Natrag

Razaranje

Ko će biti sretan zbog dolaska Evropske antikorupcijske kancelarije (OLAF) povodom pljačke u Golupcu

Kumovi i kume, generali i kaplari

Kada je i zbog čega osnovana ova kancelarija, gde će hitno biti potrebna istraga OLAF-a, gde je debeo sloj korupcijskog mulja debelo zamutio krađu, kako je investitor sistematski štitio izvođača, kome je smetao kvalitetno izrađen projekat obnove i kako je stručni nadzor prerastao u stručnu štetočinu? Ko su sve štihovi okupljeni oko stručnog nadzora, ko je radeći dva posla bio u stalnom sukobu interesa, ko su za sada poznati protagonisti ove hijerarhijske mućke, ko je general, ko je visoki a ko su niži oficiri, a ko su izvršioci a ko je konsijlere ove Naše Stvari (Cosa Nostra)? Ko bi trebao da spremi topao veš i gde je završio Viktorov novac? Za odgovorima na ova pitanja, tragao je Stanislav Živkov, Tabloidov istraživač

Stanislav Živkov

Tek veoma stidljivo, u svetlu raznih pregovora sa Evropskom unijom, kod nas se počelo sa pominjanjem agencije OLAF, odnosno Evropskom antikorupcijskom kancelarijom, skraćeno OLAF po francuskoj verziji samog imena koja je osnovana 1999. godine radi zaštite finansijskih interesa Unije sprečavajući prevare vezane za njen budžet, istražujući korupciju osoblja ustanova Unije te razvijajući antikorupcijske propise i politiku.

Po svemu sudeći, vrlo brzo će biti potrebna detaljna istraga OLAF-a povodom koruptivnog skandala sa tzv. rekonstrukcijom Golubačkog grada koja je po stepenu bahatosti, korupcije, kršenja svih mogućih zakona a pogotovu po nemešanju državnih organa u čitav slučaj postala najgori mogući primer o tome kako se sa što više mućki, što manje rada može maznuti najviše novca!

A šta se i kako zapravo radilo najbolje govori činjenica da radovi na Gulubačkoj tvrđavi uopšte nisu bili gotovi prema predviđenom planu čime su uveliko prekršene obaveze preuzete ugovorom da bi se nespretno pokušalo da se naknadno još nešto smandrlja tako što je rok za završetak produžen za dva meseca što ne znači apsolutno ništa jer izvođač Ornament Invest inženjering nema ni stručnu radnu snagu ni opremu a pare su odavno spiskane na pitaj boga šta a jedino šta je izvesno je da su radovi na obnovi srednjovekovne tvrđave, na kojoj su radovi maltene tek počeli tako da bi sitnicu od 6,6 miliona eura hitno trebalo vratiti u blagajnu EU!

Realizacija projekata u Golupcu je pokazala da debeo sloj mulja, prekriva ceo ovaj posao! A, o tome da su naslage mulja itekako debele, najbolje govori činjenica a apsolutno nikome ni najmanje nije zasmetala činjenica da je od samog početka Ornament. Iako je u ugovoru potpisao da mu je projekat jasan i da po njemu može da radi, odmah na početku je prekršio ugovor jer nije obezbedio niti stručnu radnu snagu niti opremu niti tesare i zidare, a na gradilištu je umesto licenciranog arhitekte građevinski inženjer ili kvalifikovani zavarivač.

Od opreme je pola vremena imao samo ručni čekrk i mešalicu. I pored svega toga izvođaču Ornament invest inženjeringu tolerisalo se drastično kršenje ugovora - kašnjenje, nerad, samovoljna izmena dinamike, samovoljna promena materijala, nedostatak radne snage i opreme, a da se kao glavni kamen spoticanja nepravedno navodi navodno loš projekat. Iako je jasno da ukoliko izvođač ne radi po projektu koji je Stručni nadzor "Safež" prihvatio, krši ugovornu obavezu nikome ni najmanje nije zasmetalo nezakonito i samovoljno menjanje projekta od strane istog tog Safeža i to tako što uvećava količine radova, izmišlja nove, pokušava da što više para izvuče na kulama i zidovima pored puta. Zašto pored puta? Pa zato što izvođač nema kran kojim bi podigao materijal!

Po ugovoru, izvođač je morao da počne radove od najviše kule. To nije mogao, jer nema dizalicu. Zato mu je stručni nadzor dozvolio da radi pored puta. Onda je nađeno opravdanje da mu smeta saobraćaj!- Izvođač verovatno nije opravdao ni dati avans. Stručni nadzor uspeo je da realizuje dodatno izvlačenje para. Odobrio je izvođaču da napravi tri puta više skele nego što je planirano po projektu. U tvrđavi nije urađen nijedan objekat od ukupno dvadeset pet.

To je apsolutna katastrofa u realizaciji dobre ideje što zapravo ni najmanje ne čudi pošto je Tender za tvrđavu - ključni i najvažniji projekat u okviru projekta revitalizacije tvrđave Golubac, bio pripremljen sa neuobičajeno pojednostavljenim uslovima za izvođenje radova na kompleksnom spomeniku kulture. Uslov je bio da preduzeće ima 3 inženjera i 15 zaposlenih - bilo kakvih. Tražena je samo jedna referenca, odnosno samo izveden jedan objekat za poslednjih pet godina u vrednosti radova od 20.000.000 dinara (svega 10% vrednosti posla na tvrđavi Golubac!).

Ko je video da investitor pravda izvođača?

Radi poređenja, za Vizitorski centar - novu prizemnu zgradu na livadi - tražene su tri reference u vrednosti od 50 miliona dinara za svaki izvedeni objekat (ukupno 150% vrednosti posla na Vizitorskom centru). Dakle, stroži su bili uslovi za novu zgradu, nego za srednjovekovnu tvrđavu. Posao na tvrđavi je dobio Ornament Invest inženjering. Ponudio je cenu manju od projektantske za 440.000 evra, ili 20%. Projektantska cena arhitektonsko građevinskih radova je 1.810.000 evra, a ponuđeni su za 1.328.000 evra.

Za elektroinstalacije projektantska cena je 215.000 evra, a ponuđene su za 137.000 evra. Termotehničkim instalacijama je projektantska cena 203.000 evra, a ponuđene su za 128.000 evra. Dakle, ugovorene cene elektroinstalacija i mašinskih instalacija su upola manje od projektantskih cena, odnosno po ugovorenim cenama verovatno ne može da se nabavi ni materijal. Preduzeće Elkoms iz Beograda je u konzorcijumu sa Ornamentom dalo cenu za mašinske i elektroinstalacije, ne nameravajući da ih izvede. Zašto je jedna firma kao što je Elkoms d.o.o. Beograd učestvovala u ovakvom udruživanju radi izvlačenja evropskih para? Da li im je to referenca?

To nisu slučajne greške u proceni ponuđača, već namera da se spusti ukupna suma za ponudu, uz nameru da se te instalacije ni ne izvedu. I zaista, radovi su po ugovoru završeni 25. aprila, a mašinske i elektroinstalacije niko i ne pominje! Jasno je zašto jer Investitor, a to je samo jedna osoba, gospođa Iskra filolog Maksimović, kaže da neće biti urađena Palata, koja je namenjena posetiocima a u njoj su trebale da budu postavljene elektro i mašinske instalacije. Samovoljnom odlukom investitora i stručnog nadzora, tvrđava je ostala bez jedinog reprezentativnog prostora za posetioce pošto se zidovi Palate neće obnavljati već su samo konzervirani odnosno popunjene su šupljine koje su za sobom ostavili protagonisti pljačke od pre 30 godina Gordana Simić i Dragoljub Todorović koji je sada došao da stručno zabašuri svoj pljačku od pre 30 godina!

Ugovorom sa Ornament Investinženjeringom za izvođenje radova na tvrđavi predviđeno je plaćanje po jedinici mere, odnosno ne zna se konačna cena, koja zavisi od količina izvedenih radova. Znači, već samim ugovorom dozvoljava se manipulacija sa količinama izvedenih radova. Sa Ornamentom je ugovorena i dinamika radova, koja nalaže da radovi počinju 18. septembra 2015. i da se završavaju 25. aprila 2016. godine.

S obzirom da su se paralelno izvodili radovi i na izmeštanju magistralnog puta, ugovorena dinamika predviđala je da se radovi započnu od najviše kule, a nastave na ostalim kulama i zidovima u gornjem delu Tvrđave. Na samom početku radova izvođač je prekršio ugovor i ugovorenu dinamiku i započeo izvođenje radova u donjoj zoni tvrđave, pored asfaltnog puta, jer nema dizalice ili bilo kakvu tehničku opremljenost da izvodi radove u gornjim zonama tvrđave.

Istovremeno je počeo da se žali na saobraćaj koji ga sprečava da radi! S obzirom da je ugovorena cena ustvari damping cena, izvođaču se ni ne isplati da radi, pa maksimalno izbegava da pravi bilo kakve troškove, pa je sve vreme radova imao minimalan broj radnika i nije obezbedio nikakvu tehničku opremu. Iako se ugovorom obavezao da u letnjim mesecima ima 80 radnika na gradilištu, broj radnika nikada nije prelazio 20, a radovi su i prekidani zbog vrućine, hladnoće, vetra...

Već posle dva meseca radova se pokazala potpuna nesposobnost izvođača, ali je istovremeno isplivao mnogo veći problem. Po postavljanju skele na kulu pored Palate, konzervatorski nadzor Republičkog zavoda i projektant su potvrdili da je obim radova na toj kuli nešto nešto manji od projektovanog. Ta činjenica se nije dopala Stručnom nadzoru, odnosno Safežu, Tmušiću i Jošiću koji je odmah zabranio (!) Iskri Maksimović, direktorki preduzeća-investitora da se sastaje sa projektantom i konzervatorskim nadzorom.

Istovremeno je jedan član stručnog nadzora, isti taj arhitekta Predrag Jošić, sklopio ugovor sa Iskrom Maksimović, da će biti koordinator za bezbednost. Tako je dospeo u sukob interesa, odnosno interesi izvlačenja para su se poklopili. Jošić kao stručni nadzor odobrava izvođaču da napravi skelu, gde treba i ne treba, koja nije ni po propisima, a onda Jošić kao koordinator za bezbednost potvrđuje da je bezbedna: eto para od skele, koja je uvećana više od tri puta nego što je projektovana. Skela je naplaćena, a za živote radnika na klimajućoj skeli Jošić ne brine! Treba biti majstor pa uraditi dve kule, a naplatiti skele za petnaestak kula.

Rok je sada istekao, a izvedeni radovi su minimalni. Karikaturalne su izjave investitora - gospođe Iskre filologa Maksimović - koja pravda izvođača koji ne radi - „intenzivnim saobraćajem u aprilu", kao i nedostacima u projektu, koji nema „geodetska i geotehnička istraživanja". Možda nedostaju i filološka istraživanja? Ko je video da investitor pravda izvođača i zašto? Možda zato što su za izvođača predviđene kazne u ugovoru, ako ne izvede posao, a ne postoje kazne za investitora, jer kome može pasti na pamet da se investitor uvezao sa izvođačem da bi izvlačio pare od evropskih građana?!

Umesto završene tvrđave nema ni jednog završenog objekta, jedan završen krov i jedan koji se radi je ceo rezultat, od 25 krovova! Verovatno nije izvedeno ni 20% ukupnih radova, odnosno nema ni dovoljno radova da opravdaju avans. Pitanje je koliko je plaćeno izvođaču?

Da bi se ipak nekako izvlačile ugovorene pare, stručni nadzor se dogovorio sa predstavnicima ADA da menjaju projekat i da maksimalno rade na donjim kulama, gde izvođač ima skele. Ne pitajući ni investitora ni službu zaštite, donose odluku da obijaju sve spojnice i da ih ponovo fuguju! To je skandalozan način rada na srednjovekovnom objektu, radi sitnog ćara. Dobićemo tako umesto srednjovekovnog izgleda kula i zidova „još lepši i stariji" Golubac.

Niko ne reaguje na to što se obijaju stare spojnice i time potpuno narušava i potire stari izgled i nestaju faze gradnje i vidljivost kasnijih popravki i doziđivanja. Direktorka Iskra filolog Maksimović, tvrdi da projekat i projektant nisu dobri. Nisu, jer projektant ne pristaje da se njegov projekat koristi za takvo izvlačenje para...

Zašto se insistira na obijanju fuga i ponovnom fugovanju? Zato što se tako vizuelno ujednačava ono što je ozidano i stari deo zida, pa može da se kaže da je mnogo više ozidano i prezidano nego što stvarno jeste i to više ne može da se proveri bez destrukcije zida. Tako je za Bedem 3-4 predviđeno obijanje i fugovanje 400 m2 bez potrebe, odnosno potreba postoji da se tako zabašuri prikazivanje zidanja (izmišljenih) 200 m3, koje neće biti urađeno.

Mafijaška hijerarhija

Preduzeće Golubački grad je osnovala Vlada Srbije da bi vodilo investiciju i kasnije upravljalo turističkim prostorom. U projektu postoje komercijalni sadržaji - Vizitorski centar sa restoranom i sobama, u tvrđavi Palata i prodavnice u bivšem tunelu. Međutim, filolog Maksimović hoće da pretvori sobe u kancelarije i da tako onemogući prihode preduzeću. Da li je neko pitao ljude u opštini Golubac, koji treba da budu zaposleni u objektima tvrđave, da li vredi zbog malo lične koristi upropastiti projekat koji bi omogućio zapošljavanje i prihode?

Opština Golubac je pokušavala da sazna zašto se radi tako da se ne završi, čak je i na jednu sednicu Skupštine opštine bili pozvani Iskra filolog Maksimović, kao investitor i hidro-inženjer Srđan Radović iz Austrijske razvojne agencije, projekt menadžer za infrastrukturu. Oni su rekli naivnim odbornicima da će sve biti završeno u roku, a Iskra filolog Maksimović je rekla da ona ne potpisuje nikakve račune za tvrđavu. Rekla je odbornicima da se sve obavlja po austrijskom zakonodavstvu i da ona nema ništa sa plaćanjem!

Na zahtev da dostavi plaćene račune - privremene situacije za tvrđavu, odgovorila je da račune potpisuje, ali da su oni tajni i da ih može videti samo onaj ko ih je potpisao, a to su izvođač, stručni nadzor i ona!!! Na takav tajni način se troše milioni evra evropske donacije I nikom ništa!

Ceo ovaj projekat vodi Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, odnosno Sektor za međunarodnu saradnju. U Ministarstvu postoji i Odeljenje za upravljanje projektima finansiranih iz fondova EU. Pitanje je zašto oni ne reaguju za ovo što se dešava u Golupcu? Da li znaju da nečinjenjem potpomažu organizovano izvlačenje para iz projekta koji je dobio evropske pare?

Postavlja se pitanje ko je zapravo ko u Golubačkoj tragikomediji - tragičnoj po rezultatima, a komičnoj po načinu realizacije? Sve je organizovano kao prava mafijaški udruženi zločinački poduhvat akcija, a realizacija je trapava.

Zvanično, formalno: finansijer je Austrijska razvojna agencija u Srbiji (ADA), koja je dobila da radi implementaciju projekta. Finansijer plaća račune - privremene situacije i okončanu situaciju - koje odobrava investitor. Investitor je „Tvrđava Golubački grad" DOO, preduzeće u vlasništvu Republike (80%) i opštine Golubac (20%). Preduzeće je u stvari jedna osoba, filolog dr Iskra Maksimović.

Nezvanično, faktički hijerarhijska organizacija je velikim delom za sada nepoznata: Capo di tutti capi odnosno kum/kumovi - nisu poznati, za sada ostaju u senci. General - Klaus Kapper je šef Austrijske razvojne agencije u Srbiji (ADA) i projekt menadžer „Revitalizacije tvrđave Golubac". On je organizator sprovedene implementacije projekta i on je odabrao stručni nadzor i izvođača. Izdaje naređenja zameniku -projekt menadžeru za infrastrukturu, a podnosi izveštaje svojim šefovima - centrali ADA u Beču i austrijskom ambasadoru u Beogradu. Obavlja poslove koje oficiri nisu u stanju, npr. odlazi u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture da ishoduje smenu konzervatorskog nadzora, koji suviše revnosno obavlja posao (to je pritisak strane ambasade na rad republičkih institucija u cilju zaštite sopstvenih interesa).

Visoki oficir - Srđan Radović - zaposlen u ADA, projekt menadžer za infrastrukturu, operativni šef realizacije - neposredno prati radove i izdaje naređenja Stručnom nadzoru Safežu i izvođačima.

Po struci hidroinženjer, pa je, misleći da to ume, menjao projekte vodovoda. Promenio je lokaciju rezervoara (pa sada nije urađeno po građevinskoj dozvoli, već na drugoj parceli u rezervatu prirode u Nacionalnom parku) i promenio je izvor za kaptiranje, pa sada nema vode (našao neispitan izvor, nepoznatog kapaciteta i kvaliteta vode, na parceli suprotno građevinskoj dozvoli).

Niži oficiri - Željko Tmušić, Vladimir Marjanović i Predrag Jošić iz Stručnog nadzora Safež. Izabrala ih je ADA na konkursu za stručni nadzor. Tmušić, hidroinženjer kao i Radović, kao šef usmerava akciju. Arhitekti Vladimir Marjanović i Predrag Jošić su operativni izvršioci i izdaju naloge izvođačima, ali i investitoru (!) Iskri filologu Maksimović.

Iako moraju da rade po Zakonu o planiranju i izgradnji i Pravilniku o vršenju stručnog nadzora, rade kršeći zakon, a isključivo u cilju zaštite ostvarenja ekstra profita, kroz izvlačenje para preko izvođača na tvrđavi.

Vojnici ili izvršioci - Iskra filolog Maksimović i izvođač na tvrđavi. Iako ima po zakonu i ugovoru investitorska prava, filolog Maksimović sluša naređenja Visokog i Nižih oficira. Bez znanja o vođenju ovakve investicije, potpisuje račune koje joj priprema Stručni nadzor i nema znanja da ih kontroliše. Na sva pitanja brani se ćutanjem i sakrivanjem računa.

Po naređenju stručnog nadzora Predraga Jošića je odmah na početku radova prekinula održavanje sastanaka sa projektantom i konzervatorskim nadzorom. Izvođač na tvrđavi Ornament Investinženjering je samo izvršilac, koji sprovodi naređenja Visokog i Nižih oficira. Ornament verovatno samo dobija procenat od posla, odnosno od para koje prelaze preko njegovog računa, a zadatak mu je da imitira izvođenje radova, sa minimumom lokalnih radnika i bez ulaganja u opremu i kvalitetan materijal.

Savetnik (Consigliere) - advokat Aleksandar Planinšek, koji je pridodat Iskri Maksimović kao saradnik preduzeća za pravne poslove, da kontroliše i štiti nečiji interes (nije preduzeća).

Ostali učesnici - nevažni, nebitni, prisutni samo formalno ili za tanjir čorbe, bez obzira da li su arheolozi pripravnici, službenici Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture ili profesori Građevinskog fakulteta.

Nepostojeći likovi - osnivači preduzeća „Tvrđava Golubački grad" DOO: Ministarstvo trgovine, telekomunikacija i turizma i opština Golubac, kao i Skupština preduzeća. Pokrili se ćebetom preko glave i nema ih.

Gde su bili kontrolni organi i kome su podnosili izveštaje?

Sve ove igre i nestručnost oko stare tvrđave pokazuju čuvenu bahatost Srbije i Srba a bogami ni Austrijanci mnogo ne zaostaju! Da su pare Adine, ona bi vodila računa šta je uradio izvođač za godinu i po dana. Ali, Ada je implementator i njen posao je da pare budu uložene prema ugovoru i projektu. Kod tvrđave u Golupcu je problem što je Ada uvezana sa izvođačem i menja projekat da bi se izvuklo što više EU para sa što manje ulaganja.Ovde su svi dobro uigran tim prevaranata bez obzira na "titule" koje nose. Svi snose odgovornost jer ovde nema pravog investitora. Zato nema krana i dizalica, zato nema ni majstora, nego rade neki lokalni priučeni radnici. Zato se radi sa cementom i žutim, muljevitim kamenom. Zašto će EU nastaviti da finansira radove? Zato što je tim Ada-Safež-Ornament-Tvrđava bio do sada tako uspešan, pa bi ga trebalo ostaviti da radi još koju godinu? Dato je malo para da se svi podmire? Oni su procenili i vreme i pare na početku i sve ugovorili!

Šta se desilo? Nisu svi uzeli dovoljno, pa dajte još para, vremena, dnevnica, sastanaka, ručkova...Da li su ti pretpristupni fondovi za EU ili za neku banana-republiku? Gde je ta Evropska komisija, da li prati šta se ovde radi? Ako je izvođaču plaćeno više od avansa, svi su u problemu, cela šema izvođač-nadzor-Ada-Tvrđava je u finansijskom problemu. Treba im produženje, da pokriju manjak EU para, a višak muljanja.

Gde su bili kontrolni organi i kome su podnosili izveštaje?

Slavina je bila otvorena i novac je cureo i svi bili zadovoljni. Osnovni razlog što se projekat od početka napada od strane povezanog izvođača, stručnog nadzora i investitora, jeste da bi se menjale i povećavale količine, koje se samo prikažu u papirima i isplaćuju. Količine se povećavaju samo na objektima pored puta, gde su izvođaču troškovi minimalni, a radi sa lokalnim radnicima i pozajmljenim čekrcima. Uostalom, na samom početku radova su "Ada" i stručni nadzor najavili da tvrđava neće biti urađena i da opština Golubac treba da nađe još toliko para Sve je toliko dobro bilo isplanirano da su zatečeni ostali i Ministarstvo trgovine i opština Golubac, koji ništa nisu preduzeli kao osnivači privatizovanog preduzeća Tvrđava

Sada kada se slavina zatvara, rezultata nema i počinju optužbe jednih na druge.Svu tu bandu odnosno ekipu u "šemi" u pravnoj državi bi pohapsili i oduzeli bi im zvanja i diplome i strpali u zatvor prema zasluzi, ali pošto je to misaona imenica zato OLAF postoji da proveri šta se radi sa novcima građana EU. Alal vera. Isteče rok, radovi završeni sve po volji i želji ADE Safeža v.d. direktorke, samo da nije OLAFA kud bi vam bio kraj još dugo bi muljali i prebacivali krivicu na projekat koji niti ste pročitali ni razumeli, ali vam je bar za sada uz pomoć dobrih znalaca iz Zavoda dobro poslužio za muljanje. Nego, čuste li Vučića - reče čovek "iskoreniće korupciju" - nije izgledalo da se šali. Srećno vam bilo! OLAF dolazi uskoro, a onda ćemo videti rezultat...Opustite se i čekajte. Dobro je da je direktorka Iskra filolog Maksimović blagovremeno za sebe angažovala advokata. Još bi jedino trebala da spremi topao veš, jer u zatvoru je hladno!

A 1. Ko je otkupio kafanu i gde su pare nestale?

Po svemu sudeći doživotni status je poprimio i tzv. slučaj kafane Viktor u Golupcu u vlasništvu izvesnog Viktora Paunovića koji je navodno od opštine kupio plac od 5 ari (a zemljište mu je zapravo dato na korišćenje) i navodno uz odobrenje i saglasnost Opštine a bez građevinske dozvole sagradio vikendicu sa poljskim klozetom a potom istu pretvorio u kafančinu i onako usput kaptirao javnu česmu za potrebe te svoje tvorevine u neposrednoj zaštićenoj okolini spomenika od izuzetnog značaja a sve je to neometano radilo mnogo godina sve dok mu opštinske vlasti nisu 2009. godine oduzele parcelu, jer objekat koji je sagradio nije priveo nameni. Vikendica i kafana nisu isto!

Izdata je dozvola za rušenje nelegalno sagrađene zgrade, a Paunoviću je uzeta parcela. Rešenje o oduzimanju potvrdio je i drugostepeni organ, a to je Ministarstvo finansija. Rešenje o oduzimanju parcele je potvrđeno i u sudu i kao takvo uknjiženo. Republička građevinska inspekcija donela je odluku o rušenju, ali se Paunović žalio komisiji Vlade Srbije. Njegova žalba je odbijena, na šta je on podneo tužbu Upravnom sudu.

I ona je odbačena, a donet je Zaključak o izvršenju. Upravni sud je prihvatio samo njegovu tužbu protiv rušenja toaleta i još nekoliko pomoćnih objekata pa je zato Paunović išao u Beč gde je od izvesnog gospodina Davida čuo da su Austrijanci doznačili novac za otkup gore pomenute kafane pa se stoga postavlja još jedno pitanje: ko je i koliko novca dao za otkup kafane i gde je taj novac završio!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane