Natrag

Intervju

Vladimir Putin za nemački BILD

Nikad se nisam menjao

Urednici nemačkog dnevnog lista „Bild" Nikolaus Blome i Kaj Dikman otputovali su 4. januara 2016. u Soči, na sastanak i intervju sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom. U Sočiju ih je dočekalo sunce, i blag vetar na kome se njihalo lišće palmi posađenih duž peskovitih plaža. Posle jednočasovne vožnje kolima stigli su u Krasnaju Poljanu, mondensko mesto u planinanma. Tu su sledećeg dana u restoranu koncerna „Gasprom" imali sastanak sa predsednikom Putinom

......

U salu je Putin ušao ležerno obučen i urednike pozdravio na nemačkom: „Wie geht es?" (Kako je?). Na pitanja u intervjuu je ruski predsednik odgovarao tihim glasom, ali sa odlučnim naglascima. Nekada je koristio prevodioca, a nekada je sa nemačkim gostima razgovarao na nemačkom jeziku. Posle razgovora je otišao da sa prijateljima igra hokej na ledu.

Intervju je „Bild" objavio u dva nastavka 11. i 12. januara 2016. godine...

Bild: Gospodine predsedniče, pre 25 godina smo proslavili kraj „hladnog rata". Upravo se završila jedna godina sa najviše kriza i ratova nego ikada ranije. Šta je tako strašno krenulo naopako u odnosima Rusije i Zapada?

Vladimir Putin: To je pitanje svih pitanja. Sve smo pogrešno radili.

Bild: Sve?

Vladimir Putin: Od početka nismo uspeli da prevaziđemo podelu Evrope.Pre 25 godina je pao „Berlinski zid", ali su na istoku Evrope nikli nevidljivi zidovi. To je dovelo do nesporazuma i uzajamnog optuživanja, iz čega su proistekle sve dosadašnje krize.

Bild: Šta mislite, kada je to eksaliralo?

Vladimir Putin: U Nemačkoj me mnogi kritikuju zbog mog nastupa na minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2007. godine. Ali šta sam ja to tamo rekao? Samo sam ukazao na to da je nekadašnji sekretar NATO-a Manfred Verner obećao da se alijansa posle pada „Berlinskog zida" neće širiti na istok. I mnogi nemački političari su na to upozoravali, na primer Egon Bar.

Putin od saradnika uzima tanku fasciklu u kojoj su delovi transkripta razgovora koji su vođeni u Moskvi, između ostalog i sa Barom. „Ovo još niko nije video", kaže ruski predsednik.

Bild: Kakvi su to razgovori bili?

Vladimir Putin: Bili su to razgovori u kojima su 1990. učestvovali kancelar Helmut Kol i ministar spoljnih poslova Hans Ditrih Genšer, kao i sovjetski predsednik Gorbačov i drugi funkcioneri SSSR-a.

Putin počinje da čita jedan isečak razgovora sa Egonom Barom.

Vladimir Putin: Na primer, ovo je Bar rekao 1990: „...Ako se sada ne preduzmu odlučni koraci ka prevazilaženju podela Evrope, sve će se završiti izolacijom Rusije." Da bi se izbegla ova opasnost, Bar je, kao veoma mudar čovek, predložio da SAD, tadašnji Sovjetski Savez i zainteresovane države definišu zonu u Centralnoj Evropi u koju NATO trupe ne bi ulazile. Bar je čak rekao: „...Ako SSSR pristane na proširenje NATO pakta, ja više neću doći u Moskvu." (Putin se tiho nasmejao).

Bild: Da li je posle posetio Moskvu?

Vladimir Putin: (i dalje se smejući) "Iskreno, ne znam".

Bild: Centralnoevropske zemlje su slobodnom voljom pristupile NATO-u, jer su smatrale da su tako bezbednije.

Vladimir Putin: To sam već hiljadu puta čuo. Naravno da svaka država ima pravo da svoju bezbednosnu politiku sprovodi kako misli da je najbolje. Ali su stare članice NATO-a trebale da prate sopstvene interese i da odustanu od širenja na istok.

Bild: Da li je NATO trebao da kaže ne? To ne bi preživeo...

Odjednom Putin na nemačkom postavlja pitanje: „Zašto tako mislite?"

Bild: Zato što je po statutu i podrazumevajuće da će NATO prihvatiti svaku slobodnu zemlju koja to zatraži i ispuni određene uslove.

Putin ponovo na nemačkom: „Ko je napisao te statute? Političari ili neko drugi?" Zatim nastavlja na ruskom...

Vladimir Putin: Nigde ne piše da NATO mora da primi svaku državu. Trebalo je samo malo političke volje, ali upravo nje nije bilo.

Bild: Zašto mislite da je to bilo tako?

Vladimir Putin: NATO i SAD su želeli kompletnu pobedu nad Sovjetskim Savezom. Hteli su da sami sede na prestolu Evrope - a tamo danas i sede, a mi razgovaramo o silnim krizama koje, inače, ne bismo imali. Ovu težnju možete da prepoznate i u američkim planovima za instaliranje protivraketnih sistema.

Bild: američki anti-raketni kišobran, ako ikada bude postavljen, potpuno je defanzivan.

Vladimir Putin: Predsednik SAD Barak Obama tvrdio je 2009. kako taj štit treba da služi odbrani od iranskih atomskih raketa. Sada, međutim, imamo međunarodni sporazum kojim se sprečava iranski nuklearni program. Ipak, američki antiraketni program se razvija. Nedavno je sklopljen sporazum sa Španijom, u Rumuniji se pripremaju instalacije za rakete, u poljskoj će se to desiti 2018, u Turskoj se postavlja radarski sistem... Čemu sve to?

Bild: Veoma ste opsežno opisali greške Zapada prema Rusiji. Da li je i Rusija pravila neke greške?

Vladimir Putin: Naravno da smo i mi grešili. Bili smo suviše spori. Da smo od samog početka jasno isticali svoje nacionalne interese, svet bi bio i danas u ravnoteži snaga. Posle raspada SSSR-a imali smo puno sopstvenih problema za koje niko drugi nije bio odgovoran osim nas samih: propast privrede, raspad socijalnog sistema, separatizam i terorističke napade. Za to ne treba da tražimo krivce u inostranstvu.

Bild: U svom prethodnom intervjuu „Bildu", pre deset godina, rekli ste da Rusija i Nemačka nikada nisu bili tako bliski kao 2005. Šta je preostalo danas od te bliskosti?

Vladimir Putin: Uzajamna simpatija naša dva naroda jeste i ostaje osnova naših odnosa.

Bild: Tu se ništa nije promenilo?

Pre odgovora ruski predsednik se nasmešio.

Vladimir Putin: Ni anti-ruska propaganda nekih masmedija u Nemačkoj nije uspela da naškodi ovoj simpatiji...

Bild: Mislite na „Bild"?

Vladimir Putin: Ne mislim na Vas lično. Ali, sigurno je da mediji u Nemačkoj stoje pod snažnim uticajem države sa druge strane Atlantika.

Bild: To bi za nas bilo nešto novo. Kakav je nemačko - ruski odnos danas?

Vladimir Putin: U 2005. smo odlično stajali. Uzajamna trgovina je dosegla 80 milijardi dolara godišnje, hiljade radnih mesta je u Nemačkoj stvoreno od ruskih investicija. Veliki broj nemačkih kompanija je investirao u Rusiju, bilo je bezbroj kulturnih i civilnih kontakata. A danas? Obim međusobne trgovine u 2015. je spao na oko 40 milijardi dolara.

Bild: Da li bi minhenska konferencija o bezbednosti za nekoliko nedelja mogla da bude dobra prilika da se poboljša klima?

Vladimir Putin: Ne idem u Minhen.

Bild: Šta mislite o teoriji da postoje dva Vladimira Putina? Jedan do 2007. koji je bio saradnik Zapada i prijatelj Gerharda Šredera, a posle toga borac „Hladnog rata"?

Vladimir Putin: Nikada se nisam menjao. Osećam se mladim kao i pre i ostajem Šrederov prijatelj. Ali, promenili su se međudržavni odnosi: tu nisam ni prijatelj, ni mlada, a ni mladoženja. Tu sam predsednik 146 miliona Rusa. Moram da se borim za njihove interese. Spremni smo da to uradimo bez sukoba i da u okvirima međunarodnog prava tražimo kompromise.

Bild: U 2000. ste rekli kako je najvažniji nauk iz „Hladnog rata": nikada više sukob u Evropi. Kada će da nam se vrati prvi Putin, prijatelj Zapada?

Vladimir Putin: Još jednom: kod mene je sve isto kao i pre. Pogledajte samo rat protiv terorizma. Posle udara na Njujork 2001. prvi sam stao uz predsednika Buša. Isto se desilo i posle napada u Parizu kada sam podržao francuskog predsednika Olanda. Terorizam nas sve ugrožava.

Bild: Zar islamistički teror ne stvara potrebu za saradnjom Rusije i Zapada?

Vladimir Putin: Da, u celom svetu moramo da zbijemo naše redove u borbi protiv terorizma koji je najveći izazov današnjice. Kada se desi da se ne složimo po svakom pitanju, to ne treba da bude razlog da nas neko naziva neprijateljem.

Bild: Kada ste već pomenuli izazov: da li je Krim zaista vredan toga da se pokvare odnosi između Rusije i Zapada?

Vladimir Putin: Šta Vi podrazumevate pod Krimom?

Bild: Jednostrano menjanje granica u Evropi koja posebno počiva na poštovanju granica.

Vladimir Putin: A ja pod tim podrazumevam ljude.

Bild: Ljude?

Vladimir Putin: Državni udar nacionalista u ukrajinskoj prestonici Kijevu 2014. veoma je uplašio 2,5 miliona stanovnika Krima. Šta smo mi onda uradili? Nismo započeli rat, nije bilo pucnjave, ni jedan čovek nije ubijen. Naši vojnici su samo sprečili ukrajinske trupe da ometaju slobodno izjašnjavanje tamošnjeg življa. Na referendumu raspisanog još od strane stare skupštine Krima, većina građana je glasala za pripajanje Rusiji. To je demokratija, narodna volja.

Bild: Evropske granice ne mogu tek tako da se dovode u pitanje.

Vladimir Putin: Za mene nisu važne granice i državna teritorija, već sudbina ljudi.

Bild: A šta je sa međunarodnim pravom?

Vladimir Putin: Naravno da uvek moramo da se pridržavamo međunarodnog prava. Upravo to se i desilo sa Krimom. Po Povelji Ujedinjenih nacija, svaki narod ima pravo na samoopredeljenje. pogledajte slučaj Kosova: tada su UN instance odlučile da Kosovo može da se odvoji od Srbije i da su interesi srpske centralne vlasti na drugom mestu. Tako stoji u svim dokumentima, čak i nemačkim.

Bild: Pre toga je srpska vlada vodila rat protiv kosovskih Albanaca i hiljade proterala. To je razlika.

Vladimir Putin: istina je da se vodio jedan rat u kome su Srbija i njena prestonica Beograd bombardovani. Tada su Zapad i NATO napali Jugoslaviju. Ako narod na Kosovu ima pravo na samoopredeljenje, zašto to pravo nema narod na Krimu? Rekao bih: svi trebaju da se pridržavaju jedinstvenih međunarodnih pravila, a ne da ih menjaju kada im to odgovara.

Bild: Ako na Krimu nije prekršeno međunarodno pravo, kako građanima Rusije objašnjavate sankcije EU i Zapada?

Vladimir Putin: Ruski narod potpuno razume situaciju. Napoleon je jednom rekao: pravda je reinkarnacija Boga na zemlji. Tvrdim Vam: ponovno ujedinjenje Krima i Rusije je pravedno. Sankcije nemaju za cilj pomoć Ukrajini, već potiskivanje Rusije na geopolitičkom planu. One su budalaste i čine štetu obema stranama.

Bild: Koliko su sankcije teške za Rusiju?

Vladimir Putin: Sankcije štete Rusiji najviše kod uzimanja zajmova na međunarodnom tržištu. Veću štetu nam sada nanosi pad cena energenata. U izvozu nafte i gasa imamo opasan pad prihoda, koji delimično možemo da nadoknadimo na drugim stranama. Ima to i svojih dobrih strana: kada, kao mi nekada, dobijate toliko petro dolara da sve možete da kupite u inostranstvu, usporavate sopstvenu privredu.

Bild: To znači da je ruska privreda teško pogođena?

Vladimir Putin: Privredu stabilizujemo korak po korak. Bruto domaći proizvod je prošle godine opao za 3,8 odsto, a industrijska proizvodnja za 3,3 odsto. Inflacija je 12,7 odsto. Trgovinski bilansi su, međutim, i dalje pozitivni. Posle dosta godina ponovo izvozimo više robe visoke vrednosti, a imamo i 300 milijardi dolara u zlatnim rezervama. Nekoliko programa za modernizaciju privrede je pokrenuto.

Bild: O sankcijama, Krimu i krizi u Ukrajini puno ste 2015. razgovarali sa kancelarkom Merkel. Kakav je vaš odnos danas?

Vladimir Putin: Imamo poslovni odnos. Prošle godine smo se sedam puta sreli, a telefonirali smo više od 20 puta. Ova, 2016. godina je godina omladinske razmene između Nemačke i Rusije. Odnosi, dakle, napreduju.

Bild: Da li verujete Angeli Merkel?

Vladimir Putin: Verujem joj, ona je veoma otvorena. I ona podleže nekim pritiscima i ograničavanjima. Ona se trudi da prevaziđe krize, posebno na jugoistoku Ukrajine. Ali, jedino što EU postiže sankcijama jeste apsurdni teatar.

Bild: Apsurdni teatar? Na istoku još je daleko situacija koja je potrebna da bi se sankcije ukinule.

Vladimir Putin: Sve što nedostaje ispunjenju dogovora iz Minska isključivo je u nadležnosti vlade u Kijevu. Ne možete od Rusije da tražite nešto što je posao ukrajinskih vlasti. posebno je značajna ustavna reforma, član 11 Sporazuma iz Minska.

Putin od saradnika dobija drugu malu fasciklu iz koje na ruskom čita član 11...

Vladimir Putin: Ove reforme su trebale da područjima u istočnoj Ukrajini donesu autonomiju i morale su da budu sprovedene do kraja 2015. To se nije desilo. Sa tim Rusija nema nikakve veze.

Bild: Zar ustavne reforme nisu trebale da se sprovedu posle prekida sukoba između boraca u istočnoj Ukrajini i ukrajinskih snaga?

Vladimir Putin: Ne, tako nešto ne stoji. Prvo reforme, a posle toha stvaranje poverenja i obezbeđivanje granica. Pogledajte i sami.

Predsednik urednicima „Bilda" predaje zaheftane listove papira. „Sve je na engleskom, možete da zadržite." Urednici mu kažu „Hvala", na šta on odgovara na nemačkom: „Nema na čemu."

Bild: Da li mislite da Angela Merkel nije detaljno proučila ili razumela Sporazum iz Minska? Ona se nedavno založila za produžetak sankcija.

Vladimir Putin: Za kancelarku i njene evropske partnere bi bilo dobro da se odmah pozabave problemima u istočnoj Ukrajini. Možda imaju previše sopstvenih, unutrašnjih problema. U svakom slučaju, upravo su Nemačka i Francuska kritikovale odluku vlasti u Ukrajini da određene reforme ograniči na tri godine iako su one morale da budu neograničene.

Bild: Posle svih kontakata sa kancelarkom: da li joj se u nečemu divite?

Vladimir Putin: Divim? Ne, to nikada nisam tvrdio. I dalje je cenim kao profesionalnu i otvorenu.

Bild: Kada Vas je kancelarka po setila u Sočiju 2007. poveli ste sa sobom svog psa Koni. Da li ste znali da kancelarka ima malo straha od pasa i da će joj biti veoma neprijatno?

Vladimir Putin: To nisam znao. Hteo sam da joj pričinim zadovoljstvo. Čim sam saznao da ne voli pse ja sam joj se izvinio.

Bild: Međunarodna zajednica je u pravom smislu te reći izolovala Rusiju. Više ne smete da prisustvujete sastancima G-8 grupe lidera najjačih država sveta. Koliko Vas to boli?

Vladimir Putin: I ranije sam imao utisak da Rusija nije prihvaćena kao punopravni član. Na primer, ministri spoljnih poslova su se i dalje sastajali u starom sazivu, kao G-7 grupa, bez Rusije.

Bild: Kako ste se osećali kada je predsednik supersile Barak Obama Rusiju podsmešljivo nazvao „regionalnom silom"?

Vladimir Putin: To nisam uzeo za ozbiljno. Svaki državnik ima pravo da ima i iznosi svoje mišljenje. Obama je rekao i da su Amerikanci odabrana nacija. Ni to nisam uzeo za ozbiljno.

Bild: Zar Rusija ne želi da bude supersila?

Vladimir Putin: Ne, ne trudimo se da postanemo supersila. To puno košta, a nepotrebno je. I dalje smo jedna od vodećih ekonomija sveta, a ako neko pomene

da smo regionalna sila preporučim mu da baci pogled na kartu sveta. Na zapadu je naš region Evropa, a na istoku su naši susedi Japan i SAD preko Aljaske. Preko Arktičkog okeana se graničimo sa Kanadom. Ko pokušava da umanji značaj Rusije, taj samo hoće da podigne značaj sopstvene zemlje. To je pogrešno.

Bild: Da li ćete pokušati Rusiju da vratite u članstvo G-8 grupe?

Vladimir Putin: Mi smo 2014. u Rusiju pozvali na sastanak ostale članove. Oni nisu hteli da dođu. U svakom trenutku smo spremni da uzmemo učešće na sastanku G-8, ali još nismo kupili putne karte.

Bild: Koliku vrednost su za Vas imali ti sastanci i koliko Vam nedostaju?

Vladimir Putin: Sve u svemu, sastanci grupe G-8 su bili korisni. Dobro je čuti alternativna mišljenja i čuti Rusiju. Tu razmenu mišljenja negujemo u grupi G-20 na sastancima APEC-a koji okuplja države iz Azije i sa prostora Pacifika, kao i u BRIKS-u.

Bild: Kakvi su odnosi sa NATO-m? Nekadašnji savet NATO - Rusija je zamrznut.

Vladimir Putin: Ni tu saradnju nismo mi stavili na led. Rusija bi rado opet sarađivala sa Alijansom, razloga i prilika ima više nego dovoljno. Ali, to je kao u običnom životu: srećna ljubav je uzvraćena ljubav. Ako ne žele da sarađuju sa nama, neka im tako bude.

Bild: Ne zabrinjava samo nedostatak saradnje. U međuvremenu je došlo do direktne konfrontacije sa jednom članicom NATO-a. Nedavno je Turska oborila jedan ruski vojni avion u graničnom pojasu prema Siriji. Da li jedan takav događaj, navodno zbog previda, može svet da gurne u rat?

Vladimir Putin: Turska jeste članica NATO-a, ali ona nije napadnuta. Zbog toga NATO ne mora da štiti Tursku i naši problemi sa njom nemaju nikakve veze sa njenim članstvom u Alijansi. Bolje bi bilo turskom rukovodstvu da se izvinilo za ovo obaranje, koje je jasan prekršaj međunarodnog prava, nego što je zvalo NATO centralu. Ovo je čudno: ako Turska prati samo sopstvene interese u regionu, Nemačka i NATO ne moraju da je podžavaju. Zar ne?

Bild: Kolika je mogućnost da ovakav jedan događaj eskalira?

Vladimir Putin: Veoma se nadam da ovakve situacije neće izrasti u veliki vojni sukob. Ali, kada su ugroženi ruski interesi i njena bezbednost, Rusija će se suprotstaviti. To svako mora da zna.

Bild: Pomenuli ste region Bliskog i Srednjeg Istoka. Rusija se pod Vašim vođstvom vojno angažovala u Siriji. Mnogi zapadni eksperti i političari tvrde da ruski napadi nisu usmereni protiv islamističkih terorisat iz IDIL-a, već protiv pobunjenika koji bi da obore režim Bašara al Asada. Ukratko: da lu Rusija bombarduje pogrešne ciljeve?

Prevodilac prevodi Putinov odgovor i kaže „Sve što kažete je pogrešno." Onda se i sam Putin umešao i sa osmehom na licu na nemačkom rekao: „Sve su to laži, tvrdim." Potom uozbiljen nastavlja na ruskom.

Vladimir Putin: Navodni video snimci su nastali pre nego što je počela ruska intervencija. To možemo i da dokažemo, iako naši kritičari to ne žele da prihvate. Šta je sa američkim pilotima koji su u Kunduzu u Avganistanu pogodili bolnicu „Lekara bez granica"? Tada je poginulo mnogo ljudi, pacijenata, ali zapadni mediji o tome ćute.

Bild: Ne, o tome su pisale mnoge novine.

Vladimir Putin: Dobro, možda se priča pomenula jednom ili dva puta i to samo jer su i stranci bili žrtve. Posle toga se na to zaboravilo. Ko se još seća svadbi u Avganistanu na kojima je od američkih metaka poginulo na stotine civila? Naši piloti ne bombarduju civilne ciljeve. Osim ako pod tim ne podrazumevate hiljade cisterni sa naftom i naftovod. Njih gađamo, ali to čine i Amerikanci i Francuzi.

Bild: Predsednik Siriji Asad bombarduje sopstveno stanovništvo i odgovoran je za hiljade mrtvih civila. To je nesporno. Da li je Asad Vaš saveznik i, ako jeste, zašto?

Vladimir Putin: Ovo je nezgodno pitanje. I ja mislim da je predsednik Asad dosta puta pogrešio tokom ove krize, ali ona ne bi dosegla ove razmere da nije potpirivana spolja. I to oružjem, novcem i borcima. Ko je za to odgovoran? Režim Asada koji pokušava da sačuva državu ili pobunjenici koji bi da je razore?

Bild: Koji je ruski cilj u sirijskom konfliktu?

Vladimir Putin: Mogu da vam kažem ono što ne želimo: ne želimo da Sirija završi kao Libija ili Irak. Pogledajte Egipat. Treba izuzetno pohvaliti predsednika Sisija koji je pokazao hrabrost da u krajnjoj nuždi preuzme odgovornost i vlast da bi stabilizovao državu. Zato treba sve učiniti da se podrži legitimna vlast u Siriji. To ne znači da će sve ostati po starom. Kako bude napredovala stabilizacija Sirije doći će do ustavnih reformi i prevremenih predsedničkih izbora. Jedino narod Sirije može da odluči ko će u budućnosti da vodi zemlju.

Bild: Da li ozbiljno mislite da je Asad legitimni predsedednik? Pa on bombarduje sopstveni narod.

Vladimir Putin: Asad se ne bori protiv naroda, već protiv onih koji naoružani napadaju vlast. Ako pri tome civili postanu žrtve, to nije krivica Asada, već pobunjenika i njihovih stranih mentora. Još jednom: ovo ne znači da je sve u redu i da Asad sve radi kako treba.

Bild: Ako zaista dođe do predsedničkih izbora i Asad izgubi, da li će Rusija da mu da azil?

Vladimir Putin: Za tako nešto još vreme nije zrelo. Svakako je bilo teže pružiti azil gospodinu Snoudenu, nego što će to biti u slučaju Asada. Prvo mora sirijski narod da bude u mogućnosti da glasa, a zatim da vidimo da li u slučaju poraza Asad mora da napusti zemlju. Do tada će Rusija bombardovati IDIL i njihove saveznike. Pri tome pomažemo Asadovim trupama u borbi protiv IDIL-a, ali i snagama pobunjenika koje se bore protiv IDIL-a. Priznajem da je sve to veoma komplikovano.

Bild: U kolikoj meri je sukob Irana i Saudijske Arabije dodatno komplikovao situaciju u Siriji?

Vladimir Putin: Ovaj sukob zaista sve čini još težim: zajedničku borbu protiv terorizma, rešenje Sirijske krize i završetak masovnog egzodusa. Neću da špekulišem da li se rešenje ovog konflikta pokreće. Sa obema državama Rusija ima dobre odnose. Ipak, saudijsko rukovodstvo je pogrešilo što je pogubilo šiitskog vođu koji se nije oružano borio. U Rusiji se smrtna kazna nije izvršavala ni u vreme najgoreg terorizma devedesetih i početkom ovog veka. Sa druge strane je isto tako pogrešno što je u Teheranu zauzeta i zatim zapaljena saudijska ambasada.

Bild: Gospodine predsedniče, još samo jedno pitanje. Kada su se u Rusiji održavale zimske olimpijske igre 2014. bilo je puno kritike na račun stanja ljudskih prava u Vašoj zemlji. Da li sličnu debatu očekujete u vezi Svetskog prvenstva u fudbalu 2018?

Prevodilac je posle punih dva sata neprestanog prevođenja očigledno iscrpljen, pa pitanje, kako se čini, prevodi nerazumljivo. Posle toga dolazi do kratkog, neformalnog razgovora na različitim jezicima: ruskom i nemačkom.

Bild: Da li je ruski komplikovaniji od nemačkog jezika?

Vladimir Putin: Nemački je precizniji, ali je zato ruski mnogostraniji i obojeniji. Ovo bogatstvo reči postoji, naravno, i kod velikih nemačkih pesnika.

Zatim Putin počinje napamet da recituje na nemačkom početak „Lorelaja", velikog dela koje je 1824. napisao Hajnrih Hajne. Naglo je prekinuo recitovanje i nastavio da govori na ruskom.

Vladimir Putin: Kada je u pitanju demokratija u Rusiji, mislim: o „slobodi" moćnici rado govore da bi narodu isprali mozak. Demokratija znači moć naroda i mogućnost da narod utiče na vladajuće strukture. Rusija ima dovoljno iskustava sa jednopartijskim sistemom, tamo se više ne vraćamo. Našu demokratiju ćemo dalje razvijati i usavršavati: na izborima nastupa 77 partija, a većina guvernera se direktno bira.

Bild: Ali političke prilike u Rusiji ne izgledaju kao one u zapadnim demokratijama.

Vladimir Putin: Ne postoji jedinstven sistem demokratije u celom svetu. Shvatanje demokratije je drugačije u Indiji, nego u SAD ili u Rusiji. Na primer, u Sjedinjenim Državama se dva puta desilo da je za predsednika izabrana osoba koja je imala više glasova elektora, iako je konkurent imao više glasova naroda. Da li Amerika nije demokratska? Naravno da jeste. Što se tiče pokušaja da se sport ili Svetsko prvenstvo u Rusiji zloupotrebe za prljave igre: to je zaista i glupo i pogrešno. Čak i kada države imaju međusobne probleme, to ne treba da šteti umetnosti ili sportu. Umetnost i sport postoje da zbližavaju narode, a ne da ih razdvajaju.

Bild: Gospodine predsedniče, zahvaljujemo Vam se na razgovoru.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane