Stav

Srebrenica pod prstima srpskih okupatora i njihovih saradnika

Razmnožavanje laži

Pukovnik Svetozar Radišić, bivši portparol Vojske Jugoslavije i doktor nauka iz oblasti teorije ratovanja, piše o antisrpskoj histeriji koja je dobila svoj najperverzniji oblik kroz zloupotrebu još neutvrđenog broja srebreničkih žrtava. Radišić upozorava da će zapadne vlade nastaviti da uništavaju Srbe, da to nikada i nisu prestale da čine, ne birajući metode, sredstva i generacije.

Piše: pukovnik Svetozar Radišić

Kao svedok odbrane Radovana Karadžića, pod pseudonimom KW-586, bivši pripadnik policije BiH izjavio je pred Haškim tribunalom, da je granatu na sarajevsku pijacu Markale, u zimu 1994., ispalila Armija BiH, po naređenju Alije Izetbegovića. Istakao je da je odlučio da progovori tek kad se vratio u Sarajevo i video da „ista banda vlada, kao da je još rat", a „drugi odgovaraju" za ono što je ta vlast učinila.

Skrivenog lika i elektronski izmenjenog glasa, svedok je izjavio da je kao pripadnik specijalne jedinice „Biseri", bio u obezbeđenju Predsedništva BiH, koje je zasedalo u zgradi Narodne banke u Sarajevu, 1992-94 godine.

Tvrdio je da je imao priliku da čuje šta su predsednik Predsedništva Alija Izetbegović, njegov sin Bakir, poglavar Islamske verske zajednice BiH reis-ul-ulema Mustafa Cerić i drugi zvaničnici govorili na sastancima.

Izetbegovića i ostale, svedok je optužio da su planski izazivali civilne žrtve i masovnu patnju u Sarajevu, uključujući pijacu Markale i Srebrenicu, provociranjem Srba da uzvrate vatru na civilne objekte, uključujući bolnice, ne bi li optužili bosanske Srbe i iznudili vojnu intervenciju NATO-a u korist muslimana. Dodao je, da je na Aliju Izetbegovića najsnažniji uticaj imao Mustafa Cerić.

Društveni odnosi nisu jednostavni, niti je moguće sve držati pod kontrolom. Poneko ponegde, iz nekih posebnih razloga, objavi surovu istinu, iako je bio učesnik rata protiv Srba. Tako je uradio i Ibran Mustafić, jedan od osnivača SDA iz Srebrenice. Prvog juna 2014. godine objavljeno je njegovo javno priznanje: „...Sami smo ubili svojih 1.000 muslimana u Srebrenici".

Bio je potom još precizniji: „...Između 500 i 1.000 Bošnjaka iz Srebrenice najmanje je ubijeno od sunarodnika tokom proboja ka Tuzli u julu 1995. godine, zato što su postojali spiskovi onih koji 'ni po koju cijenu ne smiju živi da se dokopaju slobode' ".

Prema njegovim rečima, spisak je pravila srebrenička mafija (usko vojno i političko rukovodstvo u Srebrenici), koja je od 1993. godine bila „gospodar života i smrti".

Dodao je: „...Da sam mogao da sudim Naseru Oriću u Hagu, ja bih mu za zločine nad Srbima presudio najmanje 20 godina zatvora. Ali, za zločine nad sunarodnicima presudio bih mu najmanje 200.000 godina. On je najodgovorniji što je Srebrenica postala najveća mrlja u istoriji čovečanstva. On je i 1993. godine, kada je ta enklava umalo osvojena, pobegao iz Srebrenice. Pobegao je i 1995. godine".

Međutim, Mustafić je rekao i nešto za ljudski rod važnije: „...Srebrenica je apsolutno dogovoreni genocid između međunarodne zajednice i Alije Izetbegovića, odnosno između Izetbegovića i tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona. Zato je za mene mnogo veći zločin od onog počinjenog jula 1995. godine bio trenutak kada je u Memorijalni centar zakoračio Bil Klinton. To je bio trenutak kada se zločinac vratio na mesto zločina!".

Kako razumeti izjave Roberta B. Baera, bivšeg visokog izaslanika i oficira CIA-e, posle službovanja na balkanskom ratištu, osim kao potvrdu Mustafićevih reči? Objavio je dve istine, koje nikako ne odgovaraju administraciji Sjedinjenih Država. Prva istina je u vezi sa uticajem na javno mnjenje: „...Pojedini agenti CIA su bili zaduženi za pisanje zvaničnih izjava koje bi spikeri u Sarajevu i Zagrebu čitali na vestima. Naravno, spikeri nisu ništa znali, oni su to dobili od svog šefa, a on od svog koji je bio naš čovek...".

Druga istina je u vezi sa događajima u Srebrenici: „...Dobijena je naredba da sa novonastalom Bošnjačkom vojskom udarimo po kućama i civilima. Naravno, to su bili građani Srebrenice. U tom trenutku sa druge strane udarili su i Srbi. Verovatno je i njih neko platio i nahuškao! Žrtve u Srebrenici su bile tu zbog Bosanaca, Srba i Amerikanaca, ali sve je pripisano Srbima. Pre nekoliko godina je moj drug, bivši agent CIA i sadašnji čovek u MMF-u, rekao da je Srebrenica proizvod dogovora između američke vlade i političara u Bosni. Srebrenica kao grad je žrtvovana, jer je nakon tog navodnog zločina Srba, Amerika imala povod za napad...".

Baer tvrdi da su mnoge žrtve u Srebrenici sahranjene kao muslimani, a bili su Srbi, ili druge nacionalnosti.

Po svemu sudeći, sveobuhvatna agresija na Srbe nije ostala nezapažena, iako su retki ljudi koji o njoj slobodno govore i pišu. Tako je Mahdi Darius Nazemroe, u analizi naslovljenoj „Balkanski front: Zapadni prevrat u Jugoslaviji i Moldaviji", detaljno objasnio zašto je za NATO bilo ključno da „raskomada" Srbiju.

Prema njegovom shvatanju, Srbija je u svojevrsnom karantinu, čiji nacionalni vazdušni prostor efektivno kontrolišu okolne NATO članice, kontrolišući tako međunarodni vazdušni saobraćaj prema Srbiji. Istraživač nastavlja analizu rečima: „..Režiranim referendumom u Crnoj Gori, Srbija je odsečena od međunarodnog pomorskog koridora...Ostao joj je još 'Dunavski koridor'...Otcepljenjem Vojvodine trajno bi se uspostavila NATO kontrola i Srbija odsekla od 'spoljnog sveta'".

Baš tako izgleda. Ali... Zašto je to plan NATO-a? Ko je i u koju svrhu planirao njegove aktivnosti?

Nije problem što se srpska vlast zajedno sa ekumenistima klanja po ko zna koji put, i još manje što poštuje žrtve protivnika, nego to što se ponavlja istorija i što je svejedno šta srpske vlasti rade - Zapad će nastaviti da uništava Srbe. Nikada to nisu prestali da čine. Ne biraju metode, sredstva, generacije.

Mrze Srbe kao da su ukleti. To je konstanta, koja će biti osnovni uzrok nestanka ljudskog roda. Svejedno je da li će ikad probiti Van Alenov pojas i stići na Mesec i da li će i dalje mrzeti, lagati, pisati i brisati istoriju. „Veliki brat" je okupirao svet, Srbe i sebe.

Sa beogradske konferencije o Srebrenici

Ljudi željni istine u vremenu smutnje, na planeti laži, učinili su 4. jula 2015, u Beogradu, još jedan pokušaj da istinom dodirnu sistem „Velikog Brata", koji usmerava svet ka novim sukobima i samoubilačkom ratu zapadne i istočne civilizacije. Organizovali su Konferenciju pod naslovom „Srebrenica 1995-2015: činjenice, nedoumice, propaganda", u organizaciji Fonda strateške kulture iz Moskve i Muzeja žrtava genocida iz Beograda.

Činjenice su, između ostalih, iznosili mr. Anja Filimonova, Centar za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka, glavni i odgovorni urednik internet portala Fond strateške kulture (FSK), Aleksandar Pavić, politikolog, autor knjige „Zabranjena istina o Srebrenici", pukovnik u penziji Ratko Škrbić, general u penziji prof. dr Radovan Radinović, Radomir Pavlović, bivši predsednik opštine Srebrenica, Dževad Galijašević, stručnjak za antiterorizam, Džonatan Ruper, bivši novinar Bi-bi-si-ja (video prezentacija), prof. dr Edvard Herman, Mehmedalija Nuhić, Miloš Marković, novinar Radio Beograda tokom rata u BiH, Miloš Milojević, Srpski kulturni klub, Radovan Pilipović, Arhiv Patrijaršije SPC, i predstavnik 400 studenata koji su uputili pismo Vučiću i Nikoliću da ne idu u Potočare.

Podrazumeva se da nije niko prisustvovao iz redova okupatora i saradnika okupatora, što znači iz Evropske unije, SAD, državne administracije Srbije i nevladinih organizacija (koje plaća srpski narod zajedno sa stranim fondacijama). Nikoga ne zanima druga strana, iako se pravo zasniva na krilatici „saslušajmo i drugu stranu". Da je „Veliki Brat" nameravao da sasluša, ne bismo bili pred „trećim svetskim ratom". Uostalom, oni znaju istinu, jer su „Srebrenicu-1995" sami stvarali. Iako nisu uspeli da je sakriju, njihova bezgranična beskrupuloznost potpiruje dalji razdor na Balkanu, posebno unutar srpskog nacionalnog bića.

Radi doprinosa borbi koja traje, doprinosa istini i oslobađanja Srbije i Srba, slede izvodi iz knjige „Neoružani oblici agresije" (autor Svetozar Radišić), koji se odnose na događaje u Srebrenici i oko nje.

Uostalom, u knjizi „Samoizolacija: realnost ili cilj" (Beograd, 2008), koja je bila godišnji izveštaj Helsinškog odbora za ljudska prava, na 526 strana, opisano je stanje ljudskih prava u Srbiji 2007. godine.

U izveštaju je, odmah na početku, napisano da je „srpski nacionalizam devastirao društveno tkivo nacije i gotovo uništio potencijal zemlje za demokratsku tranziciju (str. 9). Integrisanje Srbije u EU i NATO dovedeno je u pitanje".

U tom izveštaju pomenut sam, podrazumeva se u negativnom kontekstu, na strani 28, kao jedan od ljudi koji žive u prošlosti: „...Profesor Svetozar Radišić smatra da 'Srebrenica ne samo da podseća na podmetanja i insceniranja učinjena u Dubrovniku, na Markalama, u Račku..., nego je pokazatelj da je um običnih ljudi toliko 'ispran' da više i ne pokušava da shvati šta se oko njega događa. On smatra da se 'omča zvana Srebrenica' mora skinuti sa srpskog vrata, radi budućnosti i svih pokoljenja koja slede, jer to je način da Srbija postane oaza slobode i za sve ostale narode, koje beskrupulozno globalisti porobljavaju sve vreme, na sve načine i svim sredstvima".

Autori izveštaja su naveli da sam taj stav objavio u listu „Ogledalo", 3. oktobra 2007.

Priznajem. Naslov mog teksta je bio „Došlo vreme za oslobađanje Kosova i Metohije". List se tada zvao „Ogledalo nedelje". Pomenut sam i na strani 64. tog izveštaja: „...U članku koji se bavi problematikom u vezi sa Srebrenicom, novinar Svetozar Radišić u listu 'Skandal' piše: 'Koliko su stvaraoci novog planetarnog poretka ogrezli u zlo najbolje kazuje slučaj Srebrenica. To mesto i režirana filmska farsa puštena u svet, oličenje su besrama svetskih moćnika i bede obespravljene i raslabljene rulje...".

I ovaj stav potpisujem. Jedino je neobično što se nisam predstavljao kao novinar i nisam nikad uputio svoj tekst u list "Skandal". Neko je to učinio umesto mene. Nikad nisam pročitao napis o kojem piše Sonja Biserko u svom Izveštaju. Voleo bih da ga vidim. Kada sam ustanovio o čemu je reč, zapitao sam se: otkad taj čudesni list posvećen nemoralu objavljuje političke teme i napise kakve ja pišem?