Natrag

Na nišanu

Iz pobede u pobedu do konačnog poraza: Vučićevo bekstvo iz Srbije nakon dobijenih izbora

Spoticanje o kamen temeljac

Epilog najkriminalnijih parlamentarnih izbora u novijoj srpskoj istoriji već je poznat. Na red dolaze i tragične posledice bolesne autokratije Aleksandra Vučića koji je za manje od četiri godine uspeo da sruši kompletan socijalni sistem, uništi tužilaštvo, pravosuđe, policiju i druge institucije sistema i pretvori ih u svoju privatnu agenturu koja se bavi zaštitom njegove lične vladavine. Manijakalnim nasiljem nad građanima i njihovom elementarnim pravima, svako je doveden u situaciju da može bez osnova biti pritvoren, osuđen i mučen, da može ostati bez imovine koju je stekao teškim radom. Ukratko, svako u njegovom režimu može biti izbrisan sa spiska živih. Ali, i kao mrtav, može mu se desiti da glasa za njegovu stranku. Vučić posle izbora sprema poslednju veliku pljačku i brzo bekstvo. Nudi EPS, Telekom i sva druga velika državna preduzeća, u zamenu za nešto para i dugoročnu zaštitu od krivičnog gonjenja u nekoj od "neutralnih zemalja". Treba li mu to dozvoliti?

Nikola Vlahović

U temeljima Vučićeve vlasti leži prevara. Dok je proteklih nedelja u predizbornoj kampanji sa lopatom u ruci izigravao velikog "neimara", polažući razne "kamene temeljce" i "vremenske kapsule" u sveže iskopane rupe, pažljiviji posmatrač mogao je da primeti kako na tim lažnim gradilištima i nepostojećim "investicijama", nema nikoga. Ni radnika ni "investitora". Samo par dežurnih udvorica i nekoliko članova njegove stranke, zaduženih da preuzmu lopatu kad se televizijske kamere ugase.

Iza Vučića ostaju jame. Za njegovog mandata iskopana je duboka grobnica srpske privrede, ekonomije, školstva, zdravstva, kulture, pokopana je svaka nada da će u svom veku ova generacija građana Srbije živeti u pristojnoj i pravno uređenoj državi. Haos je na svakom koraku. Nasiljem, pljačkom, prevarama, kadrovskom nekompetencijom, kriminalom i drugim sredstvima, šizoidni Vođa je uspeo da sebe izoluje do granice nepodnošljivog. Zato su rezultati vanrednih parlamentarnih izbora 2016. manje važni od posledica sloma države, koje upravo nastupaju...Dok je još bio ministar odbrane, i dok su ga u Americi pripremali za posao koji treba da obavi na Kosovu, komandant Nacionalne garde Ohaja, poklonio mu je šahovsku garnituru, sa preporukom da "uvežbava strategiju napada i odbrane"! I zaista, Vučić se posle toga svom snagom obrušio na Srbiju, gore od NATO aviona i dokazao da zna da napada nezaštićene građane. Ali, od svojih "prijatelja" sa Zapada, očigledno ne ume da se odbrani...

Prošle godine, 9. novembra, svi dopisnici stranih medija iz Beograda citirali su i ovu Vučićevu izjavu u svojim izveštajima: "...Odbrojavaju mi dane razne strane službe, rade mi o glavi, prave afere i šire razne priče o tome koliko mi je preostalo...Kada izgubim izbore neću da se sklanjam odavde i neću da bežim od bilo koga, jer ću da radim svaki dan do kraja mog mandata...".

Komentator britanskog "Obzervera" je čak spekulisao da Vučić misli na "ruske službe", očito ne uvažavajući činjenicu da je ovaj vlastodržac problem Zapada koji ga je doveo i koji ga je "servisirao", sve dok nije postalo jasno da on svojim ludačkim karakterom može da ugrozi i njihove, a ne samo srpske interese. Tada je nastupila bezuslovna izolacija.

Samo četiri dana nakon citirane izjave (13. novembra 2015. godine) direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA) Petar Cvetković, otišao je korak dalje od Vučića, pa je saopštio kako raspolaže podacima da su "...Pretnje prema premijeru permanentne od prvog dana njegovog dolaska na čelo vlade...Strane službe ne koriste samo svoje agente na terenu, nego sve više koriste naše građane. Ekonomska situacija u Srbiji je vrlo pogodna za vrbovanje, što odgovara stranim službama. Za strane službe par stotina ili hiljada evra ne predstavlja nikakav trošak. I naši građani su im jeftiniji nego da imaju svog agenta na terenu. I ekonomski, i politički, i bezbednosno im je isplativije..."

Kad sa ovako visoke pozicije neko optuži građane Srbije da rade u korist svoje štete, da denunciraju vlastitu domovinu "za par stotina ili par hiljada evra", jer je "ekonomska situacija vrlo pogodna za vrbovanje", to znači samo jedno: ulazak u period opasne diktature.

Internetom su odmah počela da kruže pitanja na temu Vučićevih izjava i njegove lične bezbednosti: "...Verujete li da neke zemlje i njihove službe rade na rušenju vlade Aleksandra Vučića i na njegovom uklanjanju? Da li je Vučić imao u vidu i akutnu pretnju fizičkom likvidacijom? Koje bi to zemlje mogle da budu? Nije li mislio na zemlje koje Srbiji 'prodaje' kao njene prijatelje, zaštitnike i usrećitelje? Ako je zaista ugrožen, zbog čega Vučić - s obzirom da kontroliše sve specijalne službe Srbije - plače na ramenu javnosti, a ne iskoristi mogućnosti tih službi? Ako Vučića zaista ugrožavaju Amerikanci, Britanci i Nemci - zbog čega im je to uopšte potrebno, s obzirom da im on 'jede iz ruke' ? Da li je moguće da premijer - da bi hipnotisao Srbiju - preuveličava stvarni nivo vlastite ugroženosti?"

Svi razlozi za Vučićevo bekstvo

Tokom nepunih četiri godine dosadašnje vladavine, Aleksandar Vučić je potpisao više od dvadeset tajnih ugovora sa stranim kompanijama (dakle, "ličnom pogodbom"), kojim je Republika Srbija oštećena za najmanje 15 milijardi evra, a za neke od njih, poput ugovora o projektu "Beograd na vodi", nemoguće je utvrditi veličinu izgubljenog novca i dobara. Ukupno gledajući, reč je o grandioznoj dubiozi čije posledice će plaćati generacije stanovnika glavnog grada i cele države.

Tako je na primer, Vučićev projekat Er Srbija do sada (za manje od dve godine) koštao građane Srbije oko 700 miliona evra! On i njegovi "poslovni partneri", nikada nisu obavestili javnost o tome gde i koliko menadžeri ove kompanije plaćaju porez i koliko su od tog štetočinskog posla dobili on i njegova stranka. Posebno je pitanje zašto je državna tajna poslovanje Vučićevog kuma i njegovih firmi sa Devičanskih ostrva, i ugovori o prodaji 60.000 hektara najplodnije vojvođanske zemlje otete od seljaka, koja je, i pored toga, umesto da bude predmet investicije, stavljena pod hipoteku...Na odgovore čekaju i pitanja, zašto ili za čiji račun je Vučić uništio Ikarbus, Petrohemiju, Azotaru, FAP, Petoletku, Dunav osiguranje, BIP, Simpo i druga državna preduzeća i kompanije?

Nikada nisu realizovane ni investicije vredne preko 10 milijardi evra koje je Vučić najavljivao, a radi se između ostalog i o prodaji Kargo centra na aerodromu u Lađevcima kod Kraljeva, prevari sa jeftinim stanovima, investicijama u Luku Pančevo, fabrici mikro čipova, investicijama u navodnjavanje vrednim 600 miliona...Vučić i njegovi nadležni ministri kriju koliki je stvarni javni dug Srbije. Njegov ministar finansija Dušan Vujović tvrdi da on iznosi 75,5 odsto BDP.

Svetska banka tvrdi nešto drugo, da javni dug Srbije iznosi 87,4 odsto BDP! Kriju se i pravi procenti nezaposlenosti. Vođa i njegovi prevaranti naštimovanim statistikama pokušavaju da sakriju ono što svi znaju, da najmanje dva miliona radno sposobnih građana nema posao! Vide svi i da državom i njenim resursima upravlja Vučić i njegova porodica i kumovi.

Svestan je i Vučić da su mu za petama poverioci od kojih je uzeo pare, a kojima je ponudio samo obećanja. Zbog toga je čak i tokom predizborne kampanje, dok je njegova vlada bila u takozvanom tehničkom mandatu, zaduživao Srbiju za nove stotine miliona evra. On zna da nije obavio sve što su od njega očekivali njegovi nalogodavci iz Londona, Vašingtona, Brisela i Berlina, te da je već kasno da ih obavi. I zna da će morati da potraži zaštitu u što skorije vreme. Računa na novac od prodaje Telekoma, EPS-a, RTB Bora, PKB-a, JAT-tehnike...

Međunarodne prilike mu ne idu na ruku. Svet ima važnijih poslova od bavljenja malim balkanskim diktatorom koji se kune u Evropsku uniju kao u novo carstvo nebesko...Jasno mu je stavljeno do znanja da Srbija nikada neće postati punopravna članica ove zajednice. Čak i ako se to desi, EU neće da prihvati ovu namučenu zemlju i da je tretira kao "izdržavano lice".

Nervozni su i njegovi finansijski "bosovi", mafijaške provinijencije, koji su uložili veliki novac u njega. Ukoliko im uskoro ne vrati uloženo, kroz akcije u pomenutim preduzećima ili u kešu, neće se dobro provesti. Prošlo je vreme kad je kod njega važio princip otkupa grehova. Za velike pare. Kad su mu kao turskom paši, "donosili kesu". Sad bi te kese lako mogle da završe na njegovoj glavi ukoliko ne pobegne negde.

U vreme prošlih parlamentarnih izbora, američka ambasada u Beogradu je raspolagala snimkom sa jedne zatvorene sednice "užeg rukovodstva" Srpske napredne stranke, gde se Vođa goropadno obraća prisutnima sledećim rečima: "...Među prvih sto kandidata na listi SNS nalazi se 21 nesposobni poslanik, 30 nesposobnih žena i 11 članova Predsedništva kojima je poslanička funkcija važnija od života!".

Danas, skoro četiri godine kasnije, ćuti i američki ambasador Kajl Skot i britanski ambasador Denis Kif nemački ambasador Aksel Ditman...Ruska diplomatija se već odavno odredila prema Vučiću. Tu nema više šta da se kaže. Svi čekaju da se usamljeni Vođa spotakne o neki "kamen temeljac" i upadne u rupu koju je sam sebi iskopao.

Sve njegove ljubavi suviše kratko traje

Skoro četvorogodišnju vladavinu Aleksandra Vučića, obeležile su i njegove ''strasne'', ali prolazne ljubavi prema pojedinim stranim političarima i njihovim državama. Opčinjen Amerikom, odmah na početku svog mandata, u svakom svom obraćanju javnosti, obavezno je isticao tri čarobne reči: "naši američki prijatelji". Kad se bivši gradonačelnik Njujorka, Rudi Đulijani, pojavio u Beogradu i preporučio Vučića njegovim budućim "arapskim prijateljima", buknula je nova ljubav.

Ubrzo, kao Lorens od Arabije, Vučić se našao u zagrljaju šeika Muhamed Bin Zajeda i još nekoliko članova kraljevske porodice iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Zagrljaj je bio toliko bio čvrst, da su počele i međusobne posete, pa i razmene poklona (oni Vučiću specijalne lovačke puške, on njima hotel na Kopaoniku). Sve dok nije stavio svoj potpis na više štetnih i tajnih ugovora, koji su Srbiju gurnuli još niže u dužničko blato i obavezali je na ponižavajuće uslove. Sve dok mu nije otkazano noćenje u šeikovom apartamanu u novogodišnjoj noći (na prelazu iz 20015. u 2016. godinu).

Vučić se prošle godine svom snagom okrenuo prema Angeli Merkel, pokazujući prema njoj veću ljubav nego prema pokojnom Gvidu Vesterveleu, nekadašnjem šefu nemačke diplomatije, koji je noćio kod njega u kući u Jajincima, i to u vreme kad je već bio uveliko HIV pozitivan (od čega je kasnije i preminuo).

Mnogo ranije, pre nego što je potpuno preuzeo apsolutnu kontrolu nad životom u Srbiji, Aleksandar Vučić je, kao i svi mali prolazni diktatori, morao otići i do Londona, na "obuku" kod šefova britanskih obaveštajnih službi MI 5 i MI6, Džona Sojersa i Endrjua Parkera. Nakon ovog fatalnog susreta, balaveći od sreće i ushićenja, dao je kratku izjavu: "...Posebno sam uživao u razgovorima sa direktorima Mi 5 i Mi6, imamo zajedničke interese...".

Britanci su iz mnogo razloga bili Vučićeva prva ljubav. Mnogim diktatorima njegovog profila, bili su i poslednja. Hoće li, nakon svega, pronaći novu ljubav ili će ga dugačka ruka raznih službi iz Londona stegnuti jače od svih arapskih zagrljaja?

Pre dve godine, u vreme velikih majskih poplava, berlinski dnevnik Tagescajtung, u tekstu "Apelom protiv cenzure", opisao je Vučićevo ludilo na sledeći način: "...Vučić kao premijer, svojim šou-nastupima i autoritarnim ponašanjem, koje non-stop prate televizijske kamere, seje paniku, zbunjuje lokalne vlasti i pojačava haos i konfuziju".

Tako je novinar ovog nemačkog dnevnog lista, u samo jednoj rečenici, opisao suštinu malog diktatora, koji je svakog dana svog mandata bio sve luđi.

Po količini užasne propagande, stvaranja kulta ličnosti i paranoičnog nasilja, zahvaljujući njegovom malignom ludilu koje se širi na sve strane, ova država je postala gora od duševne bolnice. Ali, to mora stati, ili će Srbija nestati.

A 1. Put kojim se teže ide

Početkom prošle godine, odgovarajući na pitanje da li država može oprostiti dugovanja građana njoj, kao što je to uradila Makedonija, Vođa je osiono odbrusio kako on "uvek bira teži put, put u cilju sprovođenja mera i ozdravljenja privrede i finansija", umesto da se „udvara" građanima. Pa je tako nadahnut, pozvao sva javna komunalna preduzeća da krenu u obračun protiv sirotinje, i uputio pretnju preko televizije Studio B: "...Ne mogu se oprostiti dugovi građana! Ja nisam Deda Mraz, ne znam pod kojim izgovorom bilo kome bilo šta da oprostimo!"

A 2. Vođina "intelektualna elita"

Predsednik Odbora SANU za visoko obrazovanje, akademik Dušan Teodorović, 15. aprila ove godine obavestio je javnost da je imao uvid u doktorsku disertaciju gradonačelnika Beograda Siniše Malog i tim povodom izjavio: "Na osnovu proučenih dokumenata mogu da kažem - da, to je strašan plagijat...Zato ću ja kao predsednik ovog odbora (SANU) da dižem glas koliko mogu. Nisam zbog toga ničiji politički neprijatelj, ovo treba shvatiti kao krik, a on je u interesu Srbije...".

Glas akademika Teodorovića očigledno nije potresao ovog podivljalog plagijatora koji svakodnevno u glavnom gradu, sa pozicije gradonačelnika, proizvodi urbanistički, administrativni, saobraćajni, kulturni i svaki drugi haos. Jer, on radi za Aleksandra Vučića, koji je takve lažne doktore postavio na sva ključna mesta u državi. Posledice su zastrašujuće. Funkciju ministra policije koja je danas u potpunom raspadu, obavlja Nebojša Stefanović, čovek koji je takođe plagijatom došao do doktorata. Zbog njegove nestručnosti, nastupile su posledice opasne po bezbednost države i svih njenih građana.

Guvernerka Narodne banke Srbije, Vučićeva "tačka oslonca", Jorgovanka Tabaković, "doktorirala" je u Novom Sadu (privatni "Univerzitet Educons"). U posed tog "doktorata", došla je pre nepunih pet godina, baš u vreme kad su istaknuti članovi Srpske napredne stranke, krenuli u paničnu potragu za bilo kakvim diplomama, jer se spremao njihov masovni ulazak u institucije sistema.

Prvi među naprednjačkim "diplomcima", Tomislav Nikolić, dogurao je do predsednika države, lažno studirajući na nekom Fakultetu za menadžment u Novom sadu. Da ironija bude veća, neko mu je napisao i "naučni rad" na temu "Marketing političke stranke u izbornoj kampanji". Protiv odlazećeg potpredsednika Skupštine Srbije i naprednjaka, Igora Bečića, bila je svojevremeno podignuta i optužnica kojom se teretio za kupovinu lažne diplome Više poslovne škole u Novom Sadu. Činjenice su govorile da je napravio krivično delo. A, onda ga je dolazak na vlast sačuvao od zakonskih sankcija. Vučić ga je zaštitio i postavio na visoko mesto u piramidi svoje vlasti.

I lažni doktor nauka Lazar Krstić (bivši Vučićev ministar finansija), nikada nije diplomirao na američkom Univerzitetu Jejl, nikada nije, kako je utvrđeno, završio ni privatnu školu, nekakav Karićev "Alfa BK Univerzitet". Srećom po njega, ubrzo se zahvalio Vučiću i pobegao, zajedno sa svojim latinoameričkim ljubavnikom, da ne bi snosio odgovornost za pljačku i haos u državi. Ali, to su samo neki od primera koji govore o razmerama masovnih prevara koje je Vučić obavio tokom svoje dosadašnje vladavine.

Ne postoji nijedna opština, nijedan grad, čak ni najmanja lokalna samouprava gde vladaju njegovi naprednjaci, a da u državnoj administraciji na istaknutim mestima ne sede ljudi sa lažnim ili kupljenim diplomama fakulteta, sa lažnim magistarskim titulama i lažnim doktoratima.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane