Natrag

Su(lu)dovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (86)

I pravda je emigrirala iz Srbije

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu. Očigledno je dizala nešto drugo. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Prema izveštajima koje prikupljaju službenici Evropske komisije u Briselu, srpsko pravosuđe je u stanju najtežeg haosa, korupcije, nestručnosti, a i skoro svakog odsustva vlasti da se pristupi stvarnoj reformi, počevši od usaglašavanja zakona, do uspostavljanja stanja nezavisnosti tužilaštva i sudova, kao i potpune nezavisnosti policije, bez čijeg doprinosa nema efikasnije pravde.

Izbor Nele Kuburović, službenice u Ministarstvu pravde, jasan je odgovor srpske vlade, bolje reći Aleksandra Vučića komesarima Evropske unije, kojima se on, inače, javno dodvorava, hvali ih na sva usta.

Korupcija u sudovima je postala način života i rada. Samo se smenom svih nosilaca pravosudnih funkcija i njihov reizbor, koji bi morao da bude javan, sve buduće sudije morale podvrgnuti poligrafskom testiranju kojim bi se utvrdilo da li su primali mito, da li su skloni korupciji, uticaju, ili su povodljivi u slobodnom tumačenju zakona, a ne njegovoj primeni.

Visoki savet sudstva bira sudije, a Državno veće tužilaca tužioce i njihove zamenike, a da nema nikakav dokaz da li su oni zdravstveno sposobni za obavljanje sudijske funkcije. Svi koji dobijaju poslove u državnim službama prilažu i uverenje o zdravstvenoj sposobnosti. Za sudije i tužioce to ne važi. Svaki izabrani sudija i tužilac morali bi da prođu preglede kod psihijatra i psihologa, koji bi ocenili njihovu zdravstvenu sposobnost, uračunljivost.

Vlada Aleksandra Vučića podstiče organizaciju mafijaških grupa u srpskom pravosuđu, koristeći ih za obračun sa političkim protivnicima i u svrhu uspostavljanje stanja stalnog straha kod građana od ovakvog stanja u pravosuđu.

Od kada je osnovano Odeljenje za organizovani kriminal pri Višem sudu u Beogradu, izvršna vlast, počev od Borisa Tadića i njegove Demokratske stranke, vladala je Srbijom preko sudskih veća ovog odeljenja Višeg suda u Beogradu, kao i Odeljenja za ratne zločine.

Onima koji su se suprotstavljali politici režima, odmah je prećeno da će odgovarati za ratne zločine, i ako su postupali po naređenju vrhovne komande, i u skladu sa ustavnom obavezom da brane državu, ili su hapšeni pod optužbom za kriminal.

Prvo se Demokratska stranka oslobodila gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića, držeći ga u pritvor skoro godinu dana, da bi ga sudsko veće oslobodilo od svake odgovornosti, ali u vreme kada se promenila vlast.

Većina okončanih procesa, koje je pokrenulo Tužilaštvo za organizovani kriminal, završeno je oslobađajućim presudama! A, procesi pred ovim sudom prvo su vođeni u medijima, u kojima su optuženi opisani kao lopovi, ubice, pljačkaši stotine miliona evra.

Onda je, posle višegodišnjeg pritvora, sudsko veće oslobodilo optužene, kao što je bio i slučaj sa Sretenom Jocićem, zvanim Joca Amsterdam, kome je suđeno nekoliko godina pod optužbom da je naručio ubistvo Ive Pukanića u Zagrebu. Samo sudski troškovi koji su isplaćeni iz budžeta suda, iznosili su preko 1.000.000 evra! Naknada za neosnovani pritvor koštaće srpski budžet još nekoliko miliona evra!

Vučić je u pravosuđe doveo svoju pedersku grupu, tako da preko predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića i predsednika Apelacionog suda u Beogradu, Duška Milenkovića, rukovodi nameštenim procesima, zastrašuje političare, stranačke funkcionere i biznismene mogućnošću da ih uhapsi i godinama drži u zatvoru. Stepanović predsedava vanraspravnim krivičnim većem u Odeljenju za organizovani kriminal, to mu je jedino zaduženje u sudu, tako da onaj koga su tipovali on i njegova kamarila, može i da umre u zatvoru.

Niko ne postavlja pitanje kako je moguće da optuženi za organizovani kriminal i teška ubistva provedu godine u pritvoru, uz obrazloženje vanraspravnog veća kojim predsedava Stepanović, da postoji ''opravdana sumnja" da su izvršili teška krivična dela, i da ih mogu ponoviti, a da potom budu oslobođeni. Kakvi su to onda dokazi, na osnovu koji su držani u pritvoru!

Samo rad Odeljenja za organizovani kriminal pri Višem sudu u Beogradu dokazuje da je pravda iz Srbije emigrirala. Taj raspad pravosudnog sistema uporno podstiče Aleksandar Vučić, jer želi da je on taj koji presuđuje i odlučuje ko je kriv.

Tako se događa da je neki od optuženih, godinama u javnosti, dok je trajao postupak, opisivan kao najkorumpiraniji političar, a potom, nakon oslobađajuće presude, postane ministar, poput Gorana Kneževića!

A ni optužnice specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal podnete Višem sudu u Beogradu, ne proizvode ama baš nikakvo dejstvo, ako šizofreni predsednik Vlade Srbije tako odluči.

Protiv nesmenjivog direktora JP "Putevi Srbije", Zorana Drobnjaka, podnete su Višem sudu u Beogradu od strane specijalnog tužilaštva dve optužnice zbog zloupotrebe službenog položaja, kojim se sumnjiči za velike finansijske malverzacije. Obe optužnice su pravnosnažne. Ali, g. Drobnjak je i dalje v.d. direktora Javnog preduzeća "Putevi Srbije", u kojem mesečno na reprezentaciju troši po dva miliona dinara! Već šest puta Aleksandar Vučić potpisuje rešenje Vlade Srbije kojim se Zoran Drobnjak postavlja za vršioca dužnosti JP "Putevi Srbije", mada po zakonu u tom stanju može da ostane najviše godinu dana! Ali, šta znači zakon, ako ga primenjuje Aleksandar Vučić!

Tajkun iz Šapca, Miroslav Bogićević je, što je nesporno dokazano, ojadio srpske banke za preko milijardu evra, a radnike svojih kompanija za nekoliko stotina miliona evra. Kada je Vučić odlučio da Bogićević u džepove klana Vučića ubaci nekoliko miliona evra iz inostranstva, odmah je pušten iz pritvora, i sada se sudu ne žuri da utvrdi njegovu krivicu. Kakav sud, kada je tako Vučić odlučio!

Poseban slučaj je odeljenje za ratne zločine. Sudija za prethodni postupak je član zemunskog klana. U Apelacionom sudu u Beogradu presuđuje sudije Siniša Važić, nekadašnji sudija Okružnog suda u Osijeku, državljanin Hrvatske, čija majka je do kraja života živele u ovom gradu, a u ovom gradu mu živi i rođeni brat. Presude koje donosi veće sudije Siniše Važića su odraz volje vlastodržaca. Njega je Boris Tadić koristio kao toalet papir. I Važić je donosio presude onako kako je Tadić naručivao. Srbe je osuđivao, ali je oslobađao optužene iz Hrvatske i Bosne.

Na žalost, osuđeni za ratne zločine imaju teži tretman nego oni kojima se sudi u Hagu. Počev od pritvora, uslova života, njihovih prava u postupku, pa do odvođenja na izdržavanje kazne. U zatvoru su u najstrožijim uslovima, izloženi nasilju, torturi.

Primera radi, u Hrvatskoj su kazne trostruko blaže za Hrvate optužene za zločin. Nakon dve trećine izdržane kazne osuđeni se obavezno puštaju na slobodu, a većina i ranije, jer su skoro svi pomilovani odlukom predsednika Republike Hrvatske. U Srbiji ni Boris Tadić ni Tomislav Nikolić nisu potpisali nijednu odluku o amnestiji, o ublažavanju ili oslobađanju od daljeg izdržavanja kazne.

Da podsetimo, gospodin Nikolić je bio zamenik predsednika Srpske radikalne stranke koja je pozivala građane i dobrovoljce u rat, u odbranu svetih srpskih teritorija. Danas, one koje je u boj ispraćao, Tomislav Nikolić tretira kao ratne zločince.

Osuđena lica u Srbiji mogu biti puštena na uslovnu slobodu, pre izdržane kazne, samo odlukom vanraspravnog veća suda koji im je u prvom stepenu izrekao kaznu, a ako se molbu usvoji, mora se čekati odluka višeg suda po žalbi tužioca na tu presudu, a tužilaštvo se obavezno žali. Tako je uslovni otpust postao veliki biznis. Počev od pisanja pozitivnog predloga za osuđenika, pa do odluke suda.

A 1. Prizori proleterske solidarnosti pred narodnim sudom

Aleksandru Vučiću je bilo potrebno tri meseca da sastavi novu vladu, a samo nekoliko nedelja kasnije moraće da je rekonstruiše. Dok je pisao ekspoze na 250 strana zaboravio je da formira i ministarstvo ekologije. Na grešku su ga upozorili mentori iz Brisela, zato je odmah naredio svom glavnom operativcu Aleksi Jokiću da hitno priredi izmene Zakona o vladi.

Ministarstvo ekologije Vučić će poveriti Goranu Trivanu, dosadašnjem sekretaru za zaštitu životne sredine grada Beograda. Taj resor nije značajan samo zbog poglavlja 27 u procesu priključenja Evropskoj uniji, nego i zbog 11 milijardi evra koji će morati da budu uloženi u rešavanje ekoloških problema u Srbiji. Iako je Trivan funkcioner Socijalističke partije Srbije, osvojio je poverenje premijera Vučića. Ne slučajno. Spojile su ih brojne zajedničke karakterne osobine.

Kao što se Vučić, u početku svoje politikantske karijere, zaklinjao u Vojislava Šešelja, tako se Trivan istakao idolopoklonstvom prema Slobodanu Miloševiću. Kad je ispraćao Šešelja u Hag, Vučić je plakao. Trivan je bio mnogo muževniji. U one dve noći, kad su policijske i mafijaške jedinice opkolile vilu „Mir", on je organizovao „narodne straže" i proteste pred Centralnim zatvorom. Miloševića nije spasao, ali kroz udruženje „Sloboda" vrlo angažovano je pomagao njegovu odbranu u Hagu. Kasnije, kad je većina rukovodilaca SPS-a zaboravila na Miloševića, Trivan je ostao veran, redovno je odlazio na grob u Požarevcu.

Kao i Vučić, Trivan je 2001. bio osuđen po Zakonu o jednokratnom porezu na ekstradohodak i ekstraimovinu. Kaznu od 88.000 nemačkih maraka nije platio. Zakon je ukinut, on je imovinu zadržao. Iako se tu provukao kada je 18. oktobra 2001. uhapšen j u Kladovu i predat istražnom sudiji Okružnog suda u Negotinu. Trivan je bio osumnjičen da je izvršio krivično delo „podstrekivanja", čime je omladinski kamp „Karataš" kod Kladova oštećen za 6,5 miliona dinara. Zbog zloupotrebe službenog položaja optužen je Šimo Čičković, direktor kampa.

Optužnicom je Trivanu stavljeno na teret da je 2000. godine s umišljajem podstrekivao Čičkovića da mu, kao odgovorno lice, sa računa kampa uplati 5,9 miliona dinara (oko 250.000 maraka) radi kupovine stana. Trivanu je Javno preduzeće „Srbijašume", u kome je bio zaposlen, obezbedilo 70 kvadratnih metara luksuznog stana u Beogradu. Da bi kupio ostalih 78 kvadrata tog stana za pomoć se obratio prijatelju Čičkoviću, moleći ga u više navrata, kako se navodi u optužnici.

Čičković je u saradnji sa Milivojem Ilićem, tadašnjim načelnikom Borskog okruga, izdejstvovao da Hidro-elektrana „Đerdap" na račun omladinskog kampa uplati 6,5 miliona dinara, a onda je 5,9 miliona prosledio na račun Korporacije „Caričin grad" iz Beograda. Prvo je „idealni deo stana" Trivanu dat u zakup na neodređeno vreme, da bi mu kasnije bio omogućen otkup za iznos od 248.711 dinara. Prvostepena presuda Trivanu i Čičkoviću izrečena je 9. decembra 2013. godine. Obojica su oslobođeni odgovornosti, ali Tužilaštvo je uložilo žalbu i Apelacioni sud u Beogradu je 6. maja 2014. poništilo presudu i Višem sudu naložilo novo suđenje. Konačnom odlukom Apelacionog suda, krajem juna prošle godine, postupak je obustavljen zbog zastarelosti krivičnog gonjenja okrivljenih.

Tako je Trivan stao u dug red socijalista kojima su se bez problema izvukli od odgovornosti za razna krivična zlodela.

Trivan nije imao mnogo muke ni u SPS-u. U početku, kao lider Mladih socijalista, oslanjao se na podršku Gorana Perčevića. Jedno vreme je, kao tvrdolinijaš, pratio Uroša Šuvakovića, da bi na vreme prešao u dobitnički tabor Ivice Dačića s kojim nikada nije bio u dobrim odnosima. Pametno je procenio da će imati više koristi ako se prikači uz Aleksandra Antića. Zahvaljujući tom mentoru, 2008. imenovan je na funkciju gradskog sekretara za zaštitu životne sredine, na kojoj se nalazi i danas. I avanzovanje na mesto ministra ekologije Trivan može da zahvali Antiću, za koga niko ne zna da li je Dačićev ili Vučićev kadar. Sa Goranom Trivanom Vučićev kabinet će dobiti još jednog kompromitovanog člana, koji je ličnim primerom dokazao da su političke veze važnije od zakona.

A 2. Neka ratni huškač pročita zakone

(Pismo zatvorenika iz Padinske Skele)

Poštovana redakcijo Magazina Tabloid, obraćam Vam se Zoran Đurđević, osuđen presudom Višeg suda u Beogradu, odeljenja za ratne zločine, na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. Samo Vama mogu da verujem, jer niste režimske novine, i verujem da ćete ovo moje pismo objaviti.

Razlog moga obraćanja Vama, ovim pismom je sledeći. Nedavno su u Hrvatskoj oslobođeni ili amnestirani ustaški ratni zločinci, a koji su počinili užasne zločine nad Srbima, a tu su i akcije Bljesak i Oluja, kojom su proterali skoro sve Srbe, sa svojih vekovnih ognjišta. Kao Srbina veoma me je potresla ovakva odluka Hrvata, jer po njihovom ispade da su se Srbi sami između sebe ubijali i sami sebe proterali iz Hrvatske!

Povodom ovih oslobođanja i amnestiranja ustaških ratnih zločinaca, oglasio se i ministar Aleksandar Vulin, inače nadležan za boračka i socijalna pitanja. Slušam vesti na radiju Sputnjik i Slobodna Evropa koji su preneli izjavu Aleksandra Vulina, inače poznatog ratnog huškača.

Citiram izjavu ratnog huškača Aleksandra Vulina: "...Neka Hrvati oslobađaju i amnestiraju svoje ratne zločince, mi svoje ratne zločince nećemo ni oslobađati ni amnestirati..."

Ratni huškaču, Aleksandre Vulinu, pre nego što počnete da lupetate sa ovakvim izjavama, pročitajte krivični zakon SFRJ i krivični zakon SRJ i nemojte se stavljati iznad zakona i vršiti pritisak na sudove, jer zbog takvih kao što ste vi u Srbiji traje vladavina sile a ne vladavina prava. Zato, ratni huškaču Aleksandre Vulinu pročitajte Krivični zakon SFRJ - i to članove 38. stav 5, Amnestija, član 101., Pomilovanje član .102.

Iz ovih članova možete videti da su huškački ratni zločinci, oslobođeni na osnovu zakona na žalost, ali to je tako. U Srbiji se sudi za ratne zločine na osnovu - Krivičnog zakona SRJ i isti su članovi i u jednom i u drugom zakonu. Na žalost, u Srbiji još ni jedan osuđenik za ratne zločine na osnovu ovih članova nije ni pomilovan ni amnestiran, ni uslovno oslobođen, a ima nas oko 100 u zatvorima Srbije i ko zna koliko se još vodi sudskih procesa za ratne zločine.

Ovakva izjava više bi priličila Čedi Jovanoviću, Nenadu Čanku, Borisu Tadiću i ostalim deklarisanim izdajnicima, ali vi ste čak njima pridružili i sami postali izdajnik. Da imate časti i dostojanstva ne bi ste se medijski promovisali. Vaša partija JUL je izazvala sve ratove i i radila na uništenju i razgradnji Srbije. Da li ste i vi prvih milion maraka zaradili kao vaš prijatelj Marko Milošević , ljubi ga majka.

I ja sam nosio i gajbice i džakove ali je bila nadnica-guzica. Sve što sam zarađivao išlo je na hranu i nikako nisam mogao da uštedim ni 100 dinara, a kamoli 1.000.000 maraka.

Ratni huškaču Aleksandre Vulinu, treba da vas je sramota da pljačkate ratne veterane, one koji i ovako jedva sastavljaju kraj sa krajem. Dok ste se vi baškarili i bogatili i promovisali, ratni veterani su ginuli, ostajali bez delova tela, a vi ukidate penzije i invalidnine. Bogatili ste se i devedesetih, a to radite i sada. Šta su vam ratni veterani krivi, umesto da ih podržavate, vi ih ponižavate i ukidate im stečena prava. Ma, dok se ne digne kuka i motika u Srbiji neće biti dobroga života. Pet stotina godina borili smo se protiv turskog zuluma, došlo je vreme da se bori i protiv ovog izdajničkog zuluma koji vodi Srbe u još veću bedu.

Ratni veterani, borite se, nemojte se predavati nikome i nikada. Imate punu moju podršku. Molim gospodina Željka Vasiljevića da mi se pismom javi, i svi oni koji žele da se dopisujemo. Takođe se zahvaljujem redakciji Magazina Tabloid zato što mi besplatno šalju - Magazin Tabloid. Takođe Vas molim da objavite i moju adresu, ukoliko budete objavili moje pismo.

Zoran Đurđević M:B. 62/13

K.P.Z. u Beogradu

11213 Padinska Skela

A 4. Hladnoća iz Sjenice

Opštinski sud u Sjenici je hladniji nego Sjenica zimi.

Sudije ovog suda su stari lovci i trgovci. Starac Tomislav Jeremić vodi parnicu pred ovim sudom pred sudijom Samrom Čengić, koja ga tera da plaća veštačenje, a onda odlaže suđenja uz obrazloženje da nije videla uplatnicu u spisima predmeta, pa Tomislav mora da plaća advokata iz Novog Pazara, inače čestitog čoveka, koji ne može da mu pomogne pred ovakvim sudijama

Sabaheta Zeković je preuzela parnicu za naknadu štete iza smrti svoga muža, a koja je pokrenuta još 1995. godine. Ni za 21. godinu sudije sjeničkog suda nisu je rešile.

Sjenica je pašaluk, iz turskih vremena, u kome vladaju paše i subaše, danas iz redova SDA i SPS-a. Dobro se slažu, a raja sirota ćuti i stenje. Ministarstvo pravde i BIA mogu da pošalju buljuk službenika da ulove, na delu, sve one koji trguju pravdom u ovoj varoši.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane