Natrag

(P)likovi

Sanjao je da nas više nema

Vučić u panici, sve je bliže tamnici

- Sve će biti gotovo sledeće godine - rekao je Aleksandar Vučić, objašnjavajući dokle se stiglo sa izgradnjom Koridora 11. Koridor, sasvim izvesno, neće biti završen u tom roku, ali hoće naprednjačka diktatura. Od marta, kad je raspisao izbore (baš na svoj rođendan), Vučić je raskrinkao suštinu svog karaktera, inteligencije i političke veštine. Nesposoban da kreira i sprovede bilo kakvu korisnu strategiju, bahat, lenj i površan, s nekoliko poteza uspeo je da sebi i svom kartelu nanese više štete nego što je to mogla da uradi kompletna opozicija. Svima je jasno da je on u panici, da je sve bliže tamnici, tvrdi kolumnista Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši glavni urednik dnevnih listova Dnevni Telegraf, Nacional i Pravda, Vučićev dugogodišnji saradnik i prijatelj

Predrag Popović

U megalomansku predizbornu kampanju uložio je 20 miliona evra, a, na kraju, dobio je duplo manje poslaničkih mesta nego 2014. godine. Da mu problem bude veći, ne može da računa ni na lojalnost tih nesrećnika koji su mu preostali. Besan, da bi maskirao fijasko, Vučić je režirao unutarstranačku izbornu predstavu. U atmosferi ucena i pretnji, svih tri hiljade delegata SNS-a podržalo je njegovu kandidaturu za predsednika stranke. Naprednjaci su aklamativno pristali na besmislenu prezentaciju ljubavi prema vođi. To je dobro za njegovu terapiju, njima je svejedno, piramidalno dupelizanje je u tom društvu već odavno postalo deo uobičajene prakse.

S lažiranjem rezultata parlamentarnih izbora nije imao toliko sreće. Iako je uspeo da namakne desetak procenata više od zaista osvojenih glasova, morao je da pristane na mnogo manje od projektovanih 56 odsto.

Uveren da mu je sve dozvoljeno, upravo u izbornoj noći zakucao je eksere u kovčeg svojih političkih ambicija. Prvo je, pod pritiskom stranih diplomata, morao da podvije rep i vrati deo ukradenih glasova, a onda nije uspeo ni da od javnosti sakrije nasilje koje su njegovi fantomski odredi izvršili u Savamali. Ta dva kiksa pretvorili su let u pad.

Izborna krađa ne bi mu predstavljala veliki problem s korumpiranom opozicijom, ne bi da nije sukoba s američkim ambasadorom Kajlom Skotom. Odbijanje američkog diplomate da aminuje svaki režimski skandal, Vučić je doživeo kao atak na sebe. U osvetničkom zanosu, skinuo je masku sa svog radikalskog nerva i krenuo u obračun. Kao nekada, dok je bio generalni sekretar SRS-a, javno je licitirao imenima stranih plaćenika koji, kritikujući njegovu vlast, rade protiv interesa Srbije. Kad je bio ministar protiv informisanja svaku konferenciju za medije koristio je za objavljivanje spiskova nepodobnih novinara i opozicionara. Preslab da se odupre povratku u prošlost, sad je na crnu listu stavio nekoliko lidera pokreta „Ne da(vi)mo Beograd". Kako i ne bi, kad mu oni oživljavaju uspomene na „Otpor", protiv koga se uzalud borio svim sredstvima.

Vučić ne može da prikrije strah od „Ne da(vi)mo Beograd". Kad je ta grupa aktivista počela da se suprotstavlja projektu „Beograd na vodi", rugao im se, nazivajući ih „Pajtićeve patkice". Tvrdio je da im pare za organizaciju protesta daju Bojan Pajtić i Radoslav Milojičić Kena. Protivnika je prestao da potcenjuje tek pre nekog vremena, kad je obavešten da su „patkice" raskinule saradnju sa Demokratskom strankom i dobile logističku i finansijsku podršku američke ambasade.Da mu CIA radi o glavi uverio se kad je video da se i u Brazilu održavaju slični subverzivni protesti s istom žutom patkom, pa čak i lutkom vladara, odevenom u zatvorsku uniformu.

Razlozi za paniku postoje. U borbi protiv Vučićevog, „Patkica" primenjuje iste metode koje je koristio „Otpor" protiv Miloševićevog režima. Samo, mnogo uspešnije. Pored brojnih performansa, kojima razobličavaju naprednjački kartel, lideri „Ne da(vi)mo Beograd" uspeli su da na majski protest privuku više od 20.000 građana. Bez obzira od koga su plaćeni, organizatori to ne bi uspeli da ne postoji realno i ozbiljno nezadovoljstvo režimom.

U strahu su velike oči, a Vučić njima dobro vidi predikciju: „Ne da(vi)mo Beograd" uskoro će prerasti u „Ne da(vi)mo Srbiju" i eto mu prave opozicije, koju neće moći da kontroliše pretnjama i podmićivanjem. Nove i nekompromitovane opozicionare Srbija čeka već godinama. Takvi, za naprednjačku vlast predstavljaće mnogo ozbiljniju opasnost od žutog interesnog udruženja pred bankrotom i ostalih politikanata, zainteresovanih samo za to da dograbe poslanički mandat i mesta po upravnim odborima.

Otkad je došao na vlast, Vučić je organizovao i realizovao seriju sramnih skandala i izbegao političku i krivičnu odgovornost za mnoge afere u kojima su glavne uloge imali on, njegov brat, kumovi ili najbliži saradnici. Nekažnjeno se provukao posle potpisivanja Briselskog sporazuma, kojim je prekršio Ustav Srbije i ozvaničio nezavisnost albanske države Kosovo; mimo Ustava doneo je zakon kojim je penzionerima oteo 10 odsto; pravosudni sistem ponizio je oslobađajućim presudama Stanku Subotiću Canetu, Mihalju Kertesu .... kao i montiranjem optužnice protiv Miroslava Miškovića; zataškao je ministre koji su doprineli helikopterskoj nesreći u kojoj je ugašeno sedam života; a spisak privrednih prestupa suviše je dug za nabrajanje... Posle svega, ubeđen da mu istina i pravda ne mogu ništa, Vučić je očekivao da na isti način prevaziđe problem koji je nastao u izbornoj noći, kad su njegovi falangisti pod fantomkama, u saradnji s policijom, okupirali centar Beograda i hapsili i zlostavljali građane kako bi nesmetano srušili hiljadu kvadrata objekata u Hercegovačkoj ulici.

- To je uradio kompletan idiot, ja bih te zgrade srušio preko dana - siktao je Vučić, optužujući vlasnike uništenih objekata da su kriminalci i prevaranti, a da je svedok (naprasno preminuli čuvar) bio običan pijanac.

Protest građana nije ga uznemirio. Dok su oni demonstrirali u Beogradu, Vučić se, s odabranim društvom, dislocirao na Maltu. Odseo je u hotelu The Westin Dragonara Resort, u kome noćenje u najjeftinijoj jednokrevetnoj sobi košta 1.585 evra, a predsednički apartman 4.600 evra. Sunčao se na Golden bay-u, jednoj od najlepših mediteranskih plaža, obišao je ostrva Gozo i Kominoto, uživajući u skupim vinima i malteškim specijalitetima kao što je lampuki pita.

- Vučić nikoga u stranci nije obavestio da ide na višednevni put u inostranstvo, samo je nestao. Priča se da je na Maltu otišao privatnim avionom jednog od svojih sponzora. Tamo se, navodno, sreo sa Canetom - kaže za „Tabloid" sagovornik iz vrha Srpske napredne stranke.

Lampuki pita mu je presela dok je gledao snimak najvećeg opozicionog mitinga još od 5. oktobra. Shvatio je da su stvari izmakle kontroli i da mu „Patkice", odnosno njihov mentor Skot, ozbiljno ljuljaju tron. Kao i uvek, u kriznoj situaciji, Vučić je odgovorio histerijom. Preplanuo, solidno opaljen malteškim suncem, uz pomoć svog privatnog Rusa, Aleksandra Mihajloviča Babakova (čije ime se nedavno istaklo u aferi „Panamski papiri", a o čijim vezama s Vučićem će biti više reči u sledećim brojevima našeg magazina) režirao je odlazak u Moskvu, na „lekarske preglede". Izgleda da ruski lekari nisu čudotvorci, vratili su ga jednako poremećenog.

Susretom s Vladimirom Putinom, Vučić je, između ostalog, poslao poruku američkom ambasadoru. Građanima Srbije poruke je slao preko svog omiljenog svedoka - Milorada Ulemeka Legije.

U svom patološkom sistemu za manipulaciju masama, revolt građana zbog nasilja u Savamali pokušao je da amortizuje Legijinim podsećanjem da su dosmanlijski kriminalci pod fantomkama hapsili Slobodana Miloševića. Tada su fantomke bile ok, sad ne valjaju...

Vučić je zaboravio samo da istakne svoju ulogu u vreme hapšenja bivšeg predsednika. U toj noći, lično je predvodio demonstrante, iz sveg grla pevajući „Đinđića i Koštunicu, streljaćemo obojicu". Koštunica nije streljan, imao je sreće. Đinđić će umesto sreće, obećao je Vučić, dobiti spomenik. Koliko je morbidan, ne bi bilo iznenađenje da čast da otkrije spomenik prepusti Legiji.

Bivši komandant „Crvenih beretki", na osnovu čijeg svedočenja je Vučić već montirao optužnicu za ubistvo Slavka Ćuruvije, s kojom pere nečistu savest, u poslednjoj zatvorskoj ispovesti usput je optužio Čedomira Jovanovića za saradnju sa zemunskim klanom.

- Čeda je lično učestvovao u otmici Miroslava Miškovića. Dao je punu kesu para Banetu Ivkoviću da izda Miloševića. Organizovao je prebacivanje 600 kg heroina iz Komercijalne banke. Naručio je ubistvo Sredoja Šljukića Šljuke. Smestio je Makinoj grupi za ubistvo generala Boška Buhe. Na kraju, prodao je Zorana Đinđića. Sa Đinđićem sam bio dobar, njemu su glave došli njegovi. To čeka i Vučića -rekao je Legija, a preneo vučićevski bilten „Informer".

Legijine optužbe protiv Jovanovića, projektovanog za budućeg ministra za evro-integracije, nisu naivne, baš kao ni misteriozni razlog koji je naveo Vučića da ih plasira u svoje medije. Međutim, suština se nalazi u navodu: „…Đinđića su izdali njegovi, to čeka i Vučića".

Poslovično paranoičan, Vučić zna s kim se okružio, zna i da bi ga svi „bliski saradnici" prodali za kašiku kajmaka. „Zavet ćutanja", kao što se videlo u brojnim primerima otpadnika iz Koza Nostre, ima svoj rok trajanja; najčešće do trenutka kad prigusti.

A, Vučiću je prigustilo, kao nikad pre, baš oko Savamale. S obzirom na sve što su otkrili ombudsman Saša Janković i poverenik Rodoljub Šabić, to režimsko nasilje neće moći da se zataška. Ne samo što su objavljeni transkripti razgovora dežurnih policijskih službenika, koji nedvosmisleno otkrivaju da je akcija organizovana iz vrha države, nego se u skandal, i to na najkonkretniji način, umešao fatalni ambasador Skot.

- Posle izbora, američki ambasador se samo jednom sreo s Vučićem. Među svim značajnim temama, od pregovora sa MMF-om do podele resora u budućoj vladi, Skot je najviše interesovanja pokazao za nasilje u Hercegovačkoj ulici i pitanje „ko je Stojan Vujko" - kaže naš sagovornik iz SNS-a i objašnjava: - Vujko je vlasnik kompanije „Millennium Team", koja je doskora važila za firmu Ivice Dačića. „Millennium" je dobijao krupne poslove oko gasifikacije, a Vujko se 2012. pojavio u predizbornom spotu Dušana Bajatovića. Ta kompanija trenutno u okviru projekta „Beograd na vodi" gradi dve kule. Izgleda da je Vujko promenio tabor, zbližio se s braćom Vučić, o čemu se priča otkad je postao član Upravnog odbora FK Crvena zvezda. Kad se saznalo šta se događalo u Hercegovačkoj, i u vrhu SNS-a pominjalo se da su prljav posao obavljali ljudi Zvonka Veselinovića. Međutim, čini se da je značajnu ulogu imao i Vujko, ali to tek treba da istraže nadležni organi. U svakom slučaju, Vučiću nikako ne odgovara „otvaranje" još jednog njegovog poslovnog partnera. Zato u poslednjim nastupima premijer ne pominje „Millennium Team" kao izvođača radova u „Beogradu na vodi".

Kao alibi za nasilje, u Srpskoj naprednoj stranci nezvanično nude objašnjenje da je „tako moralo da bude" zbog preuzetog roka, koji ističe 30. juna. Tačnije, da Hercegovačka ulica nije očišćena od spornih objekata Srbija bi platila penale firmi „Belgrade Waterfront".

Zločinačka akcija nije mogla da se izvrši bez Vučićevog znanja, odnosno odobrenja. Niko drugi ne bi imao moć da obezbedi saradnju Ministarstva unutrašnjih poslova, Komunalne policije, JKP Gradska čistoća i mafijaša pod fantomkom...Istinu će, pod pritiskom stranaca, utvrditi nadležno tužilaštvo, a tada će, jedan po jedan, „bliski saradnici" početi da odgovornost prebacuju na vođu. Isti trend pratiće i ostali Vučićevi saučesnici u čerupanju Srbije.

- Čeda je tužan lik, takav će mu biti i kraj - kaže Vučićev krunski svedok Legija.

Isto važi i za Vučića. Toga je i on svestan. Uzalud mu primitivne marketinške predstave kojima dokazuje lažnu skromnost. Po povratku s Malte, na kojoj je potrošio bar 20.000 ko zna čijih evra, da bi dokazao koliko je skroman setio se da spava u kasarni. Građane će, kaže, primati na razgovor u pet ujutru.

Bolje bi mu bilo da u to, ili bilo koje drugo vreme, ispita u kakav to posao s električnom energijom ulaze batica Andrej, Slobodan Kvrgić, Aleksandar Obradović i Jovan Lazarević. Ili, možda, da li iza ultra-luksuznog restorana „Salun 1905", koji je nedavno otvoren u zgradi Geozavoda, stoji njegov nezvanični savetnik Vladimir Popović, zvani Beba. Uostalom, kad-tad moraće da ponudi odgovore na pitanja ko je, zašto i pošto odobrio da se u tom legatu Luke Ćelovića, zagradi pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, otvori restoran. Da li je to uradio arapski tajkun Mohamed al Abar, investitor „Beograda na vodi", kome je Vučić ustupio tu zgradu na trogodišnje korišćenje? Takođe, zanimljivo je pitanje gde je odneta maketa „Beograda na vodi" iz Geozavoda. Sigurno nije u, takođe avangardni, restoran „Savanova", prvi objekat podignut u okviru tog fantomskog projekta, a sve s objašnjenjem da je to „promotivni štand" u vlasništvu Branislava Đurđevića, u medijima poznatijeg kao „najbolji prijatelj Andreja Vučića".

Ova tri primera - restorani „Savanova" i „Salon 1905" i nasilje u Hercegovačkoj - već dovoljno jasno razotkrivaju korupcionašku pozadinu celog „Beograd na vodi". Potemkinovski projekat vlast može da održava medijskom hipnozom, ali to neće trajati dok je sveta i veka. Kad istina izbije na videlo, kao maketa, nestaće Al Abar i ostali političko-poslovni trabanti.

Uzalud je vođa svom najznačajnijem medijskom saradniku Željku Mitroviću omogućio da dobije 3,9 miliona evra iz kase državne Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza. Mitrović je uspešno izvozio Vučićevu politikantsku patologiju, ali to ne znači da zahvalnost neće nestati zajedno s naprednjačkim režimom. Tradicija je pokazala kako se vlasnik Pinka odnosi prema bivšim gospodarima, a opasnijeg od Vučića nije imao.

Napuštajući Srpsku naprednu stranku, u retkom naletu iskrenosti, zaječarski kompromitovani tajkun Saša Mirković je optužio Vučića da ima „svoju policiju, svoju vojsku, svoje sudove, svoje batinaše"... Bezbrojnim primerima Vučić je to i dokazao. Ipak, to je samo trenutno stanje, koje će se promeniti čim se steknu okolnosti, odnosno kad se vladaru poljulja tron.

Kad đavo dođe po svoje, dočekaće ga samo Vučić. Džabe će se osvrtati, kumovi i prijatelji će se razbežati kojekude. Nikola Petrović će napustiti direktorsku funkciju u državnom preduzeću i vratiće se privatnom biznisu, Zvonko Veselinović će se u dva tuđa kamiona zakleti da nikada nije ni čuo ni video Vučića, Petar Panić Pana će, po starom običaju, potražiti novog zaštitnika, a ni ostali saborci neće oklevati u distanciranju. Vučiću će ostati samo optužnica za brojne slučajeve kršenja Ustava i zakona. U miru istražnog zatvora moći će da se kaje što je za najbliže saradnike izabrao ljude nalik sebi.

Vučić, naravno, ne zaslužuje sažaljenje. Na nejaka pleća svojevoljno je uzeo teret uništavanja Srbije. Svidelo mu se da glumi apsolutnog gospodara sudbine, rugao se žrtvama svojih prevara, otimao je od siromašnih da bi davao najbogatijim, odvajao je od usta do usta, pretvarajući život u test izdržljivosti... Bez dana radnog staža, ponižavao je inteligenciju građana tvrdnjom da su lenji i da im nedostaje preduzetničkog duha; a onda bi priznao da je do onih 500 kvadrata stambenog prostora dobio od tate. Kad klovn zabavlja narod, to je komedija, kad klovn vlada narodom, to je tragedija. Vučić je to dokazao ličnim primerom.

NOVU KNJIGU PREDRAGA POPOVIĆA NARUČITE NA 063/123-2702

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane