Natrag

Tabloid istražuje

Vlada Srbije duguje poljoprivrednicima 17 milijardi dinara za podsticaje i subvencije, ali zato pomaže tajkunima da otmu državne oranice

Ko je ukrao milijardu evra?

Nedavno najavljeni dolazak nemačke kompanije Lidl u Srbiju (čime se premijer Vučić na sav glas hvalio), dovešće inače ojađene i opljačkane srpske poljoprivrednike u još gori položaj. Naime, ova kompanija najveći deo poljoprivrednih proizvoda uvozi, a od domaćih proizvođača skoro ništa ne otkupljuje. Loše iskustvo sa Lidlom imaju i Rumuni i Hrvati. Istovremeno, traje haos i sa uvozom mesnih prerađevina i mesnog otpada iz Evropske unije, gde glavnu reč vodi tajkun Petar Matijević, čiji je sin Zoran potpredsednik Privredne komore Srbije. U takvoj atmosferi, sva uveravanja Vučićeve vlade da će biti bolje, padaju u vodu.

Vuk Stanić

Tajkuni i lokalni kriminalci ukrali su od države 1.14 milijardi evra, eksploatišući državnu zemlju za koju nisu plaćali zakup proteklih petnaest godina. Prema podacima do kojih je Tabloid došao, 380.000 hektara državne zemlje izgubilo se iz evidencije ministarstva poljoprivrede. Veliki deo ovog nacionalnog dobra upisan je i danas u lokalnim katastrima kao državna svojina. Na toj zemlji se seje, ostvaruje se profit, ekstra profit, ali se državi ne plaća zakup.

Prosečna cena zakupa zemlje, koja je sklonjena, u poslovnim knjigama se knjiži po 200 evra po hektaru.

Računica je jednostavna: 380 hiljada hektara množi se sa 200 evra i tako se izračunava godišnja šteta od 76 miliona evra. Pljačka se sprovodi već punih petnaest godina, zbog čega se 76 miliona evra godišnje štete uvećava za 15 puta, i tako se dobija zastrašujuća cifra od milijardu i sto četrdeset miliona evra, koliko je država Srbija na gubitku u ovom slučaju. Toliko su ukrali tajkuni i raznorazni lokalni moćnici, a reč je o novcu kojim se mogao izgraditi Beograd na vodi, bez investitora iz Emirata, revitalizovati mašinska industrija, ili modernizovati vojska...U pitanju je jedna od najvećih pljački obavljenih posle "demokratskog prevrata", nakon 5. oktobra 2000. godine.

Svi dokazi o ovom kriminalu dostavljeni su kabinetu predsednika Vlade Srbije, a do ovih informacija, istraživački tim Tabloida došao je istražujući sasvim drugu pljačku! Naime, istraživali smo gde završava novac od podsticaja za poljoprivredu. Ranijim budžetima, koje je usvojila Skupština Srbije, odobreno je, a nije isplaćeno 17 milijardi dinara različitih podsticaja za poljoprivrednike.

Poslednju isplatu podsticaja Vlada je organizovala tako da su poljoprivrednici trebali na internetu da pronađu informacije i formulare. Formulare je trebalo pronaći, popuniti i poslati odmah posle praznika u periodu od četvrtog do šestog maja. Većina ljudi se nije snašla u ovoj birokratskoj zamci, ali ona mala grupa koja jeste, podsticaj isplaćen odmah. Ostalih 99,9 odsto poljoprivrednika, dobili su pravo da čekaju da se njihovi zahtevi naknadno obrade.

Sedamnaest milijardi, koliko se duguje poljoprivrednim gazdinstvima je odavno isplanirano budžetom, a podsetićemo da se predsednik Vlade Srbije nedavno hvalio da je deficit budžeta smanjen.

Naime, Vučić je tako javno izjavio da je deficit Srbije u prva četiri meseca 2,15 odsto bruto domaćeg proizvoda, što imaju samo "četiri zemlje u Evropi", kao i da smo prošle godine u maju imali minus u budžetu od 70 milijardi dinara, dok je ove godine u maju deficit tek 19 milijardi.

- To je razlika od 413 miliona evra za četiri meseca, rekao je tom prilikom Vučić, dok je pitanje zašto se pored tolikih ušteda seljacima ne isplaćuju podsticaji ostalo bez odgovora.

Resor sa najmanjim uticajem "odozgo"?

Najveći paradoks je činjenica da su subvencije isplaćene i nekima koji obrađuju državnu zemlju, a na nju ne plaćaju zakup. U pitanju je već pomenuti slučaj zemlje sklonjene iz evidencije. Dakle neko ko učestvuje u pljački države vrednoj više od milijarde evra je od države dobio i subvenciju u svom pljačkaškom poduhvatu, dok većina poštenih seljaka koji zbog suše jedva spajaju kraj sa krajem još nije dobila ništa.

Među poljoprivrednicima se priča da su aktivisti i članovi SNS, koji ostvaruju pravo na subvencije imali dojavu kako da postupe i da su im pare već isplaćene. Za ovu priču nismo dobili i konkretne dokaze, ali ne postoji razlog da ne verujemo da je tako, jer je Srbija danas više nego ikada partijska država.

Iznenađenje je predstavljala priča da su subvencije uredno isplaćene i lokalnom tajkunu iz Kule, Nikoli Džombi, koga je Vučić na konferencijama za štampu više puta optuživao za različite malverzacije. Kako tvrde naši izvori u SNS, Vučić mu sigurno ne bi ništa isplaćivao, ali Ministarstvo poljoprivrede je vladin resor za koji je on znao da kaže: "...tu imamo najmanji uticaj i kontrolu, ne znamo šta se dešava".

Istine radi, treba reći to da naprednjaci nisu jedina stranka koja je bila slabija od službenika u Ministarstvu poljoprivrede. Jer, iskustvo je pokazalo, klika iz ministarstva jača je od svake stranke i uživa pomoć inostranog faktora! U pitanju su službenici koji novac namenjen subvencijama i podsticajima radije troše na službena putovanja od kojih narod i država nisu videli nikakve koristi.

Jedno je sigurno-Vučićevom kabinetu su prosleđeni podaci o tome kojih 380.000 hektara je sklonjeno iz knjiga, kao i ko te hektare koristi, odnosno na njima ostvaruje prihod. Spisak je dugačak, ima i onih koji su pomagali SNS, ali i onih koji su pomagali Demokratsku stranku...

Ukoliko Aleksandar Vučić nekim čudom u jednom trenutku poželi da za državu Srbiju učini dobro delo, treba samo da od lopova legalno naplati 1,14 milijardi evra očiglednog duga (bez kamata). Vučić bi mogao da pošalje i privatne izvršioce koji su do sada po pravilu pljačakali penzionere i neposlušne novinare. Mogao bi mnogo toga u ovom slučaju, ali, po svemu sudeći, pala je odluka da se i ova pljačka zataška...

Ironično rečeno: ako su on i njegova bratija znali da iscede siromahe, umeli bi valjda i da iz džepova mafije isteraju novac i uteraju ga u budžet Srbije.

Čak i kada bi se taj novac naplatio, to ne bi bio kraj dobre priče za Srbiju. Naime, Vučićeva odluka da se 380.000 hektara više ne daju besplatno na korišćenje, državi bi donosila i prihod od 76 miliona evra, svake naredne godine.

Dakle 1,14 milijardi evra plus kamate, plus redovan prihod od 76 miliona godišnje i Srbija možda ne bi morala više da meri svoj deficit u odnosu na BDP. Srbija bi možda postala i jedna od retkih zemalja sa budžetskim suficitom. Više ne bi bilo potrebno da se sprovodi protiv ustavno smanjenje penzija.

Ima i naivnih koji smatraju da nije sve što Vučić radi usmereno ka uništenju našeg naroda i države i da mu treba dati priliku da od mafije naplati dugovanja. Neki od njih su reagovali na prethodni tekst koji je Tabloid objavio o dešavanjima u Ministarstvu poljoprivrede, a tim povoidom su i naši izvori zamolili da objavimo sledeće: "...Respektujemo činjenicu da kritikujete rad Vlade i predsednika Vlade. Bez Tabloida, narod bi bio uskraćen za mnoge informacije o tome ko, kako, i kada potkrada državu Srbiju. Ipak, u slučaju zabrane uvoza mašinski separisanog mesa, koje je kako ste više puta pisali veliko zlo i koje izaziva mnoge bolesti, radna grupa je imala podršku predsednika Vlade Aleksandra Vučića, odnosno njegovog šefa kabineta Ivice Kojića...".

Petar Matijević, preko sina Zorana, upravlja Privrednom komoriom Srbije!

Pojedini Tabloidovi insajderi tvrde da se ovde dešavalo svašta, ali i da su Vučić i šef njegovog kabineta, Ivica Kojić, u jednom trenutku shvatili o kakvom se zlu radi i da su tada prestali da staju na stranu tajkuna. Vreme će ubrzo pokazati koliko su (ili nisu) bili u pravu. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Danilo Golubović i ostali službenici ministarstva, koji su se svojski trudili da pravilnici ostanu tako napisani da se u hranu mogu stavljati mlevene kosti i drugo đubre, prema nekim svedočenjima, sada su zajedno sa tajkunima poraženi u ovom obračunu. Ali, priče su jedno a realnost nešto sasvim drugo.

Svedoci kažu da se Ivica Kojić u jednom trenutku suprotstavio tajkunskom lobiju, koji predvodi Petar Matijević i najavio da će takozvani Pravilnici smrti napokon biti promenjeni...

Naši izvori i navode da će oni uraditi sve da se u korist potrošača izmene i pravilnici o ribi, mleku i svim ostalim životnim namirnicama:

"...Sada je sve gotovo, posle izmena pravilnika o kvalitetu mesa i mesnih proizvoda, tražimo da se izmeni i pravilnik o medu, koji zahvaljujući Tamari Bošković omogućava da se industrijski med predstavlja kao prirodni, a da se ne proverava ni prisustvo antibiotika u medu...".

Na pitanje kada će potrošači moći da budu sigurni da u viršlama i mlevenom mesu nema više separisanog mesa i kancerogenih aditiva, oni odgovaraju da će to biti uskoro: "...Polutrajni i bareni proizvodi poput 'tirolke' ili šunkarice će u buduće morati da imaju pedeset do osamdeset odsto mesa. U mesni narezak moraće da se stavlja minimum pedeset odsto mesa. Praška šunka i šunka u crevu moraće da imaju komade mesa prečnika deset do petnaest centimetara. Za šunke u crevu i šunkarice pravilo će biti malo labavije, i tu će biti propisani komadi mesa veličine pet do deset centimetara, sve ovo uključujući i zabranu uvoza separisanog mesa treba da stupi na snagu u vreme kada novi broj Tabloida bude bio na kioscima...".

Ovo potvrđuje i naš sagovornik iz radne grupe Ministarstva poljoprivrede koji dodaje de se prijatno iznenadio kada je i ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković izjavila da joj je dosta separisanog mesa i da se kvalitet mesa u Srbiji mora popraviti.

Istina, naši sagovornici kažu i da će svoje mišljenje o novim pravilnicima ovih dana dati i Privredna komora Srbije.

U privrednoj komori Srbije sedi i sin Petra Matijevića, Zoran Matijević, inače osuđivano lice. Po funkciji, mlađi Matijević je u Privrednoj komori Srbije jedan od potpredsednika. Sa predsednikom Markom Čadežom, ima vrlo snažne "poprečne odnose". Naime, Čadež je, između ostalog, i glavna karika koja spaja Matijevića i njegovu kompaniju, sa nemačkim mesnim koncernima koji izvoze mašinski separisano meso, odnosno, mesni otpad.

Sve ove informacije ukazuju da priča sa izmenama pravilnika možda i nije na baš tako sigurnim nogama. Matijević je tajkun kome najmanje odgovara da se uvede zabrana mašinski separisanog mesa.

U svakom slučaju Tabloid će i u narednim brojevima nastaviti da izveštava čitaoce o svim načinima na koje nas globalne korporacije i domaći tajkuni truju hranom...

A 1. Propevao plavi jezik

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Danilo Golubović, i još nekoliko službenika Ministarstva poljoprivrede, obuhvaćeni su policijskom istragom zbog pronevere dva miliona evra. Policija sumnja da je Golubović, sa ili bez znanja ministarke Snežana Bošković Bogosavljević, odobrio uvoz tri miliona vakcina, vrednih dva miliona evra, protiv bolesti koja je poznata kao plavi jezik.

Plavi jezik je bolest koja se zaista pojavila u Srbiji, ali varijacije ove bolesti su različite, pa se u slučaju epidemije ne mogu poručivati bilo koje inekcije već se kod farmaceutske industrije i to u Švajcarskoj poručuje vakcina za dati slučaj. Neko iz našeg ministarstva je kako stvari stoje poručio nečije viškove vakcina i nekome napravio dobar posao. Za dobar posao u praksi se često dobija i dobra provizija. Istraga je pokrenuta jer podaci sa terena pokazuju i da je broj slučajeva obolelih životinja mali, a bolest se inače, ne prenosi kontaktom među životinjama već je prenose komarci. Osim činjenice da je vakcinisanje životinja bez da je prethodno urađena porudžbina prave inekcije bespotrebno, poznato je da se ova bolest daleko bolje suzbija zaprašivanjem protiv komaraca. Pošto je bolest plavog jezika stigla sa Kosova, potrebno je prskati samo određene delove prirode uz administrativnu granicu. Sve ovo je službenicima Ministarstva odavno poznato, ipak neko je poručio vakcine vredne tri miliona evra, koje nam ni najmanje ne koriste, ali će ih građani Srbije platiti kroz porez. Kako saznajemo od upućenih, plan bandita koji su ovu nabavku obavili, je da se za sve okrivi aktuelna ministarka, i da ona potom bude smenjena.

A 2. Nemačka kompanija Lidl nije dobra, ali je Vučić dobar od Lidla

Nemački trgovinski koncern Lidl za Hrvatsku je, kao i za Rumuniju, dobio kredit ogranka Svetske banke "za pomoć tamošnjoj poljoprivredi".

Međutim, na primeru Rumunije se vidi da bi tamošnjim seljacima bilo bolje bez te "pomoći". U reportaži političkog magazina "Monitor" nemačke stanice ARD emitovanoj prošle nedelje, novinari su posetili jednu pijacu u Bukureštu. Štandovi su prepuni svežeg voća i povrća, prvoklasni paradajz se prodaje za tek 80 dinara, ali kupaca jedva da ima. Šta više, mnogi štandovi su prazni jer su seljaci prestali da dolaze. Ne isplati se. Nedaleko je trgovački centar i tamo je još jeftinije. Niko ne pita odakle je to voće i povrće i kakvog je ukusa.

U Rumuniju je stiglo čitavo mnoštvo diskontnih lanaca, ali Lidl i Kaufland nemačkog Švarc dajenštajistung KG je uspeo da osvoji tu zemlju. Širom zemlje je otvoreno 186 trgovina i što je pravi skandal, upozoravaju nemački novinari, to je ostvario i uz kredit Međunarodne finansijske korporacije (IFC), finansijskog servisa Svetske banke za pomoć u razvoju.

Najveći problem srpskim poljoprivrednicima za sada stvara prodajni lanac "Idea" hrvatskog tajkuna Ivice Todorića, ali ovde treba napomenuti da Hrvatski privrednici već godinama pritiskaju naše ministarstvo poljoprivrede da im se u Srbiji dozvoli sve ono što je u Hrvatskoj zabranjeno.

Zahvaljujući korupciji, mnoge stvari su im već dozvoljene. To se vidi i na primeru nekih firmi koje su ovde privatizovane od strane Hrvata, pa se danas u nekima od njih uveliko pravi, na primer, i sir od palminog ulja! Tražili hrvatski privrednici i da im se promeni pravilnik kojim se reguliše pravljenje kajmaka, ali tako da se dozvoli da i kajmak bude napravljen od biljnih ulja umesto od mleka!

Todorićeva Idea, konstantno ulaže u nove projekte, ali se ulaganja odvijaju tako što se kupljena imovina konstantno stavlja pod hipoteku, a novcem se kupuju nove firme u procesu privatizacije u Srbiji. Banka koja prati Todorićeve firme u Srbiji je pre svega Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD, ali i još nekoliko stranih komercijalnih banaka.

Slično Todoriću, širenje Lidla u Rumuniji podržava i Svetska banka. Novinari uglednog nemačkog magazina "Monitor" zaključuju da zapravo postoje dva skandala. Prvi je to što Lidl radi poljoprivrednicima zemalja u kojima se širiti sa svojim filijalama.

Drugi i znatno veći je taj da oni kako je kompanija iz Nekarsulma uopšte nisu trebali da dobiju kredit Svetske banke? U statutima IFC-a (međunarodna finansijska korporacija) jasno piše da se krediti izdaju za projekte "malih i srednjih" preduzeća koji "ne mogu dobiti sredstava iz privatnih izvora".

Vlasnik koncerna Lidl, Švarc dajenštlajstung KG sa svojim nebrojenim filijalama teško se može ubrojiti u "malo i srednje preduzeće", pišu nemački listovi.

Ipak on već sledeće godine želi da ostvari promet od ogromnih 100 milijardi evra. Sto milijardi evra nije kapital malog niti srednjeg preduzeća smatraju Rumuni. Oni kažu da Lidl nipošto nije mogao da objasni Svetskoj banci da "nema pristupa privatnom kapitalu".

Nemački mediji pišu i da se lako može dogoditi da će to morati da objasne i članovi veća Svetske banke i IFC-a. Tamo težina odluke zavisi od uloga koji određena zemlja ima u kapitalu tako da su na prvom mestu Sjedinjene Američke Države, sledi Japan i nakon toga je Nemačka ispred Francuske, Velike Britanije, Indije i Rusije.

Nemački trgovački koncern je dobio kredit od ukupno 393 miliona dolara za proširenje svog poslovanja u Hrvatskoj, Srbiji, Poljskoj, Bugarskoj i naravno Rumuniji. Samo za Rumuniju je dobio 67 miliona američkih dolara.

Čini se i da Lidl u Rumuniji zaista nudi nešto i najsiromašnijima. Ali on to čini na način tipičan za koncern koji se u međuvremenu proširio po čitavoj Evropi i postao jedan od najvećih diskonta na čitavom svetu. Tako se i u rumunskom Lidlu nudi praziluk i salata - iz Poljske, šampinjoni iz Mađarske, a glavice luka sa dalekog Novog Zelanda.

Svega toga, naravno, ima u izobilju i kod rumunskih proizvođača. Tek šturim saopštenjem, Lidl novinarima ARD-a priznaje kako 71 odsto životnih namirnica koje nudi na policama rumunskih trgovina ne dolazi iz Rumunije.

Kako li će tek proći srpski seljaci koji ni sada nemaju kome da prodaju viškove paprika, kada Lidl stigne u Srbiju?

Glosa

Čak 380.000 hektara državne zemlje za koju bi se moglo mesečno od rente prihodovati 200 evra po hektaru, sklonjeno je iz evidencije i tajkuni ga besplatno koriste!

Glosa

Vučić se hvali smanjenjem deficita za 413 miliona evra, dok država seljacima duguje 17 milijardi dinarskih podsticaja.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane