Natrag

Likovi i senke

Padre Bergoljo

N. Vlahović

Na trgu Svetog Petra u Rimu, 13. marta 2013. godine, dok je više od milijardu katoličkih vernika širom sveta čekalo vesti iz Sikstinske kapele, u kojoj se tada održavao treći krug glasanja za novog papu, sleteo je beli galeb, simbol morskih širina i slobode, na dimnjak iz koga se očekivao izlazak belog dima (znak da je papa izabran). Bilo je tačno 17, 30 časova. Sat i po kasnije, svet je slavio izbor novog pape, koji je došao sa one strane Atlanskog okeana, iz namučene, ali uvek ponosne Argentine.

Novi papa, Horhe Mario Bergoljo, uzeo je duhovno ime Francisko (Franja) i već svojim prvim govorom pokazao da je jednostavan, neposredan i da neće biti nalik nijednom prethodnom papi.

Naime, ovaj argentinski kardinal, jezuita, nadbiskup Buenos Airesa, upoznao je u svom detinjstvu i mladosti siromaštvo, video je kako cela Latinska Amerika stenje pod nasiljem vlade SAD-a i njenih ekonomskih ubica, zapamtio je dobro kako su ubijani pošteni sveštenici i istaknuti intelektualci pod režimima marionetskih vlada kontrolisanih iz Vašingtona...

Otac mladog Bergolja bio je železničar a majka domaćica. Od jedne plate su hranili i podizali sedmoro dece. Da bi što pre pomogao porodici, Bergoljo se zaredio u dvadeset prvoj godini života. Šezdeset godina kasnije, gospođa Delmonte, njegova nekadašnja komšinica (i velika, neostvarena ljubav iz mladosti), povodom njegovog izbora za papu, rekla je samo ovo: "...On je dobar čovek, sin porodice iz radničke klase. Nadam se da će moći da ostvari svo dobro koje nosi u svom srcu".

I zaista, jedan od prvih istorijskih poteza koje je napravio, bio je potpisivanje Deklaracije u kojoj se poziva na približavanje rimokatoličke i pravoslavne crkve. Tom prilikom se sastao sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejom, kome je poljubio ruku ispred Hristovog groba u Jerusalimu, nakon zajedničke molitve. Ovaj gest, koji je dve hiljade godina bio nezamisliv, mnogi analitičari su shvatili kao papin vapaj za spas hrišćanstva, i poziv pravoslavnoj braći na zajedništvo u odbrani vere i civilizacije.

Ali, papa Franja se nije na tome zadržao. Njegova dva susreta sa Vladimirom Putinom, takođe su bili svojevrsna senzacija, posle kojih je Vlada SAD tražila od njega da "oštro kritikuje Rusiju". Iz Vatikana u Vašington na ovo niko nije odgovorio. Prilikom njihovog prvog susreta, papa je sa Putinom punih sat vremena razgovarao u "gluvoj sobi", a sadržaj tog razgovora, kako reče dopisnik HRT-a iz Rima, Silvije Tomašević, ostaće poznat samo njima dvojici i Svetom Petru!

Zato je insisitiranje Srpske pravoslavne crkve da se papa izvini zbog ustaških zločina u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, besmisleno, jer katolička crkva zvanično nikada nije priznala takozvanu NDH i ustaški pokret. Vreme je da Srbija ugosti papu Franju (Bergolja), koji bolje razume nas, nego što će ikada razumeti svoje severnoameričke komšije.

Život i prilike u novom veku govore da hrišćani moraju da se ujedine, inače ih neće biti, kao što planiraju centri u Vašingtonu. Papa Bergoljo se ponaša kao običan čovek, u Vašingtonu se vozio Fijatom iz Kragujevca, a naši sveti oci u blindiranim džipovima. Ko je onda pravi vernik?

I pomoć pape Bergolja je neophodna Srbiji, kao nikada ranije. Vatikan i Rusija mogu da nas spasu.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane