(P)likovi

Izbori u Srbiji u organizaciji Vučićeve kriminalne družine

Posle pobede čeka nas logor

Srbija je zemlja u kojoj Vendi priča o veri, Ceca o poštenju, Karleuša o talentu, Stanija o nevinosti, a Vučić obećava svetlu budućnost koja nas čeka posle nove izborne pobede njegovog političkog kartela.Nažalost, dobro mu ide. Pravosuđe, policiju i ostale državne institucije pretvorio je u servis Srpske napredne stranke, zakoni i propisi interesuju ga koliko Karlobag i Virovitica, medije koristi kao sredstvo za kolektivnu hipnozu, pretnjama i podmićivanjem manipuliše opozicionim partijama, a za obračun s normalnim građanima, koji više veruju svojim očima nego njegovim lažima, pripremio je specijalne odrede siledžija. U njegovim rukama su i nož i pogača, on određuje ko će dobiti koliko prostora za promociju i, na kraju, on će brojati glasove, opisuje predizbornu sliku Srbije novinar Magazina Tabloid Predrag Popović, nekadašnji glavnu urednik Dnevnog Telegrafa, Nacionala i Pravde i Vučićev blizak saradnik i prijatelj

Predrag Popović

Ne postoji ni privid uslova demokratske izborne procedure, ali, da patologija bude potpuna, u Vučićevoj prevari učestvovaće rekordan broj izbornih lista. U novijoj istoriji nije bilo jače i brutalnije diktature, a čak 17 lažnih ili naivnih opozicionih grupacija dobrovoljno daje legitimitet pošasti koja Srbiju uvodi u neminovnu katastrofu. Pristankom na saučestvovanje u horor-predstavi opozicija je opravdala naprednjački izborni slogan: „Ujedinjeni možemo sve".

Da bi osigurao pobedu, Vučić je ujedinio sav arsenal sto puta viđenih trikova i mehanizama. Pre godinu i po dana, prvi izborni uspeh obezbedio je lažnim obećanjima o borbi protiv kriminala i korupcije, izgradnji velelepnog kompleksa „Beograd na vodi" i stranim investicijama koje samo što nisu stigle.

Na početku ove kampanje objavljena je prvostepena presuda Marku Miškoviću. Postupak protiv tate Miroslava niko ne pominje, kao ni činjenicu da je optužnica, kojom je gromoglasno najavljivan obračun s najmoćnijim tajkunom, pala na jedno slovo, samo na utaju poreza. Istovremeno, oslobođeni su Stanko Subotić Cane i Mihalj Kertes. Gradilište na Savi Vučić je posetio samo jednom, u kasne noćne sate, da se rukuje s bageristima. Nije ih pitao zašto kasne s rokovima. Valjda misli da su se manuelci učlanili u SNS, pa pripremaju doktorate i nemaju vremena da lopataju. Ipak, uspeo je da za 45 miliona evra Kinezima proda Železaru u Smederevu, ali i o tome mediji izveštavaju samo stidljivo, kako se niko ne bi setio da je Vučić pre godinu i po tvrdio da Sartid u zalihama ima sirovine vredne 190 miliona evra, koje su, niko ne zna kako i gde, nestale.

Bez krupnih predizbornih obećanja, uveren da mu je za pobedu dovoljno da ponavlja trivijalna opšta mesta, Vučić je organizovao putujući cirkus. Od grada do grada, kolona autobusa prevozi plaćenu publiku, koja po stoti put sluša iste priče istih ljudi i isto reaguje, frenetičnim aplauzima. Naprednjaci su to ludilo doveli do savršenstva. Učili su na greškama. Dok je Vučić, u Nišu i Šapcu, kao muva zunzara, obilazio klozete, nekoliko grupa simpatizera zalutalo je kojekude. Da se to ne bi događalo, novosadske ulice su oblepljene improvizovanim saobraćajnim znakom „miting", koji je naprednjake usmeravao ka epicentru bruke i nesreće.

Vučić voli lepo vaspitane primitivce, koje za sitne tuđe pare može da vodi gde mu se prohte. Međutim, uvek postoji opasnost da se među njima nađe i neko normalan. Takav skandal se desio u Pančevu, kad je jedan mučenik prekinuo vođin govor, pun dubokih uzdaha i plitke pameti. „Gladni smo, predsedniče, narod ti je gladan", viknuo je Ljubomir Stejić, nezaposleni mašinbravar. Naprednjačko obezbeđenje odmah ga je odvelo u policijsku stanicu. Legitimisan je, ali nije uhapšen. A, moglo je i to da ga zadesi. Što da ne? Više od 80 odsto građana je gladno, a samo on se našao pametan da to prizna.

Nedavnim izmenama i dopunama Zakona o javnom redu određena je i kazna od 150.000 dinara za „pogrdno izražavanje" o političarima u javnosti. Na taj način Vučić je na mala vrata u zakonske okvire vratio verbalni delikt. Zakon o zaštiti lika i dela Josipa Broza Tita komunisti su doneli 1984, četiri godine posle Titove smrti. Pametniji, moćniji i brži od Tita, Vučić će takav zakon nametnuti za života, kako bi svoj lik i zlodelo zaštitio od kritike gladnih i očajnih podanika. Kao što je Titovom zakonu prethodila Šuvarova „Bela knjiga", čiji pravi naslov glasi: „O nekim idejnim i političkim tendencijama u umjetničkom stvaralaštvu, književnoj, kazališnoj i filmskoj kritici, te o javnim istupima jednog broja kulturnih stvaralaca u kojima su sadržane politički neprihvatljive poruke", tako danas novu „Belu knjigu", u odbranu aktuelnog diktatora, na stranicama „Informera" i ostalih naprednjačkih biltena svakodnevno ispisuju Dragan J. Vučićević, Ljiljana Smajlović, Miroslav Lazanski, Nebojša Krstić, Branko Radun, Željko Cvijanović i ostali dežurni kerberi. Nepodobni mediji i autori već su na udaru, a sudskom progonu zbog „pogrdnog izražavanja" uskoro bi mogli da budu izloženi i aktivisti Socijalističke partije Srbije koji su, ispred beogradske „Arene", u kojoj je održana partijska konvencija, otpevali himnu slobodne Srbije: „Vučiću pederu".

Istovremeno, mimo svih zakona i morala, naprednjacima je sve dozvoljeno. Plakati lepe gde stignu: preko saobraćajnih znakova, objekata u državnom i privatnom vlasništu, pa čak i preko crkvenih panoa na kojima je ispisano deset božjih zapovesti. Komunalna policija, spremna da pretuče svakog bednika koji nema 89 dinara za autobusku kartu, ne reaguje. Jedna Beograđanka je na Fejsbuku opisala kako je bila prinuđena da u parku obavi malu nuždu. Uradila je to za nekoliko sekundi, uplašena da će joj, ako čuči duže od minut, naprednjaci nalepiti plakat preko dupeta.

U većini gradova naprednjačke trojke noću krstare i nasrću na svakoga ko želi da svojim plakatima napravi svetogrđe i prelepi Vučićeve budalaste face i slogane. S tim se i hvale. Čega se pametan stidi, to radi kruševački ćelavi batinaš Ivan Mitrović, koji, go do pojasa, pokazuje naslage tetoviranog sala i bejzbol palicu, „izborni materijal". To bahato siledžijstvo ilustrovano je i video snimkom iz Bora, gde se lokalni gospodar života i smrti Blagoje Spaskovski, zvani Sosa, uvredama i pretnjama obrušio na građane koji su se pobunili što naprednjačke panoe kači na njihovu ogradu.

U prvom reklamnom spotu Srpske napredne stranke, u kome se, kažu, za honorar od 30.000 evra, osramotio Svetislav Bule Goncić, podršku Vučiću daje i grupa statista u policijskim uniformama. Iako je zakonski zabranjena upotreba državnih institucija i simbola u političke svrhe, naprednjacima je to dozvoljeno.

- Uniforme mogu da se koriste za promociju policijske službe - objasnio je ministar Nebojša dr Stefanović.

U pravu je. Policija i Vučić, kad-tad, ići će ruku pod ruku i neće biti lepše promocije policijske službe od te slike.

Do tada, Vučić nastavlja s upotrebom predizbornih patoloških sadržaja. Početkom aprila, noć pred naprednjački miting u Zubinom potoku, na sportsku halu je bačena eksplozivna naprava. Vučić je odmah zaključio - zli Srbi su izvršili atentat na njega, bacili su bombu 500 kilometara od mesta na kome se tada nalazio. Možda mu je poverovao poneki naprednjak, manipulacija umom najuspešnije se sprovodi nad onima koji nemaju mozak. Normalan svet je mogao samo da se čudi drskoj upornosti poremećenog diktatora koji je izmislio još jedan nepostojeći atentat.

Za bezbednost brine i Maja Gojković. Svinjske obore obilazi odevena u bele zaštitne kombinezone, da ne zarazi životinje. U skupim odelima horde lokalnih naprednjaka raznose mito egzistencijalno ugroženim žrtvama Vučićeve politike. Bez stida, u cipelama koje koštaju više nego trogodišnja socijalna pomoć koju primaju romske i ostale siromašne porodice, pred televizijskim kamerama vučićevci dele ulje, deterdžent, brašno i slične poklone. Srpska napredna stranka je štampala i podelila bonove koji njihovim članovima omogućavaju da s popustom od sedam dinara mogu da kupe litar eurodizela, kao i pet dinara jeftinija ulja, maziva i auto-kozmetiku, i to u neograničenim količinama, na benzinskim pumpama u Čonoplji i Bačkom Monoštoru. Zauzvrat traže suicidnu podršku njihovom kartelu.

Na udaru naprednjaka nalaze se najugroženiji socijalni slojevi, naročito penzioneri. Milan Krkobabić, predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije, koalicionog partnera SNS-a, otvoreno je zapretio populaciji koju predvodi: „Ako Vučić ne pobedi, zaboravite na penzije, nećete videti poštara". Pred prošle izbore Vučić se otvoreno rugao penzionerima, garantujući da im neće smanjiti penzije. Kad je došao na vlast, oteo im je 10 odsto, dakle više od jedne penzije godišnje, pa im je, pripremajući se za ovu kampanju, vratio 1,5 odsto, taman da imaju para za televizijsku pretplatu, kako bi mogli po ceo dan da gledaju njega. Pred ove izbore, Krkobabić, nakon što se prešaltao iz Dačićevog u Vučićev tabora, preti i ucenjuje ostarele nesrećnike koje je njegova vlast dovela u poziciju da svakodnevno balansiraju na ivici egzistencije, birajući da li će kupiti hranu ili lekove.

Ipak, Krkobabiću, aktuelnom lideru parazitske dinastije, valja priznati da je na raskrinkavanju Vučićevog kartela učinio više nego cela opozicija. Ponižavanjem penzionera pokazao je suštinu odnosa vlasti prema starim i bolesnim građanima. Ta pervezna kohabitacija zasniva se na uzajamnoj podršci. Penzioneri sve Krkobabiće nose na grbači, a oni će njih na duši.

I Nenad Popović je dao pun doprinos sablasno smešnoj kampanji vladajuće koalicije. Nadahnut, kao nekada, dok je cupkao uz Koštunicu, na mitingu u Zubinom potoku gromoglasno je cijuknuo: „Aleksandar Vučić je najveći Srbin". Ne zna se kako ga je izmerio. Možda lizanjem. Ili je do tog naučnog otkrića došao posle dugog razmišljanja, kad je stavio prst na čelo. S unutrašnje strane, kroz nos. Kako god bilo, i Popović ima pravo na izlive bestidnog poltronstva. Takvo šlihtanje bilo bi neumesno, ali podnošljivo, da je demonstrirano u Beogradu, Tuzli, Moskvi, Briselu... Bilo gde, samo ne na Kosovu, pred istim onim nesrećnicima koje je „najveći Srbin", u vreme prve vlasti, gurao u rat, da ginu i ubijaju, a sada trguje njihovim uništenim životima i grobovima njihovih rođaka, prijatelja, komšija...

Kao i Krkobabiću, i Popoviću treba čestitati na razotkrivanju SNS-a. Iako su u koaliciji, lider SNP-a otvoreno se suprotstavlja Vučićevoj saradnji sa NATO, pa čak i rasprodaji srpskog državnog zemljišta stranim kompanijama. Pored toga, na sajtu Popovićeve stranke, u samom vrhu, još stoji tekst Milana Stamatovića, člana Predsedništva SNP-a, u kome najteže optužuje klan Vučića.

- Premijerov brat kadruje i donosi ključne odluke, za šta smo potvrdu dobili nakon smene rukovodioca „Skijališta Srbije" Bojane Božanić. Kada su je pozvali direktor „Skijališta" i neko od članova Nadzornog odbora i saopštili da mora da se povuče, rekli su joj da je to naredio Andrej Vučić. Rekli su joj da se negativno izražavala o premijeru u nekom restoranu i da je na Fejsbuku podelila kritički sadržaj na račun Vučića. Premijer se nikada nije oglasio, niti je izrazio želju da se utvrdi ko su akteri otimačine zemljišta na Zlatiboru. To je dodatna indicija da je u tome učestvovao njegov brat.Oni mogu da urade šta hoće. Mogu da me uhapse, ali moraju da dokažu nešto, valjda. Ja ću svoj ugled da branim životom, zato što znam da posao radim savesno i odgovorno - govorio je predsednik opštine Čajetina nekoliko meseci pre nego što će savesno i odgovorno glasati za ulazak SNP-a u koaliciju sa SNS-om.

Vučić boljeg saveznika nema od Bogoljuba Karića. Kao laža i paralaža, dobro se razumeju. Prilikom poslednjeg susreta u Moskvi, u hotelu „Ric", dogovorili su se za cenu po kojoj Karić može da kupi TV Nova i da njenu frekvenciju iskoristi za vaskrsenje BK TV. Karić je, navodno, pristao da plati 20 miliona evra, od čega četiri ide nemačkim vlasnicima Nove, šest na dugove koje je ta televizija ostavila iza sebe, a ostatak će podeliti Vučići i kumovi. U istom paketu, Karić je dobio poslaničke mandate za ženu Milanku i brata Dragomira. Svima potaman. U kampanji ih nema, to ih ne zanima. Umesto predizbornih laži u slavu koalicije, Bogoljub laže samo za sebe. Zato se pohvalio nagradom „Lider nove Rusije", koju je dobio u Moskvi, a koju dodeljuje Ruska Federacija. U saopštenju, Karić je istakao svoje zasluge, sticane 35 godina, i poslovne uspehe o kojima govori činjenica da trenutno u Rusiji, Belorusiji, Turkmenistanu i Kazahstanu radi na projektima vrednim 13 milijardi dolara. Pun kao brod, ne pomišlja na to da Srbiji vrati opljačkanih tričavih 60 miliona evra. Umesto da dođe i sedne na optuženičku klupu, šalje u foto-šopu montirane dokaze i saopštenja o nagradi koja, kako tvrde upućeni, uopšte ne postoji.

U kampanji ne postoji ni Tomislav Nikolić. Osnivač i prvi predsednik Srpske napredne stranke skrajnut je na marginu političke scene, gde čeka definitivan kraj karijere.

Nema Nikolića, ali tu je kum Šešelj. Oslobađajuća presuda Haškog tribunala donela je vetar u jedra Srpske radikalne stranke, koja se u velikom stilu vraća u parlament, na mesto mnogih svojih zločina. Monstrum i mali miš, kako je Šešelja nazivao Vučić, kampanju koristi da se nudi novom gospodaru. Voleo bi, kaže, da bude ministar finansija u sledećoj Vučićevoj vladi. Šešelj o finansijama zna mnogo, uvek se dobro snalazio trgujući tuđim životima i imovinom. Sa Skupštinom u kojoj će radikali, pravi i lečeni, imati dvotrećinsku većinu Srbija će postati taoc vlastite mračne prošlosti.

Opozicija ne zna ni šta će sa sobom, a kamoli šta da učini kako bi došlo do iskoraka iz prošlosti. Bojan Pajtić vodi skromnu, neubedljivu kampanju. Mnogo više uspeha ostvaruje Dragan Šutanovac, koji, ljut što mu je Pajtić smestio šut-kartu iz parlamenta, vodi paralelnu kampanju i to za predsednika Demokratske stranke. U tom društvu ističe se i Zoran Živković, lider Nove stranke, koji najavljuje „Sablju 2". Pametan i lep, pozira sa sabljom u rukama, nadajući se da su svi zaboravili kako je sa cigaretom i tri podignuta prsta razdragano đuskao na novogodišnjoj proslavi „Crvenih beretki" 2002. godine.

Uz njih, u kombiju, kako i dolikuje, Srbijicu obilazi i trojac pod inventivnom parolom „Čeda - Boris - Čanak". Potrošeni i kompromitovani, teško da će uspeti da napabirče dovoljno naivaca koji bi ih svojim glasovima vratili u poslaničke klupe ili, još gore, u vlast pod Vučićevom suknjom.

Najveće osveženje na političkoj sceni predstavlja Levica Srbije. Da bi se prikazao kao potpuno nevin i nov lider, Borislav Stefanović sproveo je korenite promene. Za početak, pažnju javnosti privukao je promenom imena Borislav u Borko. Ako ni to ne bude dovoljno, možda će promeniti pol. I opet postati muško. Promena imena može da mu bude korisna za imidž, ali i za praktičnije stvari. Na početku kampanje javno se zakleo da celokupnom svojom imovinom garantuje da će ispuniti obećanja. Ako mu u međuvremenu svu imovinu ne skrcka Olja Kovačević, a nužda ga natera da prekrši obećanja, Borko uvek može da se izvlači na tačnu činjenicu da garancije nije dao on, nego neki Borislav.

Na ivici cenzusa balansiraju Radulovićev pokret „Dosta je bilo" i koalicija Dveri-DSS. Kao i sve opozicione stranke, tako i oni žešće kritikuju građane koji će apstinirati od glasanja nego Vučića. Demokratska stranka je nametnula agresivnu mantru: „Glasajte za nas, jesmo loši, ali manje smo zlo od naprednjaka". Usput, za svoje posrnuće optužuju „bele listiće", zanemarujući činjenicu da su Supermena i čiča Glišu na glasačkim listićima crtali normalni ljudi, kojima su se smučili Tadićevi i Đilasovi dilovi sa socijalistima i radikalima. Još licemerniji stav imaju čelnici DSS-a. I njima mnogo smetaju „beli listići", s gorčinom ih optužuju da tako daju svoj glas Srpskoj naprednoj stranci, koja, kako matematika pokazuje, nikada ne bi došla na vlast da upravo DSS nije podržala Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima.

Za razliku od impotentnih opozicionara, koji dokazuju da je Srbija zemlja čuda i ljudi bez muda, Aleksandar Dražić kampanju u Lazarevcu vodi pod jasnom i atraktivnom parolom „Vučiću pederu". Odlučno, bez kalkulacija.

U kalkulacije se uzdaju oni koji izborne šanse procenjuju na osnovu istraživanja i logike, bez strasti. Zato treba imati poverenja u ponudu koju su dale srpske kladionice. Pošto se igraju svojim parama, one najpreciznije određuju trenutne rejtinge stranaka. Prema ponudi kladionice „Mocart", koalicija oko SNS-a ima 48,2 odsto, SPS 10,8, a SRS 7,10, dok je DS potonula na 5,6 odsto. Ako SNS zaista osvoji gotovo polovinu glasova, za sve kladioničare i ostale građane biće svejedno, zajedno će potonuti u propast. Da se to ne bi desilo, treba poverovati u naprednjački slogan „Ujedinjeni možemo sve" i ujediniti se u borbi protiv Vučićeve diktature.

A 1. U Vranje ima i vređanje

Šef operativnog izbornog štaba vranjskih socijalista Branimir Stojančić rekao je za JUGpress da se 10. aprila dogodio skandalozan napad sekretara vranjskih naprednjaka i direktora Jumka, Gorana Đorđevića, u selu Ristovac, na kandidata liste Zajedno za Vranje, Petra Petrovića iz Dubnice".

"Petar me odmah pozvao i ispričao da je Đorđević na njega naleteo kolima, pokušao da ga pregazi, verbalno ga vređao i pretio.... Sve se ovo dogodilo dok se sa detetom vraćao iz ambulante. Ni prisutvo deteta direktora fabrike "Jumko" i sekretara vranjskog SNS nije sprečilo da na čoveka naleti kolima, da mu dobacuje i preti "de si debeljane seljački, zapamtićeš me, gledaj koliki si seljak" - ispričao nam je Stojančić koji kaže da je ovakvo ponašanje Đorđevića veoma uznemirilo Petrovo dete

NOVU KNJIGU PREDRAGA POPOVIĆA NARUČITE NA 063/123-2702