Natrag

Polemika

U vezi nastojanja albanskih vlasti da održe stalinizam na vlasti i o njihovim novim falsifikatima

REHABILITACIJA ENVEROVACA

Piše: Prof. dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

Od kad su Enverovci proglasili demokratizaciju svoje zemlje, Albanije, preduzeli su sve mere da se nastavi sa enevrističkom kulturom, gušeći na sve strane i svakako svaki pokušaj za stvaranje antienverističke kulture, kako one buržuaske, tako i one disidentne, a sa ciljem da jednog dana skinu maske i opet nastave otvoreno sa enverizmom. Zato im je neophodno potrebno da se enveristička kultura održi u dušama i svesti Albanaca, da nastavi svoj život i pod zastavom buržuaske demokratizacije, da bi se tako, preko nje, odžao i duh i svest enveristička.

A pošto su enverističku kulturu stvarali Enverovci, među kojima je glavni Ismail Kadare, oni su još pod zastavom Envera Hodže preduzeli mere da ovoga pretstave kao disidenta, instruirajući ga šta da piše i kako da piše, kako da se izrazi, da bi jednog dana njegove dvosmislene izraze, kad im dođe vreme, tumačili disidentno, tobože je od vremena bio disident, pa i antienverovac.

Enveristi su i lansirali Ismaila Kadare na Zapad da, ako bude Zapad uspeo da ih obori sa vlasti, da im na vlast dođe u ime Zapada njihov Ismail Kadare, kao što je Vaclav Havel stigao u Češkoj, pa da preko njega vaskrsnu svoju enverističku vlast.

Tako se, po njihovim instrukcijama, Kadare i pretstavlja Zapadu, kao disidenta. Što više, pretendirao je da je disident Br. 1 Albanije, pa i Evrope, i sveta, i ne shvaćajući šta je to disidencija.

Naravno da Zapad ne pase travu. Oni su odmah bili svesni da imaju posla sa jednim političkim agentom, diversantom albanske enverističke klike na vlasti, kao što su sigurno shvatili i to da je nova partija, tzv. Demokratska partija Albanije, jedna ispostava "komunističke" Partije rada Albanije, koja ima za dužnost da služi Enverovcima da tobože uspostavljaju demokatiju.

Iako su sa Kadareon pretrpeli poraz (Posle poraza Kadare će izjaviti da nikada nije bio disident i da nije ni nacionalista !), enveristička klika "antienverovaca" na vlast u Albaniji preduzela je mere da sve stvaraoce enverovske kulture rehabilitira, da ih predstavi pred svetom kao da su tobože i oni bili persekutirani, kao da su i oni bili sa narodom od vremena, pa su to i sada. Prema tome, i njihovo stvaranje, nije enverističko, već čisto umetničko, da pripada narodu, njima. Tako, preko radio-televizaja, oni slobodno mogu slušati "njihove omilene" pevače, po izložbama mogu gledati dela "njihovih" slikara i vajara; na pozornicama mogu gledati dramska ostvarenja "njihovih" dramaturga. A na ekranima bioskopa - i filmska ostvarenja "njihovih" filmskih glumaca. Upravo za ovo vlasti su preduzele otvaranje "dosia" albanskih kulturnih stvaraoca da se i iz njih vidi kako su oni bili persekutirani od...od koga to?! Od Envera Hodže?! Ma ne, ne! Enver Hodža nije persekutirao nikoga! Svi su persekutirani od...od onih koje je Enver Hodža persekutirao, hapsio, sudio i streljao !!!

Njihovo posebno angažiranje za sada je da se njihov Kadare rehabilitira u oči naroda, da se prikaže ne samo kao antienverovac, već i kao zaštitnik antienverovaca, koji su persekutirani od...od koga to?! Od Kaplana Resuli, kako oni nazivaju Kaplana Burovića !

Tako, tobože kao podrška satanizacije, koja je nezapamćenom žestinom buknula 2015.godine protiv mene u Albaniji i albanskoj dijaspori po svetu, navodno zato što sam preko beogradskog lista NOVOSTI izjavio da će se Kosmet vratiti Srbiji, albanska mafija objavljuje u Tirani imenom Dašnor Kaljoči knjigu KADARE I DEMONCUAR (DENONCIRANI KADARE), dok sajt GAZETAKRITIKA.net, dt. 29.XI.2015, link www.gazetakritika.net / Forumi /? itemid =8066, čini joj odjek, preštampavajući iz te knjige samo poglavlje o meni, a uz koment piskarala Fasli Haliti, agent albanske tajne policije Sigurimi, koji me bezuspešno provocirao pre hapšenja. Posle mog hapšenja i posebno po mom izlasku iz zatvora, ovaj je Faslija lajao protiv mene i preko štampe.

Interesantno! Nisu imali u toj knjizi i koji drugi dokumenat, pa i značajniji od tog „Kaplanovog", za koji kažu da pretstavlja jedan moj dopis, poslat listu ZËRI I POPULLIT za štampanje (Nije štampan !), a gde se - po njima - samo spominje Ismail Kadare kao podrživač tog Faslije ?!

Iz tretmana ovog „dokumenta" vidimo da je i nekakav Hasan Čobani pisao protiv Faslije i Ismaila Kadare, pa i da je to objavio. Šta više, i dostavio je to nadležnim organima vlasti, tražeći ništa manje već da se obojica uhapse i osude krivično. I eto, to denonciranje, dokumenat Hasana Čobani, nisu preštampali ne samo preko medija, već nam ga ni Dašnor Kaljoči ne donosi u njegovu antologiju „denonciranja" protiv Kadarea ! Nema sumnje da je njihova opsesija ovaj Kaplan, a ne njihov Hasan !

No, da vidimo šta je to taj „dokumenat", tako značajan da se štampa i preštampava, diskutira, da nam se njime „dokazuje" da je Kadare „denonciran" i „persekutiran".Pre svega, Dašnor Kaljoči kaže da je to „kopija" mog članka, koji sam 1969.godine poslao za štampanje listu ZËRI I POPULLIT - glavni ogran štampe CK Partije rada Albanije, gde nikada ne samo što ništa nisam slao za štampanje, već nisam ni pomislio nešto tako, jer mi taj list ni povodom objavljivanja romana IZDAJA, proglašen za chef-d'oeuvre albanske proze svih vemena, nije spomenuo ni ime. U taj organ, bez specijalnog odobrenja iz CK nisu mogli da objavljuju ni članovi partije, kamoli ja - jedan emigrant, koga su stavili u policijsku obradu i pripremali se da ga i fizički likvidiraju.

Ali zašto KOPIJA?!

Po g. Kaljočiu - original je izgubljen !!!

U nastavku Kaljoči piše da je tu kopiju našao u Centralnoj Državnoj Arhivi Albanije, Fond 14, Aparat Centralnog Komiteta PPSH (Partija rada Albanije), (Struktura), Dosije 308, godina 1973. Pošao sam u Tiranu i tažio da vidim taj „dokumenat". Pokazaše mi ga na kompjuteru. Na moju potražnju da mi daju jednu fotokopiju, rekoše mi da su zauzeti. U tome se javi lično Dašnor Kaljoči, koji je moguće stvarno slučajno bio tu. On mi obeća da će mi poslati fotokopiju emajlom, koju od vremena ima. Meseci prolaze. Dan danas mi to nije poslao.

Na kompjuteru te Arhive mojim sam očima video taj „dokumenat", koji na dnu ima moj potpis, kao i potpise dva „moja" saradnika, Albanci Spiro Dinaku i Hysen Kurti. Pošto ima naše potpise, onda on nije kopija, već fotokopija. Ne pitamo zašto D.Kaljoči fotokopiju naziva kopijom, jer mislimo da je svakome jasno.

Je li moguće da su u Albaniji uveli aparate za fotokopiranje 1969.godine, pa bilo i 1973 ?! Ja sam tada bio u albanskom zatvoru. Nigde nisam video ništa fotokopirano, niti sam čuo da postoje gde na svetu takvi aparati. Godine 1993, iz Ministarstva Pravde Albanije stiglo mi je jedno UVERENJE, čiju fotokopiju imate u mom delu ENVERISTIČKI SUDSKI PROCESI, Ulcinj 2016, st.115.

Napisano je običnom pisaćom mašinom, jer ni do 1993, 20 godina posle „fotokopiranja" tog „mog" dokumenta, Albanija ni u Ministarstvo Pravde nije uvela kompjutere, ponajmanje aparate za fotokopiranje. Onda - pitamo - kako je učinjena ta „fotokopija" ?! Ta je fotokopija učinjena ovako: Godine 2015 (!), nekom pisaćom mašinom sročili su taj članak, zatim su iz kojeg mog pisma fotografisali moj potpis i preneli ga na taj od njih sročeni članak. Znači, nemamo nikakvu fotokopiju, već jedan nesumnjivi falsifikat.

Izvolite dokaze: http://www.gazetakritika.net/Forumi/?itemid=8066>

1. Za nekakvog Spiro Dinaku čuo sam u gadu Ljušnje, ali nikada sa njim nisam ni reč promenio, kamoli da smo zajedno i pisali koji članak. Za Hysen Kurti-a ne pamtim da sam mu čuo ni ime. Upotreba njihovih imena u ovom falsifikatu govori nam da sigurno više nisu ni živi. Ali su živi oni koji nas poznaju i koji će posvedočiti da me nikada nigde nisu videli sanjima.

2. U gadu Ljušnje, godine 1969. nije imao niko ličnu pisaću mašinu, sem mene. Sva dela koja sam objavio u Albaniji pisana su tom pisaćom mašinom. Prema tome, i taj članak, ako je moj, teba da je napisan mojom pisaćom mašinom. Neka se uporede. Ne verujem da su našli moju pisaću mašinu i da su taj njihov falsifikat učinili njom.

3. Ako je to moj članak, onda mora da je moj i jezik, stil tog članka. Izvolite ga uporediti. Iako su falsifikatori tog članka majstori ovog zanata, prakticiran i isproban od njih još od vemena mule Envera Hodže, tu i tamo, i pored njihovih nastojanja da imitiraju moj stil i leksik, moj pravopis, promakle su im i neke reči i izrazi, koji nisu moji. Koliko za primer citiram: kundër (u to veme ja sam pisao kundra), përmëndim (za moje përmendim), Skënderbeu (za Skenderbegu), drapërinj (za drepërinj), ditëve (za ditve), anëembanë (za anë e mbanë), ka pas (za ka pasë), vjetëve (za viteve), ku jinni (za ku jeni), Kuadrove që nuk ju iket (za Kuadrove që nuk u iket), gatishëmria (za gadishmënia), ndërmënd (za ndër mend), vënd (za vend), ndërgjegjies (za ndërgjegjes), kolegët e tij (za kolegët e tijë), përvehtësuar (za përvetsue) i druge reči.

Šta više, imamo podataka da je u falsifikovanju ovog „članka" sudelovao i sâm Ismail Kadare. U svojoj paskvili D.Kaljoči piše: „Kapllan Resuli sulmonte Kadarenë që nga viti 1966...duke bërë edhe një libër TË GJITHIN kundër Kadaresë me titull „Fytyra e vërtetë e Kadaresë"..." (Kaplan Resuli je napadao Kadarea još od 1966.godine...pišući i jednu ČITAVU (TË GJITHIN) knjigu protiv Kadarea sa naslovom „Pravo lice Ismaila Kadare"...")

U isto vreme (2015), u vezi istog problema, u listu Tirane PANORAMA, Kadare piše: „I GJITHI është libër denoncimesh..." (Sva (I GJITHI) je knjiga denonciranja...)

U albanskom jeziku se kaže I TËRI, geginski TANË libri, ili GJITH libri. Oblik I GJITHI nećete naći u nijedan rečnik albanskog jezika, jer je krajnje pokrajinsko, iz Đirokastre (Laberia, rodno mesto Kadarea), a ne Dašnora Kaljoči, koji je iz Gegrie. Ovaj oblik su moguće uneli u albanski jezik grčki manjinci, albanizirajući se.

Jezik ovog falsifikata svedoči jasno da taj „članak", ne samo da nije izašao iz mog pera,već da se u sročenju tog falsifikata angažovao i sâm Kadare.

Naglašavam da sam od vremena dokazao preko medija da su se Enverovci grozničavo angažovali u falsifikovanju svega i svačega protiv mene. Spominjem ovde Registar diplomiranih na Filozofskom fakultetu Universiteta u Tirani, gde su kod mog imena, pošto su mi dali diplomu, napisali: „Izbačen sa studija zbog lošeg političkog držanja" !!! Naglašavam ovde da sam ja kritikovao Ismaila Kadare oči u oči, na Plenumu Saveza književnika i umetnika Albanije, kritikovao kao što to čine svi na sve strane sveta, a ne optužio ili denoncirao, kako to pretendira D.Kaljoči, koji za taj „članak" kaže ništa manje već da je „artikulli-pretencë - članak-optužba", "pretencë prokurori - optužba javnog tužioca".

Isto tako, moje delo PRAVO LICE ISMAILA KADARE je iz godine 1992, po mom izlasku iz zatvora, a ne iz 1966.godnie, kako to on prikazuje!!! I to je delo odgovor na kriminalne optužbe Ismaila Kadare protiv mene. Ostavljamo po strani krivične optužbe i kazne koje su dospele do 43 godina monstruoznog zatvora. Pljujem mu u lice njegov zahtev Enveru Hodži da nas, osuđenike zatvora u Burelju, u š k o p i. Pljujem mu u ljice da je pisao protiv mene u albanskoj štampi dok sam ja bio u zatvor. Pljujem mu u lice da je jedan odglavnih organizatora monstruozne demostracije profesora i studenata na Prištinskom

Universitetu protiv mog puštanja iz zatvora. Pljujem mu u lice da je suautor paskvile koju je Ramiz Alija objavio protiv mene, tobože da sam kažnjen u Albaniji kao agent UDB-e, u listu Pariza L'HUMANITE. I posle svega ovoga, pošto sam izašao iz zatvora, izjavio je preko medija da se zauzeo za moje puštanje iz zatvora kod albanskih vlasti !

Albanska majka nit je rodila i niti će roditi većeg bezobraznika od Ismaila Kadae ! 4. Pogledajte i stil tog „članka"! Tamo stoji kao da sam to ja, tada 1969.godine napisao: „...ogromne su se promene učinile u Albaniji...Gde je danas, masovni heroizam, gde se vidi narodna solidarnost, gde se ističe moralno-političko jedinstvo Partija-Narod...?! Nigde, nigde, sve samo bolesna naglabanja...samo ulice bez izlaza: Ljudi koji beže gde mogu..."

Ljudi koji beže gde mogu...!!! A ovo što je?! Je li moguće da sam 1969. napisao ja te reči?! Ali ova bežanja su iz ovog poslednjeg vremena, pred moj izlazak iz zatvora i posle mog izlaska iz zatvora, a ne iz 1969, kada - i kad smo saznali da je retko ko uspeo da pobegne, nismo to ni šaputali jedni-drugima, kamoli da to i napišemo!!! Ahistoričnost ovog izraza dokazuje da je taj „članak" sročen sada, sa današnjih pozicija. Sledstveno, da imamo posla sa jednim falsifikatom.

Ova ahistoričnost se nastavlja i sa puno drugih ovakvih izraza, kojima - sa jedne strane - hoće da me prikažu kao pobornika Envera Hodže, a sa druge strane da vrše svoju enverovsku propagandu da su tada, por zastavom Envera Hodže, živeli bolje negoli danas, pod zastavom „demokratije".

5. Izvolite učiniti i jednu ekspertizu te „kopije"! Vidite vrstu, kvalitet papira, jesu li iz tog vemena, iz godina 1969-73, i iz tog kabineta, gde se pretendira da je učinjena ta fotokopija, ili su iz godine 2015 ?!

6. U njegovoj bezočnosti od falsifikatora, D.Kaljoči i oni koji se maskiranju sa njim pretendiraju: „dugu pesmu pamflet „Sunce i potočići", koja je grubo kritikovana od Kaplana Resuli i dva druga lica ..." Kad je napisana i objavljena ta pesma (1973), kad je diskutirana i kritikovana, ovaj je Kaplan punio treću godinu zatvora u monstruoznom Burelju. Da možda tu grubu kritiku nisam učinio autoru iz zatvorske ćelije ?! Ili nam ni ovo ne dokazuje da imamo posla sa jednim grubim falsifikatom ?!

7. U njegovoj slepoj mržnji protiv mene, D.Kaljoči piše: „Kaplan Resuli je uhapšen i kažnjen na 10 godina zatvora optužen za neprijateljsku agitaciju i propagandu, pripremu za teror i dr., i dr." Nisam kažnjen na 10 godina zatvora, već na 43 ! Pa i u L'HUMANITE su napisali da sam izdržao punih 20 godina! Istina je da sam optužen i kažnjen za neprijateljsku agitaciju i propagandu (Iako kao stranog državljanina nisu imali pravo na to !), ali nisam ni kažnjen pa ni optužen za bilo kakav t e r o r. Za teror sam ja njih optuživao, i to neprekidno, sve dok i sam Enver Hodža ne prizna javno, ne samo usmeno, već i pismeno, da su teroristi, i to crna banda, kriminalna i omražena od čitavog naroda. Zahvaljujem g. Kaljoči što priznaje da sam kažnjen politički, a ne kako su to lagali Ramiz Alija sa Ismailom Kadare, koji su pisali za mene - i to u listu L'HUMANITE - da sam kažnjen kao agent UDB-e! Agenti UDB-e su bili sami oni, na čelo sa njihovim Enverom, koji su zahtev za moje hapšenje primili iz Beograda.

Ovo je istina u vezi mene i mog odnosa prema Ismailu Kadare i bilo kojem drugom Albancu. Ne albanske vlasti, već ni redaksije listova, revija i časopisa nemaju ni jedan jedini člančić protiv nijednog od njih, ni u kom smeru, ponajmanje u političkom. Ono što sam imao protiv kojega od njih, rekao sam im oči u oči i sa drugaskih pozicija, a ne sa neprijateljskih, pa i Ismailu Kadare, sve do mog izlaska iz zatvora, kada - razume se - naši su se putevi razišli i, pošto stojimo na neprijateljskim pozicijama, kao što od vas i ne očekujem ništa drugo do samo laži i falsifikate, i vi - budite u to sigurni - da ću vas demaskirati i raskrinkati, eto ovako - dokumentima i činjenicama, kad god mi budete izašli na metu.

Nastojanja albanskih vlasti, kako „socijalista", tako i „demokrata", da rehabilitiraju Ismaila Kadare sa njegovim kolegama iz enverovske crne bande, da nam ih prikažu kao da su i oni bili „denoncirani" i „persekutirani", prethodi planiranoj rehabilitaciji samog EnveraHodže. Vreme je da se radnička klasa Albanije reorganizira i pod voćstvom svojih sinova uzme situaciju u svoje ruke, pokazujući mesto svim svojim neprijateljima.

Naravno da ovo ne važi samo za radničku klasu Albanije, već za sve zemlje sveta, posebno za dojučerašnje „socijalističke" zemlje, gde imamo iste pobleme.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane