Natrag

Su(lu)dovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (76)

Od zla oca i gore majke

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Najgori među njima je, svakako, ministar pravde Nikolica Selaković. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Vladi Srbije je 22. marta ove godine upućen Izveštaj o stanju u pravosuđu koji je sačinio Savet za borbu protiv korupcije. (Izveštaj u celosti objavljujemo uz ovaj tekst u elektronskom izdanju magazina).

Članovi Vladinog Saveta za borbu protiv organizovanog kriminala, inače dugogodišnje sudije i advokati od ugleda i struke, opisuju, neostrašćeno, pozivajući se na zvanične podatke, stanje u srpskom pravosuđu kao nepodnošljivo.

''...Poražavajući je podatak - navodi se u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije - da je od 3.092 predviđena sudijska mesta u Srbiji upražnjeno čak 312 sudijskih mesta, od čega u osnovnim sudovima nedostaje čak 196 sudijskih mesta. Ako je osnovana tvrdnja da nemamo dovoljan broj nosilaca pravosudnih funkcija, onda nije jasno kako se mogu povlačiti izabrane sudije i tužioci na rad u Ministarstvo pravde, o čemu je Savet pisao i u prošlom referatu o pravosuđu iz 2014. godine.

O ovom pitanju, Savet je detaljno pisao ne samo zbog povlačenja sudija i tužilaca na rad u Ministarstvo pravde, iako su sudovi i tužilaštva neažurni, nego i sa aspekta sukoba interesa između obavljanja rada u organima pravosuđa koji pripadaju pravosudnoj vlasti i obavljanja rada u Ministarstvu koje pripada izvršnoj vlasti, na štetu pravosudne vlasti.

S obzirom da je u radu skoro oko 2,9 miliona nerešenih predmeta, bez obzira što je nakon povratka sudija porastao broj sudija, Savet je pokušao da analizira zbog čega postoji tolika razlika između učinka naših i stranih sudija, i Savet je došao do zaključka da je na to uticalo: veliki uticaj izvršne vlasti na rad pravosuđa, što utiče na ponašanje sudija koja nisu u skladu sa sudijskim kodeksom; siromaštvo, što onemogućava mogućnost stručnog zastupanja, a poznato je da u zapadnim zemljama skoro svaki građanin ima svog advokata; veliki broj starih predmeta iz vremena ratova, sankcija, bombardovanja, kada su sudovi i tužilaštva bili ograničeni u svom radu; loši zakonski propisi koji su teško primenjivi; nepostojanje delotvorne Pravosudne akademije sposobne da pruži kontinuiranu obuku od strane stručnjaka za određene oblasti; nepostojanje dobre sudske prakse; netransparentnost u radu; loše i nedelotvorne statističke evidencije; problem pratećih službi, npr. Pošte (nedelotvorno dostavljanje), ustanove za veštačenja (nedelotvorna veštačenja), veštaci bez adekvatne sertifikacije i edukacije (nedovoljno stručna veštačenja); dugo trajanje tranzicije koja se dešava u svim oblastima našeg društva; veliki broj starih predmeta iz vremena ratova, sankcija, bombardovanja, kada su sudovi i tužilaštva bili ograničeni u svom radu; loši zakonski propisi koji su teško primenjivi...

Imamo veoma loše zakone koji se veoma teško primenjuju, ali koji se veoma često menjaju. Savet je napravio analizu samo seta pravosudnih zakona i procesnih zakona i utvrdio je da je u toku pet godina Zakon o javnom tužilaštvu deset puta izmenjen, Zakon o sudijama imao je dvanaest izmena, Zakon o uređenju sudova izmenjen je osam puta, Zakon o pravosudnoj akademiji imao je dve izmene, Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Državnom veću tužilaca imali su tri izmene, Zakon o izvršenju i obezbeđenju imao je četiri izmene, Zakon o parničnom postupku menjan je tri puta dok je Zakon o krivičnom postupku imao pet izmena.

Ovako česte izmene osnovnih, „krovnih zakona", jasno upućuju da su na zakonima radili nedovoljno stručni ili neiskusni ljudi, koji ne znaju da usklade zakone sa životom, a na šta upućuje i sve češće traženje autentičnih tumačenja, kao i mišljenja koja se u stručnoj javnosti traže. Savet je uočio da se često osnivaju ad hok komisije za izradu nacrta zakona sastavljene od lica koja nisu stručna za određenu oblast. Rezultat takvog načina donošenja zakona su: nejasni, neprecizni, nepotpuni, neustavni zakoni, zakoni koji su suprotni drugim sistemskim zakonima. Ovakvi zakoni često se menjaju jer ne mogu bili delotvorno primenjeni. Takvi zakoni dovode do konstantne reforme koja naročito šteti pravosuđu.

Stručna javnost nema uticaja na kvalitet zakona, jer se u 80% slučajeva zakoni donose po hitnom postupku, bez javne stručne rasprave, a na šta je Savet ukazivao u više svojih referata.

Korupcija srpskog pravosuđa je, možemo slobodno zaključiti, sistemska, i podsticana je od izvršne vlasti Javna tužilaštva i sudovi podređeni su interesima vladajuće elite, koja postavlja tužioce i sudije, glasanjem u Narodnoj skupštini Srbije o predlozima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Nepotizam je, takođe, kamen spoticanja, jer sudije i javni tužioci promovišu svoje sinove, kćeri, snahe i zetove na javnotužilačke i sudijske funkcije, bez provere njihove stručnosti i dostojnosti.

Kad pravda požuti

Sunovrat srpskog pravosuđa počeo je dolaskom Demokratske stranke na vlast, koja je preko tadašnje ministarke pravde Snežane Malović uspostavila stanje potpune okupacije tužilaštava i sudova izabravši Natu Mesarović za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda i Zagorku Dolovac za Javnog tužioca Srbije, koja predsedava i Državnim većem tužilaca.

Njih tri su, u svojoj reformi koja je imala za cilj uspostavljanje partijskog pravosuđa, oterale, na brutalan način, nekoliko stotina sudija i skoro isto toliko javnih tužilaca i njihovih zamenika, optužujući ih za pripadnost kriminalnoj sredini! Nakon odluke Ustavnog suda Srbije, koji je pod snažnim pritiskom iz Brisela, poništio odluke o nereizboru sudija i javnih tužilaca, nove vlasti, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, potpuno su amnestirale od odgovornosti prethodnu vlast i njene čelne ljude za zločine u pravosuđu.

U tužilaštvu i sudovima ostala je mafija koju su okupile Nata Mesarović i Zagorka Dolovac, dovođenjem svojih sinova, rodbine i članova partije na sudijske i javnotužilačke funkcije.

Vučić je za ministra pravosuđa postavio Nikolicu Selakovića, asistenta sa Pravnog fakulteta u Beogradu, deklarisanog pedera iz šinjela Olivera Antića, a on je ministarstvo napunio svojom sabraćom iz gey zajednice. Težak udarac Vučić je zadao pravosuđu postavljanjem Aleksandra Stepanovića, takođe uglednog pedera, za predsednika Višeg suda u Beogradu. Stepanović je potom postavio Duška Milenkovića za predsednika Apelacionog suda u Beogradu. Njih dvojica su osnovali zločinačku grupu koja se ne sukobljava sa mafijom Nate Mesarović, već se ispomažu. Nata je u odeljenje za organizovani kriminal izabrala svoga sina Vladimira Mesarovića, koji je, takođe, peder.

Već smo opisali da gospodin Stepanović ne prima stranke ni sudije na razgovor, ali novac prima svaki dan. On predsedava vanraspravnim većem Odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu. Posluje sa još osam advokata koji dobijaju sve predmete u kojima stranke imaju mogućnosti da plate i otkupe slobodu. Ti advokati imaju telohranitelje iz Bezbednosno informativne agencije, a Stepanovića i sudiju Milenkovića opslužuje informacijama i logistikom načelnik Policijske uprave Beograda Veselin Milić, direktor Bezbednosno informativne agencije Aleksandar Đorđević, koji je bio advokat, i koji je u Advokatskoj komori Beograda i dalje disciplinski tužilac. U sastav ove organizovane kriminalne grupe, ušao je i specijalni tužilac za organizovani kriminal, čačanski advokat Mladen Nenadić i viši javni tužilac u Beogradu Nataša Krivokapić Čitaković. Ova grupa u svojim rukama drži srpsko pravosuđe i tužilaštvo, i kada neko dođe u njihove kandže, nema mu spasa. Njima potpunu podršku pruža odlazeći premijer Aleksandar Vučić, za koga odrađuju najprljavije poslove.

Po pravdi Aleksandrovoj

Da podsetimo čitaoce, Više javno tužilaštvo u Beogradu odbilo je krivične prijave protiv telohranitelja Andreja Vučića, mada on i nema pravo na vojno-policijsko obezbeđenje, kada su oni nasrnuli na pripadnike Žandarmerije, koji su obezbeđivali gey paradu, a koju je podneo Zaštitnik građana Saša Janković. Odbačene su i sve prijave protiv Andreja Vučića za utaje poreza preko lažnih firmi preko kojih je zaradio nekoliko desetina miliona evra i isto toliko pranjem novca, pravdajući se da je ''neko ukrao njegov identitet''. Premijer Vučić je stao iza svih lažnih diploma i doktorata svojih ministara i savetnika, iza svih njihovih kriminalnih poslova i pljački, a Više javno tužilaštvo je to sve pokrilo svojim odlukama.

Zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Milan Malenović, uhapšen je 19. avgusta prošle godine, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zbog opravdane sumnje da je ugrozio sigurnost Aleksandra Vučića, pretnjama na fejsbuk profilu. Sudija Zoran Šešić je rešenjem držao Malenovića u pritvoru, a potom u kućnom pritvoru, 5 meseci i 24 dana! Tužilaštvo ni do danas nije podiglo optužni predlog, niti je preduzelo bilo koju istražnu radnju. Da li oduzimanje slobode građanima predstavlja zadovoljstvo sudijama i tužiocima koji su pod šinjelom Aleksandra Vučića? Ko će platiti šet meseci oduzete slobode Milanu Malenoviću, i još stotinama građana sa kojima se igra Vučićeva javno-tužilačka i sudska mafija? Ima naravno u beogradskim sudovima i časnih sudija i časnih zamenika tužilaca, ali su i njihova imena uprljana, jer odlučuju u većima koja kontroliše Aleksandar Stepanović i Duško Milenković.

Predsednik vanraspravnog veća Višeg suda u Beogradu, Zoran Šešić, nije samo Malenoviću oduzeo slobodu. Svako ko ne plati njegovom šefu, čami u pritvoru i nije siguran da će ikada dočekati slobodu.

U Beogradu je 19. februara sudija Šešić imao slučajan susret sa jednim građaninom, koga je izmarširao iz kancelarije, dok je bio zamenik predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, koji se žalio na postupanje sudije Vere Sofrenović u njegovom predmetu, koji nije rešen za 8 godina.

Sudija Šešić je prebio Žarka Grujića, od koga je mlađi 20 godina, a uveče je policija Žarka uhapsila po nalogu tužioca Nataše Krivokapić. Žarku je određen pritvor. Mašinerija je počela da melje ovog nesrećnog čoveka. Prvo je, da podsetimo, optužen za nasilničko ponašanje, pa je izvršena prekvalifikacija na ugrožavanje sigurnosti.

Sudija Šešić je u policiji dao izjavu da se i ranije susretao sa Žarkom, ali da nisu komunicirali. Onda ga je tužilac na salsušanju zamolila da menja izjavu, jer nije lako montirati slučaj.Žarko je u pritvoru, a sudija Drugog osnovnog suda u Beogradu Dejan Stefanović zabranio je upravi zatvora da Žarka odvedu na snimanje noge, koja je napukla od udara koje mu je zadao sudija Šešić. Iz izevštaja lekara Hitne pomoći vidi se da je Žarko od Šešića zadobio teške povrede.Sudija za predhoni postupak Nebojša Bajić zabranio je Žarku da iz pritvora pošalje pismo sudiji Dragani Boljević, predsednici Društva sudija Srbije. Zvao je i upravu zatvora da Žaraka stave u sobu ''za jebanje'', što je odbijeno, s gađenjem. Ali... Žalbu protiv rešenja o produženju pritvora odbila je sudija Višeg suda u Beogradu Vera Sofrenović! Ista ona sudija na čiji rad se nesrećni Žarko i žalio. Vera sudi i u veću sa Šešićem, i bez presedana je u srpskom pravosuđu da sudije iz istog veća sude u sporovima u kojima je oštećen njihov kolega iz veća. Da, ali ovo je slika srpskog pravosuđa koje opisuje i Savet za borbu protiv korupcije.

Sudija se brani ćutanjem

Pomenuta Vera Sofrenović bila je pripravnik u Okružnom sudu u Beogradu, kod sudije Siniše Sofrenovića. Udala se za njega, mada je od nje stariji više od 30 godina. Odmah je izbrana za sudiju Prvog opštinskog suda, a kada je on otišao u penziju, usled starosti, izabrana je na njegovo mesto. Ova laka žena težak je sudija. Ispomaže se kod kolega i advokata, kojima usluge naplaćuje u naturi. Ne bi me iznenadilo da Zoran Šešić predsedava većem koje će odlučivati o žalbi Žarka Grujića na presudu, jer zamenica tužioca traži da se Žarku Grujiću izrekne kazna zatvora od osam meseci, a onda će mu sudija Šešić oprostiti što ga je i istukao. Kada ovaj broj bude pred čitaocima, sudija Dejan Stefanović osudiće Žarka na kaznu od godinu dana. Jer, mora da se dokaže i ovaj nalickani peder, da bude jači u grupi. On je zabranio advokatima da fotokopiraju spise predmeta, koji teško kompromituju tužilaštvo i sudije. Urednik Magazina Tabloid je zatražio odgovore od sudije Stefanovića, koji je postao sudija jer mu se majka Margo Stefanović takođe dokazivala u sudu i dogurala do Vrhovnog suda Srbije, u kojem je sudio i njegov očuh. Sudija nije odgovorio na pitanja. Brani se ćutanjem.

I sa sudijama se poigravaju

I sudije nisu zaštićene, ako nisu članovi orgnizovanih kriminalnih grupa. Sudija Višeg suda u Beograda Branislav Blažić nalazi se na optuženičkoj klupi Višeg suda u Beogradu - pred većem kojim predsedava sudija Danko Laušević, a članovi veća su sudije Rastko Popović i Duško Milenković. Sudija Blažić je optužen da je od jednog građanina i njegovog sina dobio novac da im završi neki predmet u Vrhovnom kasacionom sudu, koji je već dva meseca ranije bio presuđen! Na sudu se sve i dokazalo, počev da je sudija bio nezakonito praćen 18 meseci, da nije postojalo pismeno odobrenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda., a dvojica optuženih ničim nisu ukazala da su od sudije tražili bilo kakvu uslugu. Glavni pretres je zaključen 6. aprila, i sud je bio obavezan da istog dana izrekne presudu i objavi. Reč je o skraćenom postupku. Međutim, sud je odložio objavljivanje presude za 15 dana. Ona će biti objavljena 21. aprila, dan uoči završetka izborne kampanje, i u kojoj će Vučić da se pohvali kako je osuđen sudija zbog korupcije. Pre deset meseci, dnevnik Blic je objavio da će sudija Blažić dobiti tri godine. Sudije su jednoglasno i donele tu odluku, koju im je saopštio predsednik suda Stepanović! Puno je sudija koji nemaju nikakve moralne skrupule, i donose presude znajući da drugom čine zlo.

Stecište kriminalaca i ološa je Viši sud u Beogradu, Apelacioni sud i Privredni apelacioni sud u Beogradu. Većina njih je od zla oca i gore majke, koji su još sudije u srpskim sudovima.

A 1. Objavljivanje presude

Član 425

Pošto je sud izrekao presudu, predsednik veća će je odmah objaviti.

Ako sud nije u mogućnosti da istog dana po završetku glavnog pretresa izrekne presudu, odložiće objavljivanje presude najviše za tri dana, a u naročito složenim predmetima najviše za osam dana i odrediće vreme i mesto objavljivanja presude. Predsednik veća će u prisustvu stranaka, njihovih zakonskih zastupnika, punomoćnika i branioca javno pročitati izreku i saopštiti ukratko razloge presude.

A 2. Po potrebi živ

Radomir Brkušanin iz Ivanjice je živ, mada je zvanično mrtav. Sve je počelo kada je sudu vraćeno rešenje od 24. avgusta 2011. sa primedbom da isto nije moglo da bude uručeno, jer je primalac umro. A 3. oktobra 2011. sudija Tihomir Maksimović donosi rešenje o prekidu postupka usled smrti izvršnog dužnika.

Radomir o svemu ovome ne zna ništa, jer sud ovakva rešenja ne dostavlja ''umrloj" stranci.Tek kada mu je Telekom isključio telefon i broj dodelio drugome, a EPS isključio struju na imanju koje ima u blizini Ivanjice, on 2014. saznaje da se već tri godine vodi kao mrtav.

U pisanoj izjavi koju je dao poštar koji je vratio rešenje iz 2011. tvrdi kako mu je informaciju da je Brkušanin umro dao Milan Poledica, koji se nalazio u kući na pomenutom imanju kod Ivanjice.

Čim je saznao da je ''mrtav'', on kreće da istražuje kako je do ovoga došlo, pa između ostalog odlazi na razgovor kod sudije Maksimovića, ali on tvrdi kako on nikada nije doneo to rešenje, da na njemu nije njegov potpis, niti je on tog dana uopšte bio u sudu!

Uz pomoć predsednice suda Snežane Bjelogrlić, Radomir dolazi do orginalnog rešenja uprkos tvrdnji sudije kako ga nikada nije doneo.

Brkušanin je i dan danas za zvanične organe u Ivanjici, po potrebi i mrtav, ali i živ. Prilikom vađenja ličnih dokumenata morao je da mu pomogne načelnik policije.Kada treba da mu se naplati neka kazna ili doprinos, Brkušanina institucije „ožive".

Poslednja vest

Ukinut pritvor

Kada je ovaj broj Magazina Tabloid bio odštampan 18. aprila u štampariji u Podgorici, u Beogradu je 19. aprila, sudija Drugog osnovnog suda u Beogradu Dejan Stefanović, nakon višesatnog ispitivanja okrivljenog Žarka Grujića i oštećenog sudije Šešića, doneo rešenje kojim je ukinuo pritvor Grujiću. Sudija Šešić se nije protivio ukidanju pritvora, navodeći da se ne oseća ugroženim.

Zamenica tužioca Ljiljana Devrnja je protestvovala protiv odluke sudije, ne skrivajući bes i ogorčenje, što je izazvalo i čuđenje sudije Zorana Šešića.

Tužilac je najavila žalbu na rešenje o puštanju iz pritvora Žarka Grujića.

Odluka sudije Dejana Stefanovića je bila iznenadna, nakon što je na glavnom pretresu utvrdio uloge onih koji su učestvovali u verbalnom i fizičkom okršaju između sudije Šešića i građanina Grujića.

Da li će odluka sudije Stefanovića razbesneti njegove kolege, koje su na bestijalan način dva meseca držale Žarka Grujića u pritvoru, opisujući ga kao „opasnog kriminalca"?

Glavni urednik Magazina Tabloid izvinjava se sudiji Dejanu Stefanoviću zbog teških reči izrečenih u ovom tekstu.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane