Natrag

Tabloid istražuje

Zbog kriminalnog odnosa Ministarstva poljoprivrede i nadležnih veterinarskih inspekcija, građani Srbije postali žrtva aditiva prisutnih u hrani

Život sa lošom prognozom

Mada je u Srbiji punih petnaest godina na sceni nekontrolisan uvoz i upotreba aditiva i drugih, po ljudski organizam opasnih materija koncentrisanih u gotovo svim prehrambenim proizvodima, niko od nadležnih nije odgovarao za teške posledice koje su nastupile. Ni u vladi koju predvodi Aleksandar Vučić niko se ne oseća, makar moralno odgovornim za činjenicu da je Srbija preplavljena otrovima. Dušan Ljuština, čelni čovek veterinarske inspekcije Beograda, glavnog grada koji je i najviše ugrožen, nije čak ni ponudio ostavku nakon više smrtnih slučajeva trovanja nitritima. Istraživački tim Magazina Tabloid nudi svojim čitaocima na uvid spisak aditiva (sa brojevima koje je moguće prepoznati na svakoj ambalaži), kako bi znali šta da izbegavaju u prodajnim lancima.

Vuk Stanić

Umreti od trovanja nitritima u Beogradu nije teško, jer u ovom gradu je najnormalnija stvar da amateri prave kobasice punjene sojom, kostima i mesnim otpacima i nitritnim solima. Na žalost, sve dok Ministarstvo poljoprivrede vode ljudi poput državnog sekretara ministarstva Danila Golubovića, i dok se za mišljenje budu pitali službenici poput Tamare Bošković, u hrani će biti dozvoljeno prisustvo štetnih aditiva.

Iz ministarstva je najavljeno ni med neće biti testiran na prisustvo antibiotika, dok će se industrijski med prodavati kao prirodni. Ali, jedan od najvećih propusta Ministarstva poljoprivrede odnosno ministarke Snežane Bogosavljević Bošković je činjenica, da njeni ljudi ne vode istrage o tome ko kako i u kojim količinama kupuje nitrite i stavlja ih u mesne prerađevine. Situacija je najgora u Beogradu.

Nitriti su otrovi drugog reda. Prvi red otrova su oni poput cijankalija, nitriti su istina slabiji od cijankalija, ali ih je zato moguće u vidu nitritne soli kupiti na buvljoj pijaci, i na nekim drugim mestima.

Zašto bi neki mesar amater, ili mesna industrija "Matijević" stavljali nitrite u kobasice i viršle. Zato što nitriti imaju moć da smesu mlevenih kostiju i iznutrica, oboje u crevnu boju. Toliko privlačnu da će vas kobasica podsećati na ramstek.

Rizik da će vas uhvatiti je mali. Čak i ako neko od konzumenata koji su kupovali vaše kobasice umre, to često izgleda kao da je osoba umrla od srčanog ili moždanog udara. Umiranje od nitrita može ličiti i na čir na stomaku koji je pukao. Familije preminulih uglavnom ne sumnjaju da je neko umro zbog povećanog konzumiranja viršli, pa ne traže obdukciju. Smrt je česta u Srbiji većina ljudi boluje od nečega, a kada nekoga ko je već bolestan otrujete lekari ni ne predlažu dalju istragu jer se pretpostavi da je on umro od bolesti o kojoj je vođena evidencija u zdravstvenom kartonu.

Problem za jednog trovača koji se držao ovde navedenih pravila pojavio se prošlog meseca, kada mu je na vrata zazvonila policija i odvela ga na informativni razgovor. Do komplikacije je došlo pošto je preminuli konzument za života bio veoma zdrav čovek.

Iako je rođen 1945. godine i nije bolovao ni od kakve bolesti koja bi mogla biti objašnjenje za njegovu iznenadnu smrt, ona se ipak desila. Ovaj Beograđanin je od njemu bliskog komšije kupovao kobasice. Zapravo mesar je celu familiju snabdevao na prvi pogled kvalitetnim kobasicama, ali nigde nije pisalo da je boja dobijena dodavanjem nitritnih soli.

Kada je ovaj građanin preminuo, tek je autopsijom utvrđeno teško trovanje nitritima. Daljom istragom u stanu preminulog pronađeno je trideset kilograma kobasica, koje su odnete na analizu gde je utvrđeno da je u samo sto grama kobasice prisutno 18.900 miligrama nitrita, dok je zakonom dozvoljeno staviti 150 miligrama nitrita na jedan kilogram mesa!

To znači da je mesar na 100 grama svojih kobasica mogao da troši zakonom dozvoljenih 0,15 grama nitrita, da ih tako legalno farba u smesu koja liči na meso. Umesto 0,15 dozvoljenih grama on je stavio 18,9 grama. Mesar je, može se reći, količinom nitrita više od sto puta većom od dozvoljene, uspešno otrovao komšiju! Policija je od njega zahtevala da otkrije gde je kupio nitrite, koji ne bi trebali da budu u slobodnoj prodaji i on je priznao, prema svedočenju ljudi koji su vodili istragu da ih je kupovao na takozvanoj buvljoj pijaci!

Kasnije je, izgleda, shvatio da ne želi da sebe uvlači u još veće probleme, i da otkriva kriminalne kanale kojima se nitriti šire, pa je umesto da pokaže ko mu je prodao otrove smislio drugu priču. Setio se "iznenada" da je nitrite, zapravo "ukrao", i to u nekoj fabrici za preradu mesa koja više ne radi!

- Mislim radila je do pre dve godine, tada sam bio tamo u ukrao sam jedan džak, rekao je trovač policiji u svojoj najnovijoj verziji priče. Istraga je u toku, a glasine kruže da se nitiriti mogu nabaviti u krugovima koji su bliski sa Petrom Matijevićem. Prema rečima zdravstvenog radnika koji je upućen u ceo slučaj osim obdukcije preminulog urađena je i istraga zdravstvenog stanja drugih članova porodice. Ubrzo se ispostavilo da u frižideru imaju još trideset kilograma opasnih kobasica, dok su proteklih meseci pojeli ukupno tri kilograma. Niko nije poslat na lečenje, ali su im otrovne kobasice oduzete.

Kako nas truje Ljuština

Gledano sa stanovišta odgovornosti, po hijerarhiji je glavni krivac za sva trovanja nitritima i činjenice da ljudi u Beogradu umiru konzumirajući neispravnu hranu je načelnik Beogradske veterinarske inspekcije, Dušan Ljuština. Preko Ljuštine, krivi su i njegovi pretpostavljeni, svi redom do ministarke Snežane Bošković Bogosavljević.

Činjenica da se u glavnom gradu nitriti prodaju na buvljim pijacama, ili se do njih može doći na drugi jednostavan način može biti samo greška veterinarske inspekcije. Načelnik te inspekcije u Beogradu je Dušan Ljuština.

Do koje mere se veterinarsko-inspektorski posao u Beogradu otaljava, svedoče i primeri iz prošlosti. Više puta su deca u beogradskim vrtićima i školama otrovana hranom životinjskog porekla. Ljuština nije pomišljao da ponudi ostavku. Naravno nije on jedini koji radi u Beogradskoj veterinarskoj inspekciji, ali je on čovek koji umesto da od inspektora pravi pitbulove, sugeriše pogrešne metode rada.

- Od kako je Tito je umro, nema više uzimanja uzoraka sada imamo samokontrolu, nedavno je Ljuština saopštio svojim inspektorima, sugerišući tako da će pravna lica koja rade sa mesom i drugim namirnicam životinjskog porekla uz pomoć pravila takozvanog Hasap sistema sama sebe kontrolisati.

Na žalost, vreme je pokazalo da su oni sebe u više navrata kontrolisali, a narod masovno otrovali. Magazin Tabloid je i ranije pisao da je u mesari Matijević, u Beogradu prodavano ucrvljalo meso. Ta mesara nikada nije, čak ni privremeno zatvorena!

Veterinarska inspekcija, odnosno Dušan Ljuština, najpoznatiji su ipak po potpisu kojim je omogućeno da su u Beogradu u promet stavi meso bolesnih konja! Naime, pre više od pet godina kod konja u Šapcu, Loznici i Zaječaru utvrđena je infektivna anemija! To znači da je njihovo meso bilo lošeg, pa čak i štetnog kvaliteta, ali je Veterinarska inspekcija grada Beograda potpisala da je sa mesom sve u redu.

U udžbeniku Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je napisao doktor Jovan Rašeta, piše da je u slučaju infektivne anemije konja meso tih životinja neupotrebljivo za ljudsku ishranu.

Ipak, konji su zaklani i njihovo meso je upućeno u ustanove u kojima se leče oboleli od raka i leukemije. Načelnik gradske veterinarske stanice i u to vreme bio je i tada- Dušan Ljuština!

Istražujući zašto su nitriti i drugi aditivi uopšte dozvoljeni u Srbiji obratili smo se bivšem načelniku republičke veterinarske inspekcije, doktoru veterine Miroslavu Stojšiću. Prema njegovim rečima, veliki je problem što danas svako u hranu stavlja aditive kako on misli da treba i koliko mu je za posao isplativo, dok su inspektorima vezane ruke, glupavim pravilima o samokontroli.

Nitriti su morali i ranije biti u nekoj meri dozvoljeni jer se oni koriste kao zaštita prilikom konzerviranja hrane. U pitanju su konzerve kako za vojsku tako i za široku prodaju. Nitriti sprečavaju razvoj botulinuma, posebno u konzervama, jer botulizam se razvija u anaerobnim sredinama bez kiseonika, priča on i kaže da su ranije aditivi u klanicama i mesno-prerađivačkoj industriji držani pod ključem. U Zakonu je nekada jasno pisalo da ključ od ormana sa aditivima treba da stoji kod veterinarskog inspektora.

Zbog pomenutog botulizma, smatra Stojšić, nitrite ne treba potpuno zabraniti, ali ih treba izbegavati, dok ima i aditiva koje treba odmah skinuti sa liste dozvoljenih. Stojšić ističe i da je danas veliki problem što ne postoji dobra organizacija rada u republičkoj veterinarskoj inspekciji i dodaje: "...Loše se radi u Beogradu, ali i u celoj Srbiji. Što se nitrita tiče izbegavajte ih...".

Definitivno treba zabraniti njihovo stavljanje u mesne prerađevine, jer oni sa amino kiselinama stvaraju nitrozamine koji su direktno kancerogeni. Oni izazivaju rak kod gotovo svih organa, kaže Stojšić i upozorava da je veliki problem i činjenica da Veterinarska inspekcija odnosno Uprava za veterinu nema Pravilnik o aditivima, već koriste pravilnike ministarstva zdravlja, prema kojima je odobreno više od 3.000 uglavnom štetnih aditiva!

Trovanje aditivima je tema koju Tabloid već godinama istražuje, a nedavno ubistvo Beograđanina sa nitritima u kobasicama je povod da još jednom pozovemo građane na otpor i obavestimo ih o razmerama trovanja protiv kojeg Ministarstvo poljoprivrede ništa ne preduzima.

Spisak za izbegavanje

Hrana 'napumpana' aditivima može uzrokovati rak i bolesti autoimunog sistema. Aditivi i genetski modifikovani organizmi koji se kriju u hrani koju kupujemo u supermarketima su veći neprijatelji od masti u domaćim čvarcima i alkoholu i domaćoj rakiji. (Zapravo takvi čvarci i rakija su u današnje doba zdrava hrana). Savet je da pre nego što u Todorićevom supermarketu stavite nešto u potrošačku korpu, pažljivo pogledate deklaraciju i spisak takozvanih E-brojeva koji se nalaze na ambalaži proizvoda.

Nekada je bolje preskočiti ručak nego kupiti aditiviranu hranu. Sveža hrana, pripremana kod kuće, za razliku od one industrijske, "oslobođena" je od 100 aditiva i e-brojeva koje su stručnjaci sastavili na listu opasnih dodataka hrani. Iako je većina aditiva bezopasna, velika je lista "hemije" koja svakodnevno prođe kroz naše telo, a dok prolazi može uzrokovati niz bolesti, od autoimunih oboljenja do raka.

Šta sve rade aditivi?

Pre svega treba znati da su aditivi prisutni ne da bi uveseljavli potrošače već da bi prehrambenoj industriji omogućili veliku zaradu. Aditivi produžuju trajnost proizvoda, menjaju izgled namirnice (boja), modifkuju i poboljšavaju ukus, značajno povećavaju volumen proizvoda, vezuju vodu u proizvodu, olakšavaju i pojeftinjuju proizvodnju, skladištenje i transport...Istražujući da li se kvalitet hrane povećao, ili smanjio ulaskom Hrvatske u EU, portal Slobodna Dalmacija piše da je u pitanju ovo drugo: "...Kvalitet se smanjio, kažu stručnjaci, navodeći da su nam sada dostupne paštete od svega dve kune, salame od pola kilograma za nekih desetak kuna, a u kojima ima i desetak raznih 'eova'. I onda krenem po trgovini, prevrćem po rukama razne jeftine prehrambene namirnice i za oko mi zapadne proizvod koji se naziva sir, ali nema veze sa sirom, proizveden je u laboratoriji, a najviše ga zbog niske cijene, kaže prodavačica, kupuju vlasnici fast foodova i tako, dodaje, truju narod...".

U nastavku teksta, stručni sagovornici ističu da danas proizvođači hrane pomoću aditiva mogu da dizajniraju izgled, boju, miris i ukus nekog proizvoda, nezavisno o vrsti i kakvoći sirovine od koje je proizveden. Može se kažu kupiti nešto što liči na sir, miriše kao sir, topi se kao sir, a ne sadrži ni jednu kap mleka, nego mešavinu biljnih masnoća i skroba.

Ruku na srce, i hrvatski biznismeni koji posluju u Srbiji su od nadležnih u Ministarstvu poljoprivrede tražili izmene pravilnika tako da se i u Srbiji dozvoli pravljenje sira i kajmaka bez mleka, ali im to za sada nije odobreno.

- Izgled i ukus sira u tom proizvodu dobijeni su upotrebom pojačivača okusa, konzervansa, arome i bojila. Ovaj se surogat zatim reklamira kao idealan proizvod za pizzu i sendviče, a s etikete (napisane sitnim slovima!) saznajemo da je riječ zapravo o zameni za topljeni sir - napominju hrvatski stručnjaci prof. dr. Valerije Vrček, doc. dr. Željko Krznarić, doc. dr. Senka Đaković, dr. sc. Ivana Vinković-Vrček i mr.sc. Danijel Ljubas koji su oformili stručan tim u želji da građane Hrvatske informišu o štetnosti e-brojeva.

Ukoliko u prodajnim lancima u Srbiji, kao što su Maxi, Aman, Dis, Metro, ili bilo kojoj prodavnici ugledate proizvod sa oznakom E950 koga ima u supama iz kesice, desertima, slatkišima i na gaziranim pićima, znajte da je u pitanju znak za veštački zaslađivač koji je i do dvesta puta slađi od šećera saharoze!

Proizvodi se hemijskom sintezom iz derivata aceto-ocetne kiseline. Njegova masovana upotreba, u EU i SAD nije dozvoljena u vidu zamene za šećer, ali je u široko prisutna i kod nas i kod njih u svakodnevnoj hrani, lekovima, kozmetici...

Naučna istraživanja su jasno pokazala da ovaj zaslađivač, kod eksperimentalnih životinja uzrokuje rak. Nauka je stala i na stanovište da povećava izglede za pojavu raka kod ljudi.

E950 se nalazi u slatko-kiselom konzerviranom voću i povrću, trajnim i polutrajnim ribljim proizvodima i marinadama od ribe, rakova i mekušaca, u aromatiziranim bezalkoholnim napicima i desertima, slatkišima, napicima na osnovi mleka ili voća - voćni jogurti.

Danas se na gotovo svim televizijama reklamiraju probiotici, dok većina naroda nema uredne stolice. Postalo je normalno da srednjoškolci jedni drugima dodaju pilulice koje će im pomoći da lakše obave nuždu. Sve ovo je posledica nezdrave hrane, a i sami probiotici sadrže kako na deklaraciji piše E 217 i E 219...

Konačno, treba znati i da E 217 direktno uzrokuje rak.

- Svi p-hidroksi benzoati, označeni od broja E214 do E219 pripadaju skupu takozvanih Parabena. Svi se oni u organizmu razgraduju do p-hidroksi benzojeve kiseline. Za sve Parabene, a posebno za E219, postoji niz naučnih radova koji upozoravaju da se radi o potencijalno štetnim hemikalijama. Posebno se govori o njihovom estrogenom i karcinogenom delovanju, a uzrokuju i razne oblike alergija.

Mada je Magazin Tabloid u posedu spiska svih dozvoljenih i nedozvoljenih aditiva u Srbiji, u nadi da ćemo pomoći čitaocima da zdravije žive, objavljujemo jedan deo našeg istraživanja sa brojevima onih aditiva koje bi svi trebali strogo da izbegavaju: E102 Tartrazin, E104 Kinolinsko žuto, Quinoline yellow, E110 Sunset žuto FCF, Sunset Yellow FCF, Orange S, E122 Azorubin, Azorubine, Carmoisine E123 Amarant, Amaranth E124 Košenil crveno A, Ponceau 4R, Cochineal red A, E129 Allura crveno AC, Allurared AC, E131 Patent plavo V, Patentblue V, E132 Indigotin, Indigotine E133 Briljant plavo FCF, Brillantblue FCF E142 Zeleno S, Green S E151 Briljant crno BN, Brillantblack BN, E154 Smeđe FK, Brown F, E155 Smeđe HT, Brown HT.

Neki od njih imaju kancerogena svojstva, drugi uzrokuju alergije, bolesti probavnog trakta, autoimune bolesti... E110 Sunset žuto veštačaka boja. Istraživanja su pokazala da može izazvati alergijske reakcije (urtikarija, rinitis), posebno kod osoba koje su osetljive na salicilnu i benzojevu kiselinu. E210 može uticati na nastajanje neurodermitisa i astme.

U eksperimentima nad životinjama ustanovljena je pojava raka bubrega.

Odlukom Evropskog parlamenta koja je od 2010. godine obvezujuća za sve zemlje članice Evropske unije, na deklaraciji namirnica kojima je dodat jedan od sledećih brojeva E102, E104, E110, E122, E124, E129, mora stajati upozorenje: „...Može uzrokovati poremećaj aktivnosti i pažnje dece".

E132 veštačka plava boja nalazi se u slatkišima, sladoledima, grickalicama. Naučna istraživanja su pokazala da se Indigotin uz prisutnost nitrita prerađuje u kancerogene Nitrozamine. E407 Karagenan Uzrokuje alergije i dovodi do oboljenja od raka posebno raka debelog creva izaziva i upale u organizmu.

A 2. Upozorenje građanima!

Čitajte deklaracije! Napravite i sa sa sobom u kupovinu nosite spisak opasnih aditiva, da znate šta treba izbegavati. Izbegavajte mesne prerađevine, proizvođača "Matijević". Jedite svežu hranu, sami je pripremajte i po mogućnosti kupujte je od seljaka koje poznajete. Izbegavajte brzu hranu, jer u sendviče stavljaju najjeftinije sastojke, kao i veštački sir u kome nema mleka. Mleko i mlečne proizvode kupujte s oprezom. Izbegavajte 'gotovu' zamrznutu hranu koja se podgreva u mikrotalasnoj peći. Deci obavezno pripremajte hranu kući, kad god je to moguće ili im pripremajte sirove namirnice. Izbegavajte pekarske proizvode, grickalice i slatkiše...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane