Natrag

(P)likovi

Svi njihovi univerziteti

Dopisni i prepisni akademski građani

Za tri godine vladavine, Srpska napredna stranka uspela je da zavede tiraniju, uništi opoziciju i nezavisne medije. Javna preduzeća je pretvorila u azil za udomljavanje partijskih kadrova, državne institucije u aparat za realizaciju partijskih interesa. Spoljna politika je kreirana po sistemu bezuslovne kapitulacije. Privreda postoji isključivo na bilbordima i maštovitim maketama. Udarnički rade jo samo diktatorova multimedijalna industrija laži, sudovi koji štancuju presude nepodobnim kritizerima i izvršitelji koji otimaju sirotinji da bi davali režimskim bogatašima, tvrdi Predrag Popovi, bivši urednik Dnevnog Telegrafa, Nacionala i Pravde, dugogodišnji blizak Vučićev saradnik

Predrag Popovi

U tom današnjem mraku SNS-a ističe se naprednjački uspeh u reformi školstva. Otkad je formiran taj politikantski kartel, naprasno se povećao broj fakultetski obrazovanih stranačkih apartčika. Ili im je, usponom na vlast, konačno krenulo iz dupeta u glavu, ili su, možda, pojeftinile diplome. Pitanje nije teško, dovoljno je pogledati prazninu njihovih radnih biografija, skromne intelektualne domete i ambiciju koja ne poznaje stid.

Naravno, kupovina diploma nije ekskluzivni izum naprednjaka. Sklonost ka toj vrsti kriminala prezentovali su pripadnici svih stranaka. I svi su uvek imali zaštitu svojih partija, zbog čega nikada nisu snosili sudske sankcije. To pravilo je narušeno samo primerom Miroljuba Ignjatovića, sekretara Izvršnog odbora Srpske radikalne stranke.

Ignjatovi je u martu 2014. osuđen uslovno na tri godine zatvora zbog krivičnog dela falsifikovanja isprave. Kako stoji u izreci presude, on je 2008. od NN lica nabavio lažnu diplomu moskovskog državnog univerziteta „Lomonosov", na kojoj piše da je 24. juna 2002. diplomirao fiziku. Na izborima 2012, na listi poslaničkih kandidata SRS-a, Ignjatovi je bio na 29. mestu, a pored njegovog imena je navedeno „diplomirani teorijski fizičar". Na inicijativu tadašnjeg stranačkog kolege, Republičko javno tužilaštvo pokrenulo je istragu i podnelo optužni predlog, da bi mladi radikal na kraju bio osuđen. Vojislav Šešelj, isti onaj koji je, sve u društvu s Ignjatovićem, zimus pravio performans pred Predsedništvom, noseći kumu Tomislavu Nikoliću deset lažnih diploma, sada opravdava svog stranačkog štićenika: „Lažna diploma bi mogla da bude sporna samo ukoliko bi konkurisao na neku visoku funkciju, a on u stranci nikada nije koristio visoko zvanje". Na stranu što i to nije tačno, ali po toj logici, da je Ignjatovi uhvaćen u krađi, Šešelj bi rekao: „Nije bitno što je lopov, nije krao u stranci".

Za razliku od radikalskog sekretara, na srpskoj političkoj sceni nalaze se mnogi uticajniji i moćniji lažni akademski građani koji nikada neće odgovarati za falsifikovanje službenih isprava. Kad god se pomene ta tema, prva asocijacija je - predsednik države Tomislav Nikoli.

Kad bi bila iskrena, čak i Dragica Nikoli bi priznala da joj nije jasno kako je, gde, kada i zašto Toma diplomirao. Uostalom, to je i sam Nikoli, u predsedničkoj kampanji 2012, posredno potvrdio kad nije mogao da se seti naziva smera koji je pohađao. Nikoli je objavio dva diplomska rada. Jedan, „Marketing političke stranke u izbornoj kampanji", nalazi se u fakultetskoj arhivi, a drugi, na temu „Berzansko poslovanje i berzanski posrednici na Beogradskoj berzi", koji je prijavljen na Karićevom Fakultetu za trgovinu i bankarstvo „Janićije i Danica Kari" nalazi se u bazi podataka Narodne biblioteke.

Tokom cele radikalske karijere Tomislav Nikoli nije pokazivao kompleks niže vrednosti zbog nedostatka visoke stručne spreme. Kad je prvi put bio na vlasti, u Skupštini je predlog novog zakona o univerzitetskom obrazovanju obrazlagao tvrdnjom da stari nije valjao, pa da zato nije završio fakultet. U diskusiji je blistao šalama na svoj račun. Opušteno je tvrdio da bi mogao bez problema da diplomira književnost, jer je, radeći na kragujevačkogm groblju, pročitao hiljadu epitafa na nadgrobnim spomenicima. Kao primer vrhunske književnosti isticao je srednjoškolsku lektiru „Tihi Don", a sam je objavljivao autobiografska dela.

Ipak, vredi priznati, da li je Nikoli regularno završio master-studije ili je lažirao diplomu, s obzirom na ograničenu mogućnost uticaja na politička i državna pitanja, manje je važno.

Na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova nalazi se Nebojša Stefanovi, doktor Megatrendovih nauka. Njegovu disertaciju pod nazivom „Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnim samoupravama (primer grada Beograda)" osporilo je troje profesora s univerziteta u Velikoj Britaniji. Njihovu, citatima potkrepljenu, sumnju u plagiranje drugih autora, po hitnom postupku je odbacio ekspert opšte prakse i neprosvećeni apsolutista Aleksandar Vuči: „Gluplje primedbe u životu nisam čuo". Gde Vuči okom, tu svi skokom. Po tom principu postupili su i članovi tzv. Nezavisne komisije, koju je oformio Senat Megatrend univerziteta. Uz konstataciju da sporna disertacija ima „izvesnih formalnih nedostataka", trojica profesora su zaključili da ne postoji osnov za pokretanje postupka za poništenje doktorata ministra Stefanovića.

Iako mediji nikada nisu uspeli da saznaju detalje o njegovim školskim putevima i stranputicama (kada se upisao na državni Medicinski fakultet, kad ga je napustio, da li je na Megatrendu polagao ispite od prve ili tek od treće godine, kao što se tvrdi...), Stefanoviću je ostala titula „dr". Ni to nije strašno. I dr Iggy nazivao se doktorom, a nije to bio.

Za razliku od Tomislava Nikolića, koji je u mladosti radio i nešto mimo politike, Nebojša Stefanovi je bio fiktivno zaposlen u „Interspidu" Petra Komljenovića, zvanog Pera Kent, čiji lik i delo su bili predmet policijske istrage „Mreža", koja se bavila švercom duvana u Miloševićevo vreme. Jedno vreme je dr Stefanovi proveo i na platnom spisku „Jabuke", preduzeća Đorđija Nicovića, finansijera SNS-a, kojim se „Tabloid" ve bavio, a i sudovi će.

Poput dr Stefanovića, misteriozno „radno mesto" i sličnu diplomu ima i Igor Beči, član Izvršnog odbora SNS-a i potpredsednik Narodne skupštine.

- Igor Beči je bio kondukter, pa je po kazni bio prebačen da pere autobuse, pa je brže-bolje došao do diplome koja je falsifikovana, pa kasnije procesuirana i poništena, a onda je postao direktor. U Ulici despota Stefana ima jednu od najskupljih kuća u Vrbasu, ima zajedno s bratom butike po gradu - tvrdio je demokrata Boris Bjelovi.

Mnogo pikantnije optužbe na Bečićev račun iznosio je Aleksandar Vuči. U vreme raspada SRS-a, Beči se nije priključio naprednjačkom poslaničkom klubu. Ljut, Vuči ga je optuživao da je „krao kokoške, pa se izveštio i lopovski zanat primenio prilikom glasanja". No, to je brzo palo u zaborav, čim se Beči transformisao u naprednjaka. Dobio je solidnu funkciju, džip s rotacionim svetlom, imunitet i udomljenje u „Srbijagasu", kod svog zemljaka Dušana Bajatovića. Ako funkciju savetnika obavlja na isti način kao što vodi sednice Narodne skupštine, direktor „Srbijagasa" nema koristi, ali bar mu je zabavno. Iako je po broju i besmislu budalaština koje izgovara Zoran Babi neprikosnoveni šampion, ni Beči nije lo. Verovatno niko nikada nije italijanskog predsednika Serđa Matarelu nije oslovio sa „Mortadela", a ko zna šta je sve jo zabeleženo u „sineopsisu" skupštinskih zasedanja.

Trećeplasirani u naprednjačkom timu za kretenluke trenutno je ministar odbrane -Bratislav Gaši, zvani Bata Santos. Kad je na internetu objavljena navodna Gašićeva pristupnica SRS-u, u kojoj se navodi da je po zanimanju keramičar, pokrenuta je jo jedna pikantna afera bez pravosudnog epiloga. U zvaničnim biografskim podacima o Gašiću, objavljenim na sajtu Ministarstva odbrane istaknuto je da ima zvanje diplomiranog ekonomiste. Navodno, diplomirao je na Univerzitetu u Nišu, ne zna se koje godine.

Pokušavajući da objasni misteriju svog obrazovanja, Gaši je demantovao nekoliko radnika „Trajala" koji su tvrdili da je u toj firmi obavljao poslove keramičara. Isto tako, negirao je verodostojnost pristupnice Srpskoj radikalnoj stranci. Sam nije ponudio nikakve dokaze o svom visokom obrazovanju. Možda zato što ne postoje.

Naprosto, lakše je dobiti sedmicu na lotu nego pronaći Gašićeve diplome. U knjizi „Razneli nas vetrovi k'o maslačak", među bivšim učenicima kruševačke gimnazije koji su se istakli u svojim karijerama ne pominje se ministar odbrane, iako je re o uspešno privredniku, vlasniku nekoliko televizijskih stanica i bivšem suvlasniku „Grand" kafe. U jednom javnom nastupu Gaši je rekao da je gimnaziju završio u Nišu. Međutim, ni u jednoj od četiri niške gimnazije nema podataka o đaku Bati. Isti rezultat dala je i potraga za dokazima njegovih studentskih dana na Ekonomskom fakultetu u Nišu. Sekretarijat Fakulteta je odbio da novinarima omogući uvid u original uverenja o završenim studijama, ve je u zvaničnom dopisu objasnio da se „diplome izdaju u jednom primerku i uručuju studentu, tako da diplomu može da pokaže samo diplomirani ekonomista Bratislav Gaši". Umesto da jednostavno pokaže dokumente, ministar odbrane je radoznalim novinarima slao poruke da „Vojno-bezbednosna agencija pokazuje interesovanje za njih" i da je od bivšeg komandanta Žandarmerije Bratislava Dikića zatražio da se „raspita o onima koji vršljaju po niškom Ekonomskom fakultetu".

Bez obzira da li je keramičar ili diplomirani ekonomista, Gaši će ostati upamćen po spornoj ulozi u slučaju helikopterskog udesa u kome je sedmoro ljudi izgubilo život. Za tu nesreću neće snositi odgovornost ni njegov kolega Zlatibor Lončar.

I u podacima o obrazovanju ministra zdravlja postoji nekoliko naučno-fantastičnih detalja, kojima bi se, da je Srbija pravna država, pozabavilo nadležno tužilaštvo.

Lončar je završio Medicinski fakultet nakon osam godina studiranja. U zvaničnoj biografiji, objavljenoj na sajtu Ministarstva zdravlja, navodi se da je 2001. godine završio specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije u londonskoj bolnici „Hamersmit", gde se navodno usavršavao i 2006. godine. Spacijalizaciju iz opšte hirurgije završio je 2003, a specijalistički kurs iz transplantacione hirurgije jetre u Kraljevskom koledžu u Londonu 2011. godine. Zvanična evidencija o tim kursevima ne postoji. Tačnije, u bolnici „Hamersmit" nema dokumenta o kursisti Lončaru, a on u Klinačkom centru nikada nije priložio potvrdu o tom navodnom diplomiranju. Opravdanu sumnju u verodostojnost zvaničnih podataka postiče i činjenica da Lončar ne zna engleski jezik, pa se postavlja pitanje kako je završio sve te kurseve.

Sredinom novembra 2012, na konkursu za kliničkog asistenta između četiri kandidata izabran je Lončar, a samo on nije ispunjavao uslove za izbor. U to vreme nije mu bila prihvaćena doktorska teza, o čemu svedoči zapisnik koji je zaveden u sekretarijatu Medicinskog fakulteta pod brojem 014017/2. Iako status kliničkog asistenta predstavlja najniži rang u lekarskoj hijerarhiji, Aleksandar Vuči mu je poverio Ministarstvo zdravlja, čime je prvi put u novijoj istoriji između 200 docenata, 150 vanrednih i 100 redovnih profesora za ministra izabran asistent. I to asistent koji nije ispunjavao uslove ni za dobijanje tog ranga.

Zlatibor Lončar nikada nije gajio visoke naučne ambicije. Do sada je objavio samo jedan jedini naučni rad i to kao deveti koautor. Ipak, to ga ne sputava da se promoviše kao ekspert za transplataciju jetre, iako njegove kolege tvrde da u tom poslu jo nije debitovao. Imitirajući svog lidera Vučića, Lončar nema problema sa samohvalisanjem, može opušteno da novinarima priča o tome kako je njegovo ministarstvo omogućilo da se prvi put u Srbiji transplatira jetra. Nije bitno što se u Kliničkom centru ve 20 godine vrše takvi zahvati, od kojih je samo prof. dr Zoran Miloševi izveo 28.

Umesto naučnim radom, Lončar je karijeru gradio bržim putem, preko Surčina. Kao mlad lekar, i kad nije bio u smeni, dežurao je pored ranjenih kriminalaca. Takvim aktivnostima stekao je nadimak „Doktor Smrt" i prvi „audi A6". Otkad je postao ministar, vozi džip BMW 6 i uspešno, na štetu građana, razvija svoj biznis.

- Prema pouzdanim informacijama iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, samo jednim dopisom Lončar je oštetio državu za 24 miliona evra. Štetu je načinio kroz cenovnik lekova i njegovu primenu.Radi se o nabavci lekova za bolnice i apoteke u vrednosti od 600 miliona evra, a očekivana pljačka Zlatibora Lončara i njegove družine planira se na oko 50 miliona evra. Lončar je za nabavku lekova formirao komisiju od svojih ljudi. U RFZO to vode izvesni Maca i Đole, a nova vd direktorka, ukinula je kontrolu javnih nabavki i tako omogućila da se realizuje Lončarev plan pljačke od 50 miliona evra - tvrdio je Vojislav Šešelj pre nekoliko meseci, dok se jo bavio politikom.

Kao što asistent Lončar, zahvaljujući političkim vezama, postrojava i smenjuje profesore, tako i srpskim pravosuđem upravlja Nikola Selakovi, pravnik bez položenog pravosudnog ispita. Po Vučićevom izboru, na ključnim funkcijama u državnoj upravi defiluju likovi sa sumnjivim biografijama.

Guvernerka Jorgovanka Tabakovi je u svojoj 21. godini diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Prištini. Magistrirala je na istom fakultetu 1999, a doktorsku disertaciju odbranila je 2011. na novosadskom „Universitetu Educons".

Vučićevo „čudo od deteta" Lazar Krsti diplomirao je ekonomiju na respektabilnom američkom univerzitetu Jejl. Ili na Karićevom univerzitetu „Alfa". Ne zna se tačno, pošto je prilikom zaposlenja u vladi Srbije priložio samo diplomu srednje škole.

Doktorat beogradskog gradonačelnika Siniše Malog, po oceni stručnjaka, nije plagijat, nego brutalna krađa. Autor analize te disertacije, profesor na EBS Business Shool Raša Karapandža, tvrdi da se nikada nije susreo s tolikom količinom kopiranja, čak i s Vikipedije. Međutim, šta zna Karapandža, on je doktorirao ekonomiju u Barseloni, dve godine je proveo na Berkliju, a radio je za UNICEF i UNESKO. Od njegove, važnija je procena Aleksandra Vučića, solidnog đaka Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je diplomirao ve posle šest godina studiranja, ali nikada nije radio u toj, kao ni u bilo kojoj drugoj struci.

Naprednjačka reforma školstva ne zapostavlja ni niže kategorije članstva. Njihovi primeri nisu toliko opasni po državu i društvo, ali jesu tragi-komični. Kako se uzdržati od smeha koji izaziva vest da je izvesni Ljubodrag Stupljanin prijavio policiji da njegova supruga Helena ima falsifikovanu diplomu srednje građevinske škole u Banjaluci „Pavo Radan". Kao kadar SNS-a, nestašna Helena je izabrana na mesto zamenika predsednika opštine Trstenik. Uveren da ga vara s predsednikom opštine Milićem Pavlovićem, ljubomorni mu je otkrio da ona nema ni srednju školu.

Tako to biva kad naprednjaci literaturu za diplomski rad ili doktorsku disertaciju traže na Fejsbuku, brane ih na partijskim sastancima ili na Pinku, u „Teškoj reči", a objavljuju ih u eminentnom stručnim časopisima „Informer" ili „Kurir". Dok su oni doktori, svi građani Srbije biće samo pacijenti.

KNJUGU PREDRAGA POPOVIĆA „ISTINA O VUČIĆU" NARUČITE NA 063/123-2702

A 1. Šefe, kupi mi diplomicu

Falsifikovanje, plagiranje, kupovina i krađa diploma nije izum Srpske napredne stranke, niti su samo njeni funkcioneri vršili takve kriminalne radnje. Pomenimo slučaj Aleksandara Šapića, doktora za vaterpolo, „Nambiju" i prepisivanje tuđih doktorskih disertacija.

Ipak, Šapićev plagijat nije ništa drugo do izraz poremećene sujete. Mnogo ozbiljniji problem ilustrovan je aferom „Indeks", u kojoj je 87 ljudi optuženo za korupciju na kragujevačkom Pravnom fakultetu. Među njima je bio i Branislav Markovi, otac Jelene Trivan, tada funkcionerke Demokratske, a danas Srpske napredne stranke. Zahvaljujući sudiji Slađani Bojkovi, koja za pet godina nije uspela ni da sasluša sve okrivljene, predmet je otišao u zastarevanje, a korumpirani profesori avanzovali su u karijerama.

A 2. Vučićev genijalni šofer

Na mestu predsednika opštine Zemun zablistao je izvesni Dejan Mati. Malo ko je uspeo toliko da napreduje kao on. Dok je bio radikal, imao je samo „jugo-tempo", 2004. godište, 32 akcije ad „Pinki", vredne čak 2.500 dinara, zvanje autolimara i bezgraničnu ljubav prema Aleksandru Vučiću. Emocije su se isplatile. Kad se transformisao u naprednjaka, postao je gradonačelnik Zemuna i sve ga je krenulo.

Za samo šest meseci, dugogodišnji Vučićev lični šofer postao je vlasnik nekoliko nekretnina s ukupnom površinom od 450 kvadrata, kupio je dve kuće, objekat od 146 kvadrata, četiri njive, 6,3 hektara zemlje, šumu, livadu i pašnjak, a na Univerzitetu „Union" navodno je dobio diplomu „operativnog menadžera", što god to značilo.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane