Natrag

Sudbine

Predsednica Osnovnog suda u Somboru protiv božjih i zemaljskih zakona

U zamci bezdušne birokratije

Država Srbija i sud u Somboru pokušavaju da na silu primoraju jednog mlađeg maloletnika, da protiv svoje volje i protiv volje njegovog oca, bude izručen na staranje kod majke koja živi u Norveškoj i koja ga je tamo, takođe na silu, držala u sektaškoj, baptističkoj školi, poznatoj po fizičkom kažnjavanju dece. Otac, Gjermundsen Bjornulf, opisao je Magazinu Tabloid svoju porodičnu dramu koju objavljujemo u celini

......

Moja priča počinje u toku leta 2015. godine kada smo moj sin i ja krenuli uz saglasnost njegove majke a moje bivše žene na putovanje po Južnoj Evropi koji je trajalo dva meseca. Tokom boravka na odmoru, sin mi je pričao o stvarima koje mu se dešavaju u privatnoj Baptističkoj školi u Norveškoj, u koju mora da ide iz razloga što je njegova majka vernik te crkve a koje se odnose na sukob sa sveštenikom koji ga je terao da se moli Isusu a koga se veoma plašio jer je u njegovom razredu nekoliko dece fizički kažnjavano. Uplašen za njegovu budućnost odlučio sam da se iz Austrije gde sam se u tom momentu zatekao vratim u Srbiju u mesto Kljajićevo gde sam imao jednog prijatelja. Nakon nekoliko dana sin i ja smo našli stan u Somboru i ja sam ga upisao u prvi razred u školi "Avram Mrazović". Moj sin je veoma brzo naučio sprski jezik jer sam u početku ja išao sa njim na časove sve dok mu nisam našao nastavnicu koja zna norveški jezik i koja mu je prevodila lekcije u školi i davala privatne časove srpskog jezika te je tako moj sin uspešno završio prvi razred a takođe je naučio da tečno priča srpski jezik i da piše ćirilicu.

Za to vreme u Norveškoj je moja bivša žena pokrenula sudski postupak kako bi mi oduzela sina a sve pod izgovorom kako je on ovde ugrožen i kako bi mu bilo bolje u Norveškoj. U toku meseca aprila 2016. godine dobio sam poziv iz suda u Somboru da se zajedno sa sinom javim u Centar za socijalni rad gde će se održati ročište kako bi sud utvrdio da li postoje uslovi prima Haškoj konvenciji o građansko pravnim aspektima međunarodne otmice da se moj sin vrati u Norvešku.

U tom predmetu sudija koja je vodila postupka, sudija Marina Budanović, a koja je ujedno i predsednik Osnovnog suda u Somboru, nije pokazala bilo kakvog obzira prema situaciji u kojoj smo se moj sin i ja našli niti je pokušala da sasluša koji su to razlozi zašto smatram da će povratak mog sina posle 9 meseci provedenih u Srbiji biti poguban za njegovo psihičko zdravlje i dalje odrastanje.

U toku trajanja postupka koji sam pomenuo i koji se u Osnovnom sudu u Somboru vodi pod brojem R.3. 325/16 Centar za socijalni rad u Somboru je dostavio sudu Izjašnjenje u kome u prvoj rečenici jasno navodi da u pogledu zahteva suda da se izjasni da li bi u slučaju povratka deteta u Norvešku to izložilo dete fizičkoj opasnosti ili psihičkoj traumi kaže da nije u mogućnosti da da izvrši navedenu procenu te da je za to potrebno stručno lice.

Takođe u istom Izveštaju se navodi da smo moj sin i ja veoma vezani jedan za drugoga kao i da je stav moga sina da želi da nastavi da živi zajedno samnom u Srbiji te da ne želi da se vrati u Norvešku posledica njegovog jasnog razumevanja situacije te da pomenuto mišljenje sadrži sve elemente zrelosti i razumevanja situacije u kojoj se nalazi. Smatram kao roditelj da je sud morao u navedenoj situaciji da postupi sa posebnim oprezom i da angažuje stručno lice, psihijatra, koji će moći da utvrdi sve relevantne činjenice u pogledu posledica koje će odvajanje i odvođenje mog sina imati po njega kao i da je sud na navedeno bio obavezan obzirom na član 13 stav 2 Konvencije građansko pravnim aspektima međunarodne otmice dece.

Takođe smatram i da Viši sud u Somboru kada je odlučivao o žalbi koju je moj advokat izjavio na rešenje Osnovnog suda u Somboru broj R. 3 325/16 čak nije ni pokašao da razume suštinu slučaja što se vidi i samog rešenja Višeg suda u kome čak sud nije uspeo niti da tačno napiše iz kog grada je bio Centar za socijalni rad koji je dao Izveštaj a takođe je i sadržina izveštaja pogrešno interpetirana. U daljem toku postupka nakon što je sud doneo rešenje da se moj sin JG mora vratiti u Norvešku advokat je izjavio reviziju koju postupajući sudija Marina Budanović više od mesec dana nije poslala u Vrhovni kasacioni sud na odlučivanje iako zna da je moj predmet hitan i da se svako dostavljanje mora vršiti bez odlaganja.

Posledice svega navedenog su takve da je pred Osnovnim sudom u Somboru pod brojem I.834/16 pokrenut postupak oduzimanja mog sina i njegovog prisilnog vraćanja u Norvešku mimo njegove volje te su u moj stan u četvrtak 11. avgusta 2016. godine došli radnici Centra za socijalni rad kako bi se raspitivali o stanju mog sina a što mi jasno pokazuje da je dan kada će sud pokušati da mi oduzme sina veoma blizu. Nadalje imam saznanja da se od strane Norveške vlade vrši veliki pritisak na sud i sudije u Somboru te da su i službenici ambasade Norveške dolazili u toku petka kako bi taj pritisak dodatno povećali.

U toku 12. avgusta sam bio priveden od strane policije a po nalogu Interpola koji je dostavio nalog za moje hapšenje i izručenje u Norvešku te je bilo predloženo da se ja odvedem u zatvor a moj sin da se odvede u Centar za socijalni rad. Moj sin se od te celokupne situacije veoma uplašio i nije želeo da se odvoji od mene te smo zajedno 4 sata proveo u policiji i još 3 sata u sudu i tek smo uveče oko 22 časa mogli da odemo kući. Za to vreme moj sin je bio veoma uplašen držao me je za ruku i nije me puštao niti jednog trenutka a u toku noći petak na subotu se često budio i imao je mučnine.

Takođe, imam saznanja da je od strane Centra za socijalni rad u predmetu broj I. 834/16 sudu dostavljeno mišljenje da postoji visok stepen rizika po psihičko zdravlje mog sina ukoliko se pokuša sa prisilnim odvajanjem od mene međutim veoma se bojim da će sud kao što je to već jednom uradio zanemariti Stručno mišljenje Centra za socijalni rad i mimo njihovog stava pokušati da mi oduzme sina mimo njegove volje.

Poštovani, ovo je moja priča koja još uvek nije gotova ali Vas molim da je objavite kako bi što više ljudi saznalo za način na koji država Srbija i sud u Somboru pokušavaju da na silu primoraju malog dečaka da protiv svoje volje ode u zemlju i kod osoba kod kojih to ne želi.

podeli ovaj članak:

Natrag