Natrag

Na nišanu

Poslednji krug Vučićevog ludila: država pati od besparice, diktator od nesanice

Šta će biti s nama?

Da li Srbija može da podnese još nekoliko meseci drugog Vučićevog mandata? Ko će sada spašavati državu koju je umno poremećeni premijer doveo u stanje potpune paralize? I šta će na kraju njegovog kriminalnog slaloma ostati od nje? Izvesno je samo da se ovaj diktator, kome bi bolje pristajala ludačka košulja od robijaških lanaca, uvek može pozvati na svoju "poslovnu nesposobnost", pred svakim sudom na svetu. To svaki veštak-psihijatar sa lakoćom može da dokaže...Ali, ko će dokazati nevinost onih sila koje su ga dovele na vlast?

Nikola Vlahović

Nakon svakog govora severnokorejskog diktatora Kim Džon Una, prisutni moraju dugo da mu aplaudiraju, a ko prvi prestane sa aplauzom, biva izveden pred streljački stroj i likvidiran. Zbog toga što niko ne prestaje sa aplauzima, uveden je običaj da se u salama gde Kim Džong Un drži govor, gase svetla posle višeminutnih ovacija, kako bi se njegovi podanici konačno razišli. Zato što je prvi prestao da mu aplaudira, Kim je naredio streljanje svoga tetka, a ubijen je i načelnik generalštaba koji je zadremao nakon višesatnog govora "Voljenog Vođe".

U novom sazivu srpskog parlamenta, sledbenici Aleksandra Vučića, umesto da diskutuju o kandidatu za predsednika Narodne skupštine, počinjali su svako svoje izlaganje besramnim pohvalama svome Vođi. Svako izlaganje i svaka replika poslanika Srpske napredne stranke svodila se na beskrajne izlive lojalnosti Aleksandru Vučiću, suludom egomanijaku koji je doveo Srbiju u najcrnje ekonomsko i političko stanje u kome je ova država u novijoj istoriji bila.

Više je nego jasno svakome da je Vučić težak duševni bolesnik, ali je njegovo ludilo postalo i zarazno, pa je ova pandemija zahvatila ne samo članove njegove stranke, nego i njegove koalicione partnere. I jedni i drugi se utrkuju ko će bolje da ga imitira, ko će pre da zgrabi lopatu i zasuče rukave, da navodno postavi kamen temeljac za fabrike koje nikad neće biti izgrađene ili na trase puta koje ne vode nikuda. U situaciji koja je potpuno izmakla kontroli (jer je Vučićevo ludilo na vrhuncu), prvi su se snašli kriminalni krugovi i oni koji imaju privredne imperije i veliki novac, igrajući na dve karte: dok je još na vlasti, formalno ga podržavaju, kad bude sasvim blizu padu (a sve je bliže), biće njegovi najljući neprijatelji i napašće ga iz svih oružja, a ponudiće i finansiranje njegovih protivnika. Neki su u tu svrhu već spremili budžet.

Tokom dosadašnje četiri godine vladavine, Vučić je zaštitio sve one koji su petnaest godina sistematski pljačkali Srbiju, a neki od njih postali su mu i savetnici i najbliži saradnici. Zaštitom "demokratske pljačke", i on i njegova stranka nastavili su sa kriminalnim čerupanjem državnih resursa a krenuli su i u surovu otimačinu od najsiromašnijih slojeva stanovništva, kojima je danas uskraćeno sve, počevši od socijalne i zdravstvene zaštite do osnovnih ljudskih prava i sloboda.

Poslednjih mesec dana, očigledno je da Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, kao dva ključna poverioca ove države, ozbiljno rade na ubrzanoj diskreditaciji Vučićeve vlade. To se posebno videlo na zadnjem sastanku sa MMF-om prvih dana juna meseca ove godine, kad je usledio "hladan tuš", jer je Vučiću izričito naređeno da narednih dve godine ne sme ni da pomisli na povećanje plata i penzija. Sve njegove ludačke prognoze o porastu BDP-a, pale su tog dana u vodu.(preporučujemo tekst Branka Dragaša, iz ovog broja, koji raskrinkava ''ekonomsko čudo'' od srpske privrede i ekonomije).

I dok međunarodna bankarska hobotnica davi njegov režim, ozbiljno poremećeni Vučić, uhvaćen u sopstvenu zamku, krenuo je da optužuje američkog ambasadora u Srbiji, Kajla Skota i šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, Majkla Devenporta, da "kuju zaveru" protiv njega. Naime, Vučićev dnevni bilten "Informer", koji verno prenosi sve njegove noćne more, objavio je u broju od 9. juna (četvrtak) "alarmantnu vest" pod naslovom "Ubijanje Vučića" u kojoj piše da "EU i Amerika organizuju i plaćaju ekstremiste da prave haos u Srbiji". Vođin verni medijski pas, Dragan J. Vučićević, urednik pomenutog biltena, potrudio se da bude detaljniji pa je na naslovnoj strani istaknuo da "...ambasadori EU i SAD radikalizuju proteste 'Ne damo Beograd' ", te da Zapad finansira anarhiste, marksiste, sindikalce, antiglobaliste, i da im je svima zajednički cilj da izvedu radnike, siromašne i studente, da blokiraju ulice i izazovu sukobe sa policijom i pristalicama SNS!

Ali, umesto da se suoči sa surovom istinom i napravi otklon od patoloških laži koje je izgovorio, on ovih dana priprema scenario za još jednu perverziju: mada je lažirao poslednje parlamentarne izbore, odlučan je u nameri da za njegove prevare pred anketnim odborom Skupštine Srbije, odgovaraju predstavnici opozicije!

Vučić već punih četiri godine, svakog dana (i vikendom), preko svih svojih medija ("Informer", "Pink", RTS, "Politika", "Večernje Novosti"...) pravi scenario za sopstvenu likvidaciju. Crnogorskim žargonom rečeno, "đe god je bio, svuđe je poginuo"! Prošle godine, 8. novembra, sve naslovne strane režimskih novina objavile su izjavu odvratnog Vođinog poltrona, Aleksandra Vulina, da je "...Rušenje Aleksandra Vučića u toku".

Osim što je "rušio" sam sebe, Vučić je svoje medijske pse huškao da napadaju i bivšeg američkog ambasadora Majkla Kirbija i šefa Delegacije EU, Majkla Devenporta, optužujući ih da ga "ruše". Sa druge strane, Vučić je Kirbija opisivao kao "veoma dobrog čoveka" sa kojim ima odličnu saradnju. Što se "saradnje" tiče, bio je potpuno u pravu, jer su Kirbi i Vučić zajedno "olakšali" Srbiju za desetine miliona evra preko američkih fantomskih kompanija (i njihovih kriminalnih gazda), koje su i njemu i Kirbiju ostavile podebele svote dolara u znak zahvalnosti za brzu i uspešnu pljačku srpskih resursa. Ipak, i pored dobre "poslovne saradnje", ni Kirbi nije ostao dužan Vučiću, pa je u Novom Sadu, upitao gradonačelnika Miloša Vučevića, "kako je moguće da podržava takvog ludaka". Konačno, Kirbi je Vučića vodio u Ameriku i pokazivao ga tamo kao "mečku Božanu". Istina, te njegove "posete" svele su se na čekanje ispred klozeta u Beloj kući, na sporedne ulaze, kroz bašte i kuhinje, na zadnje prolaze i parkinge određene za novinare. Tamo su ga portiri, obezbeđenja, kuvari i baštovani, čistačice i šoferi, sa čuđenjem gledali, pa je čak i "Vašington post" objavio fotografiju na kojoj Vučić čeka da iz WC-a izađe ostareli republikanski senator Džon Mek Kejn, koji ga je "turistički" prošetao hodnicima u prizemlju zgrade.

Danas je situacija prilično drukčija nego tada, jer kompletan diplomatski kor u Beogradu izbegava bilo kakav kontakt sa Vučićem, a on će potom, pod ozbiljnim pritiskom Skota i Devenporta, pristati da proda sve što se u Srbiji prodati još može, počevši od najvećih kompanija poput "Telekoma" i EPS-a, pa do poslednjeg pedlja obradive zemlje. I sve to po najnižim cenama, koje bude odredili MMF i Svetska banka.

Diskreditacija nove Vučićeve vlade, simbolično je počela istog dana kad je i započeo konsultacije sa potencijalnim članovima njegovog kabineta. Naime, istog dana mu je iz Vašingtona stigao i ponovljeni zahtev da se ogradi od pisanja pojedinih medija koji tvrde da ga "Amerika ugrožava". Nekoliko dana kasnije, tokom sastanka radne grupe Evropskog saveta zadužene za pitanja proširenja, predstavnici Nemačke su ponovo zahtevali da se pregovaračka poglavlja mogu otvarati samo ukoliko Srbija prizna Kosovo kao državu. To ne važi za već otvorena poglavlja 35 (upravo odnosi sa Kosovom), 32 (finansijska kontrola) kao ni 23 i 24 (pravosuđe, sloboda, bezbednost, ljudska prava) koja i neće tako skoro biti otvorena.

Komesari Evropske unije poslednjih dve nedelje podigli su na nogu kompletan "remetilački orkestar", pa tako Rumunija od Srbije traži "veće poštovanje manjinskih prava", Finska zahteva nezavisnost pravosuđa, primereno trajanja procesa, poboljšanje obrazovanja sudija i tužilaca, sprovođenje akcionog plana za borbu protiv korupcije i poboljšanja zakona o zaštiti podataka...Mađarska i Bugarska traže garancije, da li će se Srbija držati zadatih rokova za ispunjavanje akcionog plana...

Sve ovo ukazuje da je davljenje Vučićevog režima u toku, ali to ovde treba shvatiti kao "pojas za spasavanje" građana Srbije, jer je ludak koji je spreman da pobije pola države, postao opasan i za njegove gazde. Neko ipak mora da radi, vraća kredite i garantuje kakvu-takvu stabilnost države. A, sa Vučićem nema ni stabilnosti Srbije niti stabilnosti regiona.

Više od hiljadu dana Vučićevog prethodnog mandata, njegovih medijskih "zabava" bilo je u izobilju. U međuvremenu, dešavao se najstrašniji pogrom poslednjih ostataka srpskog privrednog potencijala, nestanak seoskog stanovništva, otimačina poljoprivrednog zemljišta, progon najtalentovanijih i najškolovanijih kadrova koje Srbija ima, ubijanje obrazovnog sistema, kriminalizacija zdravstva, bekstvo najboljih lekara u inostranstvo...

Više od 35 hiljada najsposobnijih radnika, zanatlija, vrhunskih stručnjaka, naučnika, porodičnih ljudi sa decom, u najboljim godinama života, godišnje napusti Srbiju. Za četiri godine Vučićevog ludila, otišlo ih je znatno više nego mračnih devedesetih!

Usled očiglednog terora koje sprovodi režim jednog čoveka, Srbija je danas zagazila u bedu kakvu nikada ranije nije, učestale su pojave samoubistava, porodičnog nasilja i serije neistraženih likvidacija među kriminalnim klanovima (kojih ima, prema nezvaničnim podacima širom Srbije oko 60, dobro organizovanih i raspoređenih, kako teritorijalno, tako i po "delatnostima"). Najveći deo njih je odan lokalnim i regionalnim "pašama" Srpske napredne stranke, a preko njih i Vučiću. Lojalnost je obostrana. Deo tog kriminalnog miljea stavio se direktno u službu fizičke zaštite njegovog režima, ali samo dotle dok se "ratna sreća" ne promeni.

Vučić svakodnevno teroriše javnost opasnim prevarama, pa je tako u januaru ove godine, povodom "naoružavanja Hrvatske", preko televizije "Pink" objavio vest da će i Srbija potrošiti milijarde na oružje koje bi trebalo da dobije od Rusije (mada je stavio svoj potpis na NATO standarde Vojske Srbije, što podrazumeva da je okrenuo leđa Rusiji)! Ali, medijski cirkus je već počeo, pa tako u koordiniranoj propagandnoj akciji, Vučićeve "Večernje novosti" javljaju da uskoro počinje proizvodnja srpskih haubica, da "od Putina kupujemo Uragan i Tornado", da ti "sistemi imaju reaktivne rakete koji uništavaju neprijateljsku živu silu na kilometar prečnika od mesta pada projektila" i slično tome...Da bi bilo ubedljivije, televizija "Pink" je sve to i prikazala, ali montažom u foto-šopu i neveštom obradom fotografija....

Ubrzo je iz Moskve stigao i jedan ironičan komentar, da "Vučić u imaginarni rat ide sa imaginarnim oružjem"!

I dok je Vučić mahao nepostojećim naoružanjem u ratu koga neće biti, iz Kremlja su zahtevali da se i on i njegova vlada odrede u pogledu daljeg odnosa Srbije prema Rusiji, kako u političkom i ekonomskom, tako i u vojno-odbrambenom pogledu. Tim povodom je ugledni ruski politikolog Nikita Bondarjov (inače, načelnik grupe za balkanske zemlje ruskog Instituta za strateška istraživanja, RISI) neposredno nakon završenih izbora u Srbiji, u svom autorskom tekstu u Izvestiji bio zadovoljan ulaskom proruske opozicije u srpski parlament pa je rekao: "...Imamo promene koje mogu ići na ruku Moskvi u slučaju neočekivanih antiruskih pojava".

O Vučiću je otvoreno rekao da on predlaže program koji Srbe vodi u nemoguću situaciju, "da sede na dve stolice". Bondarjov precizno opisuje Vučićevo ludilo, projektovano kroz politiku njegove stranke pa kaže: "... Oni (SNS) izjavljuju da neće ući u NATO, ali su pri tom potpisali sporazum o logističkoj podršci, kojim je NATO dobio sve što može od Srbije. Vučić obećava da neće priznati Kosovo, ali je faktički dao na Kosovu sve što je mogao i srpsko stanovništvo potpuno zavisti od vlasti u Prištini. Vučić i SNS mnogo rade za ulazak Srbije u EU, ali se paralelno trude da očuvaju i dobre odnose sa Rusijom...".

Veoma slično Bondarjovu, Vučićevu ludačku politiku ocenjuje i londonski "Ekonomist", samo iz drugog ugla, gde se kaže da je celokupno srpsko kreditno zaduženje na Zapadu, a da bi "srpski premijer rado pristao i na rusku finansijsku pomoć, samo kad ne bi morao da Rusiji polaže račune gde će ih potrošiti".

Drugi mandat ludog Aleksandra nije još ni počeo, a na njega se već, kao bumerang, sručilo sve ono što je svojom kriminalnom politikom posejao. Od njega danas ne beže ambasadori i ceo diplomatski kor u Beogradu, nego beže i njegovi "arapski prijatelji", kojima je, sad je jasno, poslužio samo za jednokratnu upotrebu, u svrhu pranja određene količine petro-dolara, konvertovanih u lažne investicije i nešto vojne opreme i naoružanja za potrebe islamskog fašizma. Poslednji koji se ovde pojavio, Muhamed Al Abar, upro je prstom u tačku ugovora koja kaže da sa lica zemlje treba zbrisati naselje Savamala. I bi tako. Vučić koji pati od hronične nesanice, obožava noćne akcije, posebno kad ima video-linkom direktan prenos, kao što je i bilo u ovom slučaju. Za posledice mu nisu krivi ni Devenport ni Skot, a još manje britanski ambasador koji je potpuno zaćutao. Svakako, niko od njih nije nevin u slučaju devastacije ekonomskih i političkih prilika u Srbiji, ali, realnost govori da je Vučić od strane Zapada bio prihvaćen kao "samostalni preduzetnik", a Srbija kao njegovo preduzeće. Nije se bolje ni Rusija ponela kad je uopšte prihvatila da sa njim razgovara u vezi izvoza "Fijata" ili u vezi kredita za srpske železnice (za koje je u Moskvi unapred bilo poznato da ih Vučić neće iskoristiti, već da će pre poslušati Svetsku banku i MMF koji su predložili podelu i rasturanje ovog javnog preduzeća!).

Ruski politikolog Bondarjev iznosi i jednu svoju slutnju, pa konstatuje: "...Ako se Vučić odrekne Kosova ili okrene leđa Rusiji, biće protesta, ljudi će izaći na ulice. Uzimajući u obzir da su u parlament ušle otvoreno opozicione partije, taj protest će biti podržan i van parlamenta, što znači da će biti mnogo komplikovanije ignorisati ga..."

Da li je Srbija više uopšte sposobna za takvo nešto? Ko će sada spašavati državu koju je jedan ludak doveo u stanje potpune paralize? I šta će na kraju njegovog kriminalnog slaloma ostati od nje? Izvesno je samo da se diktator kome bi bolje pristajala ludačka košulja od robijaških lanaca, uvek može pozvati na svoju "poslovnu nesposobnost", pred svakim sudom na svetu. To svaki veštak-psihijatar sa lakoćom može da dokaže...

Dakle, o njemu se sve zna, ali šta će biti s nama?

Glosa

Ekonomski i politički analitičari na Zapadu i u Rusiji, slažu se u u tome da će posle Aleksandra Vučića Srbija saznati šokantne istine o njegovim lažnim ugovorima, lažnim investicijama i drugom kriminalnom preduzetništvu, kao i o posrednom finansiranju islamskog terorizma, prodajom vojne opreme i naoružanja pojedinim arapskim zemljama. Ali, kako će se onda suditi duševnom bolesniku i pojedinim njegovim najbližim saradnicima za koje se takođe lako može utvrditi da su zahvaćeni virusom Vođinog ludila?

A 1. Vučić u "Čedinom odelu"

Britanski Dejli mejl se na Vučićevo ludilo osvrnuo čak i povodom slučaja šminkerke iz Beograda, Jelena Maćić, koja je društvenoj mreži na Tviter napisala: "Tog skota treba ubiti". Pretpostavivši da je mislila na premijera Srbije Aleksandra Vučića, na vrata joj je zakucala policija a onda je usledilo višemesečno zastrašivanje i šikaniranje. Prvi u napadu na nju bili su Vođine medijske "perjanice", Željko Mitrović i Dragan J. Vučićević koji su je predstavili kao "ludaču" i "alkoholičarku" jer je za Vučića konstatovala da je "radikal koji je preuzeo program LDP i Čedomira Jovanovića"...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane