Natrag

Tragom vesti

Naprednjačka vlast pljačka i beogradski aerodrom "Nikola Tesla"

Lete pare, lete avioni

Primer beogradskog aerodroma "Nikola Tesla", jasno pokazuje kako naprednjačka vlast uporno obmanjuje građane Srbije pljačkajući ovo državno preduzeće na vrlo prost način. Naime, mešetari iz menadžmenta aerodroma najpre naprave drastičan gubitak, pa onda počnu da posluju pozitivno, navodno zbog uspešnog ugovora sa stranim partnerom kome je Vlada Srbije poklonila drugo preduzeće i oslobodila ga bilo kakvog plaćanja. Zbog ovakvog "poslovanja", Srbija godišnje gubi preko dve milijarde evra ozbiljnih stranih investicija. Jednostavno, vlastodršci stavljaju pare u džep, a građani ćute zbog tridesetak centi koje dobiju od mizernih dividendi

Igor Milanović

Aerodrom „Nikola Tesla" u Beogradu je akcionarsko društvo u kome država Srbija ima većinski udeo. Zaposleni u ovom državnom preduzeću postali su manjinski akcionari podelom besplatnih akcija, i tako stavljeni u isti položaj kao i svi ostali građani. Tako su građani faktički, direktno preko besplatnih akcija ili indirektno preko države, jedini vlasnici ovog preduzeća. Njih, međutim, niko ništa ne pita.

Po Agenciji za privredne registre ukupan uplaćeni novčani kapital ovog privrednog društva iznosi 214.556.965,99 evra. U 2013. ovo privredno društvo je imalo čist prihod od 16.205.000 dinara. Za 2014. Agencija za privredne registar još uvek nije pojavila zvaničan finansijski izveštaj ni za jedno preduzeće, pa tako ni za Aerodrom "Nikola Tesla".

Prema informacijama koje je objavio Aerodrom, u 2014. bi prihod trebao da bude deset puta veći, jer je za toliko veća i dividenda.

U 2013. godini, ona je iznosila 0,24 dinara, a za 2014. 21,07 dinara bruto po akciji. Pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj Zoran Ilić potvrdio je krajem avgusta ove godine kako je državi već uplaćen njen deo od 14 miliona evra, ali građani za svoje akcije još nisu dobili ni dinara. Krajnji rok za isplatu dividendi za 2014. je 31. decembar 2015.

Prema rečima Ilića, ukupna zarada Aerodroma u 2014. godini iznosila je 28 miliona evra. Rukovodstvo Aerodroma je objavilo 30. avgusta da će za ovu godinu biti isplaćena takozvana međudividenda od 38,35 dinara bruto po akciji. Iako je rano za bilo kakve konačne prognoze, po ovome bi moglo da se očekuje da ove godine prihod Aerodroma "Nikola Tesla" bude duplo veći nego prošle godine.

Odmah po objavljivanju ovih izveštaja, državni vrh na čelu sa Aleksandrom Vučićem je medije zasuo slavodobitnim komentarima kako se, uprkos negativnim komentarima "zluradih", pokazalo da je saradnja sa "Etihadom" korisna po Srbiju, jer povećanju dobiti aerodrom navodno duguje povećanju broja letova "Er Srbije". To uopšte nije tačno.

Još pre potpisivanja ugovora sa "Etihadom", u 2012. godini, Aerodrom je imao prihod od 727.657.000 dinara, sa tendencijom daljeg rasta.Tada su upravljanje ovim preduzećem preuzeli naprednjaci, pa je sledeće godine prihod bio pet puta manji. Zatim je potpisan ugovor sa "Etihadom", pa se prihod uvećao iako bi se to, po tendencijama iz 2012, dogodilo i bez dolaska Arapa koji ionako ne plaćaju aerodromske usluge.

Agencija Beta je 1. septembra objavila: "Od početka godine kroz beogradski aerodrom 'Nikola Tesla' prošlo je 3.276.772 putnika, što je šest odsto više nego u istom periodu prošle godine, saopštio je beogradski aerodrome. Robni saobraćaj preko beogradskog aerodroma veći je za 53 odsto nego u istom periodu prošle godine."

Kako se ovi podaci uklapaju u povećanje prihoda od očekivanih 100 odsto u odnosu na prošlu godinu? Nikako.

Reč je o tome da prošle godine "Etihad" za korišćenje usluga "Nikole Tesle" nije platio ni dinara, već je celokupan dug JAT-a, odnosno kasnije "Er Srbije", otpisan, to jest, poklonjen arapskom partneru. Ove godine su oni, očigledno, počeli da plaćaju, pa je zbog toga i prihod uvećan.

Samo na osnovu ovih podataka možemo da zaključimo kako su i državni budžet, a i obični građani (akcionari) u samo jednoj godini "saradnje" sa "Etihadom" izgubili oko 30 miliona evra.

Ovaj problem treba posmatrati i iz jednog drugog ugla.

Država jeste većinski, ali ne i jedini akcionar. Ona se, međutim, tako ne ponaša. Nigde u normalnom svetu većinski vlasnik ne može sam da odlučuje o umanjenju vrednosti akcionarskog društva na taj način što će nekome da oprosti dug i tako smanji godišnji prihod. U Srbiji je to moguće.

Zbog ovako bahatog ponašanja većinskog vlasnika, posebno kada je on država, ozbiljni strani investitori u širokom luku zaobilaze Beogradsku berzu, jer sa pravom smatraju da njihov kapital ovde uložen nije siguran.

Na taj način srpski građani, manjinski akcionari, godišnje gube daleko više od pomenutih tridesetak miliona evra. Jedan američki analitičar je na nedavnom predavanju u Beogradu procenio da ovakvim nedomaćinskim odnosom Srbija godišnje gubi preko dve milijarde evra.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane