Natrag

Svedočenje

Povodom godišnjice smrti Slobodana Radulovića: prava istina o tome kako su Beko i Mišković oteli C market (2)

Bio je već mrtav, ali mu to nisu rekli

Mada je prošlo tek godinu dana od smrti Slobodana Radulovića, dugogodišnjeg direktora C marketa, javnost u Srbiji je brzo zaboravila na slučaj brutalne pljačke akcija ovog preduzeća, koju su izveli Milan Beko i Miroslav Mišković uz podršku Vojislava Koštunice i njegovih ministara. Slobodan Radulović je umro 25. oktobra 2014. godine. Samo dva dana uoči smrti, 23. oktobra, Radulović je o slučaju C marketa dao izjavu pred Posebnim odeljenjem Apelacionog suda u Beogradu, u predmetu KŽ-Po1 BR 7/14 u žalbenom postupku i u predmetu K-Po1 BR 63/10, pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu. Iz njegove opširne i dobro dokumentovane izjave, jasno se vidi da su Beko i Mišković angažovali tadašnji kompletan državni vrh kako bi se na nezakonti način domogli akcija C marketa, a Radulovića izložili pretnjama i progonu. Povodom godišnjice od njegove smrti, Magazin Tabloid u nekoliko nastavaka objavljuje njegovo svedočenje.

......

Miroslav Mišković i Branko Pavlović organizovanom prevarom naterali male akcionare da prihvate cenu akcija od 300 evra

Pošto zamenik tužioca, Miroslav Mišković, Milan Beko i ostali članovi organizovane grupe, lažima i manipulacijama uporno tvrde i dokazuju da je cena akcije od 300 evra postignuta konkurencijom na slobodnom tržištu, iznosim istinu na koji način je M.Mišković sa Brankom Pavlovićem, mimo tržišta i bez bilo kakve konkurencije, dogovorio cenu od 300 evra.

Cenu od 300 evra po akciji je, po nalogu Miškovića, obezbedio Branko Pavlović, tako što je manipulacijama i lažima doveo u zabludu male akcionare, bivše radnike C marketa, da sam ja kao generalni direktor C marketa i neprikosnoveni diktator, uništio C market i preko firme svojih ćerki pokrao C market tako da je C market postala firma bez vrednosti i bez perspektive.

Branko Pavlović je u svim medijima, a te medije je plaćala Miškovićeva Delta, danima iznosio sve te laži o propadanju C marketa, o bezočnoj krađi C marketa, koju sam ja zajedno sa ćerkama organizovao i sprovodio godinama.

Tim svakodnevnim medijskim manipulacijama i lažima koje je Pavlović sprovodio po Miškovićevom nalogu, uspeo je da dovede u zabludu veliku grupu malih akcionara, penzionera C marketa, tako da ih je naterao da prihvate Miškovićev predlog da cena jedne akcije bude 300 evra, odnosno da 153.000 akcija kupe za 44 miliona evra.

Kolika je to prevara i kolika je to krađa, dokazuje podatak da samo C marketov poslovni prostor u opštinama Stari grad i Savski venac sa površinom od 25.000 kvadratnih metara vredi 46 miliona evra. Branko Pavlović je preko Udruženja 12.08.2005.godine sa Miškovićevom Deltom M ugovorio i od Delte M naplatio usluge koje je uradio da bi Delta M postigla dogovor sa malim akcionarima i cenu od 300 evra za jednu akciju (Ugovor i izvodi sa računa se nalaze u Udruženju malih akcionara).

Branko Pavlović je toj grupi akcionara organizovanoj u Udruženju malih akcionara garantovao da jedino Mišković, svojim uticajem na državne organe može da obezbedi da se realizuje dogovorena cena od 300 evra. Prvo su pokušali da to realizuju preko prodaje udela ortačkog društva KAPCM, društva koje je, po Miškovićevom nalogu, formirao Branko Pavlović, a Delta ga finansirala.

Taj pokušaj nije uspeo, jer sam to ja sprečio podnošenjem tužbe da se ne može trgovati udelima mimo tržišta hartija od vrednosti. Nakon tog neuspeha Mišković je sa Vojislavom Koštunicom dogovorio da cena jedne akcije bude ona koju je Delta M ponudila malim akcionarima i tako su preko Memoranduma obezbedili da cena jedne akcije bude 300 evra.

Zato je u Memorandumu i napisano: '...Realizacija projekta će se izvršiti ponudom za preuzimanje C marketa od kompanije Primer C, a po uslovima koje je Delta M već ponudila malim akcionarima'.

Mišković je na sastanku 22.08.2005. godine, koji je imao u Delti sa 16 malih akcionara C marketa sve ovo potvrdio kada im je rekao: '...Preko predsednika Vlade Vojislava Koštunice sam uspeo da izdejstvujem preuzimanje većinskog paketa akcija C marketa i cenu po kojoj će biti preuzete akcije'. (Izjava 16 malih akcionara je poslata od strane malih akcionara Verici Barać).

Kako je postignuta cena od 300 evra najbolje su objasnili sami mali akcionari u materijalu sprega politike i krupnog kapitala u Srbiji pomoću koje su tajkuni M. Mišković i M. Beko na koruptivan i nezakonit način preuzeli C market tako što su opljačkali male akcionare C marketa za 132 miliona evra, koji su poslali predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću i čelnicima Evropske Unije.

Početak citata: "...Zadatak Branka Pavlovića je bio da ubedi male akcionare da je C market upropašćena i pokradena firma od strane S. Radulovića, tadašnjeg direktora C marketa; da ubedi akcionare da je Radulović uzurpirao svu vlast u C marketu i da sakriva da je C market u gubicima; da ubedi sve u C marketu da je zbog svega toga C market firma bez vrednosti i da Radulović onemogućava prodaju akcija; da ubedi akcionare C marketa da je Mišković jedini koji može da kupi njihove akcije i na taj način natera male akcionare da prihvate Miškovićevu ponudu da mu prodaju akcije po 300 evra...

Naše udruženje malih akcionara je, ne znajući da postoji dogovor između Miškovića i Pavlovića, prihvatilo da sa B. Pavlovićem u decembru 2004 god. sklopi Ugovor o pružanju konsultantskih usluga.

Na osnovu potpisanog ugovora zadatak konsultanta B. Pavlovića je bio da omogući članovima udruženja sve oblike prodaje akcija; utiče na kreiranje cene akcija; održi i poveća homogenost akcionara; potpuno istinito informiše udruženje o svim pitanjima u vezi prodaje akcija i o svim kontaktima koje će imati sa potencijalnim kupcima; preduzima i sve radnje potrebne za postizanje što povoljnije cene akcija.

Da bi uspešno završio zadatak koji mu je Mišković postavio, Pavlović nas je na sastancima koje je imao sa nama ubeđivao da je C market pokradena i uništena firma i na taj način je uporno stvarao lažnu sliku o uništenosti C marketa.

Tvrdnju da je C market pokradena i uništena firma od strane Radulovića, Pavlović je uporno i sistematski ponavljao u svim medijima. Medijski prostor i sve medijske nastupe Pavloviću je obezbedila i platila Miškovićeva Delta M. Sinhronizovanim nastupom u direktnim kontaktima sa nama i u agresivnom medijskom nastupu Pavlović je uporno stvarao javnu sliku da je C market pokradena i uništena firma. To je išlo tako daleko da je na zakupljenom terminu na radiju Studio B, Pavlović ponavljao da je: '...Gospodin Slobodan Radulović je mrtav čovek, samo mu to još niko nije saopštio'.

Ovakvim izjavama Pavlović nam je slao poruku kolika je moć ljudi koji stoje iza njega.

Nakon svih tih medijskih nastupa i slike koju je stvarao kod nas i u javnosti o C marketu i o S.Raduloviću, Pavlović nas je obavestio da je Mišković predložio da formiramo ortačko društvo i u njega unesemo svoje akcije, a da će Delta M preko tog ortačkog društva kupiti akcije po ceni od 300 evra. Pavlović nam je rekao da samo Mišković ima snagu i moć kojom će preko države obezbediti kupovinu naših akcija.

Celokupnu organizaciju i sve troškove ortačkog društva je finansirala Miškovićeva Delta, a mali akcionari su samo trebali da potpišu da svoje akcije unose u novoformirano ortačko društvo.

Na predlog B. Pavlovića 12.08.2005 god. (posle upisa nenovčanog kapitala a pre registracije ortačkog društva KPACM ) je potpisan Ugovor da Delta M kupuje udele od ortačkog društva po ceni od 300 evra za jednu akciju. B. Pavlović je 12.08.2005 god. sa Deltom M preko udruženja ugovorio i od Delte M naplatio usluge koje je uradio da bi Delta M postigla dogovor sa malim akcionarima oko cene od 300 evra po jednoj akciji.

Tek nakon svedočenja oktobra 2007 god. u predmetu tzv. 'stečajna mafija', na osnovu iskaza samog Pavlovića, smo se u potpunosti uverili da on nije zastupao niti branio naše interese, već da je radio u korist interesa Miškovićeve Delte.

Branko Pavlović je najbolje definisao svoj odnos prema Miškoviću i nas uverio da nije štitio naše interese kada je u septembru 2006. godine, pred istražnim sudijom A. Vujičićem izjavio: '...Praktično, ja sam odradio posao koji me je interesovao između 18-og i 20-og avgusta 2005. godine, znam da je bio petak i kasnije je sve bila stvar rutinskog sprovođenja. Tada je zaključen Ugovor sa preduzećem Delta M'.

Iz odgovora Branka Pavlovića na pitanje advokata zašto nama malim akcionarima nije predložio da se izvrši procena vrednosti nepokretnosti C marketa kako bi se preko te procene postigla veća cena akcija od ponuđenih 300 evra u kome je rekao: '...To su ljudi koji su proveli ceo vek u C marketu i šta ja imam njima da objašnjavam, ne nisam im ništa predlagao ni objašnjavao'.

To smo takođe shvatili da je Pavlović branio interese Miškovićeve Delte, a ne naše interese. Iz zapisnika sa saslušanja Branka Pavlovića smo takođe saznali da je on odbio da razgovara sa Ašmorom iz Londona o cenama naših akcija sa obrazloženjem: '...Neću ja da ga navodim na cenu. On mora da iziđe sa svojom cenom'.

Taj stav Branka Pavlovića je bio 100% u suprotnosti sa interesima nas malih akcionara, čiji je cilj bio da postignemo što veću cenu naših akcija nezavisno od firme koja će ih kupiti. Pavlović je na pomenutom saslušanju takođe izjavio da su on i Delta znali da se preko ortačkog društva ne mogu kupiti akcije C marketa i da prodaja akcija preko ortačkog društva nije bio razlog zašto su predložili formiranje ortačkog društva, već da su formirali ortačko društvo da bi preko njega ostvarili druge ciljeve.

Ovo nas je samo učvrstilo u uverenju da je Pavlović bio deo Miškovićevog tima za preuzimanje C marketa.

Na osnovu svega što je izneto jasno je da je B. Pavlović bio deo Miškovićeve i Bekove organizovane kriminalne grupe čiji je zadatak bio da nas, male akcionare lažima o C marketu dovede i održava u zabludi da je C market propala i uništena firma i da nas uz lažna obećanja da će preko ortačkog društva kupiti akcije C marketa nateraju da prihvatimo cenu od 300 evra za jednu akciju koju je ponudila i odredila Miškovićeva Delta..." (kraj citata).

Primer C mi je otet na nezakonit način

Primer C je bio takođe predmet laži i manipulacija zamenika tužioca i organizovane grupe M.Mišković, M.Beko, V.Koštunica , D.Jočić, P.Bubalo i D.Mihajlov. Iznosim istinu kako sam formirao Primer C, zašto sam formirao Primer C i kako je napravljen konzorcijum sa 24 dobavljača C marketa i iznosim istinu na koji način sam bio ucenjen, da bez bilo kakvog plaćanja i nadoknade svoj Primer C prenesem na Bekovu firmu, jer organizovana grupa M.Mišković, M.Beko i ostali članovi nije mogla da realizuje odredbe iz Memoranduma bez Primera C.

Primer C sam ja osnovao septembra 2004. godine i postao njegov vlasnik na inicijativu većeg broja dobavljača C marketa i uz punu saglasnost većine zaposlenih u C marketu.

Inicijativa za osnivanje Primera C pokrenuta od strane većeg broja dobavljača C marketa da bi zajedno sa Primerom C učestvovali u procesu preuzimanja C marketa koji je bio otvoren nakon Merkatorove ponude za preuzimanje. Firme koje su bile inicijatori za formiranje Primera C su sa njim napravile konzorcijum za učešće u preuzimanju C marketa. Primer C sa članicama konzorcijuma potpisao Ugovor o konzorcijumu i Ugovor o međusobnim pravima i obavezama.

Članice Konzorcijuma su bile sledeći C marketovi dobavljači i finansijski partneri: Pekarska industrija Beograd, Pekarska industrija Pančevo, Ishrana Smederevo, Fidelinka Subotica, Industrija mesa Topola, Agroživ Pančevo, Klanica Divci, Juhor Jagodina, Mlekara Subotica, IMLEK Beograd, VitalVrbas, Dijamant Zrenjanin, VIKVršac, Soko-Štark Beograd, Bambi Požarevac, Apatinska pivara, Industrija piva Beograd, Sinalko Subotica, Freško Subotica, Industrija vode Vrnjci, Eko produkt Beograd, Frikom Beograd, Beohemija Beograd i AIK banka Niš.

Kolika je bila međusobna povezanost 24 članice Konzorcijuma i C marketa najbolje se vidi što su firme, članice Konzorcijuma, učestvovale sa 69% u godišnjim nabavkama C marketa, a preko AIK banke Niš se obavljalo 58% svih finansijskih transakcija.

Potpisanim Ugovorima između Primera C i članica Konzorcijuma je regulisano da svaka članica, na bazi učešća u dobijanju bankarske garancije kojom Primer C obezbeđuje sredstva za preuzimanje C marketa, stiče vlasnička prava u preuzetom C marketu.

KZHOV je 16.09.2004.godine donela Odluku o odobravanju Merkatorove ponude za preuzimanje C marketa, a 20.09.2004. godine.

Odluku da Investicioni fond Ašmor London i Primer C Beograd ravnopravno sa Merkatorom učestvuju u nadmetanju za preuzimanje C marketa. KZHOV je obavestila sva tri učesnika u preuzimanju C marketa da u roku od 30 dana deponuju sredstva na poseban račun ili da dostave garancije banke da su obezbeđena sredstva za preuzimanje C marketa.

Primer C je 16.10.2004. godine dostavio garanciju u iznosu od 18,5 miliona evra koju je dobio od Hipo banke. Hipo banka je Primeru C dala garanciju na osnovu izdatih solo menica koje su izdate kao garancija od strane 24 članice Konzorcijuma sa kojima je Primer C potpisao dva već pomenuta ugovora.

Da se ova zajednička namera ostvarila dok sam ja bio vlasnik Primera C, sve firme članice Konzorcijuma koje su Hipo banci dale svoje solo menice, da bi Primer C dobio garanciju bi na osnovu potpisanih ugovora, bile bi suvlasnice C marketa srazmerno svom učešću u dobijanju garancije, što je i bila suštinska ideja Primera C i članica Konzorcijuma.

Formiranje Primera C i njegovo učešće u nadmetanju sa Merkatorom i Ašmorom u preuzimanju akcija od malih akcionara C marketa je rezultat moje poslovne filozofije da bez jakih i stabilnih dobavljača nema ni jakog i stabilnog C marketa. Na osnovu te moje poslovne filozofije koja je bila poznata svakom dobavljaču C marketa, rođena je ideja da najveći dobavljači C marketa sa mojim Primerom C naprave konzorcijum kojim će konkurisati Merkatoru Ljubljana i Ašmoru London u procesu preuzimanja C marketa.

Da Vlada Vojislava Koštunice svojim zaključkom nije odlučila da ni po koju cenu neće dozvoliti da ja, direktor C marketa Slobodan Radulović, ne mogu preuzeti akcije C marketa, formirani Konzorcijum sa Primerom C bi postao najznačajniji ekonomsko-finansijski faktor u Srbiji ne samo u trgovini nego i u proizvodnji.

Tako osmišljen Konzorcijum, zajedno sa Primerom C, onemogućio bi stvaranje Miškovićevog moćnog monopola koji kontroliše 61% maloprodajnog tržišta Srbije i postao bi prava konkurencija Delta holdingu Miroslava Miškovića čime bi bila onemogućena pljačka građana Srbije i krađa domaćih kompanija.

Pošto je Vlada Vojislava Koštunice odlučila da Mišković i Beko preuzmu C market i Mišković formira monopol u maloprodaji Srbije, ja sam morao svoj Primer C, bez bilo kakve nadoknade i bez bilo kakvog plaćanja , nakon neljudske Bekove ucene, preneti na Bekov Novafin. Prema tome, ja nisam prodao Primer C Bekovoj firmi kako su to tvrdili zamenik tužioca i prvi svedok Tužilaštva M.Beko, već mi je Primer C otet na nezakonit način.

Posledice Bekove ucene i pretnje

Odmah posle 19.08.2005 godine, kada je potpisan Memorandum, Beko dolazi kod mene sa zahtevom da prenesem moj Primer C njegovoj firmi Novafin, jer su jedino preko Primera C mogli da realizuju odredbe iz Memoranduma. Odbio sam da Beku prenesem Primer C jer me je izdao i odustao od dogovorene dokapitalizacije C marketa, da bi preko te izdaje zaradio milione evra. Beko u tim razgovorima se pravda da je on pod pritiskom Koštunicinog kabineta morao da prihvati da odustane od dokapitalizacije C marketa i da prihvati da se preko Memoranduma izvrši preuzimanje C marketa. Ja duže od dva meseca, od 19.08. do 03.11.2005. godine, nisam prihvatio da Beku prenesem Primer C.

Za to vreme pokušao je da me ubedi da nije postojala nikakva mogućnost da realizujemo već odobrenu dokapitalizaciju, jer su Mišković i Koštunica već ranije napravili čvrst dogovor da Mišković preuzme C market. Beko je stalno ponavljao i uporno insistirao da njegovo potpisivanje Memoranduma i pristajanje da Mišković postane vlasnik C marketa nije bio izraz njegove volje, već izraz njegovog priznavanja realnih odnosa u kojima su Koštunica i njegova Vlada čvrsto odlučili da Miškoviću omoguće da preuzme C market.

Beko mi je tada rekao da su odluku da će Vlada njemu i Miškoviću omogućiti da privatizuju Luku Beograd i Večernje novosti, postigli Mišković i Koštunica kada su odlučili na koji način će Mišković preuzeti C market. Beko je posle ubeđivanja da mu na osnovu potpisanog Memoranduma prenesem Primer C promenio taktiku i počeo da mi preti i upozorava da moram da mu prenesem Primer C na njegov Novafin. Tvrdio je da Koštunica i ministri Jočić i Bubalo insistiraju da prenesem Primer C na Novafin i na taj način omogućim realizaciju potpisanog Memoranduma, a u slučaju da to ne uradim da budem spreman da podnesem sve posledice jedne takve odluke.

Negde oko 01.11.2005. godine, Beko dolazi kod mene kući sa zahtevom: "...Sada moraš da mi preneseš Primer C i na taj način omogućiš da se realizuje Memorandum koji si i ti potpisao".

Rekao mi je da su autori i predlagači Memoranduma izgubili strpljenje i da neće dozvoliti da se zbog mog odbijanja da Novafinu prenesem Primer C ne realizuje Memorandum i Mišković zbog toga ne preuzme C market. Da bi me naterao da mu prenesem Primer C rekao mi je bez trunke stida, u mojoj kući u kojoj nisam bio sam: "...Ako ne preneseš Primer C na Novafin, mi ćemo obnoviti da u medijima iznosimo da su tvoje ćerke deo organizovane španske kriminalne grupe, da u Madridu imaju proizvodnju droge i da se bave dilovanjem droge!".

Iako su sve ove laži Miškovićevi mediji već objavljivali, nisam mogao da razumem toliku Bekovu neljudskost, jer je on znao moje ćerke i znao je da su to sve laži, jer smo o tim Miškovićevim lažima koje su objavljivali Miškovićevi mediji, on i ja više puta razgovarali i Beko se tada zgražavao nad načinom Miškovićevog obračuna sa mnom.

Podseti sam ga na to šta mi je tada govorio. Beko mi je na to rekao: "...Nisam ja taj koji treba da vodi računa o tvojim ćerkama i tvojoj porodici. Ti si taj koji mora da štiti svoje ćerke i od tebe zavise naši dalji koraci, jer se mora realizovati Memorandum!".

Sve mi je to Beko sasuo u lice u mojoj kući u kojoj nisam bio sam. Posle te bestidne ucene, nakon što smo moja porodica i ja odlučili da nemamo pravo da dozvolimo da ćerke, ni krive ni dužne, ponovo prođu kroz užasni pakao medijskog linča, ja sam 03.11.2005. godine potpisao da prenesem Primer C Novafinu.

Dva razloga zbog kojih se nije mogao vršiti bilo kakav promet akcijama C marketa do 05.09, 2005. godine

Pošto je zamenik tužioca gradio lažnu optužnicu, da sam ja za pogrešno izdate KOD i ISIN brojeve podigao optužnicu pred Trgovinskim sudom u Beogradu, da bi na predsednika tog suda gospodina Gorana Kljajevića i sudiju tog suda gospođu Delinku Đurđević preko svoje moći uticao da donose nezakonite odluke i da tim odlukama eliminišu Merkator Ljubljana i Miškovićevo ortačko društvo KPACM, kako bi moj Primer C ostao jedini ponuđač za preuzimanje C marketa i na taj način mi omogućili da ja, bez konkurencije, postanem vlasnik C marketa, hoću da iznesem istinu zbog čega do 05.09.2005.godine nije postojala ni teoretska mogućnost da bude bilo kakvog prometa akcijama C marketa...

C market je u martu 2004. godine uočio da zbog pogrešno vođene strukture kapitala C marketa u CRHOV da je 23,06% državni a ne društveni kapital i zbog pogrešno dodeljenih KOD i ISIN brojeva se neće moći vršiti promet- prodaja akcija C marketa.

Zbog toga smo obavestili CRHOV: da je nepravilno dodelio KOD i ISIN brojeve; da se u CRHOV nepravilno vodi struktura kapitala C marketa i to tako što je registrovano da je 23,06% državni kapital, iako je bila istina da je 23,06% društveni kapital.

U skladu sa pravilima dobrih poslovnih običaja, ja sam uputio dopis direktorki CRHOV i zamolio je da se isprave uočene greške, jer zbog njih se ne može vršiti promet akcija C marketa.

Nakon toga su nas obavestili da im je Ministarstvo za privatizaciju potvrdilo da se pogrešno vodi struktura kapitala C marketa i da je 23% društveni , a ne državni kapital i da im je Ministarstvo preporučilo da isprave grešku u strukturi kapitala C marketa.

CRHOV nas je u tom dopisu obavestio da oni nemaju zakonsku mogućnost da na bazi dopisa Ministarstva isprave grešku u vođenju strukture kapitala, već da to jedino mogu uraditi ako se izmeni zakon ili podzakonska akta, koja bi im omogućila da izvrše izmenu strukture kapitala i da to mogu da urade ako dobiju presudu suda da se izmeni struktura kapitala.

Obavestili da nisu u mogućnosti da ponište izdato rešenje o dodeli KOD i ISIN brojeva, jer je ono, po njihovom mišljenju, pravilno izdato. Nakon obaveštenja koja smo dobili od CRHOV, C market je odlučio da ne traži preko suda izmenu strukture kapitala, zato što je Ministarstvo prihvatilo da je 23,06 % društveni, a ne državni kapital, već da C market i CRHOV zajednički nastupe prema ministarstvu i obezbede da se ispravi greška u strukturi kapitala, te da C market preko suda zatraži zaštitu svojih prava u vezi pogrešno dodeljenih KOD i ISIN brojeva.

O ove dve odluke smo obavestili CRHOV.

Vrhovnom sudu Srbije podneo je tužbu protiv CRHOV kojom je tražio da se poništi pogrešno izdato rešenje o KOD i ISJN broju. Zajedno sa CRHOV je započeo aktivnosti prema Ministarstvu za privatizaciju da bi se stvorila pravna mogućnost da CRHOV ispravi grešku u strukturi kapitala C marketa. Mi smo tražili da se ispravi struktura kapitala C marketa i da se ona pravilno registruje zato što postoje dve suštinske razlike između državnog i društvenog kapitala zbog kojih se nije mogao vršiti promet akcija C marketa.

Prva razlika je što su zaposleni po osnovu društvenog kapitala imali pravo upravljanja tim kapitalom koji je iznosio 23,06%, a po osnovu državnog kapitala zaposleni nemaju pravo upravljanja tim kapitalom, već to pravo ima država. To je značilo da bi bez izmene državnog u društveni kapital sve odluke Skupštine akcionara C marketa bile nelegitimne i pravno nevažeće.

To bi značilo da je izbor Upravnog odbora C marketa nelegitiman i da su sve odluke tako izabranog UO ništavne. Suštinski, sve odluke Skupštine akcionara C marketa bez izmene strukture kapitala bi bile nelegitimne i nevažeće.

Drugi razlog je što po osnovu društvenog kapitala svi koji su bili zaposleni u C marketu imaju zakonsko pravo na 30% besplatnih akcija , dok po osnovu državnog kapitala nemaju pravo na besplatne akcije. Zbog suštinskih razlika koje proističu iz prava po osnovu društvenog kapitala od prava koji proističu po osnovu državnog kapitala nije se mogao vršiti promet -prodaja akcija C marketa dok se ta greška ne ispravi i to je razlog zašto smo insistirali da se verifikuje da je 23,06% društveni, a ne državni kapital.

Nakon zajedničkih aktivnosti C marketa i CRHOV prema Ministarstvu izmenjeni su podzakonski akti i CRHOV je na osnovu njih 05.09.2005. godine ispravio grešku u strukturi kapitala C marketa i registrovao da je 23,06% kapitala C marketa društveni kapital.

(Kraj u sledećem broju)

A 1. Borin sin

Advokat Branko Pavlović je sin Bore Pavlovića, smenjenog komunističkog rukovodioca u vreme ''seče liberala''. Brankova supruga Dragana Boljević nije uzela njegovo prezime, da joj ne škodi karijeri. Ona je predsednica Društva sudija Srbije, i nije bila reizabrana zbog kriminala svoga supruga, koji je zaradio desetine miliona pljačkajući male akcionare, a u sprezi sa režimom. Supruga mu je obezbeđivala prohodnost u sudovima, a danas je sudija Apelacionog suda u Beogradu. Smatra se da su najbogatiji među advokatsko-sudskom mafijom. (napomena uredništva)

A 2. Miškovićeva i Bekova nezakonita zarada od 207 miliona evra na preuzimanju 75% C marketa, odnosno 153.000 akcija od malih akcionara

Vrednost C marketa je 31.12.2005.godine bila 335.000.000 evra i ona se sastojala iz: fer tržišne vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme u iznosu od 159.464.586,40 evra (procenu vrednosti nepokretnosti, postrojenja i opreme je po međunarodnim računovodstvenim standardima uradio Factis Beograd, a procenitelji su bili dr. Nikola Zelić i dr. Živana Olbina); vrednosti sporednih kapitalnih dobara sa kojima je raspolagao C market i u kojima je imao učešća u vlasništvu u iznosu od 26.000.000 evra (Vrednost sporednih kapitalnih dobara u iznosu od 26 miliona evra se sastojala: u vlasništvu TP Zvezdara od 76%; u vlasništvu Industrije noževa IMPA Zemun od 77%; u vlasništvu Centrobanke od 17,3%; u vlasništvu TP Banovo Brdo od 70%, preko TP Zvezdara koja je bila većinski vlasnik TP Banovo Brdo; u vlasništvu C marketa Banja Luka od 100%; u vlasništvu 10.000 kvadratnih metara skladišnog prostora u industrijskoj zoni Banja Luka); vrednosti tržišne pozicije C marketa u iznosu od 150.000.000 evra (ona je urađena na osnovu C marketovog učešća na tržištu Srbije od 25%, na osnovu C marketovog učešća na tržištu Beograda od 40%, na osnovu C marketovog učešća na tržištu Banja Luke od 6% , na osnovu C marketovog učešća u prometu poljoprivredno prehrambenih proizvoda u iznosu od 39% i na osnovu sopstvene maloprodajne mreže od 98.500 kvadratnih metara).

Uz sve ovo dodajem i ovo: prosečni godišnji promet C marketa je bio 345 miliona evra; C market je imao 25 miliona evra kredita kod banaka; C market nije ni jednom svom dobavljaču dugovao ni jedan dinar, jer je svakom dobavljaču po isporuci robe izdao menicu koja je bila naplativa na dan dospeća; C market nikada nije dugovao državi nijedan dinar po bilo kom osnovu; C market nikada nije kasnio sa isplatama zarada i one su uvek isplaćivane sa svim porezima i doprinosima; C market je bio vlasnik 154.000 kvadratnih metara poslovnog prostora; C market je u poslednjih par godina uložio 70,1 milion evra sopstvenih sredstava za modernizaciju 80% prodajnih objekata C marketa...

Iznetom činjenicom da je vrednost C marketa bila 335 miliona evra potvrđuju se istine: da je vrednost jedne akcije C marketa u vreme Miškovićevog i Bekovog preuzimanja 153.000 akcija od malih akcionara bila 1.640 evra (335.000.000evra: 204.000 akcija); Da su Mišković i Beko preko Memoranduma kojim su precizno utvrđeni uslovi i cene akcija od 300 evra preuzeli 153.000 akcija za 44 miliona evra ( 75% C marketa); Da je vrednost 75% C marketa , odnosno vrednost 153.000 a1kcija koje su preuzeli Mišković i Beko , bila 251.250.000 evra (335.000.000 x 75%); Da su Mišković i Beko na preuzimanju 75% C marketa , odnosno na preuzimanju 153.000 akcija na osnovu Memoranduma i uslova iz Memoranduma nezakonito, krađom malih akcionara C marketa zaradili 207.000. 000 evra , jer su 153.000 akcija preuzeli za 44.000.000.000 evra, a stvarna vrednost 153.000 akcija malih akcionara C marketa je bila 251.250.000 evra. Da je vrednost jedne akcije C marketa bila 1.640 evra , a da su Mišković i Beko po uslovima iz Memoranduma platili malim akcionarima jednu akciju po ceni od 300 evra.

Iznete činjenice nesporno dokazuju da su Mišković i Beko ukrali od malih akcionara C marketa 207 miliona evra, jer su organizovanom prevarom koju su ozvaničili preko Memoranduma od malih akcionara preuzeli 153.000 akcija za 44 miliona evra , iako je stvarna vrednost tih 153.000 akcija bila 251.250.000 evra...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane