Natrag

Tabloid istražuje

Dosije Bitići: zašto vlada SAD već 17 godina teroriše Srbiju zbog trojice njenih državljana, nekadašnjih članova terorističke OVK

Ko štiti pse rata?

Slučaj trojice pripadnika terorističke OVK, braće Agrona, Mehmeta i Iljija Bitićija, Albanaca čiji roditelji su poreklom sa Kosova, inače američkih državljana, čija smrt ni do današnjeg dana nije razjašnjena, predmet je stalnog pritiska vlade SAD na Srbiju. Tako i prilikom poslednje posete Džozefa Bajdena, odlazećeg američkog potpredsednika. Sigurno je samo to da su braća Bitići stigla iz SAD preko Albanije, na Kosovo, kao članovi paravojne oružane formacije "Atlanska brigada", sa ciljem napada na Srbiju. Ali, u Vašingotnu ta činjenica nije bitna. Nije bitna ni pojedinim državnim organima u Srbiji i nevladinim organizacijama, koje se unizno klanjaju pred Bajdenovim zahtevima

Mersiha Hadžić

Rano poslepodne, 16. avgusta ove godine, u zvaničnu posetu Srbiji, stigao je odlazeći američki potpredsednik Džozef Bajden. Uprkos usiljenoj ljubaznosti, razlog njegovog dolaska bio je, kao i do sada, nasilničke prirode. Bajden je od predsednika Vlade Srbije tražio što brže priznavanje nezavisnosti albanske države na Kosovu i Metohiji, odustajanje od saradnje sa Rusijom i rešavanje "slučaja braće Bitići", inače američkih državljana, poginulih u vreme rata na Kosovu, 1999. godine.

Jasno je šta američka okupaciona sila želi na ovom delu Balkana. Ali, zašto već punih 15. godina, svaki američki državni službenik bilo kog ranga, koji dođe u Srbiju, ne propušta priliku da pomene "slučaj Bitići" i njegovo "rešavanje"? Zašto je taj slučaj važan američkoj administraciji i zašto vlada u Vašingtonu uslovljava dalje međudržavne odnose dvaju zemalja, zbog trojice Albanaca, plaćenika, koji su na Kosovo i Metohiju došli iz SAD, kao "psi rata", obukli uniforme terorističke OVK i krenuli u ubijanje i pljačku Srba?

Odgovor na ovo pitanje leži u brutalnoj, nasilničkoj i imperijalnoj politici Sjedinjenih Američkih Država koje uzimaju sebi slobodu da dželate pretvara u žrtve, ako to tako odgovara njenim interesima. Slučaj takozvane oslobodilačke vojske Kosova (OVK), koja je čak jedno vreme bila na američkoj listi terorističkih organizacija, rečito govori o tome.

Vučićev dnevni bilten "Informer" objavio je još pre godinu dana da se sprema hapšenje čak 40 ljudi u Srbiji, kao posledica istrage ubistva američkih državljana Iljija, Mehmeta i Agrona Bitićija, pripadnika takozvane "Atlantske brigade" (plaćeničke horde) pridružene OVK, koji su, prema tvrdnji vlade SAD, 1999. ubijeni u policijskoj bazi u Petrovom Selu kod Kladova.

U svojstvu predsednika Vlade Srbije, Vučić je zvanično saopštio Džozefu Bajdenu, odlazećem potpredsedniku SAD, da je "istraga dovedena do kraja" i da će "uskoro uslediti hapšenja". Na spisku osumnjičenih su policijski generali, bivši funkcioneri Vlade Srbije, sudije, ali i obični policajci i sudski stražari.

Prilikom prošlogodišnje posete SAD (koja se neslavno završila ispred toaleta u Beloj kući), Vučić je svojim domaćinima u Vašingtonu "otvorio dušu", pa je počeo da priča nepovezano stvari koje nikada nisu utvrđene nijednom istragom, niti se zna šta se zapravo desilo. Uprkos tome, rekao je: "...Istina je da smo ubili Albance koji su došli da spasu Srbina koji ih je molio da ga izvuku na teritoriju centralne Srbije. Mi smo ih stavili u zatvor 14 dana zato što nisu imali vizu za Srbiju, a onda umesto da ih pustimo, mi smo ih odveli i ubili. Sva trojica su bili državljani SAD i to je naš veliki problem u odnosima sa Amerikancima koji moramo da rešimo...".

Amerikanci još od 1999. tvrde da je ubistvo Iljija, Mehmeta i Agrona Bitićija bilo "organizovana državna likvidacija" koju je pratila policijska i politička logistika i traže kažnjavanje ljudi iz tadašnjeg državnog i policijskog vrha.

Kongres SAD je 21. maja usvojio rezoluciju u kojoj se doslovce navodi da je "uspostavljavanje pravde u slučaju "Bitići" ključno za unapređivanje odnosa dve zemlje, kao i da su prioritet istraga i procesuiranje bivših i sadašnjih zvaničnika za koje se sumnja da su umešani. To još ni izdaleka nije razlog da Vučić priznaje zločin koji nije do kraja istražen, tim pre što nije utvrđeno ni koliko su zločinačkih akcija izveli braća Bitići nad Srbima civilima širom Kosova i Metohije.

Zlosrećni američki vazali poput Aleksandra Vučića, predsednika Vlade Srbije, imaju samo jedan zadatak: da rade kako im se kaže iz Vašingtona, a ne kako međunarodno pravo nalaže. U ovom slučaju, Vučić je još pre nekoliko meseci obećao da će, "...razrešiti slučaj Bitići", te da će "...počinioce uhapsiti i osuditi...". Njegov bilten za dnevno sluđivanje Srbije, odmah je na naslovnoj strani objavio kako se očekuje hapšenje čak 40 ljudi zbog tog "slučaja". Ali, tom prilikom je zaboravio da građanima Srbije kaže tri bitne činjenice. Iste one tri činjenice koje "zaboravlja" da kaže i bivša predsednica takozvanog Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić, koja se istakla u "slučaju Bitići", kao gorljivi pristalica teze da je reč o nevinim žrtvama "srpske agresije" a ne o teroristima, vojnicima OVK, koji su naoružani došli na teritoriju Srbije iz SAD preko Albanije, i da su ubijali civilno stanovništvo srpske nacionalnosti svih uzrasta, tokom rata.

Naime, Ijlija, Mehmet i Agron Bitići nisu civili i nedužni Albanci. Radi se o tri pripadnika po zlu čuvene "Atlanske brigade" OVK koja je oformljena u Švajcarskoj, u Bernu, još 1996. godine, a čiji je osnivač bio posebni izaslanik tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona za Kosovo i Metohiju, Ričard Holbruk.

Posle dogovora za istaknutim članovima albanske emigracije, Holbruk sklapa dogovor sa tadašnjim premijerom Albanije Sali Berišom i na severu Albanije otvaraju kampove za obuku terorista takozvane Atlanske brigade, sastavljene od zločinaca, manijakalnih tipova, ubica, avanturista i ljudskog taloga skupljenog iz celog sveta. Glavni instruktori su bili pripadnici Britanskog SAS-a, Francuske Legije stranaca i Američke CIA. Svi su pripadnici te brigade bili strani državljani, uglavnom poreklom sa Kosova i Metohije ili iz Albanije.

Prilikom hapšenja braće Bitići, kod njih su pronađene vojne legitimacije Atlantske brigade sa njihovim slikama i dokumenti o završenoj obuci u Albaniji. Pronađen je i dokument koji je pokazivao njihov borbeni raspored. Pripadnici policije koji su ih uhapsili i priveli sudiji za prekršaje nisu ni znali koga imaju, već su kasnije dokumentaciju predali šefovima a oni prosledili u Beograd.

Tada se umešala ondašnja služba Državne bezbednosti i pitala da li i ko uopšte zna koga je istražni sudija osudio na 14 dana zatvora radi ilegalnog ulaska u zemlju. Stvar su preuzele službe bezbednosti i preko svojih kanala dopunile saznanja o aktivnosti braće u vreme sukoba na Kosovu i Metohiji.

Kako je utvrđeno da se radi o zločincima i teroristima, prema njima je tako i postupljeno. Sva tri brata su državljani SAD i kao takvi su se priključili "Atlanskoj brigadi". Srbija ni 1998. a ni 1999. godine, zvanično nije bila u ratu sa SAD i zbog te činjenice su braća Bitići bili i tretirani kao plaćene ubice (što su i bili), a ne borci neke regularne vojne formacije.

Nijedna konvencija o oružanim sukobima ne pruža zaštitu plaćenicima koji se bore na bilo kojoj strani. Legitimno je pravo bilo koje države da svakog plaćenika izvede pred preki sud i ubije bez milosti.

Postojala je čak i ovakva mogućnost: da su braca Bitići ušla na teritoriju Srbije kao državljani Srbije, u tom slučaju bi se, po potpisanom sporazumu u Kumanovu i Rezoluciji 1244 UN-a, tretirati kao pripadnici oružane pobune, što bi im obezbedilo regularno suđenje. Ali, kako su se oni kao američki državljani našli na teritoriji Srbije, i to kao "psi rata", tačnije rečeno, plaćene ubice, za njih nije važio nikakav dogovor iz Rezolucije i Sporazuma, niti su imali zaštitu Ženevske konvencije.

Na ratnim fotografijama, jasno se vidi da su braća Bitići obučena u maskirne uniforme koje su mnogo boljeg kvaliteta nego uniforme pripadnika OVK sa Kosova i Metohije, što govori da su kao pripadnici "Atlantske brigade" imali "specijalni tretman". Čovek koji je zaokružen na fotografiji sahrane braće Bitići je Vilijam Voker, šef misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji, što je tom događaju dalo i državno obeležje (kovčezi su bili zamotani u američke zastave a sahrana je bila po albanskim običajima).

Prema tvrdnji američke vlade, braća Bitići su likvidirani u julu mesecu, 1999. godine, u Petrovom Selu, blizu Kladova, u istočnoj Srbiji. Ipak, činjenice govore da su oni prethodno za novac prebacivali dve romske porodice iz Prizrena da sa Kosova pređu u Srbiju (26. juna, 1999.) gde su uhapšeni od strane srpskih vlasti na administrativnoj granici sa Srbijom zbog ilegalnog ulaska u zemlju.

Prvobitno, prekršajno su osuđeni u Prokuplju 27. juna na 15 dana zatvora. Prema tvrdnji vlade SAD, oni su 8. jula 1999. godine izvedeni na sporedni izlaz zatvora u Prokuplju, odakle su ih predstavnici srpskih vlasti odveli u Petrovo Selo, ilegalno zadržali i kasnije pogubili u bazi Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije. Te tvrdnje nikada nisu dokazane.

Američka verzija smrti braće Bitići

Već punih 17 godina, vlada SAD ima svoju verziju smrti braće Bitići, članova oružane grupe "Atlanska brigada", koja se pod komandom američkih obaveštajnih službi 1999. godine, priključila terorističkoj organizaciji OVK sa namerom da napadne Republiku Srbiju, njenu vojsku, policiju, državne institucije i teritoriju.

Naime, prema američkoj verziji događaja, tela trojice braće otkrivena su jula meseca 2001. godine, u Petrovom Selu kod Kladova, blizu policijske stanice. Tela su pronađena sa vezanim rukama i sa ranama od ispaljenih metaka na glavi. U grobnicama u Petrovom Selu pronađena su tela još 67 muškaraca i sedam žena sa Kosova. Tela su dovezena u hladnjači, preko Istočne Srbije, a na njihovom ukopavanju u masovnim grobnicama u Petrovom Selu, su bili angažovani komunalni radnici.

Uprkos američkoj tvrdnji (i tvrdnji proameričkih nevladinih "istraživača"), Veće za ratne zločine je u Beogradu 2009. oslobodilo krivice Sretena Popovića i Miloša Stojanovića, optužene za pomaganje u ubistvu braće Bitići. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podnelo je žalbu na presudu kojom su ova dvojica bivših pripadnika MUP-a Srbije oslobođeni optužbi za ratni zločin u predmetu "braća Bitići".

Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu izreklo je oslobađajuću presudu optuženima za pomaganje u ubistvu braće Bitići, jer nije dokazano da su izvršili krivična dela za koje se terete. U presudi stoji da nema dokaza ko je i gde ubio braću Bitići, niti da je za ubistva odgovoran MUP Srbije.

Uprkos tome, proteklih 17 godina, vlada SAD tvrdi da su braća Bitići ubijena u julu 1999. godine, na policijskom poligonu u Petrovom selu, neposredno nakon završetka ratnih operacija na Kosovu, a svoje interesovanje za ovaj slučaj obrazlažu činjenicom da su Bitići bili američki državljani, rođeni u državi Ilinois, u Čikagu.

Nijedan srpski zvaničnik do današnjeg dana nikada nije rekao u lice američkim državnim službenicima da je reč o teroristima koji su u tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, na teritoriju Srbije, ušli su naoružani sa teritorije Albanije.

Pre dolaska na Kosovo, braća Bitići su živeli u Njujorku, gde su imali piceriju. Njihova majka i rodbina živeli su u to vreme u Prizrenu. Vlada SAD odlično zna kako su Bitići takve idile krenuli na zaraćeno Kosovo, ko ih je naoružao i koji su im ciljevi bili.

Odmah posle završetka NATO intervencije u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i potpisivanja Kumanovskog vojno-tehničkog sporazuma, ova trojica vojnika "Atlanske brigade" i OVK, pojavili su se u regionu Kraljeva, prevozeći za novac jednu romsku porodicu iz Prizrena. Zaustavlja ih policija na tek uspostavljenoj administrativnoj granici Srbije i Kosova. Zbog kršenja zakona o kretanju i boravku stranaca, odvode ih u Kuršumliju, gde im sudija za prekršaje određuje kaznu, 15 dana zatvora koji su izdržavali u Prokuplju.

Na zahtev za uslovno puštanje, pušteni su kući tri dana ranije. Na sporedni izlaz iz zatvora u Prokuplju izvedeni su 8. jula 1999. godine. Prema jednom svedočenju. Upravnik zatvora u Prokuplju, Aleksandar Đorđević tvrdio je da su po braću Bitići ispred zatvora došla dva muškaraca u civilu, u belom automobilu, bez registarskih oznaka. Drugi svedoci tvrdili su da je reč o njihovim prijateljima, Albancima sa Kosova.

Američka verzija događaja kaže da su braća Bitići odvedeni u bazu Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije gde su, nakon dva dana, ubijeni mecima u potiljak, a potom pokopani u masovnu grobnicu u kojoj su već bila tela kosovskih Albanaca.

Od trenutka nestanka svoje braće, njihov brat Fatos i cela porodica koji sada žive u Njujorku, sprovode svoju privatnu istragu. Istovremeno, istragu vodi i FBI, dok ambasada SAD u Beogradu pažljivo prati ovaj slučaj. Ubistvo braće Bitići SAD vide kao smišljeno ubistvo njenih državljana.

Iz njujorškog sedišta Udruženja albansko-američkog prijateljstva upućen je zahtev Senatu i Predstavničkom domu "da SAD uslove svaku dalju konkretnu podršku Beogradu hitnim i potpunim razrešenjem slučaja braće Bitići".

Njihovu obdukciju i identifikaciju, pored naših stručnjaka, obavili su, na zahtev SAD, i eksperti FBI. Posmrtne ostatke braće Bitići preuzeo je u februaru 2002. godine, američki konzul Tomas Rajs, i oni su transportovani u Ilinois.

Okružno tužilaštvo u Negotinu, nakon prikupljenih izjava tridesetak lica, podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv Vlastimira Đorđevića, bivšeg načelnika Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije zbog osnovane sumnje da je protivpravno uhapsio braću Bitići. Pošto se Đorđević tada već nalazio u bekstvu, istražnom sudiji opštinskog suda u Kladovu podnet je zahtev za njegovo lišavanje slobode.

Državni tužilac zahtevao je da se sasluša i Goran Radosavljević Guri, u to vreme komandant Žandarmerije. Tužilac je naveo da postoji osnovana sumnja da je Radosavljević bio upoznat sa ovim slučajem zbog toga što je u vreme kada su Bitići boravili u policijskom objektu u Petrovom selu bio komandant tog objekta i u stalnom kontaktu sa načelnikom Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije Vlastimirom Đorđevićem.

General Radosavljević izjavio je tada da je u Petrovom Selu boravio samo povremeno, a da je u to vreme, jula 1999. godine, bio na godišnjem odmoru, u lovu sa svojim prijateljima.

"...Sećam se da sam se jednom prilikom, posle povratka sa godišnjeg odmora, susreo sa Vlastimirom Đorđevićem u zgradi MUP-a i on me je tada upitao gde sam bio prošle nedelje i da li me je Sreten Popović obavestio o nekom događaju. Rekao sam mu da sam bio na godišnjem odmoru i upitao ga o čemu se radi. General Đorđević mi je rekao da je sve u redu i da je on taj posao završio sa Popovićem".

Zahtev za utvrđivanje činjenica o tome ko je naredio ubistvo braće Bitići, a ko je izvršio zločin Okružno tužilaštvo u Negotinu u više navrata je upućivalo MUP-u. Isto je činio i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.

U pismu srpskoj javnosti koje se pojavilo 16. juna 2004. godine, a koje je poslato u koverti iz jedne pošte u Moskvi, bivši načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije, Vlastimir Đorđević, objašnjava između ostalog i detalje o "slučaju Bitići":

„...Što se tiče moje uloge u slučaju Bitići mogu da kažem sledeće: informativno sam bio upoznat da su tri Albanca koji su došli iz Amerike i borili se kao pripadnici OVK ilegalno prešli granicu, da su uhvaćeni i prekršajno kažnjeni za ilegalni prelazak. Pošto me je načelnik SUP-a Prokuplje obavestio da im izrečena kazna ističe, o tome sam obavestio ministra koji mi je naložio da ih preuzmu pripadnici Posebne jedinice policije i smeste u centar za obuku u Petrovom selu, a da će on poslati ekipu koja će ih preuzeti i daljom obradom utvrditi njihovu ulogu i činjenje eventualnih zločina u sastavu UČK. Nalog sam telefonom predao dežurnim radnicima u centru, a oni su me kasnije izvestili da su zadatak obavili i da je lica preuzela upućena ekipa.

Dobro se sećam da sam dežurnima u centru izdao nalog da strogo vode računa o njihovoj bezbednosti. Potpuna je neistina da mi je Slobodan Milošević na sastanku na kome su prisustvovali ministar Vlajko Stojiljković, Radomir Marković, ja i još neki (po navodima Karleuše) naredio da izvršim asanaciju terena. Spreman sam da odgovaram pred svakim domaćim sudom kome je cilj utvrđivanje istine i stepena individualne odgovornosti...".

U izjavi datoj pred istražnim sudijom Opštinskog suda u Kladovu, inspektor Zoran Stanković je naveo da su postojala spremna rešenja o oslobađanju braće Bitići i da misli da su im ta rešenja uručena.

„..Razgovarao sam sa nekim iz uprave zatvora. Rečeno mi je da su tog dana, negde oko 13 časova, došla dva lica sa nekim belim vozilom i da su ih preuzeli. Tako nešto se prvi put desilo otkako radim kao inspektor. Kasnije sam od upravnika zatvora saznao da ga je tog dana nazvao načelnik SUP-a Prokuplje Milisav Vučković i najavio da će neka lica iz MUP-a doći po braću Bitići."

Tužilaštvo u Negotinu je predložilo i da policija sasluša Obrada Stevanovića, bivšeg pomoćnika ministra policije. On je bio komandant operativno-potražnog tima MUP-a Srbije čiji su članovi odveli braću Bitići iz zatvora u Prokuplju.

Epilog ili novi početak?

Mada je Vučićeva vlada, još od 2012. godine, dala američkoj državi tvrdo obećanje da će "sve odgovorne pohapsiti", istraga je do današnjeg dana pokazala da to nije moguće, jer dokaza za ono što tvrdi vlada SAD nema. Četvrti od braće Bitići, Fatos, vrši već godinama svoju privatnu istragu ovog slučaja. On i njegovi advokati stigli su i do Džozefa Bajdena koji im je obećao da sa Srbijom neće razgovarati ni o čemu ozbljnom dok se ovaj slučaj ne razreši. To se na delu videlo i prilikom njegove poslednje posete Beogradu.

Vučić ima dve mogućnosti: da naredi hapšenje i procesuiranje ljudi čije krivice nema ili je nemoguće dokazati, ili da zatraži od vlade SAD da prekine sa nasiljem koje ona sporovodi u ovom slučaju. Ov drugo se sigurno neće desiti, a ono prvo je sasvim moguće.

Čudno je samo to, kako se niko nije setio da istraži šta su sve poguinula braća Bitići radila na Kosovu i Metohiji 1999. godine, koliko su puta pucali u Srbe, koliko su ih pobili, koliko kuća zapalili...Nema srpske istrage o tome ko je naoružao braću Bitići i ko ih je poslao na Kosovo i Metohiju 1999. godine, da li su i koliko su zločina napravili, da li su učestvovali u napad na karaulu Košare sa drugim pripadnicima "Atlanske brigade", plaćeničke horde za koju ne važi međunarodno pravo.

Možda bi neka nova istraga, ovde u Srbiji, trebala da krene baš odatle. Pa da se onda razgovara sa Amerikancima, nakon što se utvrdi da su ih oni i njihove službe poslali u misiju ubijanja Srbije.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane