Natrag

Francuska

Kako je peta sila sveta postala običan američki protektorat

Propast nije daleko

Francuski političari su mahom prevaranti i lažovi, prodane duše, podanici Amerike i korumpirani od strane arapskih emirata i monarhija. Nemoćni, neiskreni i nestručni do očaja, oni nemaju drugih ambicija osim lične karijere i obnove mandata. Ovo je, ukratko, suština senzacionalne knjige Filipa de Viljea, nekadašnjeg ministra i dvostrukog kandidata za mesto predsednika Francuske, koja je ovih dana prva na listi najčitanijih u domovini ljudskih prava i sloboda. Knjigu je analizirao i Mile Urošević, Tabloidov dopisnik iz Pariza

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

Demokratija je prigodan imaginarni paravan iza koga se kriju: trilaterala, banksteri i američki imperijalizam.

Neka jaka i nezavisna federalna Evropa je šarena laža za malu decu!

Pravi cilj nikada nije bio Evropa kao država već samo izgovor za podmuklo rušenje suverenih država kako bi se stari kontinent od 500 miliona kupaca pretvorio u globalno tržište i predao (i to bez borbe) velikim multinacionalnim kompanijama. Znam o čemu govorim jer sam i sam 30 godina bio političar i učestvovao u svemu tome iznutra, tvrdi u svojoj novoj knjizi, Filip De Vilje, (Philippe de Villiers) bivši predsednik suverenističke stranke, evro deputat i dva puta kandidat na predsedničkim izborima.

Sitna knjiga pod naslovom "Došlo vreme da kažem šta sam video" trenutno je prva na listi bestselera u Francuskoj iz dva razloga: pre svega ona je kao živa soda u oči vladajućoj klasi i kao melem na srcu politički nekorektnih.

Za samo nekoliko dana prodato je preko 80. 000 primeraka knjige koja je pisana vatrenim perom osvetnika. Sam autor je iznenađen ovakvim uspehom i njegov imidž se toliko promenio da čak nije isključeno da se vrati politici i kandiduje 2017. godine. Iako se zarekao da nikada više neće ni malim prstom ući u politiku. Na samo nekoliko nedelja pred regionalne izbore javno mnjenje u zemlji slobode je više nego ikada u znaku totalnog gađenja od svega što smrdi na politiku i njenu zakulisnu kuhinju od smeća.

"...Kako doći do vlasti ili kako ostati u fotelji uz pljuvanje po konkurenciji su jedini poslovi vladajuće stranke kao i njene opozicije. Za sve ostalo obratite se Briselu ili pitajte Vašington.

Tako je de fakto peta sila sveta postala američki protektorat, jedna napuštena bezbožna zemlja u kojoj se deca uče da mrze svoju istoriju, sve tradicije i komplet kulturu, da bi prazninu popunili tuđim "vrednostima", onima koje joj donose njeni neprijatelji ! Političari i mediji su saučesnici u propasti svih principa i vrednosti koje smo nekada širili po svetu. Minirana iznutra, preplavljena invazijom spolja, današnja Francuska sama sebi minira temelje i obara noseće zidove! Propast nije daleko. Mene boli ideja da Francuska treba da umre da bi napravila mesto jednoj velikoj trgovinskoj zoni i zato sam uzeo pero da sročim o svemu što sam video i čuo u poslednjih 30 godina s one strane vlasti. Ova katastrofa ne može biti maskirana (...). Svuda raste osecćaj depresije i straha od sutrašnjice. Ušli smo u doba kada ni prevara nema više resursa ni rezervnih trikova. Politička klasa srlja u haos i ceo narod sa njom (...). Nema više ni mera predostrožnosti ni obaveza da se poštedi neki guzonja. Francuzi moraju znati da ih vođa slepo vodi ka ambisu...".

Ovako započinje predstavljanje svoga dela bivši ministar Filip De Vilje, čovek koji je pre 20 godina predvideo monetarnu krizu kao i veliku invaziju migranata a sada predskazuje smrt svoje zemlje. Bivši predsednički kandidat de Vilje, napismeno daje jednu tužnu sliku francuske realnosti, i prstom upire u opasnosti koje naviru sa svih strana sveta. Od neminovne "islamizacije" do kobnog Transatlanskog pakta sa Amerikom, preko opasnog prepucavanja sa Rusijom i haotičnih ratovanja po muslimanskim zemljama i pustinjama.

De Vilje nastavlja u tom smeru, pa kaže da Francuska nije jedina žrtva u šapama mondijalista, ali je najtipičniji primer jedne veće svetske sile koja je upala u kaubojsku klopku, odbacila oružje i pokorno digla ruke od svoga suvereniteta: "...Francuska umire jer je napadnuta spolja i iznutra. Uz pomoć prodatih intelektualaca, ona je postala jedina zemlja na svetu koju nemamo pravo da volimo. Mi više nemamo pravo da govorimo o starim Galima, Svetom Luju, Jovanki Orleanki ili Napoleonu, (osim na Trafalgaru i Vaterlou). Jedino pravo ostaje da sebe nazivamo kolaboratoristima u vreme Hitlera, teroristima u Alžiru i ratnim psima iz Indokine. To je tužna istina ! Bio sam dugo vremena političar visokog ranga, ali sam pre 6 godina napustio tu mafiju i sada je moja reč slobodna. Naši političari su izdali ideju Francuske, žali se autor i podseća na bivše predsednike koji su izjavljivali kako je Francuska jedna prevaziđena zajednica koja je odživela svoje!

Širak je kao konj koji nema jahača koji bi ga vodio. On nikada nije znao šta da misli, ni kome carstvu da se privoli. Valeri Žiskar Desten je kao atlantista non stop urgirao na integraciji Francuske u jednu imaginarnu federalnu Evropu na uštrb svoga naroda. Fransoa Miteran, me je trpeo dve godine (1986-1988) na mestu ministra kulture i tako sam bio deo mašine koja radi za sebe i svoje. Video sam i da je Sarkozi čovek koji tokom predsedničke kampanje traži tople struje vazduha da ga dignu u visinu a kada vetar promeni pravac on poziva u pomoć izdajnike suprotnog tabota ili prijatelje iz Katara. On je najviše kriv za napuštanje nacionalnog suvereniteta, kao i za ulazak u NATO pakt i zajedno sa Bernarom Anrijem Levim za celu situaciju u arapskim zemljama Mediterana. Da nije napao Libiju i likvidirao Gadafija, možda danas ne bismo trpeli ovu invaziju migranata, koji kao trojanski konji upadaju u pozadinu. Ovo je zaista invazija, obećana i programirana od strane islamiske države, pa je skoro neverovatno da vlada ostaje skrštenih ruku...".

Filip de Vilje je i jedan od tri musketara koji su se otvoreno i žestoko protivili ugovoru " Mastriht 1992". On je bio veliki prijatelj bivšeg sovjetskog disidenta Aleksandra Solženjicina. U svojoj knjizi de Vilje podseća na jedan davni susret, kada mu je ruski nobelovac predskazao budućnost rekavši da su disidenti rođeni na Istoku ali da će u budućnosti pravi disidenti biti oni na Zapadu i da će se umesto komunizmu, protiviti nerazumnoj i čovekomrznoj politici svojih lidera. I bio je u pravu, jer je danas gotovo nemoguće i veoma opasno biti politički nepodoban. Svi profesionalni politikanti su glumci i znaju da se zakunu rukom na grudi bez ikakvog stida ni srama, dok se šepure u skupim odelima a država im polako tone. To je taj brodolom sa leptir mašnom.

I ne tako davno, oni su tvrdili da što manje granica, to više sigurnosti i što više džamija to manje islamizma i što više migranata to manje nezaposlenosti, a danas tvrde da je Al-kaida u Siriji spas i pljuju na Putina jer ih bombarduje. Odvratne karikature časopisa Šarli ebdo se čak raduju atentatu na ruski avion u Egiptu, i to na naslovnoj stranici svoga kontraverznog časopisa. Sve ovo govori da apsolutno više nismo u demokratskom sistemu!

Ovo je punokrvna oligarhija uz bratsku pomoć podanih medija. Onome ko se upusti u političko-medijski rodeo sa čelnicima mondijalizma nemoguće je da preživi više od pet minuta na tv ekranu. Odmah lešinari skaču kao gladni vuci, da vas omalovaže, destabilizuju, ismeju. Dok oni sami obećavaju narodu nešto što sigurno ne mogu da učine, jer zapravo i nemaju vlast, već su samo VD izvršitelji naredbi i preporuka nekih mračnih sila iz podzemlja razuma i nezajažljivih kompanija...

Za takvu vlast je najvažnije da nagomilaju mnogo para kako bi potkupili merače javnog mnjenja i ostale podmitljive faktore koji omogućuju neku većinu glasova na izborima. Oni su samo činovnici mondijalizma, šegrti novog svetskog poretka, jer su svojom dugogodišnjom podaničkom politikom izgubili realnu moć vlasti i sada samo statiraju i improvizuju pred realnom snagom svetskih moćnika i krupnog kapitala. Oni su simulanti, jer je politika postala veština simuliranja dok u redu ispred Briselske palate čekaju instrukcije i naređenja, zaključuje autor.!

Neko je već rekao da , poštenog čoveka politika ne interesuje. Drugim rečima, ostaju nam najgori da se bave vlašću i upravljaju našim sudbinama. Našim i vašim, naravno.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane