Ko je Andržej Pastva, čovek koji je pobegao iz svoga doma iz Poljske u Srbiju noseći sobom opasne materijale o korupciji i kriminalu

Stranac u noći

M. Hadžić

Gospodin Andržej Pastva, državljanin Poljske, pojavio se u Srbiji pre tri meseca, bežeći, kako sam kaže, od poljske mafije, korumpirane političke elite u varšavi i od njihovih mreža razapetih od državnog vrha do kriminalnog podzemlja.

Životni put gospodine Pastve nije bio nimalo lak. Dok je Poljska još bila komunistička zemlja u kojoj nije postojala slobodna ekonomija, snalazio se da preživi vodeći poslove sa preduzetnim ljudima sličnim sebi. I onda, kao i danas, poljske vlasti su smatrale da gospodin Pastva radi nešto pritivzakonito. Ali, kako se kraj komunizma bližio, tako je represija popuštala, a njegov trgovački duh dobijao je na zamahu. Tako je, ubrzo nakon pada komunizma u Poljskoj, Gospodin Pastva uspeo da zaradi prilično veliki novac i da, kao takav, postane interesantan tek stvorenoj novoj, postkomunističkoj političkoj nomenklaturi.

U borbi za vlast, nekoliko vodećih poljskih političara je htelo da ima gospodina Pastvu (i njegov biznis) uz sebe i svoju partiju. To je bio jedan od ključnih faktora zbog koga je Pastva, hteo-ne hteo, morao ući na velika vrata u političku arenu. U suprotnom, svako od njih je bio spreman da mu snagom svoga položaja stane na put, da njegovu firmu kompromituje i uništi. Izbora nije bilo.

Gospodin Pastva je tako postao zatočenik političkog obračuna Aleksandra Kvašnjevskog (predsednika Poljske u periodu 1999. 2005. godine) i nekadašnjeg vođe slavnog radničkog pokreta "Solidarnost", Leha Valense.

Naime, Pastva je široj javnosti u Poljskoj postao poznat kada ga je dopisnik ruske "Komsomolskaje pravde" označio kao potencijalnog likvidatora Aleksandra Kvašnjevskog (koji je u to vreme tek bio mogući kandidat za predsednika), a za račun Leha Valense. Pastva je tvrdio, i danas tvrdi, da su ga neke "tajne sile" ucenjivale, da su mu pretili kako će "ići u zatvor zbog prevare", ali da on nikada, nikakve zle namere nije imao, te da ga je izvesni Mierzejevski, operativac poljske Nacionalne bezbednosti proganjao.

Mnogo ranije, Pastva je preko svoga školskog druga Arnolda Superczinskog, koji je bio komandant glavnog grada došao u kontakt sa šefom kancelarije Leha Valense, Tomašom Kviatkovskim, sa kojim je kasnije zajedno prikupljao potpise (i novac) za Valensinu kandidaturu za predsedenika.

Novac je, kaže Pastva, prikupljen iz čistih motiva ("...Nadao sam se da na taj način mogu da se iskupim za neke grehe iz mladosti"). I zaista, Pastva je ležao nekih desetak godina u zatvoru zbog poslova koje je, kako je ondašnja vlast govorila, vodio nezakonito.

Neki ga u poljskim medijima i danas smatraju benignom, šarmantnom varalicom, koji se samo našao u rascepu između par velikih političkih struja. Pastva je bežao od mračnih sila poljskog političkog podzemlja i nadzemlja. Najpre u Belorusiju. U Rusiji nije dobio azil. U Srbiji je njegov dalji boravak neizvestan. Sa sobom nosi torbe pune dokaza o kriminalu i korupciji nekadašnjih i sadašnjih vlasti u Poljskoj. Tu su transkripti telefonskih razgovora, audio i video materijal koji potvrđuje ono što on govori. Ali, Pastva je u Poljskoj nepoželjan. Jedan od naslova u "Gazeti Poljskoj" je glasio ovako: "Ko se boji Andržeja Pastve?". Zaista, ko se boji čoveka koji je očigledno sam protiv svih, uprkos gresima koje nosi kao teret.