Natrag

Razaranje

Da li će povodom firme Ornament Inženjering biti potrebno obnoviti sudbinu mlade Gojkovice

Šuplji zidovi od ukradenog cementa

Zbog čega je izreka "Zidanje skadra na Bojani" i danas univerzalna vrednost, koji su danas najaktuelniji Skadrovi kod nas, šta se ne dešava u Golupcu a šta se zapravo radi, kakva je međusobna veza maltera i jela, šta zapravo stoji iza postavljanja loše skele i zbog čega je prekinuto uređenje Vizitorskog centra? Zbog čega se krije ugovor sa Austrijskom agencijom za razvoj i šta će se desiti ako se radovi ne dovrše, kome je i zbog čega bilo u interesu da se oteraju projektanti i konzervatorski nadzor, ko je i zbog čega platio 33 miliona dinara za nepotrebnu rekonstrukciju Manakove kuće, a ko je putovao o trošku Ornamenta u Egipat i kako bi danas trebalo obnoviti sudbinu mlade Gojkovice? Na sva ova i brojna druga pitanja odgovara Stanislav Živkov, Tabloidov istraživač

Stanislav Živkov

Tema epske narodne pesme "Zidanje Skadra", jeste zidanje jednog grada, grada Skadra na reci Bojani, a u ovoj narodnoj pesmi govori se o divljačkom običaju koji se i danas gde gde sprovodi, običaju žrtvovanja prilikom podizanja temelja. S tim što je pesma "Zidanje Skadra" prikazala najsuroviji način žrtvovanja, to jest uziđivanja živog čoveka u temelje grada kako bi se njegovi temelji održali. Da je zidanje Skadra na Bojani i danas univerzalna vrednost najbolje govori činjenica da je u ovom trenutku u toku zidanje nekoliko desetina konzervatorskih Skadrova na raznoraznim Bojanama a među njima posebnu pažnju privlače slučajevi zidanja Skadra na Dunavu i Skadra na Savi odnosno rekonstrukcije golubačkog grada i Manakove kuće u Beogradu.

Tako u Golupcu, gradilište koje bi trebalo da vrvi od ljudi, deluje napušteno i zapušteno. Povremeno se desi da ima pet, šest, dva ili deset radnika. Najčešće nema nijednog. Ako uopšte i bude radnika, ne više od desetak, svi stoje nepomično neorganizovani i nezaposleni, kao da razgovaraju sa kamenom. Jedan radnik pije vodu iz bureta za turšiju.

Prepušteni sami sebi zidari su se svakodnevno opijali zbog čega su opomenuti da ne piju alkohol u toku radnog vremena da ne bi zabunom pobrkali kazane jer malo mešaju malter, a malo više u poluzarđalom kazanu riblji paprikaš na vatri napravljenoj od zelenog granja preostalog od krčenja terena. Najčešće je onaj koji radi na mešalici bio zadužen za pripremu jela. A, pravo je čudo da niko do sada nije pao sa loše obezbeđene skele oko visokih kula koje kao da su sklepane jer su radnici uglavnom nestručni - maltene pokupljeni sa ulice u Golupcu. E, to je kadar "Ornamenta", a što se gradilišta tiče, čitava skela izgleda rasklimatano, daske na metalnoj konstrukciji deluju nebezbedno i klimavo zbog čega je izvođača opomenuo nadzor da radnici koji rade na postavljanju krova moraju da imaju sigurnosne pojaseve i da budu vezani.

Kao neplanirani trošak na gradilištu se pojavila izvesna Željka, inače arheolog iz Golupca. Nju je angažovala firma "Ornament inženjering" koja rekonstruiše tvrđavu Golubac. Jedna od obaveza "Ornamenta" bila je da sve vreme ima arheologa na terenu. Ali Željka je zaposlena tek kada su se pojavili arheološki nalazi iz tvrđave na crnom tržištu. Dok su čistili Tvrđavu, radnici su pronašli pune kofe srednjovekovnih predmeta. Niko od stručnjaka nije bio zainteresovan da pogleda šta su sakupili, pa su se zidari snašli i ponudili ih onima koje taj materijal interesuje. Tek kada su se vrhovi strelica iz Golupca i još što šta pojavili na "tržištu", stručni nadzor je skrenuo pažnju šefu gradilišta da sve pronađene predmete ne prodaje na crno već obezbedi od uništenja i krađe. Naravno ovo je moguće jer na gradilištu iako je obaveza naročito na neistraženom objekatu, da konzervator bude prisutan za vreme čišćenja, rušenja zidova, i konzervacije nema konzervatora iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Doduše dođu s mene pa na uštap začeprkaju nešto prežderu se i odu!

Zidanjem do propasti

Na terenu, međutim već godinu dana gotovo da nema pomaka. Jedino što je završeno u redovnom roku je obaloutvrda. Svi ostali delovi ovog velikog projekta kasne verovatno doživotno. Rok koji je postavila Evropska unija za kraj radova - 30. jun 2016. - deluje neostvarivo. Veliki deo sredstava od 6,6 miliona evra, koliko su dali za obnovu srednjovekovnog zdanja, biće vraćen u njene fondove. Obaveze oko daljeg finansiranja, po svemu sudeći, moraće da preuzme država Srbija, kako je predviđeno u potpisanom ugovoru! Posebna je misterija ko je i kakve sve ugovore potpisao u vezi obnove tvrđave pošto ih JP Golubački grad krije "kao zmija noge"!

Probijeni su apsolutno svi rokovi koji su bili predviđeni ugovorom i usvojenom dinamikom projekta rekonstrukcije, samo je jedna od devet kula pokrivena. Do sada je trebalo da bude urađeno bar osam od 25 krovova golubačkog kompleksa. Inače radove izvode tri firme. Pored "Ornamenta", koji radi tvrđavu, tu su i "Koto" i "Planum". "Koto" je sagradio vizitorski centar, ali su unutrašnji radovi privremeno na duže vreme zaustavljeni. Navodno, zbog komplikovane procedure.Odgovor je vrlo prost jer je direktorka JP Golubački grad Iskra te profesorka Maksimović lepo odlučila da namesto sedam soba za turiste, sebi uredi dva apartmana plus sobu za svog sina bilmeza

Ostaje nejasno da li nadležni i nadzorni organ odnosno Predrag Jošić uopšte vide prazne skele? Ne treba biti pametan pa znati da skele bez radnika ne mogu da izvedu radove a kako izvesti radove bez dizalica, materijala za zidanje, kamiona i mehanizacije? Dođe jedan čovek u džipu iz Beograda, angažuje nekoliko radnika sa njihovim alatom i "radi" na tvrđavi a sada se čeka. Da kažu da nema više para i da ne može da se završi! Naravno, vic je u tome da i skele bez radnika nekome mogu da donesu lepe pare.

Kako skele u Golupcu nemaju ograde i imaju samo po jednu fosnu znači da nisu ni pravljene da bi se sa njih radilo, pogotovo ne zidanje teškim kamenom. One su napravljene da bi se naplatile, najverovatnije po kvadratnom metru, a možda i po danu stajanja. To zna svaki građevinac. Veća zarada bude od skele nego od izvedenog posla. A, onaj ko plaća takvu skelu je ili veoma glup ili u igri. Uostalom ko treba da uputi krajnje štetnog i nestručnog izvođača da zaštiti vrhove kula i bedema, koje je bez konzervatorskog nadzora razvalio na obavezu da ih zaštiti od zakišnjavanja i zamrzavanja, osim ako to nije dato kao uputstvo da se zidovi što više raspadnu da bi se bolje i više novca izvuklo iz radova zbog povećanih količina zidanja i tako još više upropašćavao projekat.

Budući da nema nadzora a družina je sve bezobzirnija, ne čudi odsustvo nadzora Republičkog zavoda a Premijer treba da rešava probleme resornog ministra Tasovca i njegovih nesposobnih saradnika koji su direktno umešani u sve konzervatorske muljaže, pa i ovakvo vođenje radova i još podržavaju nadzor i nesposobnu v.d. direktorku.

Kako bi se udruženi zločinački poduhvat vredan 6, 6 miliona eura neometano realizovao, po oprobanoj metodologiji Ornamenta, Safeža i Republičkog zavoda oterani su projektanti i konzervatorski nadzor kako bi došao novi nadzor republičkog Zavoda koji postoji samo na papiru sa glavnim zadatkom prikrivanja ranije krađe koju su izveli njegovi stručnjaci na palati 70.-80. ih godina. A, svi u Golupcu znaju da tvrđava neće biti završena, jer su to pred 20-30 ljudi rekli ovi što vode projekt i nadzor. Rekli su da za tvrđavu ima samo pola para, a da opština Golubac treba da nađe jos pola...

Ako EU nastavi da finansira radove znači da je austrijska agencija lagala da se rokovi ne mogu produžavati , te da se loš izvođač ne može ukloniti sa objekta a već na početku radova javno je rečeno da 6,6 miliona evra neće biti dovoljni da se radovi izvedu. Očito je da ovde daleko bolje ide kombinatorika kako izvući novac od sinhronizacije radova na veoma složenom projektu nego njegovo razumevanje, što nije nikakvo čudo s obzirom na stručne kvalifikacije Safežovog nadzora. A zašto su počinjali radovi na tvrđavi, zašto su trošene pare, da bi sada čuli objašnjenje da ni ne može da se radi do izmeštanja saobraćaja? Sada, posle godinu dana gledanja u prazne skele, otkrivena je smetnja u vidu saobraćaja kroz tvrđavu a niko se nije zapitao zašto je izvođač započeo radove na mestu koje je trebalo raditi tek na kraju i nakon izmeštanja saobraćaja? Izgleda da nisu samo radnici pijani.

Loš glavni projekt? Teško je poverovati da to nije niko video pre nego što je prošlo godinu dana od početka radova. Kako je data ponuda i kako je ugovoreno ako je bio loš projekat? Ovo je samo loše vađenje izvođača. Ali treba proveriti koliko je para plaćeno, pa ako su pare potrošene, onda krivnja nije ni do izvođača, nego do onoga ko vodi celi projekt. Što se tiče nadzora ni tu stvari ne stoje mnogo bolje jer su oni doktori za lopovluk. Međutim, ovde su se preračunali sa izvođačem. Uzeli su im suviše na početku, ili je procenat preveliki, pa izvođač nema od čega da radi. Očigledan lopovluk, bezobrazluk i bahatost sa javnom i očiglednom podrškom i aminovanjem sitnih službenika ministarstva koji sede u skupštini Golubačke tvrđave i tako daju podršku da se ovo nikada ne završi. Treba hitno ispitati sve redom da se istera na čistac ko za koga radi od direktora do svih članova skupštine jer očigledno ovde nisu čista posla.

Za obnovu tvrđave odgovorno je preduzeće Golubački grad doo, Preduzeće su osnovali Republika Srbija 80% i Opština Golubac 20%. Vlasnici preduzeća su direktno odgovorni za uspeh/neuspeh obnove.

U ovom slučaju većinskog vlasnika zastupa izvesna Iskra the Profesorka Maksimović, znamo da sa ovom ekipom od ovog posla nema ništa jer je jedan iz nadzora još 2013. znao da će biti u timu Safeža a to znači da ADA i Safež imaju dobro uigranu ekipu za nadzor a i poznatog izvođača koji obično damping ponudama dobije na tenderu pa posle šta bog ili mangupi daju.

Iskrina tamna strana

Izvesna Iskra the Profesorka Maksimović je u svom nepoznavanju posla bila sigurno lepo iznenađenje čak i za nadzor i izvođača tako da su oni sa još više elana prionuli na posao gde je sve organizovano i jasno od početka. S obzirom da je ugovorena cena ustvari damping cena, pa se izvođaču ni ne isplati da radi, izbegava da pravi bilo troškove, pa ima minimalan broj radnika i nema nikakvu opremu, samo običnu mešalicu i čekrk.

Iako se Ornament ugovorom obavezao da u letnjim mesecima ima 80 radnika na gradilištu, broj radnika nikada nije prelazio 20, a radovi su i prekidani zbog vrućine, hladnoće, vetra a verovatno i komaraca, hora žaba, najezde skakavaca, ujeda crne udovice i ko zna čega sve još ne. Pod hitno bi specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal i pranje novca trebalo da isprati trag novca. Zašto do sada ništa nisu preduzeli oni koji su nadležni za ovu donaciju? Gde je preduzeće. koje ima investitorska prava i odobrava isplate? Gde su Ministarstvo turizma i Opština, koji su osnivači preduzeća koje treba da vodi ovu investiciju? Gde je Upravni odbor tog preduzeća, u kome su predstavnici pet ministarstava i opštine? Šta će raditi posle 30. juna 2016, kad prestane svako finansiranje projekta? Reći će da nisu znali da se ne radi i da neće biti završeno? Letos je pisalo da nema radnika jer je vrućina, a sada je valjda hladno?

Dobro su shvatili šta je projektant rekao i mnogo su se trudili da kao ljudi daleko od poznavanja metodologije i konzervatorskih principa koji su daleko od znanja hidro građevinskih i putarskih metoda, omalovaže projekat i pokušaju da opravdaju nerad lošeg ali omiljenog im izvođača. To je bio postupak pri radovima na Jevremovcu kada su isto tako uklonili projektanta i radili šta su hteli menjajući projekat.

I niko se ne pita gde vode ovakve manipulacije i otimačina pomoću nekih nepoznatih ljudi. Osnovni problem najbolje se vidi u izrekama: ne mogu ONI da nas plate tako malo koliko malo možemo da radimo, nema veće radosti od zluradosti, da komšiji crkne krava. To potvrđuju i nadzor i Safež i kolektivni nadzor iz Republičkog zavoda za urnisanje spomenika koji svi redom, baš kao i JP Golubačka tvrđava brane neradnog i nestručnog izvođača i pripremaju strašnu štetu osnivaču preduzeća a to su Republika Srbija i SO Golubac.

Iskra the Profesorka Maksimović iako je angažovala advokata koga dobro plaća potpisala je štetan ugovor po kome, ako se ne završe radovi u roku, obaveza prelazi na osnivače. U sve je umešana i prethodna gradska vlast u Golupcu te sadašnja koja je nasledila ovu situaciju, teško da može išta da ispravi jer se od opštinskih organa sve krije a vreme je iscurilo a novac se otima zapravo kao na Manakovoj kući koja nikada nije jadnije izgledala od postanka do danas.

Poduprta skelama, raskopana, razvaljena, bez struje ali i bez majstora čeka kraj godine da "zablista punim sjajem"! Ta godina, sad je već sasvim sigurno, neće biti 2015, kako je najavljeno pred početak radova na jednom od najstarijih graditeljskih spomenika Beograda! Stručnjaci su upozoravali da obnova Manakove kuće, koja je u sastavu Etnografskog muzeja, nije prioritet, budući da je ovaj spomenik kulture, na uglu ulica Gavrila Principa i Kraljevića Marka, u daleko boljem stanju od onih koji već decenijama vape za obnovom. Ipak, Ministarstvo kulture se, u opštoj besparici, nekako snašlo.

Kako se pare ne bi vratile u budžet obezbeđeno je čak 33 miliona dinara za rekonstrukciju zdanja iz tridesetih godina 19. veka. Radovi su počeli pre nekoliko meseci, ali radnika, bar onih koji rade-nema. Na početku nije bilo tako. Ovde su tada došli i radnici koji su povučeni sa sanacije Golubačke tvrđave. Nije čudo...Staro zdanje, kuća poznata kao Manakova, nalazi se na uglu ulice Gavrila Principa i Kraljevića Marka i svedoči o godinama u kojima su bogati trgovci nekada tu svraćali, a verovatno u svojim zidovima čuva tajne njihovih priča. Ova kuća je svedok života pre nastanka nove, srpske Savamale.

Kupio ju je Grk Manojlo Manak još 1870. godine. U prizemlju je držao pekaru i kafanu, dok je sprat koristio za stanovanje, a ime je dobila po njegovom rođaku Manaku Mihailoviću. Nakon Drugog svetskog rata zdanje je bilo potpuno ruinirano i devastirano. Zavod za zaštitu spomenika preuzeo ju je i renovirao od 1964, pa sve do 1968. godine kada je postala muzejska institucija. Radovi su tada bili namenski izvedeni za smeštaj etnografske zbirke Hristifora Crnilovića, slikara, koji je za sobom ostavio tako značajnu kolekciju predmeta da predstavlja svojevrstan muzej narodnog stvaralaštva.

Iako je zgrada bila u dobrom stanju odmah po dolasku dr Mirjane Menković na mesto direktora Etnografskog muzeja najavljeni su radovi na ovom zdanju pri čemu je projektom rekonstrukcije predviđeno parterno uređenje kuće, sređivanje dvorišta, popločavanje dela Ulice Kraljevića Marka stvaranje takozvanog urbanog džepa unutrašnje i spoljašnje osvetljivanje kuće, ugradnja video-nadzora, osposobljavanje protivpožarne zaštite, obnova instalacija, i obeležavanje kuće. Rekonstrukcija i osavremenjivanje spomenika kulture od velikog značaja trebali su da budu završeni do kraja 2015.godine. Umesto toga, rekonstrukcija Manakove kuće, pretvorila se u zidanje još jednog Skadra na Bojani jer radovi već mesecima tapkaju u mestu a Manakova kuća nikada nije jadnije izgledala od postanka do danas.

Poduprta skelama, raskopana, razvaljena, bez struje ali i bez majstora čeka kraj pitaj boga koje godine da "zablista punim sjajem" pošto ta godina sigurno neće biti 2015 kako je to najavila Mirjana Menković. Iako su stručnjaci upozoravali da obnova Manakove kuće, uopšte nije prioritet, jer je ovaj spomenik kulture u daleko boljem stanju od onih koji već decenijama vape za obnovom, Ministarstvo kulture je prekoredno obezbedilo čak 33 miliona dinara za rekonstrukciju koja je ubrzo započeta a još brže prekinuta jer radnika, bar onih koji rade - nema.

Na početku nije bilo tako. Ovde su tada došli i radnici koji su povučeni sa sanacije Golubačke tvrđave. Nije čudo, jer oba značajna posla poverena su istoj firmi - "Ornament inženjering". U međuvremenu, majstori "Ornamenta" potražili su nove poslove i kakvu-takvu zaradu, jer ih angažovana firma na obnovi Manakove kuće i Golupca nije plaćala.

Ostalo je samo njih nekoliko jer su pare dobijali na kašičicu pa po logici Kada gotovo džabe rade, ne moraju džabe da se smrzavaju pa su tako samo jednom prešli zidove i potrošili samo deset kilograma fasakrila. Unutrašnjost Manakove kuće više liči na scenografiju iz horor filmova, nego na enterijer muzejskog zdanja. Prizemlje liči na odavno neuređeni podrum. Na sve strane rasklimane i polomljene stolice, drvene grede, celofan. Bogate zbirke eksponata Hristifora Crnilovića nestale bez traga a kako se čuje naslednici traže povraćaj zbirke jer ne znaju gde su ti predmeti i nikada nisu dozvolili da se oni iznesu. Ničega od onoga što je Crnilović predano sakupio - nema.

Ni nakita, ni narodnih nošnji iz južne Srbije, Makedonije i sa KiM, ni uskršnjih jaja, crkvenih relikvija, različitog posuđa, ćilima, alata.Prioritetni radovi, na gradilištu bez radnika deluju neostvarivo. Nije urađeno unutrašnje i spoljašnje osvetljenje, ugradnja video-nadzora, osposobljavanje protivpožarne zaštite, obnova svih instalacija, sređivanje oba dvorišta, popločavanje dela Ulice Kraljevića Marka i obeležavanje kuće a ukupno je na čitavom krovu

Promenjeno svega 150 crepova dok su radnici koji su menjali električne instalacije postavili šipke i napustili gradilište. Gradilište bez radnika mnoge zaposlene u Etnografskom muzeju, međutim, sve više podseća na početak zatvaranja Narodnog muzeja a ima i velikih sličnosti sa tim skandalom jer je tamošnji duo Cvjetičanin dr Tatjana i prof dr Marica Šuput nasledio jedan drugi tercet navodno sposobnih žena i prijateljica - Aleksandra Fulgosi u ministarstvu, Mirjanica Menković u muzeju, Zaga "ornament" u ornamentu.

Stručnjaci jesu upozoravali a neki su i napustili Muzej jer se nije moglo izdržati protiv bahatosti i pohlepe imenovane direktorke koja sprovodi sve ovo. Mišljenje struke se ne poštuje a podrške stižu Mirjanici Menković iz Ministarstva i to u vidu 33 miliona za nešto što ne treba da se radi. Ako su stručnjaci upozoravali da Manakova kuća nije prioritet, zašto se onda radi?

Da li je moguće da se u ovoj besparici, a znamo da je kultura deveta rupa na svirali, daje? Pa se još daje firmi koja je poznata po koruptivnom načinu rada. Ili baš zato? Ministar Tasovac stvarno nema sreće sa muzejima. Ili ima?

Najgore se tek očekuje zatvaranjem Etnografskog muzeja u Beogradu po planu od 2016. do 2020. godine čime će defitivno biti sistematski urušena tradicionalna srpska kultura pred našim očima. Svima je jasno da zapravo postoji jedna jedina skela koja se samo premešta. Sa nezavršene Beogradske kapije u Petrovaradinu je prebačena u Golubac, da bi tamo bila naplaćena, a sada je deo prebačen na Manakovu kuću, da se „obeleži teritorija" na kojoj se kobajagi radi.

Na Golubačkoj tvrđavi se troše pare, a radovi se izvode samo u najmanjoj meri, sa nekoliko radnika, da se zamažu oči. Tako je sada na Manakovoj kući - skela stoji za gledanje, a radova nema. Ovo se sve znalo unapred. Pa zar nije bilo jasno na početku da ako, prema podacima sa interneta, na tenderu dobije preduzeće koje daje 25% nižu cenu od projektovane, od tog posla nema ništa. Dakle, isti slučaj kao što je Stari dvor, Botanička bašta, Beogradska kapija na Petrovaradinu ili Golubačka tvrđava. Firma koja je dobila posao ima uhodanu taktiku - prvo se ugovori posao po damping ceni, zatim se postavi skela, zatim se radi na kupovini nadzora i investitora.

Sve je uhodano. Šteta za Manakovu kuću i bačene pare. "Rekonstrukcija spomenika kulture Mankove kuće trebalo bi da bude završena do kraja ove godine. Za taj posao Ministarstvo kulture izdvojilo je 33 miliona dinara." To je vest koja je objavljena pre dva meseca. Činjenice: „33 miliona" i „do kraja godine" govore da budzetska sredstva treba da budu utrošena do kraja godine. Sa ovakvim izvođačem, jasno je da to neće biti slučaj - nema radnika, nema para, nema radova...

Onaj ko je ovo organizovao je to vrlo dobro znao a kada bi se neko smilostivio I pratio trag budžetskog novca shvatio bi da je u pitanju uobičajena prednovogodišnja korisna malverzacija da se neutrošene pare ne bi vratile u budžet nego se pare uplate izvođaču a on će posao uraditi sutra lane kad svane. U konkretnom slučaju Manakova kuća i Golubačka tvrđava služe kao izgovori za isisavanje para.

Zvanična tvrdnja da se Ministarstvo kulture u opštoj besparici, nekako snašlo pokazala je da se snašlo tako da pare da izvođaču koji je poznat po saradnji za Zavodom grada Beograda, čije stručnjake je vodio u Egipat na ekskurziju a jedna takva stručnjakinja po imenu Fulgosi Aleksandra je sada u Ministarstvu zadužena za kulturnu baštinu i može da odobri 33 miliona za posao koji će dobiti, gle čuda, upravo isti taj izvođač koga mnogo kritikuju zbog Golubačkog grada ali uprkos tome dobija sve poslove.

Najgore je to što ista ta grupa ljudi, tobožnjih stručnjaka u zaštiti spomenika kulture, ima iste planove i za glavnu zgradu Etnografskog muzeja na Studentskom trgu. Svima je jasno da je u pitanju običan lopovluk jer zbog čega neko neće da razvija delatnost kulture nego se bavi građevinarstvom u kulturi. Baš zato što ima Zavoda za spomenike i to dva u kojima rade stručnjaci koji dobro poznaju izvođača on dobija poslove. Da se novac ne bi vratio u budžet isplate se neizvedeni radovi a pošto i u ministarstvima i Zavodima rade poznanice vlasnice izvođačke radnje izostaje svaka kontrola i svima lepo.

Međutim u međuvremenu se desio slučaj "bač" gde se organizovala da radi ista ekipa kao u Golupcu - Ada, Safež i Ornament - ali se usprotivili iz samostana u Baču. Neće da se kod njih ponovi Golubac. Ako ništa drugo, Golubac je primer za opamećivanje. Hvala Austrijskoj razvojnoj agenciji. Otvorimo poglavlje otmene krađe. Možda bi za pokretanje radova trebalo obnoviti slučaj mlade Gojkovice iz Skadra pri čemu bi ovde zbog uštede trebalo uzidati raspoložive matore Gojkovice i to ovako: Mirjanicu Menković u temelje Etnografskog Muzeja kako bi onako gabaritna donekle sanirala loše statičko stanje zgrade, Aleksandru Fulgosi u temelje Manakove kuće a Zagu Ornament i Gordanu Simić u šuplje zidove palate u Golupcu kako bi se I tamo popravila šteta koju je upravo Simićka napravila kradući cement i gradeći šuplje zidove!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane