Natrag

Po mom mišljenju

Prekrajanje pokrajine, ili: gde je kraj komadanju Srbije?

Vojvodina je sledeća

Diplomirani pravnik Đorđe Višekruna, saradnik Magazina Tabloid i prijatelj Aleksandra Vučića, piše o burnoj prošlosti, neizvesnoj sadašnjosti i nejasnoj budućnosti Vojvodine. Veliki besednik Velike lože Vojvodine, Višekruna poziva građane Vojvodine i Srbije na oprez, "...da se ne dogodi i Vojvodini, da neki golobradi propederisani neuki omladinac, krčmi Kosovo i razgraničava ga, kao da mu je to dedovina, od Švaba oteta".

Đorđe Višekruna

Umne, mudre, razumne i sede glave, u koje na žalost ne spada autor ovog teksta, ponavljale su u zlogukom stilu, kao onomad Milovan Đilas, dok je pisao pismo J.B.Titu, koji ga lakonski nazva „Zloguki prorok", sentencu „Vojvodina je sledeća". Odnosno, lakonski jasno: molite Boga da se svetske belosvetske zveri što duže bave Kosovom, jer, čim se zasite krvi i mesa, prelaze kao vampiri na sledeću žrtvu, a to je Vojvodina. Ako postoji zemlja, sa nepovoljnim geografskim položajem o pitanju njene odbrane od zemlje Hrvatske, onda je to svakako Vojvodina. Nekoliko desetina tenkova JNA moglo je bez ikakvih prepreka, najužim delom Hrvatske, onim koji prati reku Savu, stići do Zagreba za nekoliko sati...Purgeri bi poslušno digli ruke i rat bi bio okončan. Nikakva mudrost to nije. Isti slučaj je sa Vojvodinom.

Nedavno otvorene arhive „Istočng bloka" govore, da nekadašnja „isprazna naklapanja" o sovjetskoj invaziji, uz nesebičnu pomoć tadašnje mađarske i rumunske armije, gde bi jedan krak tenkovskog desanta išao levom obalom Dunava, a drugi desnom obalom Tise, a oba bi se sjedinila u Beogradu, i tako, uz bratsku pomoć tadašnja FNRJ bila bi ponovo vraćena u zagrljaj prve zemlje socijalizma. Istini za volju, između tadašnjeg stanovništva Vojvodine, teško bi bilo naći ikog ko se ne bi oružjem u ruci usprotivio ruskom tenkovskom desantu.

Vojvodina, ako nacionalno i nije imala homogen sastav, imala je neverovatnu socijalnu homogenost. Zli jezici govore, da je to posledica genocida nad nemačkim i delom mađarskim stanovništvom, koje je u zaleđini rusko-sovjetskih tenkova, što proterano, što potrpano u logore, a sve pod mitomanskim obrazloženjem „To im je za zlodela Princa Eugena". Maršal Tito, nasuprot tome, do same smrti nije se upustio u objašnjenje, otkud ga baš ađutant komandanta 7 SS divizije Princ Eugen dovodi iz Beograda u centralnu Srbiju da diže ustanak, i otkud taj isti čovek, posle da bude generalni direktor Beogradskog sajma. U pitanju je naravno Jakov Jaša Rajter!

Današnja Vojvodina, po svom nacionalnom sastavu, neverovatno podseća na šatorsko krilo, stare nam dobre JNA, kojom prilikom, čak i u sklopu jednog grada, varoši, sela, pa čak i zaseoka, gotovo da nema nacionalno homogenog mesta.

Isti je slučaj i sa socijalnom strukturom. Gotovo da nema grada varoši ili sela, gde se na samo stotinak metra ne mogu videti najveće bogatstvo i najcrnja sirotinja. Takva se zemlja ne brani nikako. Najgore je pitanje kojekakvih „Oklen Sitija" i drugih kolonističkih naselja.

Ne želim da verujem da svakom čoveku svoja rodna kuća nije draža od blatnjave izbe crnca u Angoli. Ne želim da budem zloguki prorok kao Milovan Đilas, ali ni budala pa da ne poverujem, da se nemačka neće svetiti za proteranih pola miliona Nemaca i njihovu opljačkanu imovinu. Još su veće budale oni koji veruju da će nam Nemačka „pomoći" protiv Hrvatske prilikom ulaska u Evropsku uniju.

Odmazda i osveta posledica su svakog rata, zato se ratovi i vode, i to kako prema protivniku, tako i prema „domaćim izdajnicima" . U ovakvom činodejstvovanju ne zaostaju čak ni najcivilizovaniji evropski narodi poput Francuza. Oni su, prilikom oslobađanja Pariza od nemačke okupacije, pustili nemačku vojsku galantno da ode, uz malu pucnjavu, naravno, a onda su pobili nekih 30. 000 Parižana saradnika Nemaca, samo u prestonici. Najgore od svega su prošle lepe Parižanke, koje su poput naših „Partizanki" davale sve od sebe u borbi za slobodu, šireći sifilis u redovima nemačkih vojnika. Njih su njihovi sugrađani skidali do gola, mazali fekalijama, šišali na nulu i sve to fotografisali, istoriji za spomen - čak snimali filmskim kamerama. E, tako se postupa sa domaćim izdajnicima i izdajnicama.

Ne gajim nikakvu sumnju, da će se isto dogoditi, bilo gde u svetu, pa tako i kod nas. Ne gajim nikakvu sumnju, sa kojom i kolikom mržnjom će polovina našeg naroda, po poslovičnom običaju, iskoristiti priliku da se obračuna sa drugom polovinom, a podela, i prilike za podele, ima, biće ih, biti još više. Ne želim da poverujem da će se vojska i policija naći na strani našeg naroda, kao što su do sada uvek, u svim istorijskim prilikama činili. Počev od Milana Nedića, koji je govorio: „...Bolje da mi sami pravimo spiskove nego Nemci" pa sve do Marisava Petrovića koji je to isto i govorio i činio, prilikom streljanja u Kragujevcu. Isto tako, ne želim da poverujem, da naš narod, bez obzira na nacionalno, socijalno, rasno i klasno poreklo, neće iskoristiti priliku, pa da se prvo obračuna sa komšijama. Zlo je, takvo, što i komšija, odnosno sused, isto tako misli. Isto je pitanje i u vezi sa imovinom. Zato, pamet u glavu, i puške u ruke, da se ne dogodi i Vojvodini, da neki golobradi propederisani neuki omladinac, krčmi Kosovo i razgraničava ga, kao da mu je to dedovina, od Švaba oteta...Kao, sa teroristima se ne pregovara, Kosovo je u Srbiji, na papiru, a već se „pregovara" i po pitanju priznanja diploma, katastara, privatizacije...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane