Natrag

Iz arhiva

EKSKLUZIVNO: Kada je streljana Vera Miletić, majka Mirjane Marković

Žrtva ili izdajnik?

Povodom memoarske knjige Mirjane Marković "Bilo je to ovako'', kojom ona, posle petnaest godina ćutanja u izgnanstvu, a ispunjavajući poslednju želju svog muža Slobodana, otvara javnosti do sada potpuno nepoznatu priču o svojoj porodici; o precima, tragediji svoje majke Vere Miletić, ocu Momi Markoviću, zaljubljivanju u Slobodana, deci Mariji i Marku, teškom usponu i još težem padu, jugoslovenstvu, ulozi stranaca u razbijanju Jugoslavije, pokušajima Miloševića da se nosi s velikim silama i još većim izazovima, ulozi Ričarda Holbruka i drugih "misionara" koji su na Balkan dolazili kao mirotvorci, a suštinski su raspirivali vatre, Magazin Tabloid objavljuje službena dokumenta koja demantuju saznanja gospođe Markoviću o smrti svoje majke Vere

M. Brkić

Gospođa Mirjana Marković u svojoj memoarskoj knjizi pod naslovom "Bilo je to ovako'', opisuje da je njena majka Vera Miletić streljana od strane okupatora. Ova tvrdnja ne odgovara istini, mada se može sasvim razumeti njena ljubav prema majci, koju nije upamtila.

Kada je bračni par Milošević osvojio vlast 1987. godine, žestoko sam kritikovao njihovu najavljenu politiku, koja nije imala nikakve ciljeve.

U to vreme, te 1987. godine, dok se Milošević nije još sasvim učvrstio, meni je pošlo za rukom da pridobijem za svoje novinarsko istraživanje više visokih rukovodilaca bezbednosnih službi, koji su bili pri kraju službovanja. Jedan od njih mi je dostavio informacije da majka Mirjane Marković, predratna studentkinja iz Požarevca, tačnije Petrovca na Mlavi, nije ubijena u logoru na Banjici, od strane GESTAPO-a, već da je streljana nakon rata.

Tvrdnje koje sam izneo u ljubljanskom listu "Mladina", toliko su raspametile gospođu Marković, da sam 30. septembra 1987. godine, čim je Milošević pobedio na Osmoj sednici CK Srbije, osuđen od sudije za prekršaje na 50 dana zatvora i odmah upućen na izdržavanje kazne u Padinsku Skelu. Naime, zvanično se smatra da je Vera Miletić, kao beogradski ilegalac, pala u ruke Specijalne policije Uprave grada Beograda, na čijem je čelu bio zloglasni Dragi Jovanović. Komunistička verzija glasi: Vera Miletić se nije dobro držala pred agentima specijalne policije, otkrila je imena beogradske skojevske organizacije. Svi su pohvatani, zverski su mučeni i streljani. Među uhapšenima su bile i Zaga Malivuk, Jelena Ćetković, Drinka Pavlović... Preko 270 članova omladinske komunističke organizacije je pobijeno te 1943. godine.

Gospođa Marković opisuje da je jedna zatočenica, pre streljana, uzela cvet iz kose Vere Miletić i kasnije je dostavila Verinoj porodici. Taj cvet, koji je Mirjana nosila celog života, bio je jedina njena veza sa majkom.

Prema podacima koje sam dobio još 1987. godine, Vera Miletić je osuđena presudom Vrhovnog vojnog suda u Beogradu 6. januara 1946. godine, i potom streljana u Požarevcu.

Upućeni tvrde da studentkinja Vera Miletić nije provalila partijsku organizaciju, već je to uradio Petar Stambolić, koga je Boško Bećarević (šef „antikomunističkog", IV odseka Specijalne policije Uprave grada Beograda za vreme Drugog svetskog rata) pustio da pobegne.

Verina bliska rođaka Davorjanka Paunović bila je za vreme rata sekretarica i ljubavnica Josipa Broza Tita. Po oslobođenju preselila se da sa njim živi na Dedinju, u Belom dvoru. Ona se razbolela od zapaljenja plućne maramice, i umrla je u sanatorijum Golnik u Sloveniji 1. maja 1946. godine.

Da li je Davorjanka znala za sudbinu svoje sestre Vere, koja je posle oslobođenja uhvaćena i prebačena u ženski zatvor u Požarevcu, gde je i streljana? Istoričari tvrde da su razmere Verine izdaje bile tolike da je ni intervencija Josipa Broza nije mogla poštedeti smrti.

Sigurno je da isleđivanje u Specijalnoj policiji Uprave Beograda skoro niko nije mogao preživeti. Mučenja su bila takva da su prevazilazila i najmračniju maštu oficira nemačkog GESTAPO-a.

Ipak, jedno je sigurno: Vera Miletić je otkrila identitet policajca Janka Jankovića, iz Specijalne policije, koji je uhapšen 1943. godine, odmah po hapšenju Vere Miletić. Iz zapisnika o njegovom saslušanju od 25. oktobra 1943. godine vidi se da on navodi: "...Ovaj ceo razgovor vodio se u prisustvu Vere Miletić, koja me ovde i tereti...''. Janko Janković je nakon saslušanja streljan. Iza sebe je ostavio maloletnog sina Dragana. On je bio udovac.

Kada je Slobodan Milošević osvojio vlast u Srbiji, 1987. godine, Dragan Janković, sin Jankov, bio je na mestu načelnika Uprave saobraćajne policije SUP-a Beograda. Mirjana Markovića ga je odmah smenila.

Upućeni tvrde da je zloglasni policajac Boško Bećarević uspeo da iz logora spasi Veru Miletić, verovatno zbog saradnje sa Specijalnom policijom, ali da se Petar Stambolić potrudio da je, odmah po oslobođenju, uhapse i da se zatru tragovi o njenoj daljoj sudbini.

Ostaje nejasno kako se Blagoje Nešković izvukao. On je bio nadređen u organizaciji Veri Miletić. Posle rata je bio mi ministar u Vladi Srbije.

Dokumenta koja ovde objavljujemo, potvrđuju da je nesrećna Vera Miletić streljana od ''svojih'', a ne od okupatora. U svakom slučaju, ona je tragična ličnost.

Ove podatke je sigurno gospođa Marković mogla znati, jer je Slobin ujak, general-pukovnik Milisav Koljenšić, politički komesar Devete crnogorske narodnooslobodilačke brigade, bio i načelnik službe bezbednosti Treće Armije. On je sigurno te podatke prikupio. General Koljenšić se ubio u Danilovgradu, samo dan nakon samoubistva Slobodanovog oca Svetozara, 4. avgusta 1962. godine.

Uoči pada Miloševića sa vlasti, po naređenju Mirjane Marković, ubijen je 2000. godine Ivan Stambolić, bivši predsednik Srbije, koga je Milošević oborio sa vlasti 1987. godine i koji nije ničim ugrožavao porodicu Milošević, čak su bili i kumovi! Moguće je da je njegova smrt Mirina osveta što je njegov rođak, vremešni Petar Stambolić, odveo na strelište njenu majku Veru! Ona je, siguran sam, uspela da sazna na koji način je njena majka okončala život, mada su arhive o njenoj majci ispražnjene, ali su postojali još živi svedoci.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane