Natrag

Zadnja

Danas u Savamalu, sutra u vašem stanu

Piše: Fantom 3563

'Bro veče, jel' stan Marka Perića, pitam pre dvaes večeri. Uh, uzdahnu starija žena. Nije tu, kaže, odveli su ga ovi pre Vas, sa lisicama na rukama, ali su se predstavili, odgovara gospođa, srećna što ga je murija ćapila pre nas sa fantomkama.

A što su ga ćapili, pitam iz radoznalosti. Žena sagnu glavu, ni sama ne zna zašto, ''valjda što je nešto loše napisao na tviteru o Andreju Vučiću'' - odgovara. Podignem drvenu palicu, da je marnem po glavi, al me zaustavi kolega fantom broj 2341. Nemoj, kaže, jebaćemo kevu njenom sinu, kad se vrne iz zatvora, ako se vrne.

Dok smo odlazili sa vrata stana Marka P. pitam, polušapatom kolegu fantoma 2341 za Andreja. Pa zar ne znaš, lebarnik ti jebem, pa Andrej je pederčina, peder prostitutka, odvaljuju ga od k...Misliš na Aleksandra, predsednika Vlade Srbije, pokušavam da ga ispravim. Andrej mu je brat po majci, kaže kolega fantom 2341, a i po dupetu. Andrej je veći peder od brata! Ja zinuo, obliva me znoj, umalo da skinem fantomku, treba mi vazduha.

Dugo smo ćutali u parku. Ljudi beže od nas koliko ih noge nose. Poskidasmo fantomke, pa se pogledasmo u lice. Prepoznah posle toliko vremena Acu Džibru, šibicara sa Konjarnika. On je fantom 2341. Dojadila mu šibica, učlanio se u naprednjake, a oni ga poslali u komunalnu policiju. Mi fantomi se ne pitamo za ime, već za junačko zdravlje. Mogo sam umreti, a da ne saznam da je Džibra moj partner. Mislim partner u službu, a ne u krevet, Bože me prosti.

Jel' istina ono što zboriš, pitam Acu Džibru. O čemu sam ti zborio? Pa to o Andreju. Ništa ti ja nisam rekao, to si ti čuo od nekog fantoma, obrecnu se na mene.

Aca Džibra, moj kolega fantom 2341, i ja išli smo u mnoge akcije. Naš šef, naš glavni šef Nikola Ristić, ima u nas poverenje, daje nam specijalni zadaci. On je načelnik na komunalnu policiju, bio je pandur u Savskom Vencu, radio je splavove i reketirao prostitutke u Picinom parku.

Sećam se, kao da je maločas bilo, krenemo nas petorica da prebijemo onog Šabića. Trguje nekim informacijama, kaže nam šef Nikola. Koknite ga, ubijte Boga u njemu. Ja pokazujem drvenu toljagu, ovim ću, vikam, da ga lupim. Ne, ne, koristite šake, da ge ne sameljete, ima da vrište ovi iz Brisel, na sav glas.

I kad ugledasmo Šabu, potrčimo za njim. Uh, majke im ga nabijem, isprečiše se neki momci ispred nas, zvajznuše nas sa neki električni pendreci. Gde ste potrčali stoko, pita jedan. Zar na Šabu, pa da se digne celi beli svet protivu nas, vika taj drug. I izlemaše nas momci iz Pete uprave BIA..

Vrnemo se kod Nikolu, a on s vrata, e, jebi ga, zeznuo sam se, ne sam znao da ovi sa Banjicu moraju od nas da čuvaju Šabu i onog Sašu (Jankovića). Nije to znao ni Vesko.

A taj bre Vesko mnogo opasan čovek. Načelnik je od beogradsku policiju. Namirisan, napirlitan, da ne znaš ko je pa da se obogatiš ako skineš sa njega odela, cipele, lance i prstenje. Samo od njegove cipele da živiš dve godine. Aca Džibra je mislio da je peder, ali jok, on je pravo muško, opasan krimos. Volu ga ovi naši fantomi, on im je idol. Kada mi zaseremo, Vesko nas opere, istušira tako reći.

Pre par dana imali smo tajni sastanak sa njim, u bazu, ne smem da rečem gde, da me ne provalu.

Vesko, nariče na crnogorski, kaže da nas čeka "svijetla" budućnost. Bez nas se neće moći. Ljudi osiroteli, male im penzije, bunu se, ne mogu da plate za struju, za komunalije, a Aca peder sve više razrezuje. E, sada ćemo mi nastupati. Noću, pogotovu. Svi smo dobili kalauz ključ od ulaznih vratiju, pa usred noći zazvonimo dužnicima, usnulog šćapimo, uđemo. Uglavnom stariji ljudi. Nemojte ljudi, vikaju, nema ništa vredno, eto i sami se uverite.

Ne me ljutiš, vika Aca Džibra, u jednu akciju - naberi nam tri iljade, plus troškovi za nas, toliko duguješ po tužbama, vika na jednog starca. Starac raširi ruke, uzmite sve što imam, kaže. Aca Džibra prosikće, vika na njega, sam će da nam daš. Ja pogledam po stan, sve dotrajalo. Nema ič. Daj nam neki od dokument, da se opravdamo kod Nikolu da smo bili kod tebe, kažem. Uzmite ličnu kartu, ostavite mi samo zdravstvenu knjižicu. Džibra gunđa, ali ga je izguravam napolje. Komšije čule larmu, zvali muriju, a dežurni se zeznuo, pa murija došla. Kad videše da smo mi, podigoše ruke, brate, nismo znali da ste naši. I odoše.

I ostanem ti ja bez partnera. Acu Džibru koknuli prekjuče, išao da opljačka banku. Čuvar, neki stari udbaš, pucao mu u stomak. Mučio se Džibra, Bog da mu dišu prosti.

Vesko nam je očitao bukvicu. Imate dobre plate. Banke i pošte su naše, mi smo ih već opelješili, na olovku. Nema mnogo šta više da se pljačka, sve je opljačkano, kod braće Vučić je. Sad idete na građane, na one što gunđaju.

Saopštava nam plan rada. Vi bijete, mi gledamo. I ćutimo.

Mnogo se nakotilo te opozicije. Premijer je ljut, besan je ko pas, oće da ujeda. Delovaćete po grupama. Od po pet, tek da vas ne uvate, kaže Vesko.

Bogami, mene čeka naporan rad. Moram da premlatim 250 onih koji ne volu Vučića. Braću Vučić, bolje da reknem.

Kada sam preksinoć, u gluvo doba, izmlatio poslanika iz opoziciju, polupao mu stan, ujutru čujem glas od predsednika Vučića kako odgovara u Parlament. "...Nije tačno da je gospodin žuti biven od fantoma. On je samo legitimisan!"

A, što usred noći i u svom stanu, mamu ti jebem, vika drugi poslanik. Premijer mu odgovara da nisu hteli da remete javni red i mir, da ne uzbunjavaju građane.

E, dragi moji građani, mi fantomi smo tu. Računajte na nas. Plaćajte sve obaveze, budite ponizni, lojalni, pa može da se desi i da vas zaobiđemo. Ako uđemo kod vas, ko j' vam je kriv. Take su danas prilike. Danas u Savamalu, sutra u vašem stanu.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane