Na licu mesta

Kragujevac: lažna predstava o tome kao je sve idealno u kompaniji "Forma Ideale"

Kad radnička klasa zatalasa

Preko deset presuda je potvrđeno u Apelacionom sudu Kragujevac, protiv kompanije Forma Ideale čije je sedište u ovom gradu. Da bi se odbranili, u kompaniji se služe se raznim mahinacijama, varaju veštake, skrivaju (prepravljaju) dokumentaciju, koja se mora čuvati po Zakonu, krivotore (nameštaju) papire i optužuju druge bez ikakvih dokaza

M. Hadžić

Kompanija Forma Ideale predstavlja sebe kao lidera u Srbiji, tj. u jugoistočnoj Evropi, po proizvodnji i prodaji pločastog materijala i koja je u samom vrhu po svemu. A, sve to na ugnjetavanju radnika. Mobingu, pretnji, diskriminaciji, degradaciji i nepoštovanju Zakona o radu, socijalno - ekonomskom delu, poštovanja osnovnih prava radnika, malverzacija...Protiv ove firme postoje tužbe za prekovremene sate (preko 70 tužbi), nisu obračunate i isplaćivane u skladu sa zakonom. U sedištu firme u Kragujevcu, gde je proizvodnja i distributivni centar, radnici su pod konstantnim pritiscima i šikaniranjima (postoje brojni slučajevi). Takođe, radnike primaju po jednom ugovoru, a rade druge poslove koji nemaju veze sa potpisanimugovorom, pogotovo zaštićena lica sa invaliditetom.

Slučaj Borka Andrića, koji je dobio otkaz zbog lažnih optužbi, zaslužuje posebnu pažnju kao primer kako izgleda kad kompanija krene da satire jednog čoveka. Andrić je kompaniju tužio i dokazao svoju nevinost. Potvrđeno je to i na Apelacionom sudu. Andrić poslednjih tri-četiri godine trpi mobing, degradaciju i diskriminaciju. Prvi put je 2013. godine dobio nezakonit otkaz. Inspekcija rada u Kragujevcu ga vraća na posao. Kasnije, drugi put, dobija otkaz kao tehnološki višak 2015. godine. Tad ga inspekcija ne vraća na posao, jer je kompanija "urgirala" kod načelnika inspekcije rada Kragujevac, Prvoslava Milenkovića (koji je prijatelj sa jednim od gazda Forma Ideale). Čeka se sudski spor tj. prigovor na ovo rešenje, koje je upućeno Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Beograd.

Borko Andrić je jedan od osnivača, a kasnije i predsednik sindikata ,,Nezavisnost" kompanije Forma Ideale. Povodom osnivanja sindikata, Andrić se obratio rukovodstvu firme, u skladu sa zakonom, jer je bilo isuviše problema. Tada je nastao haos i pritisci od strane rukovodstva. Na njega se sručilo sve: pretnje, ucene, progon, pritisci i konstantno igorisanje. Vlasnici Forma Idele smatraju sindikate "epidemojom" koja hoće da uništi sve. Nastavljen je pritisak, do direktnih i indirektnih ucena, pogotovu na Andrića kao predsednika sindikata.

U više navrata, pozivan je na sastanke sa regionalnim menadžerom Vladicom Lukićem, direktorom Milankom Đolić, kao i sa direktorom Sektora za maloporodaju, Nenadom Panićem. Kako je u vlasničkoj strukturi (deo poseduje EBRD-Evropska banka za razvoj), sindikati su se obraćali, tadašnjem direktoru Mateo Patroneu, koji je bio i u upravnom odboru Forma Ideale. Ali na žalost, do njega to nije stiglo, jer po rečima direktora Milanke Đolić, zaboravila je ,,tobože" da mu prosledi, njihovo pismo. Slučajno ili ne, ona je kasnije od EBRD, proglašena za menadžera godine, te iste banke.

Sindikati, na čelu sa Andrićem, obraćali su se i Aleksandru Nikčeviću, čoveku koji je naprasno zamenio na mestu člana upravnog odbora „FORMA IDEALE" Matea Patronea, gde su kao član Upravnog odbora Ivan Đolić (sin Milanke Đolić), kao i Dušanka Lazarević (majka Nikole i Vlade Lazarevića, koji su gazde firme). Više puta se glavni poverenik sindikata UGS „Nezavisnost" Saša Simić obraćao EBRD, tj. Aleksandru Nikčeviću, ali je uvek od dotičnog bilo, manipulacija i izvrdavanja.

Podnete su krivične prijave protiv: Milanke Đolić, Nenada Panića, advokata „Forme Ideale" Marije Šundić, koja je sebi dala za pravo da optuži, presudi predsedniku sindikata Borku Andriću bez ikakvih dokaza za krivično delo i da je suizvršilac falsifikovanja. Ipak, presuda je doneta u Andrićevu korist. Podneta je i prijava Advokatskoj komori Srbije protiv advokata-pravnika koji je učestvovao u tome.

Krivične prijave su podnete zbog povrede tajnosti i lažnog optuživanja kod Drugog osnovnog tužilaštva u Beogradu (tužilac Nataša Staletić), koja se nije udostojila da mi objasni, zašto je rešenje odbila, a potpisala zamenik javnog tužioca Snežana Bilalović iako postoje validni dokazi, sa kojim je upoznata inspektorka Biljana SUP Čukarica, gde sam i dao izjavu. Postoji osnovana sumnja da pojedinac, ne može protiv državnih institucija tužilaštva, koji promovišu vrednosti evropskog pravnog sistema, a pri tom rušeći sve evropske konvencije - povelje, garantovane zakonima EU.

Prepuštanje poslova drugim kompanijama uz otpuštanje sopstvenih zaposlenih, koji su godinama radili i osposobljeni za poslove razvoza i montaže nameštaja. Sklopili Ugovor sa „Siti ekspres" a „Siti" prepustio poslove firmi „Peleksino" saglasnost dala Milanka Đolić direktor. Postoje saznanja da je to ćerka firma kompanije „Forma Ideale" i firmi „Mi - Internacional" gde su u pitanju rođačko-kumovske veze. Ovo je sve urađeno i smišljeno unapred po napravljenom planu da se ljudi nateraju milom ili silom, da pređu u ćerku-firmu „Peleksino" pod pretnjom direktora Nenada Panića, gde postoje svedoci pretnji. Jasno je da nadležne institucije ne rade svoj posao savesno, odgovorno, a pogotovo ne u Kragujevcu gde se svi dobro poznaju.