Natrag

Razaranje

Da li se pančevački Narodni muzej pretvara u svojevrsni muzeološki splav meduze

Kulturna tribina, od votke i vina

Kakvi su se kapitalni događaji dogodili u Narodnom muzeju Pančevo, kako je nepostojeća direktorka samoj sebi ukinula radno mesto u sistematizaciji, koje su sve jake stvari sa kojima se ona ponosno diči i kakve su sve budalaštine navedene u izveštaju o radu za 2015. godinu? Kakvi su sve muzeološki dometi muzejskog pedagoga, gde je završilo 820.000 dinara dobijeno za nikada održanu izložbu, ko je i kako uvalio program IMUS, ko je organizovao sunčanje u dvorani bez kvarc lampe, kakve su sve kapitalne nemuzeološke manifestacije priređene u 2015. godini i zbog čega se svakodnevno alkoholišu, čak i u toaletu? Gde se prebrojavaju mačje crkotine i ko pokušava da se vrati pod skute Borisa Tadića? Tragajući za odgovorima na ova pitanja, Tabloidov istraživač Stanislav Živkov otkriva i druge skandale u pančevačkom muzeju

Stanislav Živkov

Nedavno su se u Pančevu desila čak dva kapitalna događaja koji na najgori mogući način potvrđuju stvarno značenje pojma veštačke inteligencije, odnosno elokventnosti nastale bubanjem nakon celoživotnog i celonoćnog provoda u kafiću, kolima ili krevetu što samo neupućene I naivne može navesti na pogrešan zaključak da je govornik inteligentan.

Doduše inteligencija nije baš svakome bogomdana ali kada se pogleda najnovija sistematizacija radnih mesta Narodnog Muzeja u Pančevo, postaje sasvim jasno da njen autor u najmanju ruku podseća na neurohirurga koji sam sebi operiše mozak, naravno ako ga uopšte ime. Po svemu sudeći takvu neurohiruršku operaciju nad samom sobom "uspešno" je sprovela Svetlana Mesicki zvana BMW, a njen glavni rezultat je činjenica da po novoj sistematizaciji koju je donela buduća bivša direktorka Narodnog Muzeja Pančevo i to dana 08.02 2016. godine a objavljenoj u Službenom Glasniku Grada Pančeva br 5/2016 više ne postoji radno mesto direktora Muzeja jerbo je mala Bemwejka zamislila da to treba da bude radnik na određeno vreme a sve navodno u skladu sa Zakonom u kulturi a ne sa Zakonom o kulturnim dobrima koji se isključivo odnosi na kompletnu službu zaštite kulturnih dobara a ne na večernju reviju želja kulturtregerskog bašibozluka koga je sistematski instalirala banda okupljena oko Demokratske stranke u Pančevu, i koja na sveopštu žalost do danas uopšte nije deinstalirana. To se vidi iz činjenice da kadrovi iz te bande neometano žare i pale.

Podsećanja radi iako, Žuto preduzeće već poodavno nije na vlasti u Pančevu, iako je najveća štetočina Snelly takođe uklonjena i dalje je veoma živa izmetastazirana hobotnica sa pipcima duboko uraslim u sve gradske ustanove zaštite, pa tako neometano deluje Mića Mućkara direktor Zavoda i kadar DSa pri čemu ni najmanje ne smeta činjenica da je njegov pajtaš po lopovluku Petar Andrejić odatle otišao, kadrovi koje je dovukla smenjena gradska kulturtregerka Jasmina Večanska i dalje vršljaju i arče pare o čemu najbolje govori sam slučaj Narodnog Muzeja Pančevo čija je nepostojeća direktorka BMW Mesicki Svetlana upravo parazit, prevrtač i konvertit čitavog svog života, još iz vremena jebuckanja na panjevima kod "Kifle" u naselju Tesla, pa sve do danas, koristeći i odbacujući apsolutno sve i svakoga: školske drugove, prijatelje, muževe, ljubavnike, političare, nevladin sektor, kolege kako bi ostvarila svoje sumanute ideje.

"Antropološka" analiza Muzeja

Kao trajna posledica ostao je totalno opljačkan, rasturen, šikaniran i ponižen muzej, pretvoren u stecište pseudokulturnih likova i ološa bliskog Žutom preduzeću. Uzgred, ovde nikome ni najmanje ne smeta da je svaka iole normalna muzeološka aktivnost gotovo u potpunosti onemogućena sumanutim idejama nepostojeće direktorke o čemu najbolje svedoči skaradni izveštaj o radu za 2015. godinu u kome je na prvoj strani nepostojeća direktorka prepisala sopstvenu antropološku analizu Muzeja sa suludim izmišljotinama do sada nepoznatim u muzeologiji poput trezoriranja (a muzej nema nikakav trezor), stručno naučnog analiziranja događaja i procesa vezanih za nastanak predmeta a posebno je zanimljivo "otkriće" različitih vidova ekspozicije ( u prevodu izlaganja) poput drugih javnih dešavanja i različitih izdanja što samo po sebi pokazuje da nepostojeća direktorka pojma nema o osnovima muzeologije a kamoli o iole ozbiljnijm stvarima kao što su zaštita kulturnih dobara kojom se ona zvanično kao bavi.

O tome da ona očito definitivno pojma nema o čemu govori najbolje činjenica da su po njoj predavanja i tribine istovremeno i vidovi ekspozicije i vidovi komunikacije što bi bilo veoma smešno da nije tužno! Naravno, nepostojeća direktorka se neprestano poziva na nalaze Stručnog nadzora i naložene mere iz septembra 2013. godine, od čega, osim nabavki novih inventarnih knjiga, nije urađeno apsolutno ništa osim što je započet posao koji uopšte nije nikakva zakonska obaveza već najordinarnije pranje novca poreskih obveznika na skup, spor, glomazan i nepotreban program za obradu muzejskih predmeta (IMUS) za čiju razradu je odlazeća pokrajinska žuta garnitura straćila ogromnu količinu novca a koju sada po svaku cenu uvaljuje lokalnim muzejima kako bi se stekao privid nekakvog informatičkog napretka, kao da se isti posao daleko brže i jednostavnije nije mogao uraditi korišćenjem excella (osim ako Windows nije piratska verzija).

Pošto nepostojeća direktorka već dvadesetak godina, još od vremena kada je sama sebi sastavljala preporuku za nepostojeće radno mesto naučnog saradnika u muzeju, ima stalno prisutan fetišizam prema kompjuterima (ko zna šta je sve i sa kime gledala), udarnički je naredila kustosima da hitno čitavu godišnju normu ukucaju u IMUS za mesec dana kako bi se stekao nekakvi privid digitalizacije što je po njoj, uz umrežavanje, prioritet u savremenoj muzeologiji, verovatno kako bi preko muzejske mreže špijunirala šta ko gleda i šta ko čuva u kompjuteru. Čitava ova budalaština ni najmanje ne čudi ako se zna da je navodno i matični Muzej Vojvodine u totalnom rasulu o čemu najbolje govori činjenica da mu je zbog inertnosti i nekompetentnih direktorčića u režiji Demokratske stranke neometano oduzeto tri četvrtine nove zgrade a u ostatku se zato prave dalje izložbene budalaština od kojih je u Pančevu osvanula jedna po imenu Kako smo se naodmarali, inače remek nedelo izvesne dr Agneš Ozer, direktorke Muzeja Vojvodine koja predstavlja naijdealniji primer ordinarne antropološke budalaštine čiji je izložbeni klimaks svakako bio ligenštul raskrečen preko komada tapisona sa rupom punom peska što je kao trebalo da predstavlja plažu!

Radionica za brisanje prašine

Naravno, pošto ovakve budalaštine nikome normalnom ne mogu biti jasne, bilo je potrebno i specijalno tumačenje specijalnoj publici za šta se pobrinula Olivija Sladojević, muzejski pedagog pred penzijom koja već 22 godine osim što ne govori nijedan strani jezik, ne radi apsolutno ništa (najveća muzeološka dostignuća svakako su joj organizacija kupovina zimnice, šoping tura, prodaja rakije i meda itd).

Ipak među ostalim jakim Sladojevićinim stvarima kulminaciju svakako predstavlja nedavno održana "radionica" sa ciljem brisanja prašine sa sveže prelakiranog parketa što je izvedeno tako što je dečurlija pozvana u Muzej da dođu sa peškirom, prostru peškir na parket i ležećki slušaju Oljku kako im pripoveda šta sve ne smeju da rade dok se kao sunčaju u sumračnom enterijeru bez kvarc lampe!

Inače, kada se pogleda popis manifestacija održanih u muzeju tokom 2015. godine vidi se da je muzej pretvoren u najobičniji circus kome privid muzeologije pružaju retke prave muzejske izložbe pošto je najveći deo tzv. manifestacija uspešno urušio muzeologiju i otvorio prostor cirkusu! Tako je recimo u muzeju organizovana budalaština pod nazivom Dani akademije umetnosti u Beogradu kako bi se plasirale budalaštine izvesne Svetlane Bezdanov Gostimir, svojevremene prevoditeljke ljubavnih romana i profesorke zajedničkih predmeta na dotičnoj "akademiji" koja je verovatno kao prijateljica Jasmine Večanski zabasala sa svojim studentima i njihovim budalaštinama u Narodni Muzej Pančevo da čak tamo organizuje nekakve Dane "Akademije" koja jedva da ima desetak doktora nauka među nastavnim osobljem!

Naravno tu je bilo i stihoklepačko veče izvesne Ivanke Radmanović, inače svojevremene zaove nepostojeće direktorke, zatim izložba crkvenih mazarija izvesnog Aleksandra Alimpića inače dečka muzejske pozlatarke Gordane Stojanov a po profesiji propalog slikara i birtijskog muzikanta, kao i bizarna izložba u organizaciji još bizarnijeg udruženja građana Centar za istraživanje digitalne kulture iz Beograda čiji je direktor izvesni Vladimir Anđelković.

Naravno, u Pančevo je zabasala i "graciozna" Tamara Ognjević, osnivačica i direktorka preduzetničke radnje Artis sa sedištem u Beogradu koja iz dana u dan na svom primeru pokazuje posledice narodne izreke "svinje se najbolje tove pomijama", a naravno svojim prisustvom Muzej je oplemenilo udruženje građana Kazneno popravna zajednica iz Pančeva sa mazarijama kolonije Deliblatski pesak, baš kao i po 4897 put i slikarka amaterka Desa Petrov Morar koja se čak udostojila da pokloni svoja dva remek nedela Muzeju nakon čega je pukla tikva sa nepostojećom direktorkom.

Bilo bi jako zanimljivo kojim povodom je baš u Muzeju bilo potrebno organizovati izložbu likovnih radova retarda iz Jabuke, baš kao i književne večeri piskarala sa gorepomenute Akademije umetnosti po imenu Nemanja Dragaš te održavanje monodrama Naši dani, za šta bi, doduše, dovoljan povod bila činjenica da od drame ima samo jedna još gora stvar, a to je, bogami, monodrama, upravo idealna budalaština primerena nepostojećoj direktorki muzeja i njenom shvatanju muzeologije pošto je očito Muzej pretvoren u javno snimanje filma Brod budala, a kako se stvari razvijaju uskoro će daleko primerenija tema za snimanje biti Splav Meduze (za neupućene: reč je o delu putnika i posade broda Meduza koji su se na splavu napili i potom međusobno pobili i proždrali)!

"Stručne usluge" po ceni od dva i po miliona dinara

Ipak, posebnu pažnju privlači činjenica da je posle gromoglasnog talambašenja iz 2014. godine, muzejsko dvorište zjapilo prazno a to iz veoma prostog razloga jer je tadašnja muzejska birtija neslavno propala još 20 septembra 2014 godine a kao trajan spomen na investiciju na koju je straćkano 1.200.000 dinara do danas je ostala štampana zidarska zavesa plaćena 600. 000 dinara, kao i skupo plaćeno zelenilo u prednjem muzejskom dvorištu za koje se sada priča da će biti počupano pošto je nepostojećoj direktorki dunulo da u prednjem muzejskom dvorištu uređuje letnju pozornicu, verovatno sa šankom i frižiderima za hlađenje pića.

Inače posebno je zanimljiv finansijski izvšetaj iz koga se vidi da je tokom 2015 godine na reprezentaciju potrošeno jedva nešto više od 15.000 dinara a u istom izveštaju očito su vrlo vešto sakriveni kafanski cehovi sa raznoraznih prežderavanja organizovanih u pančevačkim kafanama. Takođe su veoma vešto skriveni i računi za piće koje je dobavljačevim kombijem redovno dovlačeno u muzej da bi bilo još redovnije cugano u radno vreme kao i nakon njega o čemu su svedočile gomile raznoraznih flaša u muzejskoj čajnoj kuhinji u kojoj keramičke pločice same predstavljaju muzeološki eksponat pošto pojedini delovi nisu oprani preko 15 godina!

Bilo bi jako zanimljivo videti šta je zapravo plaćeno preko 162. 000 dinara a po izgovorom specijalnih materijala, a još je zanimljivija stavka iz budžeta Stručne usluge za koju je tokom 2015 godine potrošena sitnica od svega 2.492.316 dinara dok je za usluge obrazovanja, kulture i sporta, šta god to bilo, plaćena sitnica od 4.231.584.80 dinara

Naravno u ovom vrlo očito nafriziranom finansijskom izveštaju nigde se ne spominje koliko je novca nepostojeća direktorka BMW Mesicki Svetlana tokom prošle godine zapravo upumpala svojim kućnim ljubimcima Vladimiru Kajlovcu (udruženje građana Pan Art) i Željku Rajačiću (preduzetnička radnja Arhe) ovo tim pre jer je do septembra 2015. godine u muzeju radio likovni realizator a čije je poslove Mesicka poveravala Rajačiću.

Inače u svakom normalnom muzeju bilo bi normalno da se na adekvatan način čuvaju svi štampani materijali pripremljeni za neku izložbu za slučaj eventualnog gostovanja. Međutim najveći deo skupo plaćenih panoa pripremljenih i štampanih u tehnici forex-a za izložbe održane tokom proteklih nekoliko godina letos je nemilosrdno bačen, baš kao i veliki broj kvalitetnih postamenata za izložbe svojedobrno dobijenih od Centra za kulturu pošto su nepostojeća direktorka i njena verna pratilja Olivija Sladojević organizovale sveobuhvatnu akciju bacanja svega i svačega što im je zasmetalo što samo po sebi potvrđuje činjenicu da je u muzeju situacija krajnje nenormalna pošto nepostojeća direktorka postalkoholni haos iz svoje glave sistematski širi uokolo podsećajući pri tome na Superhika sa alkoholnim isparenjima o čemu su se u više navrata uverili brojni radnici gradske uprave sa kojima je zapela da se grli i cmače bazdeći pri tome na votku i vino!

Kada smo već kod votke i vina, treba podsetiti da je njen projekat omiljenog sastajališta za građane kojim se u proleće 2014. godine nepostojeća direktorka naveliko hvalila, neslavno propao, te je stoga postalo urgentno pitanje pronalaženja adekvatne lokacije za cirkanje na otvorenom za nepostojeću direktorku i njenu kamarilu.

Iz samo njoj poznatih razloga odabrano je mesto poznato kao Kenjara, odnosno razvučeni ostaci nekadašnje gomile peska koji već 13 godina služe kao klozet za mačke i pse u zadnjem muzejskom dvorištu gde svako prepodne, sakriveni iza parkiranih kola nepostojeća direktorka i njena kamarila cugaju i trtljaju uz gromoglasan smeh i groktanje nekih od prisutnih članova velike muzejske lože.

Posebna je priča tzv rekonstrukcija muzeja. Prema već spomenutom izveštaju o radu jasno je da na zidovima svečane sale uopšte nisu vršeni nikakvi konzervatorsko restauratorski radovi već molerski, pošto u izveštaju jasno stoji da je vršena mramorizacija plaćena preko 800. 000 dinara za šta je novac izmužen od Rafinerije nafte Pančevo a takođe je iz džepova poreskih obveznika prekoredno potrošena svotica od 469. 000 dinara za skidanje farbe sa troje ulaznih vrata na glavnoj fasadi magistrata za šta je angažovan izvesni Nebojša Jeremić, alias Zumbul aga, inače zahvaljujući kuvanju pasulja sa suvim rebarcima svakako čovek od najvećeg poverenja Mirjanice Menković najbolje prijateljice i muzeološke učiteljke nepostojeće direktorke Mesicki BMW Svetlane koja se svakako ugradila u čitav posao o kome u gorepomenutom Izveštaju o radu nije napisano ni jedno jedino slovce a već je poznato da će isti taj Zumbul aga u ovoj godini raditi na konzervaciji dvorišne kapije i 6 velikih prozora hola u prizemlju!

Da li je u budžet Pokrajinskog sekretarijata za kulturu vraćena sitnica od 820.000 dinara za konzervatorsko restauratorske radove za zbirku Riči koja do sredine aprila 2016. godine uopšte nije održana niti se zna da li će biti a poznata je obaveza da se novac neutrošen u kalendarskoj godini za koju je dobiven mora vratiti u budžet organa koji je novac dodelio! Inače, poslednjih nedelja došlo je do prekida redovnog muzejskog snabdevanja krkanlucima iz Idvora.

Podsećanja radi, doskora je izvesni Duško Belić, alias Dulence svakih par dana u Muzej donosio reprezentativan izbor krkanluka, počevši od celih dimljenih šunki, kobasica, sireva, jaja, pa sve do plastičnih flaša sa hektolitrima rakiještine i vina, a ovakva intendatura nepostojećoj direktorki naprasno je prekinuta pošto je Belić najverovatnije po njenom ustaljenom običaju, nakon što je dobro finansijski iskorišćen i izmužen naprosto odbačen na deponiju bivših drugova, kolega, muževa i ljubavnika.

Oljica u Omoljici

Ipak budalaštinama tu nije kraj pošto je muzejska piljarka, bolje rečeno muzejska kreketuša Vanjica Radenković inače aktivna sledbenica Žutog preduzeća, uspešno prevazišla samu sebe pišući budalaštine u izveštaju o radu za 2015 godinu gde se pored ostalog trabunja o follow up medijima, evaluaciji programskih aktivnosti, kreativnom osmišljavanju ali ipak vrhunac kretenizma predstavlja njena verzija japanske zastave koju je proglasila grafikonom koji bi kao trebao da predstavlja okvirni pregled medijskih objava koje su ispraćene.

Naravno postavljaju se pitanja kakve sve to veze ima sa muzeologijom i osnovnom delatnošću muzeja i ko i od kojih para sve to plaća ako se zna da je po sistematizaciji radnih mesta to posao muzejskog pedagoga a sada se plaćaju dve plate za jedno radno mesto! Ima tu još puno jakih stvari nepostojeće direktorke pa je tako povodom završetka izložbe „Tašnice" koja je inače prethodno najavljena kao ženskasta izložba priređena prava muzejska antimanifestacija odnosno revija tašnica pod nazivom „Tašnice iz maminog i bakinog ormana"na kojoj su učenici imali zadatak da iz maminih i bakinih ormana izvuku neku od retkih tašnica.

Naravno, autor i ove budalaštine bila je Olivija Sladojević, kustos-pedagog. Bilo bi jako zanimljivo videti koliko je dece nakon ovog maltretmana moralo da zatraži lekarsku pomoć zbog noćnih mora i sveopštih tragova krvi u muzejskom alkoholu koji Oljica prozvodi na poljoprivrednom gazdinstvu svog sina a tamani nepostojeća direktorka muzeja čiju zemlju u Omoljici takođe koristi Oljica! Muzej je pravi fijasko doživeo sa gromoglasno najavljenim gostovanjem u Galeriji ULUS u Beogradu gde je gostovao sa izložbom sumanutog imena "Mitologija monumentalnog".

Naime, prema rečima očevidaca na otvaranju jedva da je bilo 42 posetioca od kojih je najmanje 12 sa troje kola dovučeno iz Pančeva: deo zaposlenih u Muzeju je po naredbi dovučen, drugi auto je dovukao pančevačke novinare a treći direktorkine prijatelje! Inače nakon naših poslednjih članaka oglasila se i direktorkina svojevremena zaova Ivanka Radmanović koja je po svaku cenu pokušala da objasni umetničke kvalitete ansambla sa vojničkim krevetima ispred koga je dovorila svoja stihoklepanja mada se do danas nije našao niko da podrobnije objasni da li su krpetine nabacane na krevete zapravo skupoceni indijski sariji uglavnom boje guščjeg govneta, reklama za pojeziju, reklama za časove joge ili postkoitalni ršum...

Inače u muzeju su zaposleni primorani da svakodnevno pišu i predaju izveštaje o radu za svaki dan ponaosob i to isključivo eletkronskim putem pošto je nepostojeća direktorka najstrožije zabranila zavođenje istih a činjenicu da se svi uglavnom bave budalaštinama najbolje potvrđuju svakodnevna bizarna dešavanja poput evidentiranja nalaza crknutih mačaka, detaljnog beleženja mesta položaja i namene raznih dleta i čekića. I

U poslednje vreme došlo je do dramatičnih vizuelnih promena u okviru muzejskog dua fantasticus u sastavu nepostojeća direktorka i piljarka koje su svesrdno primenjivale teoriju lepe Brene po kojoj su duge noge za igranje a vito telo za gledanje. Doskora su se i Bemvejka i Piljarka jako dobro bile raskokale pa se suknjica nešto mnogo popela a noge iskrivile, ne znamo da li su još dlakave ili ne...

Elem pošto joj je sva gaderoba naprasno postala tesna Bemvejka je očito krenula na nekakvu dijetu a kao glavni rezultat iste iz dana u dan sve više podseća na zombija pošto sa nje koža sada visi u faltama pa stoga pribegava metodama kamuflaže te ide uokolo u širokim trenerkama a izakano lice koliko god je moguće krije naslagama kreča i kosurnjačom poput Ledi Godive, samo što se to u Pančevu nikada neće dogoditi jer naprosto nema dovoljno kose da sve sakrije!

Što se skrivanja tiče, čini se da dotična sebi sprema novo pribežište kod političkih ostataka Borisa Tadića pošto se vrlo često viđa sa pančevačkim dvojnikom Hikmeta Karčija iz serije "Kako vreme prolazi" a njen rok upotrebe je izgleda pri isteku...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane