Natrag

Do koske

Gde su nestale srpske zlatne rezerve i šta se nalazi trezorima banke u Bazelu u Švajcarskoj, a šta u trezorima Narodne banke

Ko je pokrao zlatne poluge?

Javnost još uvek ne zna da li je Srbiji ukradeno 45 tona zlatnih rezervi iz banke u Bazelu u Švajcarskoj, ili je odneto "samo" 15 tona u zlatnim polugama, a guvernerka NBS-a Jorgovanka Tabaković ne zna ni ko je ni kada pomenuto zlato odneo. Da nije bilo slučajne greške u dostavi, javnost ni sada uopšte ne bi ni saznala da je naše zlato u Švajcarskoj netragom nestalo. Ovoliki niz "propusta" i "neznanja" pokazuje da najvažniju finansijsku ustanovu u zemlji vode - lopovi i prevaranti

Igor Milanović

Jedna rečenica izgovorena na konferenciji za novinare guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković izazvala je zbunjenost u javnosti, posebno jer različiti mediji prenose dve njene verzije. Nesporni deo je sledeći: "...Rezerve u zlatu iznose 18,3 tone. Od ukupnih zlatnih rezervi 1,1 tona se nalazi u Bazelu, a ostatak u Trezoru NBS-a. Od 46 tona zlata pohranjenih u Bazelu ostala je samo jedna tona..."

Sporan je nastavak. Pojedini mediji prenose da je razlog smanjenja pohranjenih zlatnih rezervi za 45 tona, kako je navodno rekla guvernerka, sukcesija, odnosno podela između bivših jugoslovenskih republika. Drugi mediji tvrde kako je Tabakovićeva rekla da će se istragom o nestanku 45 tona zlata baviti nadležni organi Srbije.

Koja god od prenetih verzija da je tačna, očigledno je da je neko uzeo zlato sklonjeno u Bazelu, pitanje je samo ko i koliko zlata je ukrao.

Odmah posle petooktobarskog desanta Mlađana Dinkića na tadašnju Narodnu banku Jugoslavije urađen je inventar zatečenih sredstava. Gordana Hofman, dugogodišnji direktor Odseka za međunarodne organizacije u NBJ, potvrdila je 18. novembra 2000. godine da je utvrđeno kako se u Banci za međunarodna poravnanja (BIS) u Bazelu nalaze 46 tone zlatnih rezervi nekadašnje SFRJ.

Predstavnici pet zemalja nastalih na prostoru nekadašnje SFRJ u aprilu 2001. u Briselu su se dogovorili o raspodeli 46 tona rezervi zlata, javili su svojevremeno domaći mediji. Te rezerve, tada vredne približno 440 miliona dolara, podeljene su tako što je takođe bivša Savezna Republika Jugoslavija dobila 36,52,raspoloživog zlata koje se nalazilo u trezorima BIS-a. Iako je Narodna banka Kraljevine Srbije u tek stvorenu Narodnu banku Kraljevine SHS unela sva svoja sredstva, a što je predstavljalo polovinu kapitala predviđenog za njeno stvaranje, Đinđićevi pregovarači su prihvatili da srpski i crnogorski deo iznosi tek nešto više od trećine sačuvanih zlatnih rezervi.

Uzimajući podatke Hofmanove kao tačne, to bi značilo da je Srbija u Bazelu trebalo da ima 16,434 tona zlata, odnosno skoro isto koliko ima danas u Beogradu. Možda nije nestalo 45 tona zlata, ali sigurno jeste 15 tona. A ni to nije malo.

Tih 15 tona se stalno pojavljivalo u bilansima Narodne banke Srbije, sve do nedavno. Iz nekog razloga, podaci o stanju u trezoru u bazelskom BIS-u prikazivani su poslednjih godina u posebnom izveštaju koji je pridodavan redovnom bilansu. Onda su prestali da pristižu i ti izveštaji.

Jorgovanka Tabaković je 2012. preuzela funkciju guvernera Narodne banke Srbije i tada je na primopredaji utvrđeno i tačno stanje zlatnih rezervi u Bazelu. Očigledno je tada u BIS-u postojala količina zlata koja odgovara predatim bilansima, tako da je jedino objašnjenje o nestaniku najmanje 15 tona zlata to da je ono odneto pošto je Jorgovanka Tabaković preuzela funkciju.

U prethodnim godinama Tabakovićeva na konferencijama za štampu nije pominjala nestanak zlata iz Bazela, tako da može da se smatra kako je zlato u to vreme još bilo u trezoru i da je nestalo tek nedavno.

BIS je, kako je često nazivaju, „banka centralnih banaka", osnovana 1930. godine upravo iz razloga da bi ozbiljno upravljala deponovanim sredstvima deponenata (danas je oko 650 narodnih banaka iz celog sveta član BIS-a). Zbog toga je u potpunosti isključena mogućnost da je ona najmanje 15 tona srpskog zlata (a moguće i celih 45 tona) izdala neovlašćenom licu. Očigledno je neko iz sistema Ministarstva finansija ko ima pristup ovakvim depozitima podigao i potrošio zlato. Takve transakcije se u BIS-u strogo nadziru i dokumentuju. Zbog toga ne treba nikakva posebna mudrost da se otkrije ko je i kada uzeo zlato.

Tabakovićeva odlično zna ko je lopov, ali je njen posao da ga štiti. Njeno iznošenje informacije da je zlato nestalo je iznuđen potez i njeno obraćanje nije bilo za širu javnost, već svojevrsna replika zaposlenima u samom Ministarstvu finansija. Naime, samo desetak dana pre konferencije za medije iz Bazela je stigao uobičajeni saldo o stanju na depozitu, koji je na suvom bankarskom jeziku prikazao stanje od 1,1 tone. Umesto da, kao što je uobičajeno, izveštaj o stanju bude dostavljen za to zaduženoj osobi u Upravi za trezor NBS-a, koja podatke strogo poverljivo saopštava samo guvernerki, greškom je završio na stolu drugog službenika i tako je sve postalo javno.

Što se najavljene istrage tiče, ona će se voditi i završiti kao ona čuvena Dinkićeva potraga za „kiparskim parama": pare su nađene, pa nisu nađene, one postoje, ali su i potrošene i na kraju - pojeo vuk magarca. A sve bi, da neko to hoće, moglo da se završi za manje od nedelju dana obraćanjem zvaničnih organa BIS-u da nam dostavi listu isplata sa depozita.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane