Natrag

Francuska

Zašto su Francuzi zgađeni svojim političarima i zbog čega se niko ne nada da će padom Olanda doći neka bolja vremena

Vođe i partije, u zemlji srpdokratije

I dok se svet ruši oko nas, kriza steže a ratovi bukte na sve strane, u Francuskoj se otimaju oko vlasti. Predizborna trka je u punom sprintu iako su izbori tek polovinom iduće godine. Uostalom, borba za naslednika Fransoa Olanda je započela samo tri meseca nakon njegovog krunisanja i od tada su nagađanje oko budućeg predsednika alfa i omega političkog života u Francuskoj, ali i svih medijskih naglabanja, do te mere, da su se svima zgadili i politika i televizija. Čak se i tragedija atentata pretvara u povod i izgovor za nove zakone i specijalne emisije, stezanje kaiša i trkeljisanje po intimnostima i kompjuterima građana. I nikom ništa. Ludilu nema kraja

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

U svoje vreme, dok je nekadašnji francuski predsednik Žak Širak bio pri kraju mandata i osumnjičen za proneveru, satirični list "Okovani Patak" je na naslovnoj strani objavio tekst pod naslovom : "Vrati lovu i goni se!". Danas bi mnogi razočarani građani preinačili slogan i rekli Olandu: "...Zadrži pare ali samo idi, da te naše oči više ne vide ".

Ali, sada su druga vremena i trta Oland ne haje na kritike dok se šepuri ko golub gaćan, polaže hrizanteme na mesta atentata, deli medalje vojsci i policiji i obećava super ju-ha-ha-hu ako ga ponovo izaberu. Ipak, niko nije naivan, pa i pored zalaganja oko svog imidža, samozvani svetski lider za spas planete od zagrevanja, predsednik bombarder koji ore po islamskim teritorijama Afrike i Bliskog istoka ipak ne uspeva da privoli naklonost i poverenje svojih zemljaka. Čak je obrnuto i sve su češće i sve oštrije kritike na račun trćastog švace, predsednika neženje koji često izaziva osećaj stida i nelagodnosti kod svojih sunarodnika i to ne samo zbog svog izgleda, već pre svega zbog glupe i nerazumljive politike njegove vlade.

Slučajni Predsednik, kako ga nazivaju u opoziciji, spreman je i na rat sa bilo kime samo ako mu to obezbeđuje koji poen više i bolje šanse da zadrži ključeve Jelisejske palate. Zarađenu popularnost nakon atentata u redakciji Šarlija, Oland je izgubio nakon objavljivanja vanrednog ratnog stanja u novembru i pojačanog bombardovanja u Siriji i Iraku. Tako bi ratni pogoci trebalo da prikriju ekonomske promašaje u samoj državi i izbrišu sva neispunjena obećanja.

Ali, Oland je samo jedan primer, surova ili sirova aktuelnost, jer takvih ima na stotine u svim državama sveta, mada je ovaj francuski ipak unikat. Nikada Francuzi nisu imali sličnog kočijaša amatera da ih voza zig-zag na putu ka nezaposlenosti i nesigurnosti. Njegova odbojna ličnost i njegova amaterska politika su postali predmet svih razmimoilaženja čak i samoj Socijalističkoj partiji, koja ne prepoznaje više samu sebe.

Mnogi traže da se započne sa primarnim izborima za novog kandidata na mesto smotanog Olanda, koji bi da se kandiduje na kvarnjaka jer navodno ima prednost nad ostalim socijalistima. Ovaj čovek nema ni trunke od socijaliste, uzvikuju njegovi bivši partneri ! Doduše, Oland se čak više i ne krije jer je svoj program za obnovu mandata zasnovao na prešaltovanju sa levog krila, ka centru desnice, uz svestrano kopiranje najpopularnijih predloga familije Le Pen. Kao primer njegovog amaterizma je bitka oko predloga oduzimanje državnosti teroristima, istim onim koji se raznesu bombom ili sami pale svoje pasoše na lomače po sirijskim i iračkim ratištima.

Strah od demokratije

Ovakve i slične pohvalnice na račun prvog čoveka Francuske i njegove vlade su sve glasnije u zemlji slobode i ljudskih prava a pogotovo od kada su oba ova obećanja iz francuske revolucije bačena u pritvor zbog ratnog stanja. Presudu je odobrila skupština, uslovno na tri meseca, ali se "olanđani" zalažu iz sve snage da se vanredno produži u nedogled i krupnim slovima upiše u zakonik automatsko i neograničeno vanredno stanje po želji predsednika bez bespotrebne saglasnosti skupštine ili bilo kog drugog oblika vlasti. Tako je smišljen plan da se na brzaka menja ustav, ne bi li se vanredno stanje ovekovečilo i postalo glavna poluga vlasti sa odrešenim rukama, na poverenje. Mnogi to vide kao pokušaj da se demokratija prebaci na kolosek poslušnosti i straha od terorista ali i od policije, novčanih kazni ili ćorke. I što je najčudnie na opšte odobravanje preplašene raje koja pristaje da joj amputiraju slobodu u ime sigurnosti. Tako se san snova svih diktatora sveta ostvaruje voljom jednog socijaliste, predsednika od koga se mnogo očekivalo ali ne i ovoliko pomračenje inteligencije. Ipak razočarenje ima i svoju dobru stranu jer je najzad svima jasno: ko su političari i na šta su sve spremi da bi očuvali svoju koru leba i uz leba, dvorce, jahte, lepe žene i ostale VIP đakonije.

Ljudi koji izgledaju normalno i čak se biraju na najviše funkcije vlasti se automatski pretvaraju u neprijatelje čovečanstva čim uvale svoje guzice u fotelje. Njihov je posao vrlo zabavan i raznovrstan sa puno slasti i časti. Za to su iškolovani čak i kada nemaju nikavu diplomu. To je urođena ljudska vrlina da se snalaze u svakoj raboti, od ekonomskog nasilja, špekulativnih finansija, i sličnih grana privrede koje su im važnije od industrije ili poljoprivrede. Zato se u prerazvijenom zapadu otpuštaju prekobrojni radnici I to uglavnom tamo gde se stvara veliki ekstra profit. Logično, jer od velikog profita uvek je bolji ogroman mega profit. Idealno društvo bi bilo ono gde su sirovine besplatne, na primer otete ili pokradene a radnici rade za stan i hranu. Ima država i to velikih i među najjačim, koje su vrlo blizu ovom idealu.

Očigledno je da se ništa na svetu ne radi iz moralnih i ljudskih pobuda niti zato što je to preko potrebno za dobrobit naroda, već isključivo zbog ličnog interesa nekoga ko to može, ko ume i ko sme. Zakon jačega je najjači zakon. I kako god nazvali sistem društva ono je uvek jedan vid kapitalizma i to onog najčešćeg, alkaponizma, bogaćenja bez granica, nezajažljivog gomilanja novca i svih realnih vrednosti. Nijedan politički sistem nema drugu alternativu sem mondijalizma. Demokratija je obična sprdnja sa milijardama ljudi, jedna vrsta planetarne zablude ili legalna prevara. Sprdokratija kako je neko lepo primetio.

Svi su oni isti

Predsednik Fransoa Oland i njegova vlada su izdali svoja predizborna obećanja i sabotirali socijalističke vrednosti zbog kojih je narod i glasao za njega. Prevario je milione ljudi kada je gledajući u oči svoje birače uzviknuo da je svet finansija njegov glavni neprijatelj. Isti onaj sa kojim sada šuruje. Takve i slične gnusne laži su deo političko ideološkog nasilja vladajuće klase koja svesno koristi jezički zulum da bi dominirala. Jezička manipulicija korumpira misao i baca ljude u depresiju sa osećanjem nemoći da bilo šta promeni. Oland je obećao promenu a izvršio je zamenu. Umesto da je promenjen sistem koji je uveo njegov prethodnik Sarkozi, on je zamenio Sarkozija po sistemu: "makni se da sednem".

Oland apsolutno nema veličinu šefa države, tvrde mnogi intelektualci koji već dve godine traže njegovu ostavku. Čak se i onaj ko se samo folira da negde komanduje treba da ima neki minimum harizme i kredibiliteta, dodaju uz primedbu da je reč "Rat " teška i potpuno ne opravdana u slučaju Francuske jer se taj rat ipak vodi daleko od njenih granica i nakon bespotrebnog mešanja u jedan verski rat između samih muslimana, Šiita i Sunita.

Naravno da su atentati zlo za svaku državu a ima ih i u onima koje nisu objavile vanredno stanje, niti svakodnevno bombardovali po tuđim državama. Oland je u ratu za obnovu mandata i njegova ratobornost na četiri fronta plaši Francuze, mada većina misli da će biti još atentata i mnogo krvi dok se ne uništi islamska država. A, raja sve to vidi al ništa ne može pa se pravi da je boli ćoše i čeka naredne izbore, popravni ispit za diplomu vrhovnog drmatora. Sve su šanse da će trta pasti na popravnom, ali su mali izgledi da će neko bolji da dođe na mesto poslušnog američkog saradnika da ne upotrebljavamo malo teže reči. Jer svi znaju da su političari samo marionete u rukama onih koji vladaju svetom , " iza zavese " . Kad se kaže svi, misli se i na sve.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane