Dežurna

Srpska tajna služba je sve znala o Šešelju

Protuva iz Sarajeva

Centar Resora državne bezbednosti-Beograd; V odeljenje (18.10. 2000.)

DRŽAVNA TAJNA

Vojislav Šešelj - presek saznanja (IZVODI)

Početkom decembra 1995. godine, Šešelj je kontaktirao Ričarda Goldstona, tužioca Haškog tribunala, izrazivši spremnost da lično doputuje u Hag, ukoliko međunarodni tribunal ima nešto protiv njega, budući da ga, kako ga je obavestio, ovdašnja štampa optužuje za ratne zločine. Šešelj je takođe obavestio Goldstona da je spreman da doputuje u Hag i u smislu "pružanja pomoći u odgovarajućim informacijama u cilju rešenja jugoslovenske krize". Zahvalivši mu se na kooperativnosti, Goldston je saopštio Šešelju kako optužbe nisu dovoljne za rad suda, sugerišući mu pri tom, da svoje izlaganje ovim povodom ukratko izloži u pismenoj formi i pošalje na adresu Haškog tribunala, dodavši kako će mu na pomenuto pismo odgovoriti samo "ukoliko bude potrebe". Povodom planirane posete Holandiji, gde je sa delegacijom SRS-a nameravao da u saradnji sa Klubom Srba iz Amsterdama organizuje tribinu stranke u ovom gradu i ujedno iskoristi priliku da ostvari neposredan kontakt sa predstavnicima Haškog tribunala, Šešelj je u kontaktu sa Danicom Drašković istakao kako je MUP Republike Srbije odbio da mu izda pasoš, zbog čega je onemogućen da realizuje planiranu posetu. Tom prilikom, preneo je Draškovićevoj da bi posetu Hagu istovremeno iskoristio i da bude zaštićeni svedok optužbe protiv predsednika Srbije i svedok odbrane Radovana Karadžića i Ratka Mladića.

S tim u vezi, raspolažemo saznanjima da je početkom 1996. godine Branka Novaković, iz Amsterdama, obavestila Vojislava Šešelja da je na teletekstu zvanične holandske televizije, kao i u izdanju dnevnog lista "De Volkstrant", objavljena vest u kojoj je saopšteno da je "Vojislav Šešelj, lider nacionalističke opozicije u Srbiji, izrazio spremnost da se na Međunarodnom tribunalu u Hagu pojavi kao svedok optužnice protiv Slobodana Miloševića". U pomenutom izveštaju citirane su Šešeljeve reči da "poseduje neoborive dokaze da operacije u Bosni nisu bile pod komandom Karadžića i Mladića, nego uvek pod nadzorom Slobodana Miloševića, na šta upućuje i činjenica da su svi generali bosanskih Srba primali plate iz Beograda". Vezano za planirani odlazak u Holandiju, a reagujući na upozorenje Nikole Poplašena, predsednika SRS-a u RS, da postoji mogućnost da prilikom posete Hagu bude zadržan godinu do dve dana, Šešelj je izjavio da bi njegovo zadržavanje u Hagu predstavljalo "veliki kapital za stranku" i lične medijske promocije, dodajući kako je nameravao da ide u Hag "prvenstveno kao svedok odbrane Radovana Karadžića, a ne kao svedok optužbe".

Sredinom januara 1996. godine, Šešelj je aktuelizovao inicijativu za opoziv predsednika Republike Srbije,organizovanjem potpisivanja peticije građana za opoziv predsednika Srbije. Prema navodima Šešelja, razlozi koji leže u osnovi pokretanja pomenute inicijative tiču se tvrdnje "da je predsednik Srbije izdao srpski nacionalni interes, da je u Srbiju uveo neokomunističku diktaturu, da je kriv za duboku ekonomsku krizu i socijalnu bedu koja je zavladala

Srbijom i da je kriv za vladavinu kriminala i državno-finansijske mafije u Srbiji". Pomenuta inicijativa je imala za cilj vršenje pritiska na vlast u Srbiji da što pre raspiše prevremene izbore na svim nivoima.Svestan činjenice da zbog "udara režima" i medijske blokade SRS" ne može sam da osvoji vlast, ali da, takođe, nije spreman da ulazi u koalicije sa drugim opozicionim strankama "jer su sve loše", Vojislav Šešelj je zaključio da bi "SPO na vlasti bio gora opcija od SPS-a na vlasti". U isto vreme, isticao je da ćeSRS samostalno izaći na izbore, te da će posle izbora, ukoliko procene da im je za osvajanje vlasti potreban koalicioni partner, ući u koaliciju najverovatnije sa DSS, ocenivši da "Vuk Drašković luta i ne zna šta hoće, a da je Zoran Đinđić nemački čovek".

......

Nakon parlamentarnih izbora 1996. godine i osvajanja lokalne vlasti u Beogradu od strane koalicije "Zajedno", Vojislav Šešelj je nastavio da ostvaruje intenzivne kontakte sa bračnim parom Drašković, interesujući se za situaciju u odnosima unutar pomenute koalicije, istovremeno nastojeći da utiče na lidera SPO-a da ne podrži kandidaturu Zorana Đinđića za gradonačelnika Beograda. S tim u vezi, i nakon izbora Đinđića za gradonačelnika Beograda, Šešelj je u redovnim kontaktima sa Danicom Drašković razmatrao strategiju uklanjanja lidera DS sa ove funkcije, kao i način potiskivanja uticaja DS u uređivačkoj politici Studija B.

......

Nakon raspisivanja izbora 24. septembra, rukovodstvo SRS je odlučilo da na izbore samostalno izađe, planirajući da eventualne koalicije naprave nakon izbora. U međuvremenu, nezadovoljan zastupljenošću predizbornih aktivnosti stranke na državnim medijima, ali i svestan činjenice da je SRS dosadašnjom saradnjom sa strankama leve orijentacije izgubila izvestan procenat svojih birača, Šešelj je započeo otvorenu kampanju protiv koalicionih partnera, nastojeći da ukaže na značajne ideološke i druge razlike između SRS i leve koalicije. U tom smislu, u svojim dosadašnjim predizbornim aktivnostima, predstavnici SRS otvoreno optužuju čelnike SPS, a posebno JUL, kao glavne krivce za probleme u zemlji, istovremeno pokušavajući da, na određeni način, uspostave kontakte sa predstavnicima DOS. Revoltiran istupima pojedinih lidera SPS i JUL, koji su SRS nazvali "najvećim zlom u Srbiji", Šešelj je sve napade okarakterisao da dolaze sa "vrha", te upozorivši ih da će im se to "vratiti", izneo nameru da u javnost istupi sa stavom da će nakon izbora, u slučaju pobede radikala, predsednika Miloševića isporučiti Tribunalu u Hagu. Kada je reč o predsedničkim izborima, lider SRS je saopštio da, ukoliko dođe do drugog kruga, glasači SRS neće podržati predsednika Miloševića.

Takođe, raspolažemo saznanjima da je rukovodstvo SRS donelo odluku da ne prizna izborne rezultate na onim glasačkim mestima gde njihova stranka ne bude imala kontrolore, što se posebno odnosi na područje Kosmeta. Dragan Todorović, član Izvršnog odbora SRS i potpredsednik Vlade Srbije, konstatovao je da će pripadnici stranke "Zapaliti svaku glasačku kutiju!" na biračkim mestima na Kosovu,uz komentar da radikali "više neće dozvoliti krađu" glasova na ovoj teritoriji.

......

Utiska smo da su trenutne aktivnosti Vojislava Šešelja u okviru predizborne kampanje sračunate na pokušaj da, kritikujući politiku kako leve koalicije, tako i lidera DOS, animira određeni broj neopredeljenih glasača, odnosno privuče deo nezadovoljnih pristalica pomenutih političkih grupacija na svoju stranu. Imajući u vidu politički profil lidera SRS, smatramo da je aktuelna situacija upravo onakva kakva je i ranije odgovarala Vojislavu Šešelju, da u uslovima relativno ugrožene bezbednosti, iskoristi šansu kako bi svojim agresivnim delovanjem uspostavio dominaciju u postojećim okolnostima. njegova ostrašćenost u napadima na koalicione partnere ne predstavlja iznenađenje, jer je reč o jednoj genezi ponašanja Vojislava Šešelja u poslednjih petnaest godina imajući u vidu da se u pojedinim situacijama, ključnim za njegov i opstanak SRS, najbrutalnije odnosio upravo prema onima koji su najviše pomogli, ili najviše sa njim sarađivali, što govori ne samo o moralnoj, već i o psihološkoj dimenziji njegove ličnosti !

Fusnote:

2) Nepotvrđeni operativni podaci ukazuju da je Vojislav Šešelj u par navrata navodno imao intimne odnose sa Danicom Drašković.

3) Kao ilustraciju odnosa u stranci i obima Šešeljevog apsolutizma koji ne trpi disonantne tonove razmišljanja među svojim saradnicima, navodimo podatak da je, nakon javnog istupanja Slobodana Jovića, bivšeg tehničkog direktora RTV Beograd i člana gradskog komiteta, kasnije visokog funkcionera SRS, protiv politike koju vodi stranka i Vojislav Šešelj, krajem 1994. godine, od strane nepoznatih lica ubijena njegova žena Paska. Neposredno nakon ovog događaja, putem medija, Jović je kao naručioca ubistva, koje još uvek nije razrešeno, označio najuže rukovodstvo SRS. Do danas izvršioci zločina nisu otkriveni, iako su mnoge indikacije upućivale da je u čitav slučaj direktno umešan Šešeljev lični telohranitelj Petar Panić.

4) Petar Panić uživa posebno poverenje Vojislava Šešelja i jedan je od vođa ekstremno-terorističke grupe, koja se bavila nedozvoljenom trgovinom oružja, eksploziva, municije i "uterivanjem" dugova, a koju uglavnom sačinjavaju lica koja su u okviru paravojnih formacija SRS učestvovala u ratnim operacijama na području bivše BiH. Raspolažemo podacima da je Panić direktno učestvovao u organizovanju akcija podmetanja eksploziva u objekte na čije je vlasnike vršen pritisak iz političkih razloga. (redigovano)

5) Komentarišući novonastalu situaciju na prostorima RSK, dao je podršku tzv. Vensovom planu.

6) U cilju razvoja mobilizacijskog sistema SČP u ilegali i povezivanja "odabranih" ljudi sa oficirima VJ u garnizonima koji se nalaze na istom području, Šuljagić je tokom 1994. godine intenzivno obilazio odbore SRS na prostoru Užica, Valjeva, Podrinja, Svilajnca i nekih mesta u Vojvodini.

7) Raspolažemo neproverenim saznanjima da je Vojislav Šešelj, u izvesnom periodu bio u intimnim odnosima sa Majom Gojković, potpredsednikom SRS, i glumicom Ivanom .....(cenzurisao glavni urednik)

A 1. Vojislav Šešelj na spisku 1423. bosanskih udbaša?!

Pozivajući se na podatke iz knjige "Čuvari Jugoslavije: Suradnici UDBE u Bosni i Hercegovini", portal "Grohotom" je objavio spisak 1423. saradnika UDBA iz BiH. Zanimljivo je da se među njima nalazi i ime "Šešelj (Nikole) Vojislav", rođen 1955. godine u Sarajevu. Njegovo šifrovano ime bilo je "Magistar".