Natrag

Pogled iz Moskve

Zašto Sjedinjene Države i njihovi saveznici nikada neće uništiti Islamsku državu?

Iluzije o borbi protiv islamista

Ključni izazov međunarodne stabilnosti je širenje, u Rusiji zabranjene terorističke grupe, Islamska država (ID), izjavio je ministar spoljnih poslova RF Sergej Lavrov u Pekingu, u govoru na Savetovanju o merama saradnje i poverenja u Aziji.On je istakao da je prostor haosa koji se širi i koji je već zahvatio Irak, Libiju i Siriju, izrodio ogromnu terorističku pretnju oličenu u ID. Ministar Lavrov je takođe rekao da je Rusija „čvrsto i dosledno" privržena borbi protiv terorizma. On je izrazio uverenje da je nemoguće samostalno rešiti ovaj problem i podsetio na inicijativu predsednika RF Vladimira Putina za formiranje široke međunarodne koalicije. Zašto Sjedinjene Države i njeni saveznici nikada neće uništiti Islamsku državu, na to pitanje pokušava da odgovori ruski novinar-istraživač Valerij Panov

Valerij Panov

Šef ministarstva inostranih poslova je primetio da se Moskva zalaže za vršenje pritiska na one države koje narušavaju rezoluciju Saveta bezbednosti UN o prekidu finansiranja ID.

Istog dana kada je S. Lavrov govorio u Pekingu, jedan od kandidata za predsednika SAD, Donald Tramp je dao izjavu koja po svojoj suštini u potpunosti odgovara rečima Lavrova.

„Za ID imam samo jednu poruku. Njihovi dani su odbrojani. Neću reći gde i kako će se to dogoditi, ali neka znaju da im se kraj bliži", zapretio je Tramp. Prema njegovim rečima, ako on postane predsednik SAD, to će se „brzo dogoditi". Mislim da on zna šta govori. Njemu su, nesumnjivo, poznate mnoge tajne bliskoistočnih konflikata, a među njima i rata u Siriji.

Uz to je, nedavno, Barak Obama kao glavnu grešku za vreme svog predsedničkog mandata označio mešanje u Libiji. Istina, on je priznao da je SAD pogrešno postupila, ali ne onda kada je NATO bombardovao ovu zemlju. Obama je ogorčen zbog toga što Vašington nije uspeo da na mesto predsednika ove zemlje postavi svog čoveka. A Hilari Klinton, takođe aktivan učesnik predsedničke trke u SAD, izjavila je da je Bela kuća sve pravilno uradila, tj. bombardovala zemlju, ubila hiljade nevinih stanovnika, uništila državni aparat, gurnula državu u haos građanskog rata i dala mogućnost islamistima da podignu glavu...

Logika ovih američkih političara (kao, uostalom, i mnogih drugih) zaista je ubistvena. Pritom, ona u potpunosti odgovara onim principima koje SAD realizuje na spoljnopolitičkoj areni. Agresija SAD-a uvek je bila usmerena, ne na odvraćanje pretnji po bezbednost Amerike, već na slamanje zemalja koje ometaju stvaranje američkog svetskog poretka, u kojem bi Vašington bio i dirigent i onaj koji izvlači korist.

Podsetimo da od avgusta 2014. godine alijansa 65 zemalja predvođena SAD bombarduje pozicije terorista u Iraku. Mesec dana kasnije počeli su napadi koalicije na islamiste u Siriji. A u decembru prošle godine Saudijska Arabija je objavila vest o stvaranju islamske koalicije za „borbu protiv terorizma na vojnom i ideološkom planu", u koju je, osim ove, ušlo još 33 države. Više od deset islamskih zemalja, uključujući Indoneziju, dalo je podršku ovoj koaliciji.

Dva meseca kasnije, ministri odbrane NATO odobrili su slanje svojih radarskih aviona AVAKS (avioni sa obaveštajno-elektronskim sistemom za otkrivanje ciljeva) u Siriju, kao podršku koaliciji pod komandom SAD za borbu sa terorističkom organizacijom Islamska država. O tome je javnost obavestio Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a. „Korišćenje mogućnosti NATO-a dozvoljava povećanje udara po snagama ID u Sriji", rekao je Stoltenberg. On je, takođe, izjavio da će NATO u najskorije vreme početi sa pripremama oficira za iračku armiju.

Na ovaj način se Severnoatlantska alijansa, kao organizacija, zvanično pridružila zapadnoj koaliciji pod komandom SAD u Siriji.

Ali, zašto sada Donald Tramp obećava da će brzo završiti sa ID ako postane predsednik. A ako se u ovalni kabinet useli Hilari Klinton, onda će, kako stvari stoje, biti produžen taj „čudni rat" protiv terorizma, u kojem ID i druge slične organizacije samo jačaju i postaju realna pretnja za ceo svet.

Naravno, snage američkog ratnog vazduhoplovstva, najvećeg na svetu, u stanju su da zadaju mnogo jače udarce Islamskoj državi. Uz njih su i snage ratnog vazduhoplovstva više od 116 zemalja, koje čine koaliciju protiv ID. O mogućoj kopnenoj operaciji da i ne govorimo: ID bi odmah doživela slom. Ali, drugo jedno pitanje ne daje nam mira: koliko je još potrebno stvoriti međunarodnih udruženja pod okriljem SAD, kako bi se uništio taj tzv. islamski kalifat? A možda se tu ne radi o vojnoj snazi, već o nečem sasvim drugom?

Predsednik Instituta za Bliski istok, Jevgenij Satanovski je u intervjuu portalu sobesednik.ru, govorio o tome da „60 zemalja predvođenih SAD imitiraju borbu protiv terorizma, dok se mi sa njim borimo... Naši su počeli da deluju (u osnovi) zbog toga što je Putinu bilo potrebno da Sirija ne propadne. A ona je trebalo da propadne do početka ove godine, i tada bi sva ta gomila (terorista) došla na teritoriju Rusije da tu povede veliki rat. To je, strateški, različit pristup... Saudijska Arabija, Katar, Turska, Pakistan su četiri glavne države - sponzori terorizma. One su i članice NATO-a, i saveznici SAD u antiterorističkoj koaliciji. U našu koaliciju ne ulaze sponzori radikalnog sunitskog terora, a u njihovu ulaze. Kako se može boriti protiv terorizma, ako u vašu koaliciju ulaze oni koji teroriste organizuju, usmeravaju, sponzorišu i naoružavaju?"

Odgovor se nalazi u samom pitanju. Čak i takav „jastreb" kao što je senator Džon Mekejn, bio je ogorčen što Vašington nema jasnu strategiju za borbu protiv terorista. On je čak nazvao idiotom sekretara za štampu Bele kuće, koji je apelovao da se ne treba nervirati zbog svakog neuspeha u Iraku. Strategiju možda i nema, ali Vašington aktivno deluje. Vazdušni udari, saradnja sa Ankarom, vojna pomoć zaraćenim stranama. Samo, zašto, kako su jednom tačno primetili u Bagdadu, pomoć često ne stiže na pravu adresu.

Postalo je očigledno da, iako glasno istupaju protiv Islamske države, SAD i njegovi saveznici ni na koji način ne žele uništenje kalifata. Ta liberalno-islamistička simbioza sve je očiglednija, a dokaza za tesnu saradnju Zapada i ID je sve više.

Evo samo jednog slikovitog primera: u provinciji Niniva, iračke snage su uhapsile nekoliko instruktora koji su koordinirali borbene operacije islamista. Ispostavilo se da su instruktori građani SAD i Izraela.

Mnogo buke u pakistanskim medijima je izazvalo svedočenje uhapšenog emisara ID Jusufa al-Salafe, koji je na ispitivanju govorio o tome kako SAD finansiraju „kalifat". Zapadni mediji su, naravno, ovu skandaloznu informaciju ignorisali. Isto kao i izjave šefa Komiteta nacionalne bezbednosti Iraka, Hakema al-Zamelija, koji je prijavio da su dva oborena britanska aviona oružjem snabdevala islamiste. „Čudan rat" u stvari je lažan, to je neka vrsta tv slike za zapadnog gledaoca koji veruje u pravednu borbu slobodnog sveta protiv međunarodnog terorizma.

Ali, izveštaj Pentagona sa kojeg je prošle godine skinuta oznaka poverljivosti, pokazuje da je Zapad još 2012. godine analizirao, tada grupu, po imenu Islamska država u Iraku (IDI), kao svoje strateško preimućstvo. Ta snaga je bila regrutovana za delovanje, kao rezerva, za fragmentaciju (cepkanje) i destabilizaciju zemalja u regionu, posebno kao način za podrivanje vlade Bašara Asada i blokiranje strateškog širenja Irana. Važno je primetiti da se u ovom izveštaju Irak razmatra kao sastavni deo tog „šiitskog širenja".

Danas je ta „rezerva" u praksi pokazala svoju efikasnost.

Primećujemo da je zadatak da se uništi Sirija i izoluje Iran deo šireg rata Zapada protiv civilizacija koje ne smatra prijateljskim - odnosno protiv zemalja koje ulaze u BRIKS, ali pre svega Kine. Izveštaj potvrđuje da je pojava ID postala moguća samo u kontekstu sirijskog oružanog „ustanka", a ne zbog povlačenja američke vojske iz Iraka. Strategija je prvi put bila predstavljena još 2007. godine u članku analitičara nedeljnika Njujorker, Sejmura Herša, „Preusmeravanje", koji je pokazao kako su činovnici Bušove administracije radili sa Saudijskom Arabijom da bi sa njenim višemilionskim resursima stvorili „eskadrone smtri" čija bi uloga bila da slome „Hezbolah, Muktada al-Sadra (milicija Irana), Iran i Sirijce". Na taj način, kako izveštaj Pentagona još jednom dokazuje, osnovna pretnja narodima Zapada dolazi od politike njihovih vlada koje tajno sponzorišu i organizuju islamski terorizam za ostvarenje svojih geopolitičkih ciljeva, odnosno za očuvanje status-kvoa u svetu.

Osim ovih otkrića, general Vesli Klark je, gostujući na jednom od američkih tv kanala, 2. marta 2007. godine pričao o belešci ministra odbrane SAD od 20. septembra 2001. godine, u kojoj su bile imenovane zemlje koje je neophodno bombardovati. Na spisku su bili Irak, Sirija, Libija, Liban, Tunis, Somalija i Iran.

Ako spojimo države sa ovog spiska (spaljene zemlje) i zemlje satelite SAD (zbog čijeg jačanja je ta zemlja i spaljena), onda „ostaje" pojas zemalja koji bi odmah mogao da ugrozi tri geopolitička centra: Kinu, EU i Rusiju. Ali, akcija u Iraku se pokazala kao veoma skupa, pritom je 2008. izbila ekonomska kriza pa je moralo da se odustane od serije vojnih konflikata.

Posle ekonomske krize geopolitika SAD se u celosti promenila. Vojni konflikti sa učešćem SAD su ostavljeni po strani, a u prvi plan su izbile „revolucije u boji" i „arapsko proleće" sa sloganima borbe za demokratiju i protiv tirana, korupcije i drugih „nedemokratskih" pojava. Na dnevnom redu su se našle upravo Libija, Sirija, Tunis, Egipat. Posledica ove geopolitike bila je pojava radikalnih grupa, kao što su ID, Front al-Nusra i druge, koje su stvorene još u vreme hladnog rata i koje su već bile pomalo zaboravljene.

Na proleće 2014. godine ceo svet su pogodili neočekivani vojni uspesi i surovost bez presedana nove terorističke grupe Islamska država Iraka i Levanta (IDIL). Novi „vojnici islama", koji su ratovali u Siriji protiv B. Asada, nastali su od „krvi i mesa" Al Kaide, od koje su se otcepili zbog njenog nedovoljnog radikalizma. Veze Islamske države sa Amerikom otvoreno priznaju i sami predstavnici muslimanske zajednice. Prema rečima uticajnog šiitskog propovednika Muktada al-Sadra, koji se dugo godina borio sa američkim okupatorima u Iraku, „IDIL - to je dete Vašingtona, i ono je trebalo da bude više od mašte".

Kao što je poznato, praksa stvaranja terorističkih organizacija od strane SAD ima dugu istoriju. Krajem sedamdesetih godina, CIA je počela da sprema „islamske brigade" sa ciljem uvlačenja SSSR-a u rat u Avganistanu. Kako je 1998. priznao Zbignjev Bžežinski, „operacija CIA počela je 3. jula 1979. godine nakon što je predsednik Karter potpisao direktive o davanju tajne pomoći protivnicima sovjetskog režima u Kabulu. Mi nismo podsticali Ruse na intervenciju, ali smo svesno povećali verovatnoću intervencije." Posle Talibana, opšte poznata postala je još jedna organizacija koju su stvorili Amerikanci, Al Kaida, na čijem čelu se nalazio tajni agent SAD, Osama bin Laden.

Za divno čudo, sve akcije islamista „novog tipa" podudaraju se sa strateškim planovima Vašingtona.

Na primer, u Iraku je, zarad rušenja države, ID stupio u aktivni savez sa Kurdima, dobivši široku autonomiju pod zaštitom SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, u periodu između dve zapadne invazije. Predodređeni ozbiljan sukob sa šiitima, koji su saveznici Irana, i raspad Iraka na tri dela, u potpunosti se poklapaju sa američkom idejom „novog Bliskog istoka". A naftni izvori koje drže teroristi na neverovatan način snabdevaju naftom, posredstvom američkih i saudijskih kompanija, Zapad, presecajući snabdevanje Sirije. Kontrolom samo dela Iraka, ID slabi Siriju i Iran, a takođe nanosi štetu Kini.

Ali, planovi ID idu dalje od Bliskog istoka. Poznata je karta budućeg kalifata, u koji bi, teorijski, trebalo da uđu sever Afrike, ceo Bliski istok, Španija, Balkansko poluostrvo, a takođe cela Centralna Azija, Kavkaz, delovi Rusije i Indije. Kako je primetio nemački stručnjak za Centralnu Aziju, Mihael Laubš, „model ID predviđa širenje kalifata na teritorije na kojima se nalaze bogati prirodni resursi za kojima vlada velika potražnja na svetskom tržištu".

Prema mišljenju protojereja D. Vasiljenkova, iz Odeljenja Sinoda Ruske pravoslavne crkve za saradnju sa Oružanim snagama i pravosudnim organima, „stvaranje moćne strukture i u budućnosti potčinjavanje toj strukturi svih snaga i sredstava datog regiona, izlazak vojske iz Avganistana i propast Irana, daje mogućnost da se snage ovog kalifata premeste na granice sa Rusijom. Odatle bi usledio udar na Kirgiziju, Tadžikistan, Uzbekistan i Kazahstan, uz pogoršanje situacije na Kavkazu i Povoložju..."

Upozorava i analitičar J. Krupnov, smatrajući da se „NATO već ustremio na zapadni Sibir - Ural i Povoložje jačaju logističke kanale koji prolaze kroz njih, i „pune" se vojskom internacionalnih najamnika koji se tu okupljaju, a reč je o odlično obučenim borcima".

„Vernost" ID geopolitičkim idealima Vašingtona bogato nagrađuju SAD i njeni saveznici. Tako se, prema saopštenju američkog portala WND, borci od 2012. obučavaju pod budnim okom američkih instruktora u jednoj od tajnih baza u Jordanu, a sve u okviru programa CIA o pružanju pomoći „umerenim" borcima.

U pripremi sirijskih boraca na teritoriji Jordana takođe učestvuju instruktori iz Francuske i Nemačke, a odredima ID rukovode američki, francuski i saudijski oficiri.

Predstavnik iračke vlade otvoreno je nazvao Baraka Obamu, predsednika SAD, saučesnikom džihadista, jer se jedna od baza u kojoj je SAD obučavala borce koji se bore u ID nalazi u Turskoj, pored grada Adane, gde se nalazi i NATO baza.

Nažalost, otkriveno je da obezbeđivanje terorista ima i „ukrajinski pečat". Po svedočenju francuskog istraživača T. Mejsana, u maju 2014. godine članovi saudijske kraljevske porodice al-Fejsal kupili su u Ukrajini fabriku oružja, odakle se teško naoružanje prebacuje na turski vojni aerodrom i predaje teroristima ID. A Desni sektor je predložio krimsko-tatarskom Mili Medžlisu (Narodnoj skupštini) da ubedi sve Tatare koji ratuju u Siriji i Iraku da započnu džihad na teritoriji Krima.

Sajtovi ukrajinskih nacista otvoreno pišu o tome da islamski teroristi dobijaju od Ukrajine podršku, ne samo u oružju i municiji, već i u dobrovoljcima Desnog sektora i Samoodbrane Majdana, koji su spremni da učestvuju u borbenim dejstvima za „oslobođenje Krima".

Nema potrebe da se još jednom pomene koliko je koalicija koju je stvorio SAD protiv ID u stvari pomogla toj terorističkoj organizaciji da se još više raširi. Stvaranje „kalifata" i ogromnog broja radikalnih islamista bilo je neophodno za rešenje najmanje tri geopolitička zadatka: za nanošenje sekundarnog udarca Rusiji koju smatraju za glavnog vojnog suparnika; za nanošenje udarca Kini koja je glavni ekonomski suparnik; za rušenje EU u kojem prvu violinu svira franko-nemačka alijansa, a ne anglosaksonska.

Milioni izbeglica koji su preplavili EU (ne Veliku Britaniju!) i sukob interesa SAD sa EU i drugim svojim saveznicima koji može da dovede do nepredvidivih posledica, takođe su rezultat takve geopolitike. Koja je, uzgred, pokazala celom svetu ne snagu SAD, već njenu slabost. Sirija nastavlja da postoji kao država, Iran samo jača, odnosi Kine i RF su sve bolji. Ipak, treba priznati da je ID sasvim nova pojava u svetskom terorizmu. Kako tvrde neki eksperti, ona je stvorena u „fabrici mozgova" CIA-e, pa je stoga, uzevši u obzir sve njihove greške i neuspehe, posebno opasna.

Sada je neophodno osloboditi se bilo kakvih iluzija da učešće SAD i NATO u borbi protiv terorizma može da učvrsti međunarodnu bezbednost. Da bi se u korenu uništili ID i slične organizacije, neophodno je predložiti alternativni, pravedan projekat. U Siriji, Rusija je pokazala da je to moguće. Sve realnijim se čini da novi model razvoja za celo čovečanstvo mogu da predlože upravo Rusija, Kina i druge zemlje, uključujući BRIKS.

Donald Tramp vrlo dobro zna šta može da kaže i šta da ostavi „u zagradama". Ali, on nije mogao da kaže: „ID, mi smo te stvorili, mi ćemo te i likvidirati."

Uostalom, da li su SAD sa svojim NATO i ostalim saveznicima danas sposobne da unište tu višenacionalnu hidru. I Tramp je iz predostrožnosti koristio eufemizme poput „njihovi dani su odbrojani" i „njihov kraj je blizu". Namerava li zaista da ih (ID, Front al-Nusra itd) liši carske, to jest američke, milosti? Tada teško da će biti predsednik, jer upravo njega podržava lobi proizvođača oružja u SAD. Gde će onda prodavati oružje? I šta će onda biti sa američkom hegemonijom u svetu? Ako uništi međunarodni terorizam, onda će u toj geopolitičkoj vezi Tramp postati nepotreban...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane