Natrag

<

Beli kriminal

Kriminalni plan srpskih vlasodržaca, zbog interesa farmaceutske mafije

Naručena smrt "Torlaka"

Institut za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" u Beogradu, niti je prodat niti je za njega nađen strateški partner. Svojevremeno je tadašnja ministarka zdravlja objasnila da Vlada ima druge planove, a to je da pusti da Institut propadne, jer je to najjeftinije i najpoželjnije rešenje koje očekuje švajcarska kompanija „Novartis". Na platnom spisku ovog giganta su ministri, direktorka „Torlaka" i svi ostali od kojih zavisi dosledno sprovođenje Memoranduma o saradnji iz 2013. godine kojim je zapečaćena sudbina Instituta

Igor Milanović

Institut za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" u Beogradu već godinama traži kupca, ili makar strateškog partnera, ali bez rezultata. Krajem 2013. Vlada je oformila i posebnu komisiju koja bi trebalo da pospeši taj postupak, ali je njen cilj, zapravo, bio da onemogući bilo kakvo strano ulaganje u ovaj Institut. Istovremeno se redovno na internetu pojavljuju informacije o tome da je „Torlak" prodat, ili da je makar našao strateškog partnera. I za ekonomiju specijalizovani portal ekapija.com objavio je u septembru 2013. kako je Institut konačno našao strateškog partnera - švajcarskog giganta „Novartis".

U zlatna vremena „Torlak" je vakcinama i serumima snabdevao ne samo celu ondašnju Jugoslaviju sa više od 20 miliona stanovnika, već je svoje proizvode izvozio u 120 zemalja. I danas bi moglo slično da se posluje, kada bi se investiralo u dalja istraživanja, jer stare tipove vakcina skoro niko više da ne želi. Upravo je to i postala smrtna presuda za ovaj Institut, jer bi vraćanjem u posao on postao konkurent moćnim multinacionalnim kompanijama, između ostalih i „Novartisu".

U vreme kada je ministar zdravlja Republike Srbije bila Slavica Đukić Dejanović, tačnije 2013. godine potpisan je Memorandum o saradnji između srpske Vlade i „Novartisa" kojim je, između ostalog, bilo predviđeno da ova švajcarska kompanija pomogne obnovu „Torlaka". Ovaj Memorandum je posle namerno pogrešno protumačen kao dolazak strateškog partnera.

U suštini, „Novartis" se Memorandumom obavezao samo da „izvidi mogućnosti" proizvodnje određenih preparata u Beogradu. Sa svoje strane, Vlada je proglasila moratorijum na dalje traženje strateškog partnera ili privatizacionog kupca.

Odmah posle potpisivanja Memoranduma. Ministarka je medijima potvrdila kako Vlada više ne želi da proda „Torlak". Rekla je i da postoje drugi planovi, ali nije otkrila koji.

Tako je status „Torlaka" zamrznut za večnost, odnosno on je ostao da lebdi ni na zemlji ni na nebu. Upravo to i jeste bio cilj „Novartisa", pa se on prema prestižnom institutu u Beogradu ponaša po onoj narodnoj: „Nit je ženi, nit je drugom daje".

Ovakvo ponašanje je potpuno u skladu sa tradicijom švajcarskog giganta. „Novartis" je u svetu poznat po proizvodnji loših, neretko po život i zdravlje pacijenata štetnih proizvoda koje prodaje po paprenim cenama. Od Srbije je 2012. dobio imunitet i ne može ovde pravno da odgovara ako njegove vakcine prouzrokuju štetu korisnicima!

Logikom „Koka-kole" menadžeri ove kompanije smatraju da je pametnije stotine miliona dolara godišnje investirati u marketing i podmićivanje, nego izdvajati milijarde na dalja istraživanja.

Zahvaljujući labavijoj zaštiti patentnog prava u Indiji, proizvođači su u ovoj zemlji mogli da proizvode kvalitetnije i istovremeno jeftinije vakcine od „Novartisa" i istima snabdevaju ne samo svoje ogromno tržište, već i da ih izvoze u druge zemlje. Umesto da i sama prione na posao i u fer konkurentskoj bici zauzme poziciju na tržištu, švajcarska kompanija je tužila državu Indiju zahtevajući uvođenje restriktivnijih zakona o zaštiti patenta koji bi faktički onemogućili dalju proizvodnju jeftinih i kvalitetnih vakcina.

Istovetna logika se primenjuje i u Srbiji. Umesto da pomogne da se obnovi proizvodnja u „Torlaku" i srpskom tržištu ponude jeftinije, ali kvalitetnije domaće vakcine, „Novartis" svoju poziciju dobijenu potpisivanjem Memoranduma koristi da se u Institutu zadrži status quo i da se on tako gurne u stečaj. Posle niko više neće moći da predstavlja pretnju nesmetanom širenju „Novartisa" po Srbiji, niti će postojati neko ko će moći da osporava kvalitet proizvoda koji se ovde nude.

Memorandum iz 2013. predviđa, između ostalog, i uvođenje monopolističkog položaja „Novartisa" u Srbiji. Tako je, na primer, regulisano da Srbija neće obnavljati proizvodnju penicilina bez saradnje sa „Novartisom". Istina je da je poslednja linija za proizvodnju penicilina u „Galenici" demontirana još dok je vlasnik ovog zemunskog proizvođača bio Milan Panić, ali su postojali planovi da se kupi nova i proizvodnja obnovi. Ovo je svakako imalo i finansijsko opravdanje, jer bi taj preparat mogao lako da se prodaje i u inostranstvu.

Na ovaj način se Memorandumom Srbija obavezala da penicilin kupuje od „Novartisa". "Torlak" već godinama tavori u besparici, dok nadležni ne pokazuju ni najmanje interesovanje da se situacija promeni. U vreme pripreme i potpisivanja spornog Memoranduma, na čelo Instituta dospela je dr Vera Stoiljković, fizijatar, koja je do tada u Hitnoj pomoći bila načelnica Odseka za prijem i obradu naloga za intervencije. Bila je, dakle, "ćata". Stoiljkovićeva je pre toga iz Demokratske stranke prešla u Srpsku naprednu stranku. U vreme postavljanja bila je u vanbračnoj zajednici sa Aleksandrom Đorđevićem, današnjim direktorom BIA, sa kojim ima i dete.

Kakvo je stanje u Institutu od njenog dolaska, odlično pokazuje činjenica da su dve godine posle njenog dolaska svi njeni pomoćnici podneli kolektivnu ostavku, jer nisu više mogli da izdrže njeno šikaniranje. Para nema ni za najosnovniju medicinsku opremu (jedan zaposleni se početkom 2015. godine, dnevnim novinama žalio kako bočice sa urinom otvara bez zaštitnih rukavica za koje Institut nije imao novca), ali ih ima za prasetinu, piće i harmonikaše koji redovno borave u direktorkinoj kancelariji.

Ovakav kakav je, "Torlak" je idealan za pranje para. Za vreme mandata Tomice Milosavljevića i Slavice Đukić Dejanović u pogon za proizvodnju vakcine protiv gripa uloženo je nekoliko miliona evra, a da on ni do danas nije proradio, niti će ikada biti osposobljen. Ovakva vrsta „investiranja" se nesmanjenim tempom nastavlja i danas.

Ministarstvo zdravlja u svakom trenutku može da smeni bahatu i nestručnu direktorku, ali bi shodno dogovoru sa „Novartisom" na to mesto moralo da dovede još podobnu ličnost. Takve, očigledno, nema.

A 1. Reagovanje na tekst ''Što Naumović naumi, tako mora biti" (Tabloid, br. 353)

Poštovani, ja sam trasplantiran 2012. godine, kada je gospodin Naumović bio tamo svima Bog i batina...Uslovi-katastrofa. Ja sam u martu mesecu transplantiran, a te godine i tog meseca, nas devetoro je transplantirano. Od devetoro, petoro je preminulo od raznih komplikacija, ja i još jedan pacijent smo se jedva izvukli. Ja sam čak četiri puta otvaran za pet meseci, dok je on pet puta otvaran! Proveo sam šest i po meseci u Institutu za nefrologiju u Beogradu, a on sedam. Za tih šestipo meseci dok sam bio, pakao sam prošao. Nagledao se kako mladi ljudi umiru u mukama, svega i svačega. Nisam mmogao da verujem svojim očima da ovo postoji u Srbiji...Zaboravio sam da kažem da su dva bubrega uspela uz muku naravno...Znam da su pojedini pacijenti pili neke lekove za koje su morali da potpišu pristanak! Siguran sam da su bili zamorčići, jedan momak je još uvek živ, koji je pio te lekove. Zove se Ivan Vukajlović, iz Tutina je. Nažalost, neki su skončali. Tolike muke sam prošao za ništa. Pacijenti su umirali kada bi dobijali bubreg i od živog donora...Idem tri puta sedmično na dijalizu po četiri sata i hvala vam što ste napisalo onaj članak o dr Radomiru Naumoviću.

Vladan Blagojević, Šabac

Glosa

Srbija se obavezala da penicilin kupuje od zloglasnog „Novartisa", a svoj Institu "Torlak" pustila da propada

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane