Natrag

Povodom

Poslednja korektura generalnog Državnog Revizora (DRI)

Koga slavi Radoslav?

Ukoliko se generalnom državnom revizoru Radoslavu Sretenoviću dozvoli da nastavi sa trendom praštanja pljačke državne imovine, život radnika u firmama gde se vrši revizija biće ugašen, a država i građani Srbije dodatno osiromašeni. Zakon ga ne zanima jer misli da on ima snagu zakona i prašta po svojoj volji pljačku državnog budžeta. Opsednut sobom i spreman da proglasi za uspeh to što jednim potezom opravda ogromnu pljačku, revizor dokazuje da je DRI i osnovana sa tim zadatkom. O njegovoj pojavi za Magazin Tabloid piše prof. dr Petar Ilić

Prof. dr Petar Ilić

Ukoliko se generalnom državnom revizoru Radoslavu Sretenoviću dozvoli da nastavi sa trendom praštanja pljačke državne imovine, život radnika u firmama gde se vrši revizija biće ugašen, a država i građani Srbije dodatno osiromašeni. Znanje se neće ceniti, a jedino će egzistirati moć „solidarnosti" predsednika DRI sa korumpiranim direktorima, koji će na taj način ostajati na svojim funkcijama.

Ovakvoj svemoći koju vlast podržava, se niko nije do sada javno usprotivio. To je sadašnja realnost Sretenovića koji se ne oslanja na razum, već na njegovo nekažnjivo iskustvo koje, reklo bi se ima tradiciju, u praštanju. Ali DRI sa njim na čelu ne prašta njegov lični novac, nego novac građana Republike Srbije. Ima li on prava da prašta novac koji nije njegov?

Vreme je za suprotstavljanje koruptivnim radnjama Sretenovića, kako bi se došlo do preporoda i kako bi se izgradio beskompromisno, novo i izvorno ljudsko društvo i gledište, rušenjem okvira sadašnjeg načina rada generalnog državnog revizora.

Objašnjenje njegovog koruptivnog načina rada se daje na primeru Instituta za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja" u Niškoj Banji, na čijem je čelu prof. Marina Deljanin Ilić, član SNS, i bivši član DS, URS i SPS. U SNS je „preletela", da bi bila postavljena za direktora Instituta „Niška Banja", a na osnovu pogodbe i falsifikovanog Ugovora o radu...

Izveštaj DRI o reviziji delova Finansijskog izveštaja Instituta za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja", Niš za 2014. godinu, od 3. decembra 2015. godine, prikazan je na sajtu: http://www.dri.rs.

U Izveštaju su utvrđene ogromne štete državnog budžeta samo za 2014. godinu u iznosu od 99.966.000 dinara, a za tri godine koliko je prof. Marina Deljanin Ilić direktorka, podrazumeva se da je taj iznos trostruko veći.

Kako se po zakonu daje rok da se šteta ispravi, od 30 do 90 dana, generalni državni revizor je osmislio da štetu ne nadoknađuje počinioc, tj. direktorka Instituta za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja", prof. Marina Deljanin Ilić, već se novac vraća oduzimanjem od radnika Instituta, gde je, defakto, utvrđena šteta. I sa takvim načinom se konstatuje da su utvrđene greške od strane DRI ispravljene i da nema potrebe da se podnose prekršajne, odnosno krivične prijave, protiv direktorke. Na ovaj način se legalizuje ponavljanje istog krivičnog dela, jer nakon toga što je „ispraznila jednu fioku", iz koje je nestalo više od 30 miliona dinara, „ispraznila" je i drugu, sada fioku Instituta..

Veliki problem je i što na osnovu prikupljenih informacija od naših članova, zaposlenih u Institutu, nepravilnosti nisu otklonjene u roku od 90 dana, već su ispravke vršene i nakon isteka ovog roka, što demantuje aktuelnu Direktorku Instituta koja neprestano ponavlja "da je stigao izveštaj u kome je ona pohvaljena". Direktorka, baratajući poluistinama i manipulišući nedovoljnim saznanjima zaposlenih pokušava da glorifikuje rezultate svoga rada-nerada.

Propusti u otklanjaju uočenih nedostaka nisu mogli da prođu neopaženo jer su aneksi Ugovora o radu dati radnicima na potpis 04. marta, a samo par dana pre toga istekao je rok za otklanjanje iz izveštaja o reviziji. Prema tome ispravljalo se i kada više nije postojala zakonska mogućnost za to. Postavlja se pitanje ko je dozvolio direktorki instituta da se bahato i osiono stavlja iznad Zakona. Takođe, začuđuje ponašanje predsednika DRI, koji je ovo ponašanje okarakterisao kao zadovoljavajuće u Poslerevizionom izveštaju. Potpuno iracionalno.

Praktično, R.Sretenović je za najveću pljačku banje u istoriji banja u Srbiji, nakon prekoračenog zakonskog roka od 90 dana, napisao lažnu ocenu (nije validna, zbog prekoračenja roka) koja obesmišljava Izveštaj, njegove DRI, tako što je do apsurda konstatovao: „...Ocenjujemo, da su mere ispravljanja, opisane u odazivnom Izveštaju koji je sačinio Institutu za lečenje i rehabilitaciju 'Niška Banja', Niš zadovoljavajuće i da ne postoji kršenje obaveza dobrog poslovanja". Inače na pomenutom dokumentu sem potpisa revizora nedostaje pečat, što implicira da se možda radi o još jednom falsifikatu.

Ni jednim jedininim navodom ovog Poslerevizionog izveštaja se ne pominje da je ispravila i jednu jedinu nepravilnost u iznosu od 99.660.000 dinara na koje smo ukazali u našem Zahtevu, i za koji smo pružili dokaze u okviru priloženog Izvoda iz Izveštaja DRI priloženog uz naš Zahtev.

Poslerevizionim izveštajem je samo konstatovano da je prenela novac sa nekoliko stavki na druge stavke zbog pogrešnog knjiženja, da je donela nekoliko internih propisa i aneksa ugovora o radu.

U Izveštaju DRI se jasno vide oblici stradanja i šteta načinjena Institutu od strane direktorke prof. Marine Deljanin Ilić. Kolektiv je izložila stradanju, ali i dalje ostaje direktor, jer tako kažu moćnici koji sarađuju sa direktorom i ako su zaduženi da utvrđuju pljačku državne imovine.

Na osnovu prikupljenih informacija od naših članova, direktorka često ističe, da razgovara sa Sretenovićem i njegovim saradnicima, hvaleći se da ima i njihovu pomoć u radu. Takođe se hvali da dobija instrukcije o svojim daljim aktivnostima i da joj je rečeno da nijedan razlog za brigu ne treba da ima.

Direktorka sve svoje padove, bez stida, prikazuje kao uspeh ili uzlete, i pamćenje učinjenog zla prema Institutu, potiskuje slavljeničkom iluzijom, ne bi li opstala i na taj način se otkupila.

Njen hvalospev je otužna samohvalisava ispovest, o sopstvenim prihodima, jer je istovremeno direktorka Instituta u Niškoj Banji, i šef Katedre za internu medicinu na Medicinskom fakulteteu u Nišu. Pokazuje sveprisutnost - u isto vreme je prisutna na dva radna mesta, na različitim lokacijama na distanci od oko 20 km, sa 200 odsto radnog vremena angažovanja, dve plate za isto radno vreme, (navedeno je utvrdila i inspekcija rada i DRI u svom Izveštaju), bez stida i morala!

Svoja shvatanja direktorka definiše u njenoj moći, da umanji lik i delo neistomišljenika, da oslabi njihov izvor prihoda, i da na kraju oni završe kao tehnološki viškovi i dobiju otkaze.

Izveštajem Džavne revizorske institucije, DRI, sve je razotkriveno, posebno pored nanete štete državnom budžetu, i Instituta, dokazane su i lične i moralne slabosti direktorke. Podupirana iz drugog plana, i to od strane moćnika generala Momira Stojanovića, sada već bivšeg poslanika u Narodnoj skupštini (jer mu je nezakonito zaposlila sina), zatim i od njenih prijatelja, generalnog revizora Radoslava Sretenovića, visokog funkcionera SPS Slavice Đukić Dejanović, državnog sekretara Berislava Vekića, i dr. koje sve skupa direktorka spominje, kao zaštitnike njene moći.

I nije samo primljen sin generala, već je u Izveštaju DRI utvrđeno da je u 2014. godini, nezakonito zaposleno, bez sprovođenja konkursa još 56 ljudi, pozivajući se na dopis Slavice Đukić Dejanović, zav. pod br.4444/1 od 03.04. 2014. godine u Institutu (dopis ministarke se ne odnosi na prijem generalovog sina).

Otvoreno obesmišljavanje postojanja Državne revizorske institucije, za predsednika iste institucije R. Sretenovića izgleda ništa nije novo, posebno ukoliko se pogledaju novinski natpisi i članci u elektronskim medijuma o njegovom moralu i karakternim osobinama.

Ovakvim Zaključkom, generalni revizor je sve zakonske barijere srušio svojim trikovima oko navođenja nekih trivijalnih dokaza o ispravljenim knjiženjima i sl. u obrazlaganju svog stava, sa veoma siromašnim repertoarom.

Za Sindikalnu organizaciju Instituta, ovakvi postupci generalnog državnog revizora, koji ne opravdavaju praštanje opljačkanog novca, mogu da zadovolje samo njega i direktorku Instituta, ali ne i istinu! Nejasno je da li je generalni revizor, bio zbunjen dok je potpisao ovakav Poslerevizioni izveštaj o merama ispravljanja Instituta za lečenje i rehabiltaciju „Niška Banja" Niš, ili je to uradio na brzinu, bez razmišljanja.

Ovakva neadekvatna i nezakonita konstatacija generalnog revizora o merama ispravljanja u poslerevizionom Izveštaju nameće pitanje: - da li slična sudbina čeka još i druge institucije u zemlji, gde se pljačke državnog budžeta kreću od trocifrenih do višesifrenih brojeva miliona dinara.

Blago generalnom revizoru Radoslavu, što zaglavljen između nade u pravdu institucija koje krše zakon, i njegovog praštanja trošenja novca građana, čini sve, kako bi bio priznat u svojoj tradiciji. I time, misli da dokazuje svoj „visoki revizorski renome". Sindikalna organizacija izražava čuđenje i „zbog pravnih čarolija" generalnog revizora, jer je njegovu verzija Izveštaja o nezakonitoj šteti državnog budžeta u Institutu, „uspeo da oboji" njegovim sentimentom i hladnim „tušem".

Generalni revizor je pokazao da je najposvećeniji i najpredaniji u „ozbiljnosti" nalaženja i korekciji bar nekih sitnih detalja, koji su u dubokoj disharmoniji sa napisanim Izveštajem DRI, koji su pisale njegovi kolege, a koje on na ovakav bezumni način nipodaštava

Izveštaj i konstatacija generalnog revizora Sretenovića najviše govori da ne poštuje dokaze, što se da zaključiti da je to njegova najveća strast jer se ne bavi celinom događaja i krivičnim delima. On se ograničava na ono nepromišljeno i lako u njegovim mislima i strastima. Valjda misli da ima jaka leđa. Tu je general u penziji, Momir Stojanović, kome je direktorka Instituta primila sina, bez konkursa, pa ljudi iz Vlade Srbije, resornih ministarstva, i dr. O nezakonitom zapošljavanju sina generala Stojanovića, Sretenović ni reč nije spomenuo.

Glosa

Generalni revizor R. Sretenović priča da praštanje pljačke direktorke Instituta ne vrši on, već da mu to drugi smeštaju, jer on i ne gleda šta potpisuje, a da oni koji mu smeštaju to pravdaju tzv. uklapanjem u društvene norme. Pri tome, ne kaže o kakvim je normama reč, i ko mu to smešta.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane