulaj piše majci da izučava Koran i prolazi specijalnu obuku, ali izbegava odgovore na mnoga pitanja. Njena majka kaže: „Da, ona se molila, ali nije izučavala Koran i nije se zatvarala u sebe. U našoj porodici niije bilo konflikata. Svi smo u šoku."

Ko je zavrbovao treću Moskovljanku, Marjam Ismailovu, nije sasvim jasno. Evo šta priča njen otac Mansur: „Ona je bila prosvećena i veoma dobra, sa njom nikada nije bilo nikakvih problema ili neprilika. Islam je sama proučavala i jedino što me je veoma zbunjivalo bila je njena ljubav prema tamnim bojama." Otac ove devojke je takođe izjavio da su u porodici temeljno razgovarali o sudbini Varje Karaulove, i da je on govorio svojim ćerkama (ima ih četiri) o opasnostima ekstremizma i radikalnog islama. Iz ovoga proizilazi da očeva reč, iako je ona u muslimanskim porodicama zakon, ipak nije bila ubedljiva, te da je nječija druga reč bila jača.

Marjamin otac, istina, smatra da je za sve kriv primer Varje Karaulove, odnosno podrobno obaveštavanje o svim detaljima njene sudbine koje je od Varje na nekoliko dana napravilo takoreći zvezdu. U tim reportažama sve je bilo detaljno objašnjeno: šta da radite ako ste odlučili da bežite, šta vam je sve potrebno (pasoš, karta u jednom pravcu do Istanbula koja se može kupiti bez vize itd.). Tako je Marjam i učinila. Tajno je izvadila pasoš, uzela iz porodične kase 30 hiljada rubalja i...

U Ruskoj akademiji nacionalne ekonomije i javne uprave (RANHiGS), gde je studirala Marjam, ne veruju u to da je devojka pobegla da bi stupila u redove terorista IDIL-a. Njene kolege opisuju je kao društvenu i nekonfliktnu ličnost. Na fakultetu su svi znali da je devojka nosila hidžab i da nikada nije napravila selfi. Ali to su obični zahtevi religije i pravila života u toj čečenskoj porodici.

Arkadij Matkovski, direktor centra za odnose sa javnošću RANHiGS-a isto koliko i njene kolege, iznenađen je postupkom studentkinje: „Nadamo se da je dobro. Imala je veoma visoke ocene. Sve ispite je završila sa „dobar" i „odličan"."

Ko je ubacio ovoj devojci u uvo priču o „lepotama raja"? Moguće da je to bio neki „internet mladoženja? Uostalom, njena sestra kaže da ona nije mnogo volela i da joj je bilo dosadno da ide na predavanja i da uči. Ona je mogla pobeći od kuće da bi se udala za nekoga, kako islam i poziva. A za mužem se ide i u pakao!

Seks džihad

Tri priče sam ispričao i zato da bi čitaoci razumeli kako sofisticirano i pametno deluju oni koji propagiraju IDIL. To nisu nekakvi nepismeni i tupi muškarci-samci, već dobro pripremljeni, pametni profesionalci koji se često dobro razumeju u psihologiju žena (i mladih ljudi, takođe). Oni deluju prefinjeno, kreću izokola dok ne upoznaju čoveka, ne pronađu mu slabe tačke, probleme koje ne mogu sami da reše, a zatim deluju. U Krigistanu, na primer, jedan takav vrbovatelj ubedio je nekoliko devojaka iz siromašnih sela da se zapute u Siriju u IDIL. Njegov glavni argument, nećete poverovati ali to je činjenica, bio je da će za seksualne usluge koje će pružati borcima IDIL-a, dobijati 500-1000 dolara dnevno.

Uzgred, u potragu za jakim, hrabrim i lepim muškarcima veoma često kreću mlade devojke iz Evrope. Njih je moguće razumeti, jer se pred njihovim očima odvija propadanje evropskih muškaraca, a njihovo mesto zauzimaju gejevi, transseksualci i ostali. Ne jednom sam slušao od evropskih žena kako umesto reči Evropa, govore „Gejropa". Ima nečega u tome. Međutim, gejevi, ljubitelji istopolnih brakova, ne žure baš u naručje terorista IDIL-a. Znam samo za jedan slučaj (oprostite mi, nije proveren, ali ipak ga navodim) kada su dva momka sa Kamčatke odučili da zarade novac za operaciju promene pola i pronašli „originalni način" - da se priključe borcima IDIL-a. Nepoznato je da li su stigli do Sirije, ali ne razumem kako će i na čemu zarađivati „borbeni transseksualci". U svakom slučaju, ako su oni zaista mislili da odu u Siriju, jasno je na koji način su to želeli da urade. Vrobovatelji, nažalost, u Rusiji deluju svuda, od Kavkaza do Kamčatke, od Murmanska do Krima. Tih vrbovatelja ima mnogo. Bukvalno, kada sam slao tekst za Beograd, stigla je informacija da su radinici Federalne službe bezbednosti (FSB) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MVD) vratili u Moskvu iz Dagestana školarku Janu Petrovu koja je kobajagi sa svojim „muslimanskim mužem" nekim Jusupom M. nameravala da ode u Siriju da bi se pridružila teroristima IDIL-a.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane