Natrag

Stav

Čemu nas uči slučaj "romskog pitanja", ko širi međunacionalnu mržnju i čije patriote će prve otići u Ameriku?

Đavo još nije stigao, ali nije daleko

Koren svih ljudskih prava je socijalna pravda za sve. Kad su narodi siti, međusobna mržnja se suši kod velike većine, a ostaje samo kod neizlečivih psihopata koje tada niko neće da sluša. Lako je deliti prava levo i desno čije ostvarenje košta manje od šake pišljiva boba. Po zlim plodovima se to vidi, jer cilj prava je da približi ljude i narode, a ona se u Srbiji sprovode tako da se narodi još više mrze.

Slavko Protić-Drinski

(Vankuver, Kanada)

Hoćemo li pisati o nekakvoj proneveri novca u Uniji Roma Srbije, ako znamo da se radi o pišljivoj svoti kada se uporedi sa milijardama koje srpski tajkuni, bliski državnom aparatu, barataju kao sa sitnišom? A 2,8 miliona evra je ogromna svota samo za sirotinju, naročito za gole i gladne Rome - koji jedini imaju moralno pravo da presude u ovom slučaju. Ili bi, možda, bilo vredno podsetiti se imena onog Roma koji je, da bi dobio političke poene kod Miloševića, organizovao demonstracije Roma za podršku Srba (čitaj Miloševića), i tako stavio u opasnost Rome u Hrvatskoj i Bosni, a albanskim ekstremistima dao razlog da proteraju Rome za Kosova?

Možda bi neko od vrlih novinara voleo da piše o bogatim Romima iz Rumunije, koji su svoje bogatstvo stekli preko devojaka svoga naroda, prodajući ih kao prostitutke u zapadnoj Evropi, a onda od tog novca podigli ogromne vile, jer sramota voli da sebi zida velelepne spomenike? Kasno! Već su moralno osuđeni od svog naroda. Kako bi bilo da prvo počnemo sa turističkim srpskim tajkunima, takođe bliskim vlastima, a da pomenute druge ostavimo na začelju da čekaju svoj red? Ovi su, koristeći siromašnu srpsku mladost, od Beograda napravili kupleraj Evropske Unije.

Međunacionalnu, međuetničku mržnju širi onaj ko širi siromaštvo, a to je uvek vlast Vlast po pravilu daje veća prava većini nego manjinama, ali će za potrebu dati veća prava manjinama. Samo nikada neće dati ista prava svima, jer joj je važno da su podanici stalno u nekakvom sukobu. Tako se lakše vlada.

Zla sudbina malog čoveka je da ljubi noge onome koji u jednoj ruci drži parče ubuđalog hleba, a u drugoj motku.

To malog čoveka čini frustriranim, pa pošto nije hrabar da udari na pravog krivca, on, uplašen da će mu deca pomreti od gladi, svoju frustraciju izliva na nekog nevinog; muža posrami njegov šef, ovaj izudara ženu, žena izudara dete, a dete razbije igračku. Zbog toga ponekad siromašni Srbin udari na siromašnog Roma, ili siromašni Rom udari na siromašnog Srbina, dok im se pravi krivac smeje, ne vise iza leđa, jer je to zastarelo, nego pravo u lice.

Sve se ovo danas čini i preko nekakvih ljudskih prava, koja mogu da usahnu kao jutarnja rosa jer nemaju korena. Koren svih ljudskih prava je socijalna pravda za sve, i samo na ovom korenu ostala prava mogu da bujaju i cvetaju u punom i neugasivom sjaju. Kad su narodi siti međusobna mržnja se suši kod velike većine, a ostaje samo kod neizlečivih psihopata koje tada niko neće da sluša. Da, ali na socijalnoj pravdi treba teško da se radi. Za ovaj trud su potrebni pošteni političari koji slušaju savete ekonomista, a ne manipulatori i bezdušnici. Lako je deliti prava levo i desno čije ostvarenje košta manje od šake pišljiva boba. Po zlim plodovima se to vidi, jer cilj prava je da približi ljude i narode, a ona se u Srbiji sprovode tako da se narodi jos više mrze.

Zanimljivo je da se današnji manipulatori manje služe lažima, a više veštom manipulacijom istine. Ima mnogo ovakvih ljigavih primera, ali ovde imamo mesta samo za jedan. Radi se o statističkom izveštaju o odnosu Srba prema Romima: "...24% Srba ne želi da ima prijatelja među Romima; 30% Srba ne žele Rome u svom susedstvu, 15% Srba ne želi da živi u istoj državi sa Romima, 79,5% Srba ne bi za bračnog druga imalo Roma."

Da li je ovo istina? Autor ovog teksta prihvata da jeste. Kako prevara može da bude u apsolutnoj istini? Prevara je u tome sto je statistika o tome šta Srbi ne žele, a ne šta žele. Dakle, uzmimo istu statistika iz drugog ugla, a sve po principu da 24% i 76% čine 100%, ili jos jednostavnije: ako 50% Tunguza ne voli da jede sir, onda je logično da 50% njih voli. To onda izgleda ovako: 76% Srba želi da ima prijatelja među Romima; 70% Srba žele Rome u svom susedstvu, 85% Srba želi da živi u istoj državi sa Romima, 20,5% Srba bi za bračnog druga imalo Roma.

Jasno je da je statistika napravljena tako da vešto širi mržnju između dva naroda sa dugoročnim posledicama. Pri tome je statističar, kao slučajno, zaboravio da napravi statistiku među Romima o tome kakav je njihov odnos prema Srbima. Njihovo mišljenje mu je nevažno. Oni po njemu ne znaju da izraze svoje mišljenje. Dakle, ko ignoriše Rome kao inteligentan narod, statističar ili neko drugi?

Zla se vremena jos nisu završila, a još gora dolaze. Rumunski nacionalisti Romima ne priznaju ni nacionalno ime. To im mnogo liči na "Rumun", a oni, kao narod Bogom dan, ne žele nikakve sličnosti sa "inferiornom rasom."

Nikakva savest ih ne grize zbog jednog plakata iz devetnaestog veka na kome je naslikana Romkinja u lancima, sa porukom da će se tog i tog dana, u tom i tom manastiru, održati javna rasprodaja "ciganskih robova", dečaka, devojčica, žena i muškaraca "u dobrom stanju." Zar ovo nije i sramota Crkve? Šta će kaluđerima robovi?

U ratu u Ukrajini se pominju mnoge manjine. Samo se nigde ne pominju ukrajinski Romi. Oni nemaju glasa da kažu ko ih tamo ubija i sa kojim izgovorom. Evropskoj Uniji mora da pukne kičma. Zvuči kao Sudnji Dan, ali nije. To će biti samo jedna od mnogih generalnih proba Sudnjeg Dana - isto kao u prošlosti. Spašće se na vreme samo oni koji su svojim finim idejama sve zakuvavali. Sve te divne mađarske, rumunske, srpske i druge patriote će otići u svoju voljenu otadžbinu Ameriku.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane