Natrag

Feljton

Vens Ferel: Vakcine, novi genocid? (4)

Vojni sud protiv zdravog razuma

Vodeći svetski zdravstveni problem su vakcine i njihova masovna upotreba. Sa ovom strašnom istinom koja je višestruko potvrđena, ne bi se složila samo mafija iz Svetske zdravstvene organizacije, koja je glavni lobista farmaceutske industrije i glavni oslonac njene mafije. Ali, nezavisni stručnjaci i mnoge civilizovane države i njihova nadležna ministarstva, odavno su skrenuli pažnju da vakcine primaju na svoju odgovornost. Pre nekoliko godina, ministarka zdravlja Poljske, službeno je zabranila njihovu upotrebu. U knjizi Vensa Farela, "Vakcine, novi genocid?", objavljenoj i na srpskom jeziku, u prevodu Saše Ivanovića, detaljno su opisane sve opasnosti od vakcina. Magazin Tabloid objavljuje odabrane delove iz ove knjige

Vens Ferel

Izlaganje količini od ne više od 10.000 klica antraksa - koje bi sve zajedno lako mogle da stanu na tačku na kraju ove rečenice - može da ubije čoveka. Spore su toliko sićušne, da mogu da prođu kroz vlakna koverte ili lista papira. U međuvremenu, kriza oko vakcine protiv antraksa samo se produbila. Mark Zejd, advokat koji je predstavljao neke od prvih vojnika koji su odbili vakcinu, obezbedio je na hiljade strana štetnih činjenica o njoj. Počeo je da izdaje objave za štampu o svojim nalazima i da deli kopije medijima.

Vojnici odbijaju vakcinu. Do ovog trenutka, na stotine vojnika, plašeći se za svoje zdravlje, odbilo je naređenja da primi vakcine. Plašeći se da će njihov primer proizvesti opštu pobunu, vojska je preuzela korake da ih izvede pred vojni sud.

Problem se pogoršao odlukom Pentagona iz proleća 1998. da "u interesu pravičnosti", vakciniše i rezerviste koji nisu bili smešteni u visokorizičnim oblastima.

Piloti daju otkaz. Ova odluka je naročito razbesnela pilote u Vazduhoplovnoj nacionalnoj gardi. Mnogi su imali poslove kod kuće, leteći za komercijalne kompanije. Snažni i zdravi, plašili su se za ličnu bezbednost.

Više od 260 pilota je napustilo Vazduhoplovnu nacionalnu gardu ili Rezervne vazduhoplovne snage. GAO je predvideo ukupan gubitak pilota od 43% u toku narednih šest meseci. Pri troškovima od 6 miliona dolara za obuku svakog od ovih pilota spremnih za borbu sa osam do deset godina iskustva, ukupni troškovi su iznosili 1,5 milijardu dolara.

GAO svedočenje

Na saslušanju pred potkomitetom predstavničkog doma Krisa Šeja u aprilu 1999, GAO (Generalni revizorni ured) predstavnik je rekao kongresmenu da nikada nije sprovedeno istraživanje o dugoročnoj bezbednosti vakcine protiv antraksa. "Prema tome ne može se zaključiti da nema dugoročnih efekata", rekao je. Takođe je naveo da su postojala pitanja o efektivnosti u zaštiti protiv napada antraksom. Izgledalo je da je vakcina ujedno i opasna i beskorisna.

Drugi zvaničnik GAO-a, Sušil Šarma, otkrio je da je brošura ministarstva odbrane o vakcini bila netačna kada je navela da je vakcina već data velikom broju "veterana, laboratorijskih radnika, i radnika sa stokom". U stvari je data samo nekolicini.

Zapisi nedostaju. Takođe je otkriveno da nije bilo zapisa o tome ko je primio vakcinu protiv antraksa za vreme Zalivskog rata; pa ipak je Pentagon godinama tvrdio da bolest Pustinjske oluje nije izazvana vakcinom (Hearing before the Subcommittee on National Security, Veterans Affairs, and International Relations of the Comitte on Government Reform, 106th Cong, 1st Sess., Apr. 29, 1999, pp. 10- 20).

Zaštita Bio Porta. Kao da to nije bilo dovoljno loše, advokat Zejd je otkrio da je naišao na neka dokumenta koje je vojska pripremila kako bi osigurala kompanije koje proizode vakcinu protiv antraksa! BioPort iz Mičigena je bio toliko uplašen zbog opasnosti vakcine protiv antraksa koju je proizvodio, da je želeo vladinu zaštitu od tužbi do kojih bi masovno došlo kada bi Amerikanci bili povređeni primanjem vakcine ili kada bi se pokazala neefikasna u zaštiti od napada antraksom!

Dugoročno istraživanje je obećano. Pentagon je odgovorio da nema nikakvih razloga za brigu; ali mesec dana kasnije obećao je da će početi sa "dugoročnim istraživanjem" bezbednosti vakcine. To je bilo više od godinu dana nakon što su date velike količine inekcija i devet godina nakon što su davane tokom Zalivskog rata. Još uvek čekamo da to istraživanje počne.

BioPort u problemima. Još problema se pojavilo u jesen 1999, kada BioPort, mičigenska kompanija koja je proizvodila vakcinu, nije mogao da zadovolji FDA standarde. Do sada ih to postrojenje nikada nije ni zadovoljilo. Međutim, ovog puta je FDA zapretila da će zatvoriti postrojenje.

Postojala je opasnost da bi firma mogla finansijski da propadne. Zbog toga se, da bi finansijski pomogao kompaniji (ne da poboljša bezbednost vakcine), Pentagon složio da podigne cenu koju je plaćao firmi po dozi antraksa, sa 4,36 na 10,64 dolara.

To je obezbedilo kompaniji dodatnih 24 miliona dolara; 18,7 miliona je odmah plaćeno unapred. Setićete se da je BioPort ranije potrošio milione na kancelarijski nameštaj i bonuse za svoje rukovodioce. Vakcina i dalje pada na testovima. Ubrzo nakon toga je otkriveno da skoro 1,5 milion doza vakcine, proizvedene u BioPortu, nije prošlo test potencije.

Druge je odbacila FDA jer nisu sleđene procedure o sterilnosti! Novi inspekcijski izveštaj je ustanovio više od 30 nedostataka, uključujući činjenicu da različite serije vakcina nisu jednolično zadovoljile iste zahteve.

Izveštaj predstavničkog doma. Komitet predstavničkog doma koji je istraživao vakcinu protiv antraksa izdao je specijalni izveštaj u aprilu 2000: "Program ministarstva odbrane o vakcinaciji protiv antraksa: Nedokazana zaštita vojnih snaga".

Sojevi od kojih vakcina ne štiti. Izveštaj je uključio veoma ozbiljnu činjenicu da neprijatelj isecanjem gena može lako da proizvede soj antraksa koji bi u potpunosti bio otporan na vakcinu protiv antraksa, čineći program "medicinskom Mažino linijom, fiksiranim utvrđenjem koje štiti od napada iz samo jednog smera". Drugim rečima, ubrizgavati Amerikancima-bilo kojim Amerikancima-vakcinu protiv antraksa predstavlja gubljenje vremena (Committee on Government Reform, 106th Cong., 2d sess., House Report 106-556, April 3, 2000, p. 2).

Da li isto može da bude tačno i za druge vakcine koje štite od biološkog oružja? Jedan primer bi trebalo da je dovoljan:

Varijanta Ju. U proleće 1988, Nikolaj Justinov je umro u Vekoru, sibirskom istraživačkom kompleksu koji se bavi variolom. On je bio naučnik koji je slučajno zarazio sam sebe Marburg virusom, ubicom koji izaziva unutrašnje krvarenje, a koga su on i njegovi saradnici pokušavali da usavrše kao oružje. Nakon njegove smrti, njegovi saradnici iz Vektora su uzgajali virus koji ga je ubio. Oni su otkrili da se virus unutar njegovog tela neznatno promenio. Nova varijanta je, po Kenu Alibeku, bila naročito virulentna i bila je pretvorena u oružje kao zamena za prvobitnu. U čast Justinovu, nazvana je "Varijanta Ju". Pored toga, bilo koja vakcina pripremljena da štiti od Marburg virusa bila bi beskorisna protiv Marburg-Ju virusa.

Nije bilo teško proizvesti varijante bolesti protiv kojih vakcine ne bi mogle da pruže zaštitu. Morali bismo da imamo uzorke tajnog virusa; a, čak i da napravimo vakcinu, zašta bi bile potrebne godine, velika je verovatnoća da ne bi bila bezbedna niti bi pružala zaštitu. To smo već uviđali sa našim vakcinama protiv antraksa i variole.

2000. i nova kriza

"Nepoznati efekti". Istraživanje iz marta 2000, koje je objavio Medicinski institut pri Nacionalnoj akademiji nauka, zaključio je da ima "neodgovarajućih/nedovoljno dokaza" da bi se utvrdilo da li vakcina protiv antraksa može da izazove "dugoročne štetne ishode po zdravlje". Dodatno je da je postojala samo "malobrojna objavljena verodostojna literatura"; a i tih nekoliko izveštaja je samo opisalo "mali broj kratkoročnih istraživanja" (NAS Institute of Medicine, "An assessment of the Safety of the Anthrax Vaccine, A Letter Report", Washington, D.C., March 30, 2000, pp. 5-6). Drugim rečima, nikada nije sprovedeno praktično nijedno istraživanje o bezbednosti ili efektivnosti soja vakcine protiv antraksa koju smo mi imali, niti je ikada sprovedeno nijedno dugoročno istraživanje!

Nijedno zvanično kliničko istraživanje nikada nije izvršeno kako bi se bilo šta dokazalo. Međutim, naravno, bilo je na hiljade vojnika za koje se zna da su povređeni vakcinom. Još pilota daje otkaz. Do tog trenutka je na stotine pilota rezervista napustilo vojsku. Do leta 2000, više od 400 vojnika je disciplinski kažnjeno zbog odbijanja vakcine, a 51 je izveden na vojni sud. Nekoliko njih je služilo kratku kaznu u zatvoru.

Samo u američkoj vojsci. Zbog velikih opasnosti vakcina protiv biološkog oružja, nijedna druga zemlja nije tražila od svojih trupa da budu vakcinisane, ni jedna! Britanija je vakcinacije protiv antraksa za svoje trupe proglasila dobrovoljnim; a Francuska ih uopšte nije davala.

Lažni bionapadi

U Portsmutu, u Nju Hempširu, i u Denveru, u Koloradu je u proleće 2000. organizovana vežba u obliku 10- odnevnog lažnog napada biološkim oružjem. Dobar deo je rađen na papiru, a deo na praktičnim probama.

Vežba se u Denveru završila 23. maja, širenjem zamišljene "epidemije" van kontrole. Procene o tome koliko ljudi bi se razbolelo veoma su varirale. Neki su naveli 3.700 obolelih i 950 smrtnih slučajeva; drugi su izneli procenu od više od 4.000 bolesnih i 2.000 mrtvih. Federalni, državni, i lokalni zvaničnici brzo su proglasili katastrofu uspešnom vežbom. Celokupna operacija je koštala 10 miliona dolara.

Zanimljivo pitanje. Jedan problem je bio da li oskudna sredstva treba posvetiti lečenju obolelih koji bi mogli da umru ili pokušajima da se širenje epidemije zaustavi. Vlada je bar otkrila da postoji puno ne odgovorenih pitanja.

Kako je novac potrošen. Ejmi Smitson (Amy Smithson), analitičar pri Henri L. Stimson centru u Vašingtonu, je u proleće 2000. provela 18-mesečno istraživanje; i, pored ostalih stvari, ustanovljeno je da je samo 315 miliona od 8,4 milijardi dolara koje je vlada potrošila na borbu protiv terorizma u 2000. bilo posvećeno obučavanju ljudi u gradovima i državama da reaguju na tajne bioterorističke napade. Manje od 4% te količine je potrošeno van Vašingtona; a samo 6% je potrošeno na jačanju službi zdravstvene zaštite, srce korisne zaštite od bioterorističkog napada. Ostalo je potrošeno na neispravne detektore, specijalna vozila, i druge marginalne stvari (Amy Smithson and Leslie-Anne Levy, Ataxia: The Chemical and Biological Terorrism Threat and the U.S. Response, Henry L. Stimson Center). Puno novca je pogrešno usmereno na ciljeve koji ne bi zaštitili javnost.

Formiraju se timovi. Do januara 2001. više od 143 miliona dolara je potrošeno na timove za brzo dejstvo (preimenovani u Civilne timove za podršku) u okviru Nacionalne garde. Svaki tim se nalazio u vojnoj bazi, a mnogi su bili veoma udaljeni od gradova koje je trebalo da štite. (Najbliži Atlanti nalazio se 625 km udaljen na Floridi.)

Nakon odigravanja tragedije 11. septembra, sve se ubrzalo; međutim, bilo je puno konfuzije oko toga šta treba učiniti, kako treba izvesti, ko treba da bude na čelu, i kako će se ostvarivati međusobna saradnja.

Zaštita još jedne kompanije za vakcine. U jesen 2002. je tajno, u poslednjem trenutku, izvršen dodatak noć pre nego što je kongres odobrio poslednji zakon o budžetu (the Homeland Defense Security Act). Dodatak je oslobodio kompaniju Eli Lilly & Co. od odgovornosti za oštećenje prouzrokovano vakcinama koje je prodala javnosti i vojsci.

Šta predstavlja rešenje?

Šta je odgovor? U ovom poglavlju smo razmotrili ogroman problem prouzrokovan proizvodnjom opasnog biološkog oružja. Šta je od- govor? Da li postoje rešenja, i koja su?

Tretman, a ne vakcinacija. Ako se uspostavi sistem brze detekcije, dijagnoze i metoda lečenja, ljudi izloženi antraksu mogu se izleči- ti od ove bolesti. To je deo rešenja. Ne vakcinacija, već neposredna briga o bolesnima!

Vakcinacija ne može da zaštiti od višestrukih sojeva. Kada je 1979. u Sverdlovsku, u Rusiji, antraks slučajno oslobođen iz postrojenja za biološko oružje, oblak spora je prešao direktno preko obližnje fabrike keramike, i samo 10 od 450 radnika se razbolelo i umrlo. Ovo je predstavljalo stopu smrtnosti od samo 2% (Redmond Handy, "Analysis of DOD's Antrax Vaccine Immunization Program ŠAVIPĆ," report to Call for Amnesty Press Conference, Washington, D.C., February 12, 2001, p. 49).

Kasnije je u Nacionalnoj laboratoriji u Los Alamosu u Novom Meksiku izvršena autopsija na nekim od ovih 10 ljudi. Utvrđeno je da su oni bili inficirani sa najmanje 4 različita soja antraksa. To znači da nijedna vakcina ne bi mogla da pruži zaštitu od takvog napada!

Jedan naučnik, Pol Džekson (Paul Jackson), je zaključio, "Svrha takve mešavine bi mogla da bude da nadjača zaštitu američke vakcine" (Jackson, citiran u Nicholas Wade, "Tests with Anthrax Raise Fears that American Vaccine Can be Defeated," New York Times National, March 26, 1998).

Vakcinacija ne može da zaštiti od genetički modifikovanih sojeva. Rusi su razvili specijalne kombinovane sojeve koji bi se odupreli bilo kojoj vakcini koju bismo mi mogli da proizvedemo. Poznato je da su oni takođe proizveli genetički izmenjene sojeve koji bi mogli da pobede njihovu sopstvenu vakcinu, ne samo našu.

Stručnjaci se slažu. Svedočeći pred kongresom u proleće 1998. godine, Ken Alibek, bivši zamenik direktora Sovjetskog direktorijuma za biološko ratovanje (BioParat), rekao je, "Treba da prestanemo sa obmanjivanjem ljudi da vakcine predstavljaju najefektivniju zaštitu... U slučaju većine vojnih i svih terorističkih napada korišćenjem biološkog oružja, vakcine bi bile od male koristi" (Dr. Ken Alibek, statement to Joint Economic Committee of Congress, May 20, 1998).

Naše vođe su to odavno znale. Pri testu izvršenom u Fort Ditriku 1986. godine, zamorci su vakcinisani našom vakcinom protiv antraksa, a zatim su zaraženi korišćenjem nekoliko različitih sojeva antraksa. Polovina je umrla.

U drugom istraživanju iz Fort Ditrika, više od 50% zamoraca je umrlo.

Evo zanimljive izjave stručnjaka iz velike američke kompanije za proizvodnju vakcina: "Proizvodnja vakcine koja će biti efektivna protiv što je više moguće sojeva antraksa, od preko 1.000 poznatih, predstavlja veliki izazov". - Care McNair, Dynport Vaccine Company, Maryland, quoted in Dave Eberhart, Anthrax, October 29, 2001.

Evo četvorostruke odbrane koja je potrebna. Umesto skladištenja opasnih vakcina, kao efektivnu vojnu strategiju, vojni planeri bi trebalo da se u slučaju potvrđenog napada koncentrišu na brzu detekciju, dekontaminaciju, i lečenje nakon izlaganja. Pored toga, treba razviti načine za onesposobljavanje neprijateljskog biološkog oružja.

Zašto vakcine protiv biološkog oružja nisu od koristi. Prvo, vakcinacija je beskorisna kao zaštita od smrtonosnih bolesti izazvanih kombinovanim sojevima. Drugo, vakcine protiv tih smrtonosnih bolesti su i same veoma opasne za one koji ih primaju. Dokazi su bro- jni i očigledni. Problem je u tome da, do sada, američka vojska i domaće odbrambene službe nisu želele da razmotre ove činjenice.

Lederberg progovara. Džošua Lederberg (Joshua Lederberg), dobitnik Nobelove nagrade i stručnjak za biološko oružje, sažeo je ovaj problem sledećim rečima: "...Ne postoji tehničko rešenje za problem biološkog oružja. Samo etičko, humano i moralno rešenje može da reši problem. Ne postoji drugo rešenje".

(Kraj)

A 1. Ankete građana

Anketa iz 1999. na 7.800 Amerikanaca ustanovila je da 83% nije odobravalo vakcinu protiv antraksa. Rekli su da je ne treba davati i da oni ne žele da je prime (USA Today, Weekend Poll, September 9, 1999). Anketa vojnog osoblja ustanovila je da je 77% bilo protiv primene vakcine (Army Times, March 1999). U Britaniji, gde je vakcina protiv antraksa davana na dobrovoljnoj bazi, 80% ju je odbilo. Međutim, u pogledu vakcine protiv variole (koja je takođe opasna, ali u manjoj meri) neznatna većina je odgovorila potvrdno, to jest, u slučaju da im se ponudi, pristali bi da je prime.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane